6-129-130 Flashcards
Рассказ Йована
Јованова прича
По субботам Соколовы обычно ездят к бабушке и дедушке в деревню, которая находится недалеко от Москвы.
Суботом Соколови обично одлазе код бабе и деде у село близу Москве.
В прошлую субботу они пригласили меня к себе.
Прошле суботе су позвали и мене.
Я с радостью согласился, так как я никогда не был в русской деревне.
Ја сам радо прихватио јер никада нисам био у руском селу.
Когда мы приехали, я сразу почувствовал себя как дома, потому что бабушка и дедушка такие любезные и гостеприимные, и они приняли меня, как родного.
Када смо стигли одмах сам се осећао као код куће јер су баба и деда тако љубазни и гостопримљиви. Дочекали су ме као да сам им род.
После традиционного русского обеда Миша показал мне деревню, мы немного погуляли, а когда вернулись, на стол уже поставили самовар, фарфоровый сервиз, варенье, пряники, сладкие пирожки, сахар.
После традиционалног руског ручка Миша ми је показао село и мало смо се прошетали, а кад смо се вратили на сто је већ био постављен самовар, порцелански сервис, слатко, медењаци, слатке пирошке и шећер.
Я удивился. Я знаю, что русские любят пить чай, но про эту традицию торжественного чаепития я не знал.
Зачудио сам се. Знам да руски воле да пију чај, али за овај обичај свечане чајанке нисам знао.
У нас в Сербии принято пить кофе.
Код нас у Србији је уобичајено да се пије кафа.
Мы, когда хотим встретиться с друзьями, обязательно приглашаем их на кофе, а чай обычно пьём, только когда болеем.
Када ми желимо да се састанемо са пријатељима обавезно их позивамо на кафу, а чај обично пијемо само кад смо болесни.
А вот у русских по-другому.
Код Руса је другачије.
Они приглашают друг друга на чай.
Они позивају једни друге на чај.
Я узнал, что чаепитие – старинный русский обычай.
Сазнао сам да је чајанка стари руски обичај.
Во время чаепития они разговаривают, обсуждают важные семейные вопросы.
Док пију чај они разговарају и разматрају важна породична питања.
Это мне очень понравилось.
То ми се веома допало.
В эту субботу я узнал про ещё один русский обычай: русские любят ходить в баню.
Ове суботе сам сазнао за још један руски обичај: Руси воле да иду у парно купатило.
Во дворе у бабушки и дедушки есть маленький деревянный дом, а недалеко от двора, за забором, находится пруд.
У дворишту код бабе и деде стоји мала дрвена кућица а близу дворишта иза ограде је рибњак.
Этот деревянный домик – баня.
Та дрвена кућица је руско парно купатило.
В русской культуре и традиции баня имеет большое значение, и её обязательно посещали перед важными жизненными событиями, свадьбой, например.
У руској култури и традицији парно купатило има велики значај. У њега се обавезно одлазило пре важних догађаја у животу, на пример пред свадбу.
А ещё она играла важную роль в народной медицине.
Поред тога, парно купатило је играло важну улогу у народној медицини.
Иногда она считалась единственным лекарством от многих болезней.
Понекад се сматрало да је оно једини лек од многих болести.
Чтобы правильно париться в бане, после парилки обязательно надо окунаться в холодную воду.
Право бањање у парном купатилу подразумева да после вреле паре обавезно треба загњурити у хладну воду.
А ещё лучше, если зима, и на улице снег.
А још боље ако је зима и ако је напољу снег.
Тогда после парилки надо купаться в снегу.
Онда се после парног купатила треба окупати у снегу.
Честно говоря, я не уверен, что это полезно.
Искрено говорећи, нисам сигуран да је то корисно.
Мне холодно, даже когда я думаю об этом, но я обещал Мише, что мы обязательно приедем зимой и попаримся в бане у бабушки и дедушки.
Мени је хладно чак и када размишљам о томе, али сам обећао Миши да ћемо обавезно доћи зими и бањати се у парном купатилу код бабе и деде.
путовати превозним средством на точкове у ЈЕДНОМ правцу
ехать
путовати превозним средством на точкове у ВИШЕ праваца
ездить
ехать, ездить (акценат)
Ехать, Ездить
они путују (у једном правцу)
они едут
они путују (у више праваца)
они ездят
едут (акценат)
Едут
ездят (акценат)
Ездят
они једу
они едят
едят (акценат)
едЯт
путују (у једном правцу), путују (у више праваца)
едут, ездят
едут, ездят (акценат)
Едут, Ездят
путују (у више праваца), путују (у једном правцу)
ездят, едут
ездят, едут (акценат)
Ездят, Едут
једу, путују (у једном правцу), путују (у више праваца)
едят, едут, ездят
едят, едут, ездят (акценат)
едЯт, Едут, Ездят
путују (у једном правцу), путују (у више праваца), једу
едут, ездят, едят
едут, ездят, едят (акценат)
Едут, Ездят, едЯт
путују (у једном правцу), једу, путују (у више праваца)
едут, едят, ездят
едут, едят, ездят
Едут, едЯт, Ездят
путују (у више праваца), једу, путују (у једном правцу)
ездят, едят, едут
ездят, едят, едут (акценат)
Ездят, едЯт, Едут
прошле суботе
в прошлую субботу
са радошћу
с радостью
пристати
согласиться
он је пристао – он согласил___
ся
она је пристала – она согласил___
ась
они су пристали – они согласил___
ись
одмах
сразу
осећао сам се као да сам код куће
я чувствовал себя как дома
осетио сам се као да сам код куће
я почувствовал себя как дома
гостољубив
гостеприимный
прошетати се
погулять
ПО- (значење префикса)
радити нешто неко време (погулять, побыть, покататься, полежать…)
он се вратио – он вернул___
ся
она се вратила – она вернул___
ась
они су се вратили – они вернул___
ись
порцелан
фарфор
сервис
сервиз
слатко (јело)
варенье
шећер
сахар
гост__приимный
е
Ми пијемо кафу у кафићу.
Мы пьём кофе в кафе.
кофе в кафе (акценат)
кОфе в кафЕ
боловати
болеть
болујем
я болею
болујеш
ты болеешь
болује
он болеет
болујемо
мы болеем
фарфоровый серви___
з
болујете
вы болеете
болују
они болеют
гостепр__мный
ии
друг друга
један другог, једна другу, једно друго, једни друге
Они позивају један другог на чај.
Они приглашают друг друга на чай.
Они позивају једни друге на чај.
Они приглашают друг друга на чай.
Оне позивају једна другу на чај.
Они приглашают друг друга на чай.
руско парно купатило
баня
Я узнал про русский обычай чаепития.
Сазнао сам за руски обичај испијања чаја.
про (предлог)
за, о
Чуо сам за тај обичај.
Я слышал про этот обычай.
Испричај ми о том обичају.
Расскажи мне про этот обычай.
напољу
на улице
палец
прст
палец (акценат)
пАлец
пальцы
прсти
пальцы (акценат)
пАльцы
мизинец
мали прст
безымянный палец
домали прст
средний палец
средњи прст
указательный палец
кажипрст
большой палец
палац
счёт
рачунање, бројање
Сербы при счёте разгибают пальцы и начинают с большого.
Када набрајају, Срби исправљају прсте и почињу од палца.
Русские при счёте сгибают пальцы и начинают с мизинца.
Када набрајају, Руси савијају прсте и почињу од малог прста.
разгибать
исправљати (нешто што је савијено)
сгибать
савијати (нешто што је право)
ученик (датив једнине)
ученику
преподаватель (датив једнине)
преподавателю
музей (датив једнине)
музею
комментарий (датив једнине)
комментарию
библиотека (датив једнине)
библиотеке
деревня (датив једнине)
деревне
тетрадь (датив једнине)
тетради
аудитория (датив једнине)
аудитории
окно (датив једнине)
окну
поле (датив једнине)
полю
упражнение (датив једнине)
упражнению
ученик (номинатив множине)
ученики
преподаватель (номинатив множине)
преподаватели
музей (номинатив множине)
музеи
комментарий (номинатив множине)
комментарии
библиотека (номинатив множине)
библиотеки
деревня (номинатив множине)
деревни
тетрадь (номинатив множине)
тетради
аудитория (номинатив множине)
аудитории
окно (номинатив множине)
окна
поле (номинатив множине)
поля
упражнение (номинатив множине)
упражнения
ученик (датив множине)
ученикам
преподаватель (датив множине)
преподавателям
музей (датив множине)
музеям
комментарий (датив множине)
комментариям
библиотека (датив множине)
библиотекам
деревня (датив множине)
деревням
тетрадь (датив множине)
тетрадям
аудитория (датив множине)
аудиториям
окно (датив множине)
окнам
поле (датив множине)
полям
упражнение (датив множине)
упражнениям
