2_53-54 Flashcards
читать
(презент)
я читАю, ты читАешь, он читАет, мы читАем, вы читАете, они читАют
говорить
(презент)
я говорЮ, ты говорИшь, он говорИт, мыговорИм, вы говорИте, они говорЯт
писать
(акценат)
писАть
писать
(презент)
я пишУ, ты пИшешь, он пИшет, мы пИшем, вы пИшете, они пИшут
молчать
ћутати
молчать
(акценат)
молчАть
молчать
(презент)
я молчУ, ты молчИшь, он молчИт, мы молчИм, вы молчИте, они молчАт
! ако наставак за 2. лице једнине презента -ЕШЬ/-ЁШЬ, која је конјугација у питању?
прва (ты пишЕШЬ)
! Ако је наставак за 2. лице једнине презента -ИШЬ, која конјугација је у питању?
друга (ты говорИШЬ)
ты молчишь, … они молчат
(која је конјугација?)
друга
ты спешишь, … они спешат
(која је конјугација?)
друга
ты читаешь, … они читают
(која је конјугација?)
прва
ты пишешь, … они пишут
(која је конјугација?)
прва
ты смотришь, … они смотрят
(која је конјугација?)
друга
ты знаешь, … они знают
(која је конјугација?)
прва
жить
живети
жить
(презент)
я живУ, ты живЁшь, он живЁт, мы живЁм, вы живЁте, они живУт
каждый
сваки
утро
јутро
каждое утро
свако јутро
газета
новине
журнал
часопис
выходной
слободан дан
выходной
(акценат)
выходнОй
! Поименичени придеви су речи попут српске речи „мобилни“. Шта је за њих карактеристично?
Имају придевску промену, али функцију именице у реченици.
! У синтагми „мобилни телефон реч „мобилни“ је обичан придев. А када се користи само реч „мобилни“, без именице, онда је то:
поименичени придев
! У синтагми «выходной день» (слободан дан) реч «выходной» је обичан придев. А када се користи само реч «выходной», без именице, онда је то:
поименичени придев
выходной
(генитив једнине)
выходного
выходной
(множина)
выходные
выходные
викенд
выходные
(акценат)
выходнЫе
только
само
Я работаю только по выходным.
Радим само викендом.
Я работаю только по ВЫХОДНЫМ.
(падеж)
датив множине
Они не часто работают.
Они не раде често.
Моя мама работает поваром в ресторане.
Моја мама ради као куварица у ресторану.
Моя мама работает ПОВАРОМ в ресторане.
(падеж)
инструментал једнине
Кем работает твоя мама?
Где ради твоја мама?
КЕМ работает твоя мама?
(падеж)
инструментал једнине
! За професију и врсту посла на радном месту (работать ПОВАРОМ) користи се именица у:
инструменталу
действительно
заиста
Ты действительно работаешь журналистом?
Да ли ти заиста радиш као новинар? / Јеси ли ти стварно новинар?
медленный
спор
медленно
споро
медленный
(акценат)
мЕдленный
быстрый
брз
быстро
брзо
Я говорю медленно, а мой отец говорит быстро.
Ја говорим споро, а мој отац говори брзо.
громко
гласно
Они очень громко говорят.
Они говоре веома гласно.
Вы не так говорите.
Ви погрешно говорите.
не так
погрешно
моряк
морнар
моряк
(акценат)
морЯк
портфель
торба
студент
(множина)
студенты
продавец
(множина)
продавцы
продавцы
(акценат)
продавцЫ
моряк
(множина)
моряки
моряки
(акценат)
морякИ
друг
(множина)
друзья
город
(множина)
города
портфель
(множина)
портфели
музей
(множина)
музеи
комментарий
(множина)
комментарии
угол
угао
угол
(акценат)
Угол
угол
(множина)
углы
углы
(акценат)
углЫ
! Именица мушког рода «город» има у номинативу множине исти наставак као «дом»:
городА
фирма
(множина)
фирмы
сестра
(множина)
сёстры
сестра
(акценат)
сестрА
сёстры
(акценат)
сЁстры
! Код именице «сестра» у множини се акценат пребацује на први слог, и тада Е под акцентом прелази у:
Ё
! Слово Ё означава фонему која је увек:
под акцентом
ученица
(множина)
ученицы
рука
(акценат)
рукА
рука
(множина)
руки
руки
(акценат)
рУки
моя рука и ваши руки
(акценат)
моЯ рукА и вАши рУки
тётя
(множина)
тёти
мать
(множина)
матери
дочь
(множина)
дочери
лекция
(множина)
лекции
окно
(множина)
окна
море
(множина)
моря
занятие
(множина)
занятия
! У двосложним именицама средњег рода (окно, море) акценат у множини је најчешће:
на супротном слогу (окнО – Окна, мОре – морЯ)
брат
(множина)
братья
лист
(множина)
листья
друг
(множина)
друзья
друзья
(акценат)
друзьЯ
! Именице «брат», «лист» и «друг» спадају у изузетке са специфичним наставком за:
множину
ты молчишь, … они молч__
АТ
ты спешишь, … они спеш__
АТ
ты читаешь, … они чита__
ЮТ
ты пишешь, … они пиш__
УТ
ты смотришь, … они смотр__
ЯТ
ты знаешь, … они зна__
ЮТ
выходной
(врста речи)
поименичени придев
· градови
города
- спряжение
конјугација
- число
број, датум
- единственное число
једнина
- множественное число
множина
- употребить
употребити
- употребить
(акценат)
употребИть
- настоящее время
садашње време
- форма настоящего времени
облик садашњег времена
- У потребите глагол «читать» в правильной форме настоящего времени
Употребите глагол «читать» у исправном облику садашњег времена
- именительный падеж
номинатив
- имя существительное
именица
- имена существительные
именице
- Именительный падеж имён существительных
номинатив именица