4_83 Flashcards
сумка
торба
И мне бы стать студенткой
И ја бих да упишем факултет
Маша, скажи, а Андрей, друг твоего брата, учится в университете?
Машо, реци ми, Андреј, пријатељ твога брата, јел’ он студира?
Андрей учится в университете? ▫ Да, на первом курсе.
Да ли Андреј студира? ▫ Да, он је прва година.
Все друзья моего брата учатся в разных институтах и университетах.
Сви пријатељи мог брата студирају.
▫ А Андрей живёт дома?
▪ Нет, Таня, что ты.
▫ А живи ли Андреј у свом стану?
▪ Не, Таня, то би било неизводљиво / Ма где у свом стану, шта ти је?
Он живёт в большом новом общежитии.
Он живи у великом новом студентском дому.
Может, скажешь, где оно находится? ▫ Скажу.
А хоћеш да ми кажеш где се тај студентски дом налази? ▫ Хоћу.
Оно находится на тихой зелёной улице.
Налази се у тихој улици пуној зеленила.
Он живёт в большой светлой комнате на втором этаже.
Он живи у великој светлој соби на првом спрату.
Он обедает в студенческой столовой.
Он руча у студентској мензи.
Здорово!
Супер!
Мне бы тоже побыстрее стать студенткой!
Једва чекам да и ја упишем факултет!
! У ситуацијама када ми користимо реч „факултет“ Руси углавном користе реч:
университет
! Код нас је уобичајено да се пита „Јеси ли био јуче на факултету?“, а у руском:
Ты был вчера в университете?
класс
разред
курс
година (студија)
В каком классе учится твой брат?
У који разред иде твој брат?
На каком курсе учится твой брат?
На којој години студија је твој брат?
Мой брат учится в школе.
Мој брат иде у школу.
Мој брат учится в университете.
Мој брат студира.
Он учится ___ первом курсе.
(в | на | у)
на
сви
все
сви пријатељи
все друзья
! Руске речи «институт» и «университет» преводе се на српски једном истом речју:
универзитет
! Израз «Что ты!» користи се као реакција на:
потпуно погрешну тврдњу
Нет, Таня, что ты!
Не, Тања, уопште није тако.
Где находится общежитие?
Где се налази студентски дом.
на тихой улице
у тихој улици
на шумной улице
у бучној улици
на улице Достоевского
у улици Достојевског
на соседней улице
у суседној улици
этаж
спрат
! Бројање спратова се разликује у српском и руском. Оно што је у руском «первый этаж», у српском је:
приземље
первый этаж
приземље
второй этаж
први спрат
третий этаж
други спрат
четвёртый этаж
трећи спрат
пятый этаж
четврти спрат
одноэтажный дом
приземна зграда
двухэтажный дом
зграда на спрат
трёхэтажный дом
двоспратна зграда
четырёхэтажный дом
троспратна зграда
пятиэтажный дом
четвороспратна зграда
студенческая столовая
студентска менза
· студентски
студенческий
у мензи
в столовой
столовая
(врста речи)
поименичени придев
у студентској мензи
в студенческой столовой
мне бы
кад бих и ја / и ја бих радо
быстрее
брже
побыстрее
што брже, што пре
стать
постати
! Глаголи несвршеног вида имају презент, а глаголи свршеног вида имају:
просто будуће време
стать
(просто будуће време)
я стАну, ты стАнешь, он стАнет, мы стАнем, вы стАнете, они стАнут
! Уз глаголе «стать» (постати), «быть» (бити), «работать» (радити) стоји именица са значењем занимања или статуса. Падеж те именице је:
инструментал
я стану студенткой
постаћу студенткиња
я стану СТУДЕНТКОЙ
(падеж)
инструментал једнине
я стану студентом
постаћу студент
я стану СТУДЕНТОМ
(падеж)
инструментал једнине
! Упитне заменице «кто» и «что» у инструменталу имају облике:
кем, чем
Кем ты станешь?
Шта ћеш бити / постати?
(кад порастеш, кад завршиш школовање)
Я стану инженером.
Постаћу инжењер.
▫ Я стану инженером ▪ Инженером? ▫ Да, инженером.
▫ Постаћу инжењер. ▪ Инжењер? ▫ Да, инжењер.
Кем ты будешь?
Шта ћеш бити?
(кад завршиш школовање)
Я буду инженером.
Бићу инжењер.
▫ Я буду инженером. ▪ Инженером? ▫ Да, инженером.
▫ Бићу инжењер. ▪ Инжењер? ▫ Да, инжењер.
у тихој улици
на тихой улице
Общежитие находится ___ тихой улице.
(в | у | на)
на
· приземље
первый этаж
· први спрат
второй этаж
· други спрат
третий этаж
· трећи спрат
четвёртый этаж
· четврти спрат
пятый этаж
студе___еский
(нч | нтч | тч)
нч
в студенческ___ столов___
ОЙ, ОЙ
- поиграть
поиграти се
- Поиграем!
Да се поиграмо!
- выходить
излазити
- выходить
(акценат)
выходИть
- остальные
остали
- прятать
скривати (предмет)
- возвращаться
враћати се
- кто-то выходит из класса
неко излази из разреда
- остальные прячут тетрадь
остали скривају свеску
- потом тот, кто вышел
затим онај који је изашао
- возвращается и задаёт вопросы
враћа се и поставља питања