76. Ko je osnovao Crveni i Beli manastir? Flashcards
Ko je osnovao ovaj manastir?
Senuta Atripski (Shonouta of Atripe) poznatiji i kao Senuta Veliki, Senuta arhimandrit.
Od kada do kada je ziveo?
Pretpostavlja se da je ziveo ili od 332-451 ili 350-466
Kako je on zapoceo svoj monaski zivot?
Шеноуте, или Шенуда на арапском, тражио је монашки живот током своје младости. После очеве смрти, придружио се монашком насељу свог стрица по мајци Светог Пигола, који је био оснивач онога што се данас зове Бели манастир у Атрипеу, Сохаг. У почетку само монах, Шеноуте је постао старешина манастира када му је ујак умро 385. године, након чега је изузетно развио јединствену kenovijsku заједницу Белог манастира, одржавајући 2.200 монаха и 1.800 монахиња током периода од скоро осамдесет три године.
Kako je uredio opstezice i kako je sveti Pahomije uticao na to?
Пратећи пут свог стрица, који је био уско повезан са аскетским веровањима Светог Пахомија (око 290–346), Шенут је успоставио строге монашке прописе у зидовима Белог манастира, превазилазећи стандарде које су следили његови претходници. Захтевао је да чланови заједнице потпишу заклетву апсолутне послушности, а био је вољан да казни оне који су олабавили чвор монашког живота.
Kakve su mu aktivnosti oko Crkve u ovom periodu?
Шеноуте се током свог живота уздржавао од паганства и јереси. Године 431, на позив римског папе, свети Шенут и патријарх Кирил Александријски присуствовали су Првом сабору у Ефесу да би изразили противљење позивању Свете Дјеве Марије „Христокос“ (Христова Мајка) а не „Богородица“ ( Богородице) од Несторија, патријарха цариградског. Христова божанска природа је била на коцки.
Kakva je dela pisao?
Као научник, Шеноут је произвео истакнута књижевна дела за Коптску цркву написана на коптском језику и која се састоје од 25.000 фолија, од којих је 1.870 сачувано. Шеноутеово утицајно дело довело је до његовог поштовања као свеца и до почасне титуле оца Коптске цркве.
Kakva je bila organizacija opstezica ukratko?
Манастир Шеноуте је био коинобион, организован око заједничког живота. У древним временима, коинобитски (или коенобитски) манастир је био високо структурисана заједница монаха који су радили заједно, јели заједно и молили се заједно. Манастир је давао духовно руководство, писана правила и политике, и разрађен ланац командовања. Било је економски самодовољно. Бели манастир је био један од најранијих коинобитских манастира.
Kako je izgledao manastir u pogledu arhitekture i duhovnog vodstva?
Шеноуте је био вођа федерације која се састојала од три монашке заједнице: два мушка и један женски манастир. Уз само неколико изузетака, монаштво и монаштво нису имали међусобног контакта; у Белом и Црвеном манастиру били су само мушкарци. На челу сваке од три заједнице стајао је опат или игуманија, који је добијао наређења од Шеноуте. Свака заједница је деловала мање-више независно. Свака је садржавала неколико зграда за спаваонице које се зову „куће“; свака кућа је имала старешину, који је давао и административно и духовно вођство монасима који су тамо живели. Куће су садржавале „келије“ (собе) у којима су монаси живели и спавали, зборницу за ткање и молитву и радионице. Поред кућа, друге важне зграде у свакој скупштини биле су: трпезарија, кухиња, амбуланта, амбулантна кухиња, пекара, централно складиште, црква, библиотека и скрипторијум, портирница, радионице и веш. Изван зидина су биле њиве, повртњаци, насади палми и воћњаци, са својим фармским животињама, опремом и евиденцијом о наводњавању.
Ko su bili “monasi”?
Монашко становништво сваке скупштине садржало је широк спектар људи: не само зреле одрасле особе, већ и малу децу, адолесценте, просте и старце. Направљени су посебни аранжмани за бригу о свакој групи у складу са њиховим могућностима и потребама.
Kakav je bio asketski stil zivota monaha?
Рутински живот монаха био је пажљиво регулисан правилима, политикама и режимима — укључујући начин на који су ходали, разговарали, облачили се, јели, молили се и о чему су требали размишљати. Њихов аскетски стил живота био је веома дисциплинован. Монаси су морали да се придржавају дневног распореда, што је сигнализирано ударањем дрвених звона или гонга:
Kakav je bio tok ishrane, posta, molitve itd?
Између ових догађаја, они су или радили и молили се сами у својим ћелијама или су обављали задатке које им је доделио њихов старешина. Монаси у свакој конгрегацији делили су заједнички оброк у подне, који је требало да се састоји од хлеба и строго вегетаријанске исхране без млечних производа, рибе или вина. Ноћу су јели једноставан оброк сами у својој соби. У среду и петак примећени су посебни дани поста. Евхаристијска литургија служила се два пута недељно, у суботу увече и у недељу рано ујутру. Болесни монаси добијали су стручну медицинску негу од мушких или женских монашких лекара. У амбуланти је пружана професионална медицинска нега, а болесницима се лекарски преписивала богатија храна. Посетиоци манастира били су смештени и храњени на посебном месту у близини главне порте.
Sta su proizvodili i ko je sta radio?
Федерација је била скоро самодовољна, попут великог имања. Пошто су производили вишак, монаси су могли да купују или трампирају материјале и услуге које федерација није могла сама произвести. Вишак производа два мушка манастира били су плетарски радови (корпе, простирке, ужад), вреће и књиге; женски манастир је производио ткане производе од вуне и лана.
