65. Opste karakteristike eticke doktrine Klimenta Aleksandrijskog

Question 1

Koje mu je najpoznatije delo?

Answer 1

Stromata - “stromatis” bi znacilo cilim.
Upravo koristi cilim kao termin zato sto zeli da objasni teologiju kao “nauku” tkanja to jest povezivanje koncepata - cvorova.

Question 2

Da li je sistematican?

Answer 2

Jeste i to vidimo i iz njegovih dela, ustvari Prote, Pedagog i Stromata predstavljaju vrstu hriscanske sistematizacije.

Question 3

Od kada do kada je ziveo?

Answer 3

Od 150-216 godine.

Question 4

Cega je bio ucitelj?

Answer 4

Aleksandrijske katihetske skole, ustvari Panten, njen osnivac je Klimentov prethodnik.

Question 5

Sta kazu za tu skolu?

Answer 5

Nije jasno sta je ona ustvari bila u pogledu svoje organizacije.
Neki konzervativci kazu da je to bila striktno Crkvena Skola gde su episkopi postavili ucenje.
Neki opet kazu da ona nije imala kontakta sa jerarhijom, medjutim Kliment se ovde predstavlja kao prezviter.
Resenje lezi u sredini.

Question 6

Sta je specificnost Aleks. Skole?

Answer 6

Do Atanasije velikog su prezviteri birali Episkopa i hirotonisali su ga, mozemo reci isto kao sto su i Rimski prezviteri, kardinali birali Papu.

Question 7

Gde je rodjen Kliment?

Answer 7

On je rodjen u Atini i stekao je tamo vrhunsko filosofsko obrazovanje.

Question 8

Sta je njegov glavni doprinos?

Answer 8

Sistematicnost mu je bila glavni doprinos Crkvi.
Ta sistematicnost je ustvari helenska.
Prve hriscanske Crkve su imali liturgijski jezik. Od Klimenta pocinje patristika (kao skola misljenja) odnosno pojmovni jezik.

Question 9

Kada je otisao Kliment u Palestinu?

Answer 9

Oko 202 godine

Question 10

Koja su glavna dva uticaja kod Klimenta?

Answer 10

Kod klimenta nalazimo da su Platom i Heraklit dva glavna uticaja. Ono sto bi ovde povezivalo Platona i Heraklita je, mozemo reci, aristokratska povezanost to jest filosofski snzibilitet ili elitizam duha.
Sta je naglaseno?
Naglaseno je to da je nas odnos sa uzrokom sveta (apsolutom) stvar podviga i licnog truda…

Question 11

Sta povezuje Platona i Heraklita?

Answer 11

Mozemo reci da ih povezuje iszvesna enigmaticnost (posto Platon nije pisao konceptualno).
Platon je smatrao da je pisana rec u odnosu na dijalektiku sekundarna i tu pokazuje da je pravi Sokratov ucenik. Rec je ta koja drzi putokaz ali ne sadrzi istinu sama po sebi.
Treba naravno imati i to u vidu da je Platonovo delo sacuvano u mnogo vece obimu dok je Heraklitovo fragmentima.

Question 12

Odakle izlazi sistematizacija?

Answer 12

Cilj je u posvecenosti (trudu radu u znanju, vrlini) i tu izlazi sistematizacija. Jedini problem ovde je samo u obrazovanju i nista drugo. Helenstvo je inkorporirano u hriscanstvo.
Tako je on smatrao da je helensko nasledje deo Bozijeg Domostroja.
On kaze da su Heleni imali dodira sa pismom.

Question 13

Sta kaze za helenski dodir sa Pismom?

Answer 13

U njegovo vreme je postojala juedo-hrisc. zajednicka koja je smatrala da citava helenska tradicija koju hrisc. usvaja nije deo njega.
Medjutim koncept helenskog nasledja je tesko prevodivo na jevrejski itd…
Moguce je da oni nisu razumeli.
Kasnije je posledica da je njjima tesko i celokupnu dogmatiku da razumeju jer je jezik dogmatskih rasprava filosofski.

Question 14

Sta je zapravo bila Alesk. Skola?

Answer 14

Ne znamo tacno, ali je moguce da je postojala oko neke zgrade i to je verovatno bilo oko Skriptorijuma (pisarnice, kolekcija hrisc-bibl spisa).
Ovde se naravno cuvaju i filozofski spisi.
Tada kada u Klimentovim spisima prestaju citiranja Filona onda se smatra da je otisao u Palestinu.
Ustvari u Aleksandriji je u ovo vreme hrisc. prodrlo u elitu sto je bio i preduslov za stvaranje skole.

Question 15

Sta je u fokusu kod Klimenta?

Answer 15

Nada je u fokusu kod Klimenta kao sto je bila i kod Filona.
Ustvari vodjenje dobro zivota je u nadi. Hrsicani se nadaju Hristu i to je zivot u Hristu.
Tako samo u nadi vernik moze uzeti stav u odnosu na Boga. Dakle zivot je ushodjenje ka Bogu u nadi.

Question 16

Kako on shvata mucenistvo?

Answer 16

(martis-svedok) je onaj koji cinom mucenistva potvrdjuje i objavljuje silu Boziju.
Nada je kljuc slave koju mucenici ili vernici zadobijaju. Oni zavise od nade u ono sto ocekuju.
Ispunjavanje Bozanske volje koja ukazuje sta je cilj nase nade je ono sto daje snagu verniku i muceniku…
Ipak stradanje po njemu mora biti razumno jer predmet naseg stradanja nije ovde, nego na nebu.
Pravedni ne stradaju iz voje zelje za necim nego iz nade da budu po ikoni samoga Boga.
Platon takodje govori o razlicitm stepenima koji odgovaraju blagosti i savrsenstvu a tako cini i Kliment.
Onaj koji strada, ispoveda Hrista, a koji ispoveda Hrista njega ce i Hristos.
Stradanje je cin ljubavi jer “mudrac” buduci da sledi primeru apostola on ispija casu na svoj poziv i tako postaje gospodnji-brat.
Oni koji polaze nasilno, agresino oni biraju smrt i ne stradaju kao mucenici vec bez nade u nistavilu u crnini.

Question 17

Zasto se prima rec Spasenja?

Answer 17

Ona se prima zarad nje same a ne zbog koristi, a kod Klimenta je tako i sa vrlinama. Recimo, bogatstvo se stice ali se mora steci Bozije botatstvo jer je ovo propadljivo.

Question 18

Sta kaze za znanje?

Answer 18

Sve sto je ispod znanja mora biti podcinjeno znanju. Tako hegemonikon kroz znanje ociscuje sve, ali i sebe.

Question 19

Sta je isto kod Platona i Klimenta?

Answer 19

Platonov “pravednik” i Klimentov su po nadi isti.

Question 20

Na kom se temelju gradi zajednica?

Answer 20

Na temlju nade se gradi Crkva (zajednica), ali ta nada obuhvata i sve ono sto je van zajednice (u ovom slucaju neprijatelje). Smiao Crkve je relevantan i za one koji su izvan.
Tako hriscani postaju deca i oni se voleci neprijatelje upodobljuju se Bogu.
Hriscanina upravo zato voje neprijatelje svoje, ali ne njihov greh.

Question 21

Sta je greh?

Answer 21

On kaze da je greh nesto sto samo po sebi ne postoji nego je to proizvod ljudske aktivnosti.

Question 22

Kako definise jednakost?

Answer 22

Muskarci i zene su jednaki u pogledu nade. Zene mogu da se bave filosofijom, ali su muski superiorniji dok ne postanu zenskasti (zato sto gube put nade).
Oni koji trpe smireno idu ka Bogu. Postoji samo jedan cilj i predmet stvaranja koji je jednak za muske i zenske i svako ce za mucenistvo primiti predmet nade.

Question 23

Koje ideje sjedninjuje Kliment i kako?

Answer 23

Sjedinjuje Platonove i hriscanske ideje.

Question 24

Sta je upodobljenje?

Answer 24

kod Platona ideja Dobra isto sto i stremljenje ka Hristu. Upodobljenje Dobru je isto sto i oponasanje Hrista.
Kod platona doduse imamo dvostruki cilj u kome postoji stremljenje dobru i stremljenje vrili. Kliment pak kaze da je ovo jedno jer je samo stremljenje ka Dobru ono sto proizvodi vrlinu i obrnuto.

Question 25

Sta je vrlina?

Answer 25

Vrlina je participacija onoga ka cemu stremimo. Nase stremljenje ka buducem projavljuje vrlinu i nase postupke ovde i sada.

Question 26

Sta je za Platona eudaimonia?

Answer 26

Ona za njega predstavlja punocu dobra a Kliment kaze da je “daimon” sila dusa (unutrasnja sila coveka).

Question 27

Koje su tri osobine Klimentove etike?

Answer 27

Biblijske, filosofske i prakticke

Question 28

Na cemu insistira Kliment?

Answer 28

On insistira na jedinstvu vrlina.
Vrline je shvacena kao harmonija u kojoj tu harmoniju uspostavlja Logos.
Logos je ovde shvacen kao rec ili pouka.
UStvari citav zivot cini “pletenje” deka u skladu sa Logosom.

Question 29

STa podrazumeva vrlina?

Answer 29

I ljudski napor i blagodat.

Question 30

Sta kaze kliment za Mudrost?

Answer 30

To je prva vrlina i ona je prakticka, saznajna (spekulativna) i sadrzi se u saznavanju od pocetka.

Question 31

Sta kaze za hrabrost?

Answer 31

To je znanje koje omogucava da razumom cujemo ono od cega treba da se plasimo i ono od cega ne.

Question 32

Sta kaze za uzdrzanje?

Answer 32

To je sposobnost odabira u skladu sa vladajucim delom duse.

Question 33

Sta kaze za pravednost?

Answer 33

To je davanje svakome prema zasluzi (ovde mozemo da zakljucimo da je rec o “distributivnoj” pravdi + harmonija vrlina).

Question 34

sa kime se slaze u delovima duse?

Answer 34

On se slaze sa platonicarima u pogledu delova duse i smesta ih cak u iste organe.

Question 35

Kakvo je Klimentovo znaceje bestrasca?

Answer 35

Ono je vrlo znacajno.
To je svojstvo Bozije, ali se isto odnosi i na Sina, ali je on rodjen bio u telu da ponese stradanje.

Question 36

Kako je ovde shvacena strast i kako kod Hrista.

Answer 36

Strast je shvacena kao podnosenje stradanja. Kod Hrista su strast i bestrasce odvojeni jer on podnosi strasti zbog nas i tako se i nase strasti sa njime obozuju.

Question 37

Koje su dve strasti duse?

Answer 37

• Normalne strasti (bioloske, fisioloske potrebe..)
• Strasti duse

Question 38

Kako tece put ka obozenju?

Answer 38

Prvo ovladavanje - eupatija - u vrilini ushodjenje ka Bogu - opodobljenje Bogu (zivot u ljubavi).
Obozenje je savrsenstvo ljubavi.

Question 39

Sta je kod Klimenta ikiosis?

Answer 39

Ikiosis je to sto je ta simpatija konkretno odredjena kao ljubav, vrlina.