16. Zasto se Sokrat smatra ocem moralne filosofije? Flashcards
Kako je on preokrenuo paradigmu grcke filosofije?
Tako sto se okrenuo od problem/pitanja materije, porekla univerzuma itd. na pitanja koja su od vaznosti za coveka. Sta covek treba da cini, sta je dobro za coveka…
Sta je zahtevao sokrat?
On je pored toga sto je pokrenuo kljucna eticka pitanja trazio i da se definisu pojmovi to jest kako razumemo pojmove koje koristimo pri odlucivanju. Zato se smatra ocem moralne filosofije.
Koja je razlika izmedju tragicara i sokrata?
Ovakva pitanja za coveka postojala su i pre Sokrata kod tragicara ali je Sokrat privi koji je pokusao da ih definise i u tome je razlika.
Kako se sokrat postavlajao u konverzaciji?
On se nije postavljao kao onaj koji zna istinu nego kao onaj koji postavlja pitanja i koji sa sagovornikom “poradja” ispravan odgovor.
DA li se zanimaao za nauku?
Ne nije se zanimao za ono sto je naucno i takvo ispitivanje sveta jer je samtrao da je to nekorisno ali je naucne metode primenjivao na podrucje etike i sa njom povezane politike.
Zasto je ova promena interesovanja (za moralna pitanja) imala dalekosezne posledice?
Zato sto se dovodi u pitanje kriterijum znanja odnosno sta je ono sto znamo i dali zaista mozemo da kazemo da to sto znamo jeste tako onakvim kakvim ga poznajemo?
Recimo, Aristotel je smatrao da je teorija Platonovih ideja pokusaj da se objasni kako je znanje uopste moguce u svetu koji se kako su jos heraklitovci ustvrdili stalno menja posto “sve tece”.
Sta je jos bitno reci na ovom polju? (djuric-etika)
To da je Sokrat bio besprimerno govorljiv i imao jako dobar kriticki aparat (kriticku refleksiju).
Imao je izuzetne retoricke sposobnosti te je tako mogao i ljude iz nizeg staleza kao i one umne iz viseg lako da porazi time sto m je priblizavao istinu u konverzaciji, koju ni sam nije znao, ali je svakako i sam dolazio do nje svojom razboritoscu.
Mozemo sumirati celokupno njegovo ucenje i nazvati ga ocem moralne filosofije jer je postavljao dva kljucna pitanja: sta je dobro i sta je vrlina?
Filosofija za njega nije bil puka stvar teoretisanja vec ziva stvar koja je kako znalacka tako i prakticna i delatna koja treba da prozima citav zivot.
Mozemo reci da nije nista sistematizovao niti uredio kao pitagorovci niti je drzao honorarna predavanja kao sofisti, ali ipak mu je ceo grad bio pozornica, a gradjani ucenici.
Takodje njegov odnos prema politici koja je u ovo vreme bila vazna nije bio aktivan, ali je zato on ispunjavao sve uredbe i zakone koje je drzava nalagala.
Pored njegove neustrasive postojanosti, karakteristicnog izgleda po kome su ga svi znali, uzdrzljivosti i autarkicnosti on se odlikovao i osobinom samozatajivanja u tom smislu da je u potpunosti svoju dusu otvarao za drugog, naprotiv, on je i ulazio u vascelo bice drugog pojedinca i na taj nacin sagledava i razumevao svet njegovim ocima.
