17. Kako razumeti Sokratovu tvrdnju da vrlina jeste znanje? Flashcards
Kako je sokrat gledao na vrlinu?
Prema njemu vrlina jeste znanje. Svaki nedostatak znanje ili neznanje bi bilo ono sto je vrlini suprotno kao neka vrsta poroka ili mane.
Isto tako vrlina nije samo znanje u smislu znati sta je pravednosti, sama vrlina je za njega znati sta je pravednosti ali i biti pravedan a to je ujedno i znanje, jer je znanje vrlina.
Ovo je prvi formalni princip Sokratove etike.
Drugi pak je to da su sve vrline, ukoliko su znanje, cine jedinstvo.
Znanje je svojstvo svih pojedinih vrlina to jest sve vrline se sastoje u znanju, od onoga sta se treba ciniti i od onoga cega se treba kloniti kako bi bio vrlinski. Prema tom stanovistu, vrlina je jedna, a ne mnoge.
Kako se naziva sokratovo stanoviste o vrlini?
Sokratov paradoks.
To je zato sto Sokrat tvrdi da onaj koji sa znanjem cini zlo, taj je moralno ispravniji koji cini dobro a ne zna zasto to cini.
Tako i onaj koji cini zlo iz znanja cinice ga samo kada je ono primenjivo i u izuetnim prilikama a buduci da znanje ima (vrlinu) on ce ciniti dobro u druim situacijama.
Ako neko cini dobro iz neznanja on ce produziti svoju zabludu na zlo jer ne zna svoju zabludu.
Koliko god ovo bio paradoks ako se uzme da je vrlina znanje moze se razumeti kao ispravno.
Sta je smatrao sokrat?
Da svaki covek zeli dobro, ali da zbog neznanja dolazi u zabludu o tome sta je dobro?
U tom smislu govoreci, treci formalni princip Sokratove etike bi bio taj da buduci da je vrlina znanje, ona je postiziva jer se moze nauciti. Svaki covek je vec ima u sebi kao stvarnost o tome sta treba da cini, radi, misli, deluje ali da mu treba vezba, praksa, ucenje kako bi ovo savladao i naucio.
Sta je neophodan i dovoljan uslov da se dobro izabere?
Samo saznanje da nesto jeste dobro je neophodan i dovoljan uslov da se dobro izabere.
Tako kada neko uvidi sta treba da se cini, on to samim tim i cini jer mu to znanje naredjuje i on ne moze dobro ne vristi.
Sa druge strane kada neko cini nesto zlo, on to cini jer misli da mu to donosi dobro.
Tako isto postavljamo formalni princip Sokratov da niko ne gresi namerno.
Ustvari, svako gresi jer ne zna sta je dobro a ne zato sto primera radi, on nece dobro.
Isto tako ovde mozemo navesti jos jedan formalni princip a to je vestina merenja.
Sta se ustvari desava kada covek zna sta je dobro, ali to ipak ne cini? Sokrat kaze da mu fali vestina merenja.
Ukratko, covek ce uvek izabrati da iako zna, ucini ono blize zadovoljstvo ili manje mozemo reci sto mu je bliskije ili realnije buduci da ga brze zadovoljava.
Ipak on ne zna buduce posledice toga, tako male klice zadovoljstva u buducnosti stvaraju vece probleme.
Coveku u ovom slucaju nedostaje vestina merenja.
Tako se zadovoljstvo bira ne na osnovu blizinu, sadasnjosti, buducnosti, bliskosti, toga sta covek ne treba ili treba da ucini vec na osnovu mnozine i kolicine, odnosno toga sto ce sada pocinjeno doneti u buducnosti veliko jer se desava da i male trenutno neprijatnosti donose kasnije velike stvari u smislu velikog zadovoljstva (blazenstva).
Sta je kritikovano kao slabost soktarove teorije?
To da znanje o tome sta je dobro predstavlja dovoljan uslov da se dobro i izabere.
Ovo je zato sto on nije uzeo u obzir neke unutrasnje psihicke mehanizme kao sto su volja i strast.
Sta kaze on u Protagori?
Kaze da ni jedan mudar covek ne veruje da iko gresi svojevoljno ili da svojevoljno cini neko podlo i zlo delo vec on vrlo dobro nzna da svako podlo i zlo delo je pocinjeno nehoticno.
Sta ustvari Sokrat zeli da kaze u protagori?
Zeli da kaze da svako zlo ili podlo delo donosi nesrecu, stoga ako onaj ko cini tako nesto misli da ce mu to doneti srecu cini takvo delo stoga sto se vara u pogledu toga.
