36. Elementi ucenja kojih prethodnih filosofskih skola se ocituju u epikurejstvu?

Question 1

Sta je ono sto treba da imamo u vidu kada govorimo o epikurejstvu?

Answer 1

To da je njihova skola uvek gledala i vracal se na autoritet svoga zacetnika Epikura.
On je jedinstveni nacelnik epikurejacai posle njega sto se epikurejaca tice, niko nije nista novo uradio.

Question 2

Koje se prethodne filosofske skole ili njihovi delovi ovde ocituju?

Answer 2

Kod Epikura imamo istu podelu kao i kod stoika: Logika, Fizika i Etika sa time sto bi logika ovde pre bila Kanonika - u smislu pravila za zivot.
Fizika koju epikur ovde razradjuje ustvari se temelji na fizici koju je uspostavio Demokrit ali mozemo reci da je ona samo prosirio tu teoriju.
Etiku preuzima od kirenske skole.
Dakle Demokrit i Kirenska skola su ono na sta se Epikurejci nadovezuju svojom fizikom i etikom.

Question 3

Kako se etika nadovezuje na kirensku skolu?

Answer 3

Kao kirenska i Epikurova etika je pre svega individualna jer kao svoje polaziste Epikur obelezava njega sa pojmom “zadovoljstva” koje svaki pojedinac mora da oseca, a kao svrhu koje svako bice mora da dostigne jeste “blazen zivot”.
Kao Eudokso i Epikur priznaje samo jednu ocevidnu vrednost na kojoj covek po svojoj prirodi tezi a to je osecanje zadovoljstva i drugu koje se kloni a to su osecanja bola.
Tako jos mozemo reci da se Zenon, stoicar, vrlinu shvata u Sokratovom intelektulaistickom smislu, dok se Epikur u tom smislu oslanja na Eudoksovu tezu o zadovoljstvu kao vrednosti i tako i na kirenski senzualisticki hedonizam jer pod zivotom prema prirodi razumeva zivot prema zadovoljstvu.

Question 4

Kako on objasnjava prijateljstvo?

Answer 4

Isto kao i Demokrit kao potrebu i korist ali mozemo reci da on ovo ucenje i prevazilazi.

Question 5

Po uzoru na koga je napravio like mudraca?

Answer 5

Po uzoru na stoike i on je napravio lik mudraca kao vrstu ideala.

Question 6

Kako se on odnosi prema gnoseologiji i kako je to povezano sa stoicima?

Answer 6

Kao i stoici i on izgradjuje Gnoseologije ali ne radi nje same, vec kao uvod u svoju fiziku i tako iz fizike kao uvod u etiku.
Ovde se gnoseologija moze shvatiti kao substitucija logike ili dijalektike koju on naziva i kanonikom.