56. Kakav je moralni znacaj uzdrzanja? Flashcards
Kakav je odnos prema strastima?
Njih treba potiskivati.
Kako se dostize moralna sloboda?
Eticka nacela stoika tako funkcionisu da predvidjaju borbu sa strastima kako bi se dostigla moralna sloboda.
U tom kontekstu ona se dostize kroz jaku volju koja za posledicu ima to da su suzbijeni svi afekti ili savladani i tako se stekla Apatija.
Sta su kasniji stoici dopustali?
Oni su ipak dopustali neke strasti, to jest vise kao racionalne emocije koje su nazivali εύπάθειαι - ucenje o plemenitim afektima.
Ojadjenost je nerazuman pritesnjenost duse u nevolji i nema svoju plemenitost.
Strah koji je nerazumna pritesnjenost od buduce nevolje je u plemenitom smislu “obazrivost” kao cuvanje od svega sto je lose.
Pozudi odgovara prava volja (voulisis) kao razborita zudnja za pravim zivotnim vrednostima.
Nasladi pak odgovara radost kao zadovoljstvo i osecanje blazenstva koje izvire iz posedovanja vrline.
Naslada je ovde shvacena kao nerazborito uzdizanje duse i rastapanje.
Pozuda je neobuzdana teznja za buducim dobrom.
Sta nas vodi do strasti?
Do strasti nas vode pogresne emocije i pogresna zaziranja, ali nas ispravne zelje i zaziranja dovode do dobrih emocije ili strasti.
Afekti, to jest strasti su shvacene kao nagoni ili nerazumni protivprirodni dusevni pokreti koji se opiru umu.
Tu nerazumnost izaziva sila kojom nas zaokuplja spoljasnji utisak o nekom suvise velikom dobru ili zlu koja ima presudan znacaj za nas zivot jer savladjuje otpornu snagu razuma i odvlaci ga na sovju stranu.
Kako se nazivaju pogresne zelje a kako ispravne?
Pogresne su zudnje (έπιθιμία), dok su ispravne zelje htenje ili volja (βούλησις).
Ko je mudar covek?
Onaj koji nema strasi ili barem nema one nerazumne i koji ispunjava duznosti (το καθήκον), premda ovaj izraz vise oznacava ono sto dolikuje nego duznost u nasem smislu reci.
Oni tezu o mudracu preuzimaju od epikurejaca i da time napravle idealan lik stoickog mudraca (sofos, spudeos). Stoici u ovom smislu stavljaju nasuprot mudraca ludog lika jer nisu videli izmedju losih i dobrih ljudi sredinu vec su sve radikalno podelili na lose i na dobre.
Medjutim kasnije je ovaj jaz (sredina) premostena ucenjem o onome ko se napreduje (prokoptondes).
Samo mudrac u sebi ujedinjuje sve vrline jer kad ima jednu on ih ima sve buduci da im je zajednicki izvor i ishodiste mudrost.
On svaki pokret svoje volje podredjuje nacelima razuma i u tom smislu je u potpunosti slobodan jer afekte i strasti podredjuje zakonima uma.
Mudrac zna da mu spoljasnje stvari nikako ne pomazu da ostvari blazenstvo, tako on ne smatra da je novac neko dobro ili bol neko zlo. Pored sveg siromastva on je bogat jer je bogat samo onaj koji je to unutra a spoljasnje bogatstvo je prirodno dobro, a ako je mudrac jos i bogat to spoljno bogatstvo sluzi njemu, dok je recimo kod ludaka ono sto ima vlast.
Zivot mudraca je pun blazenstva i on nista ne trazi, nista ga ne ometa.
Prijateljstvo moze postojati samo medju onima koji zive po jednakim moralnim nacelima tako i mudraci se medjusobno vole i pomazu.
Shodno prilika on ce se i ozeniti i decu radjati.
Po pitanju politike on moze ucestvovati ali i ne mora za otadzbinu ce ako treba muke podnositi ili ce se zrtvovati za nju ako to treba.
Sta su smatrali za vrline?
Da su sve povezano, tako ako neko ima jednu, ima ih sve, ali ako neko nema jednu (od svih) onda je isto kao da nema ni jednu.
Sta je rekao Koplston?
Koplston kaze da je puno onih koji su drzali narode i gradove ali nisu drzali iliti imali sebe.
Naspram toga izuzetno je dusu podici iznad pretnji i obvecanja sudbine i nista ne smatrati dostojnim nadanja.
Kad god se covek udalji od drugovanja sa bozanskim ka ljudskom on prelazi kao iz sunceve svetlosti u senku.
Napsram toga izuzetno je imati dusu na usnama.
Ovo cini coveka slobodnim ne po gradjanskom nego po prirodnom pravu.
Slobodan je onaj koji je izbegao ropstvo, a to ropstvo je ustvari sebi samom sluziti i ono je najvece i neprestano.
