27. Platonov mit - slika o pecini Flashcards
STa pokusava Platon da objasni u ovom spisu?
On koristi metaforu pecine kako bi objasnio razliku stanja nase prirode kada je ona u punom saznajnom stanju i stanja u kome to saznanje nedostaje.
Ko zivi u pecini?
U pecini dakle zive ljudi koji su od detinjstva vezani okovima oko vrata i nogu.
Ti okovi ih drze u mestu i cine da samo mogu da gledaju predmete pred sobom a ne mogu da okrecu glavu.
Iznad njih i izdaleka iza njih se nalazi svetlost vatre, izmedju te vatre i suzanja prostire se put a duz njega zid po kome pronose svakovrsne predmete koji izviruju iznad tog zida.
Razume se pri ovome jedni cute a drugi govore.
Sta vide oni koji su u pecini?
Oni koji su u pecini vide samo senke, to jest mozemo reci obrise tih predmeta. Pritom oni lice na nas.
Tako Platon postavlja pitanje da li su oni od sebe ili od njih drugih mogli videti ista drugo do senki koje bi padale ispred njih na stenu od pecine?
Isto tako pita, da li kada bi oni razgovarali medju sobom, ne bi li te senke imenovali jednako po pravim predmetima?
Dakle poenta je da oni ne vide nista drugo do samih senki koje predmeti bacaju na stenu od pecine usled buktanja vatre.
Sta bi bilo ako bi progledali?
Ako bi progledali oni bi mogli sada da pokrenu i noge, ruke i vrat i samim tim bili bi u bolovima.
Ne bi bili samo u bolovima fizickim vec i psihickim jer bi spoznali citav svet sjajne svetlosti koji bi ih zaslepeo svojom blistavoscu a i pokazao bi im ono sto je blize istini, odnosno prave predmete u odnosu na senke koje su gledali citavog zivota.
Platon se tako pita, ne bi li oni pri svemu ovome ostali skroz zbunjeni?
Tako isto, ne bi li oni onda bezali od svetlosti da gledaju ono sto im je lakse buduci da ona oci koje su ceo zivot bile u tami razara?
Platon jos kaze da kada bi ga neko izvukao on bi osecao patnju od svog tog nasilja buduci da ni jedan od predmeta koje oni koji su napolju nazivaju stvarnim bicem ne bi mogao da prepozna.
Ako bi i hteo da vidi predmete on bi mozda prvo video senke pa obrise ili sve ono sto mu je poznato zatim bi lakse poznao nebo nocu i zvezde i mesec pa tek onda svetlost dana i na kraju sunce.
Sta kaze za pohvale?
Ako je medju onima koji su bili u pecini bio i onaj koji je najbolje pamtio senke i toliko ih dobro izucio da je znao za njih i pre nego sto se dese, da li bi i onaj koji nije u pecini vec vidi predmete kao stvarnost bica mario za takve pohvale koje bi ovaj dobijao od svojih kolega suzanja?
Naravno da ne bi.
Sta bi bilo ako bi se vratio u pecinu?
Platon jos kaze da se i ovo drzi na umu da ako bi se onaj koji je izasao iz pecine i spoznao pravu stvarnost i vratio u pecinu, ne bi li on ustvari bio u tami buduci da su mu se oci navikle na svetlost pa sada ne vidi ni pecinu kao pre, ni senke ni svoje suznje.
I ako bi se i vratio njima oni bi ga ismejali kada bi im tumacio senke. Isto tako kada bi on pokusao da ih oslobodi, zar ga oni ne bi ubili?
Sta je ustvari poenta pripovesti o vracanju u pecinu?
Dakle ako bi se covek vratio oni bi ga ismejali zbog neslazenja tamo gde je prirodno rodjen i odrastao jer su mu oci od gledanja svetlosti zasenjene te se ne snalazi u tami. Takvo nesnalaznje nije posledice apstraktnog mozganja nego uzvisenog gledanja.
Kako Platon zakljucuje mit o pecini?
Dakle na kraju se nalazi naravno ideja Dobra kao vrhvona.
Cilj je da je onaj koji je i izasano nju spoznao i video.
Ona je uzrok sve pravde i lepote time sto u vidljivom svetu radja svetlost i njenog gospodara (sunce), a u svetu koji se mislju poima ona je gospodar i daje nam istinu i um.
Onaj koji hoce da razumo dela u licnim i javnim prilikama treba da vidi i spozna ovu ideju Dobra.
