59. Pojam mesijanskog pokreta i mesijanska asketika Flashcards
Koje se pitanje postavlja?
Ako je целокупна старозаветна религија била усмерена на оче- кивање Месије, има ли смисла издвајати y оквиру ње некакве »месијанске покрете«? Несумњиво, има.
Sta su mesijanski pokreti?
Месијанским ce називају они покрети y којима ce верује било da ce Месијин долазак већ догодио, било da je то питање најближе ôydyhnocmu.
Kako je hrisc. primer mesijanskog pokreta?
хришћанство je религијски покрет y којем ce сматра да ce Месијин долазак већ догодио;
Koji pokret je srodan hrisc?
покрет Јова- на Крститеља представља сродан покрет, где ce претпоставља да ће ce долазак Месијин догодити y најближој будућности. Прво- битно хришћанство je joui y књигама Новога Завета отворено претендовало на континуитет y односу на покрет Јована Крсти- теља, али има основа за претпоставку да ce део следбеника Јова- на Крститеља до краја није ни припојио хришћанству. Почев од 3. века може ce пратити историја јудеохришћанске секте мандеја, чији следбеници постоје до данас; ти људи себе објављују за ау- тентичне следбенике Јована Крститеља, који су одбацили Исуса. Ми не можемо проверити да ли корени те секте заиста потичу из еванђеоске епохе, али то ce не може искључити.
Zasto je nasa epojha mesijanska?
Долазак Месијин који ce догодио или има да ce догоди управо сада, »у наше доба«, говори, y оквирима старозаветне религије, о томе да je »наша епоха« месијанска.
Kako mesijanska epoha utice na dalji razvoj?
To, са своје стране, радикално утиче на богослужење, богословље, философију и аскетику. Кон- кретно: из стања релативно мирног живота ми ce враћамо y стање светог рата, који je налик Изласку из Египта и освајању Обећане земље, али уз оне разлике y односу на епоху Мојсеја и Исуса На- вина које су условљене испуњењем пророчанстава Старога Завета о месијанској епоси.
Kakvo je tumacenje mojsijevog zakona?
У тумачењу тих пророчанстава о месијанској епоси, као и y тумачењу одредаба Закона Мојсејевог y вези са светим ратом ме- сијаиски покрети су ce међусобио разликовали. Ипак, они су били мс1)усо6по сагласии и од иемссијанских покрета разликовали су
ce no томе што су сматрали неопходним да ce садашњост тума- чи полазећи од Мојсејевог законодавства прописаног не за доба мира, него за ратно доба.
Na cemu se zasniva mesijanska asketika?
Месијанска« аскетика заснива ce на принципу уздизања на ниво сталне норме живота оних ограничења која je Закон Мојсејев прописивао само за ратно доба.
Koje je najradikalnije ogranicenje mojsijevog zakona?
Најрадикалније међу њима je безбрачност, која ce y месијанским покретима није увек до- следно практиковала, али je, y сваком случају, сматрана нормом од које je непожељно одступати. Радикалност захтева за безбрач- ношћу може ce осетити y поређењу са »мирнодопским« старо- заветним животом, када je многодетност сматрана најважнијим показатељеем Божјег благослова, док ce одсуство деце готово гра- ничило са проклетством.
Kako ova asketika podseca na vojni logor?
Иста аскетика рађа посебне облике друштвеног живота, који подсећају на војни логор. Kao класични пример може нам послу- жити кумранска општина - иста она од које нам je дошла библи- отека рукописа са Мртвог мора. Најважнији списи те општине јесу њен Устав, као и Ратни свитак (месијански трактат о светом рату, написан y форми ратног трактата, готово типичног за тада- шњу епоху), чија интерпретација већ педесет година изазива спо- рове међу научницима. Неки облици заједничког живота били су својствени, како ce види из новозаветних текстова, и општини Јована Крститеља, и Исусовој општини и првохришћанској оп- штини, на чијем челу су ce налазили апостоли.
Gde su principi mesijanskog pokreta nasli produzetak?
Прилично je очигледно да су сви ти принципи аскетизма месијанских покрета нашли продужетак y хришћанском монаштву, које ce формира као самостална црквено-друштвена институција крајем трећег и почетком четвртог века.
Zasto su vazna “ucenja o coveku”?
За философију аскетске доктрине најважније су због своје ан- трополошке компоненте - учења о човеку: о томе какав човек треба да буде и о томе какав човек јесте. Што ce тиче онога што »треба«, јудејске месијанске представе једном заувек оставиле су свој печат на хришћанским представама које су ce из њих разви- ле. Када je реч о хришћанским представама о емпиријском човеку, о оиом човеку који тек стаје на пут спасења, почев од 4. века утицај јудејске »матрице«, без икакве сумње, пао je y сенку утицаја грчких философских школа. Осим тога, сведочанства о јудејским месијанским покретима којима ми располажемо још увек су толико фрагментарна да не можемо y довољној мери судити о њихо- вим гледиштима y области философске антропологије, na, према томе, засад не можемо да изучимо ни трагове тих гледишта y ранохришћанској традицији.
