58. Stoicki kosmopolitizam Flashcards
Cemu su nastojali stoici?
Da se oslobode od svaki zavisnosti od onoga sto je spoljasnje i to je upravo jedan elemnet njihovog kinickog nasledja.
Kako su shvatali svet?
Oni su svet shvatali monisticki i verovali su da svi ljudi dele istu prirodu i zbog toga pripadaju iliti jesu kosmopoliti - svetski gradjani.
Zasto je neko kosmopolit?
Zato sto mudar gradjanin je covek ne ove ili one drzave vec sveta.
Na kom pojmu oni temelje svoje vidjenje?
Na pojmu οίκείωσις.
Njega je dosta tesko prevesti ali ga mozemo shvatiti kao nesto pokucno, kucno ili najbolje ono sto je “domace”.
Tako je to prvo nase telo, porodica, grad i na kraju citav svet, buduci da sve isto delimo sa istim ljudima.
Ovo mozeo jos temeljiti i na tezi da je oikiosis ustvari nagon za saodrzavanjem kojom covek oseca da njegovo bice pripada njemu i koje traze sve ono sto unapredjuje opstanak i kloni se onog sto ga ugrozava.
Cim dodje na svest on ima svest o sebi.
Tako je sama priroda usadilu bicu da mora da se stara o sebi, odrzava, usavrsava raste i napreduje.
E sad pored toga covek se recimo razlikuje u tome sto (ovo prethodno receno imaju i zivotinje) on ima i teznju za odredjivanje vrednosti.
Tako on prevazilazi prvobitni instinkt koje zivotinje ne prevazilaze i ovaj nagon sada se obraca razumu kao pravoj sustini ljudskog bica i covek tada saznaje da je istinsko razvijanje uma ono sto je za njega prirodno.
Shrva covekovog zivota u tom smislu je razvijanje odredjene osobine ljudskog bica - uma.
Naklonost prema sebi koja izvire iz egoizma ima i svoju drugu stranu i negativna strana je suzbijena prvobitnim covekovim nagonom - razmnozavanjem.
Covek prevazilazi ovaj prvobitni nagon i naklonost prema sebi i potomstvu prelazi na druke pripadnike, srodnike, sunarodnike, dok na kraju ne obuhvati celo covecanstvo.
Tako drugi covek za nas nije strano bice nego je on za nas nas pripadnik i covek je za ovo stvoren kako bi oformio zajednicu, drzavu itd.
Stoicki drustveni ideal u tom smislu nije polis neko kosmopolis, to jest ne autarkija izvesne ljudske zajednice kao drzave vec autarkija covecanstva kao zajednice.
Ljubav koja je do tada vezivala clanove jedne zajednice sada se prosiruje jednako i ravnomerno na sve i povezuje ustvari celo covecanstvo.
Ovo ima osnova i u kosmickoj perspektivi buduci da covek nije samo bice prirode nego i bozanstva i ona je njegov neposredan potomak i organski deo kosmosa koji se u svome zivotu ne upravlja prema drzavnom zakonu nego prema zakonu sveta.
