14. Sta znaci Protagorina tvrdnja da je covek mera svih stvari? Flashcards
Odakle izvire ovo njegovo shvatanje?
Protagorini prethodnici su prvo postavljali svoje teorije o kosmosu pa su tek onda sa tog stanovista govorili o instrumentu saznanja.
Protagora je pre svakog filosofiranja proucavao taj instrument to jest sami subjekt i tu dolazi do saznanja da je izvor svega covekovog znanja u culnim opazajima i osecajima i da u njima lezi merilo istine. Tako i u svom spisu “Istina” on pise ovu izreku.
Ustvari on u ovome polazi od atomistickog shvatanja o subjektivnosti stvari ako i Heraklitovog stava po kojem se nikada ne moze kazati o nekoj stvari sta je ona nego samo sta ona postaje u odnosu na drugu, jer je sve u procesu neprestanog kretanja.
Dva osnovan kretanja su tako aktivno - kretanje objekta koji se opaza i pasivno - kretanje subjekta koji opaza.
Ova interakcija subjekta i objekta je kod protagore sve.
Tako iz tih dveju vrsta kretanja, culnog organa i njemu adkvatnog objekta proizlaze opazanja stvari i njihove osobine.
Da rezimiramo, svaki objekt jeste objekt izvesnog subjekta i svaki subjekt je percipijent izvesnog objekta.
Po tome stvari vidimo samo relativno, samo u odnosu prema subjektu koji opaza.
Ne postoji nikakvo apsolutno bice nego samo bice u odnosu prema subjketu, bice za coveka.
Ovim se ne porice spoljasnji svet, mi taj svet ne saznajemo onakvim kakvim jeste zapravo vec samo kroz nacin saznanja toga sveta, odnosno kroz interakciju subjekta i objekta.
Naravno, protagora kao heraklitovac porice ne samo apsolutnu pojedinacnu istinu nego i apsolutnu opstu istinu jer je svaki akt saznanja pdvrgnut ne samo prema promenama coveka (u fizioloskom smislu) vec i promenama spoljasnjeg sveta.
Ipak ove promene ne uticu na nase saznanje,
Sledstveno svaki opazan i zasnanje jeste istinito bio covek mlad, star, zdrav ili bolestan..
Protiv cega je uperen ovakav protagorin stav?
On je ustvari uperen protiv dotadasnje kosmologije koja je postavljala tezu da je pravo i neprestano trazeno bice neka supstancijacija prirode, a Protgora kaze da to nije tako vec da je to sami covek.
Kako se dele opazaji (osecaji)?
Normalne i nenormalne
Sta su normalni opazaji?
Oni su osnova covekovog zivota i vazniji su za njega.
Covek stice istinu iliti saznanje tako sto poredi opazaje.
Sto ih vise poredi to je blizi istini iliti pravom saznanju.
Iako ih covek poredi oni mogu se uciniti drugaciji jednom ili drugom coveku, ipak istina se nalazi uvek u sredini stvari.
Iako je to tako, postoje neki obrasci, opazaji, osecaji koji su za jednog istog coveka i sve ostale ljude jednaki i stalni i samo na njima se osniva pouzdano znanje i istina.
Ukoliko je posmatranje tacnije i uporedjivanje brizljivije to cemo steci bolje uslove za pribilizavanje istini i samim tim odredjivanje pravila za ljudsko delanje,
Kako je covek tu merilo svih stvari?
Kada se menjaju, osecaji, iskustva, opazanja, uvek ostaje samo covek i otuda su i stvari ustvari onakve kakvim mu se one pokazuju s vremena na vreme i u trenutku.
UStvari svaki akt naseg saznjanja pretpostavlja sami covek. Svaka stvar koja se saznaje saznaje se u odnosu na samog coveka.
Kako je on gledao na coveka?
Covek je ziza svih stvari u kojoj se ukrsta svako saznanje ali i procenjivanje tj. odredjivanje vrednosti.
Isto kao sto nema apsolutnog saznanja tako nema ni apsolutnih etickihvrednosti jer se etika uvek bazira na odnosu subjekt objekt, odnosno onoga koji vrsi eticku radnju i onoga na kome se ta eticka radnja vrsi. Covek je merilo saznajnih kvaliteta i vazenja, ali je i merilo etickih kvaliteta i vazenja.
Eticke norme nisu nesto vecno i nerpomenjivo nego se pod odnosom subjekta i objekta menjanju s razvitkom covekovog zviota i njegovog iskustva.
Kako je protagora svoje shvatanje razvio?
Kao odgovor na ranije filosofksa istrazivanja o tome sta je kosmos ili bice po sebi.
Sta je Protagora smatrao za coveka?
Da je trazena sustina prirode sam covek.
Kako sokrat iskazuje Protagorino stanoviste u Platonovom dijalogu Teetet?
Da li je onako kao se nekome pojavljuje neka stvar i kako se nekom drugom pojavljuje predstavlja njemu isto sto i prvom?
Iako su svi ljudi desi se da pri duvanju vetra jedan se smrzava a drugi ne. Da li je onda vetar hladan zaista ili je samo hladan onome koji se smrzava a ovom drugom ne?
Predstava i culni osecaj jesu jedno i isto.
Kako svako opaza jednu stvar bas tako se i svakome cini da jeste.
Ko je protagora?
On je is starije faze sofistike, jedan od najoriginalnijih i naostroumnijih.
On je ustvari prvi govorio za sebe otvoreno da je sofist i smatrao je da su i mnogu drugi pesnici to bili ali nisu otvoreno govorili.
Cili je bio sin?
On je sin Artemov ili Meandrijev iz Abdere.
od kada do kada je ziveo?
481- 410 tu pada njegov zivot izmedju.
Po kakvim ej uticajem?
Pod Uticajem Heraklita.
Od Anaksagorinog ucenja o homeomerijama uzima glavni princip svoje pedagogije a to je da covek nosi u sebi najrazlicitije klice razvitka.
Kad je uzeo uciteljski poziv?
On je u 30 godini svog zivota uzeo uciteljski poziv i 40 godina je poucavao u Heladi, Siciliji i Juznoj Italiji.
Zasto je napustio Atinu?
Na kraju je morao napustiti Atinu zbog jednog njegovog spisa koji je izdao na kraju svog zvitoa “o bogovima” i taj je bio spaljen na atinskom trgu.
Umro je na putu bezeci za siciliju.
