30. Objasni 4 gledista prema kojima se Aristotel razlikuje od Platona. Flashcards
Koje su glavne osobine prema kojima se Aristotelovo glediste razlikuje od Platonovog?
realizam
racionalizam
imanentizam
energizam
U cemu se razlikuje realizam od Platona?
Realizam Nikomahove etike se razlikuje u odnosu na Platona u tome sto Aristotel odstupa od Platonovog ucenja o idejama i zamera mu sto se ideje shtavaju kao bica odvojena od pojedinacnih stvari jer se tako ne moze objasniti problem postajanja i bica stvari.
Platon ne moze da prevazidje dualizam ideje i stvarnosti a kod Aristotela ideja i stvarnost padaju u jedno i oni su u harmoniji i istovetnosti.
Problem za Aristotela je u tome sto Platom kaze da je ideja spojena sa pojedinacnom stvari tako da se ne moze od nje odvojiti i samo u pojedinacnom postoji opste i bez pojedinacnog ne moze postojati opste.
Platonove Ideje kod Aristotela postaju imanentni formativni principi.
U ovom smislu govoreci dusa je i Entelehija tela odnosno njegov oblik ali i unutrasnji princip funkcionisanja.
DA pojednostavimo, telo se odnosi prema dusi kao stvar prema obliku.
Telo ne moze postojati bez duse a ni dusa bez tela i ovako otpada eticki dualizam.
Mozemo reci da je u tom smislu ono sto je za Platona prividno, relativno i prolazno odnosno svet Ideja za Aristotela stvarnost.
U cemu eticko saznanje ima izvor i na cemu se temelji? (racionalizam)
Ono ima svoj izvor u razumu i iskustvu a temelji se na bioloskom iskustvu i na mnogim zapazanjima iz svakodnevnog zivota.
Njega bi recimo interesovalo kako biti hrabar ratnik ili dobar gradjanin.
Odnosno u suprotnosti prema Platonovom dualizmu Aristotela se orijentise ka coveku kome je svagda na umu hrabrost ratnika, trezvenost smotrenog gradjanina, vrednosni sudovi njegovog vremena itd.
U ovom smislu Eticke teorije treba da se slazu sa iskustvima zivota i tacnost teorije zasniva se na potvrdama tih iskustava.
Mozemo reci da je racionalisticka i realisticka crta koju poseduje Aristotel ono sto ga deli od Platona.
Sta Aristotel smatra za svakog coveka? (imanentizam)
To da od samog coveka zavisi da li ce postici srecu ili blazenstvo to jest da li ce biti dobar ili rdjav.
Naravno iz primanja ovozemaljskog zivota odnosno shvatanja da je teziste stvarnosti u ovom svetu sleduje imnantizam.
Aristotel sa celokupnom helenskom filosofijom deli opste ucenje da od coveka zavisi sve u tom smislu da li ce postici vrlinu da li ce biti srecan i dali ce biti blazen.
Aristotel smatra da se svako ljudsko buce razvija u njemu imanenta oblik ili lik i na osnovu toga izgradjuje svoj polozaj i iskiva svoju srecu koju spoljasnje prilike mogu ometati ali je ne mogu stvoriti.
Tako u coveku lezi potencijal koji ima mogucnost da se ostvari.
Aristotel prevazilazi ideju vrhovnog dobra koju postavlja Platon time sto kaze da ovde nije rec o dobru po sebi nego onome sto je dobro za coveka a sto je za ljudsko delanje poslednji i najvisi cilj.
Mozemo reci da u ovom smislu Platon vezuje covekovo moralno ucenje za natculni sve Ideaj a Aristotel tu transcendentnu normu prenosi u volju moralne jedinke i tako oslobadja etiku od svake vezanosti za natprirodnu uzrocnost. Tako je prenosi u okvire ovozemne stvarnosti a najvise u okvire politike, drustva delanja itd…
Po Platonu covekova vrednost je nazavisna od od njegove zemaljske srece buduci da ona zavisi od saznanja natculnog sveta.
Po Aristotlu pak je sreca istovetna sa covekovom vrednoscu kao clana stvarnosti koja ga okruzuje.
Od cega Aristotel oslobadja etiku? (imanentizam)
Od svake vezanosti za natiprirodnu uzrocnost.
Sta je osnovno kod moralnih osobina? (imanentizam)
To su propratna osecanja uzivanja i nezadovoljstva. Tako zbog uzivanja mi cinimo ono sto je rdjavo a zbog nezadovoljstva popustamo da ucinimo ono sto je dobro.
Sta je najvaznije za energizam?
Nije vazno samo znati sta je vrlina vec delovati vrlinski u moralnom smislu, moralno delovati…
Sta on postavlja kao krajnji cilj etike? (energizam)
Umesto gnosis to je energia kao krajnji cilj etike.
