44. Osnovne karakteristike ucenja Kinika Flashcards
Sta je teziste Antistenove doktrine?
To nisu neka pitanja dulje spekulativne prirode ili filosofiranje nego etika kojoj su osnovna nacela sokratovskog karaktera.
Sta kaze za vrlinu?
U sredistu njegovih etickih refleksija nalazi se jaka volja ka vrlini i autarkija vrline (poistovecuje vrlinu sa plemstvom).
On je usvajao Sokratovo intelektualisticko shvatanje vrline po kojem se vrlina moze nauciti a ne moze se izgubiti, on je samo u sokratovom shvatanju naglasavao njenu prakticnu (eticku) stranu.
Za muskarca i zenu vrlina je ista, dakle vrlina je i jedna.
Da sazmemo:
Vrlina je dovoljna za blazenstvo
Vrlina je jedna i svagda ista
Vrlina se moze nauciti
Vrlina je ne samo najvise nego i jedino dobro.
Ona je mozemo reci, Alfa i Omega covekovog zivota i ona je njegov cilj i njegov sadrzaj.
Vrlina se ne moze izgubiti
Sta je obrnuo kod Sofista?
Sofisticki zahteve da jedinka mora biti sama sebi dovoljna, Antisten je po ugledu na sokrata obrnuo u snaznu propoved protiv potreba i pozuda koje coveka lisavaju licne nezavisnosti.
Sta je najveci neprijatelj vrline?
Za najvece neprijatelja vrline je smatrao svako culno uzivanje i kaze da to remeti covekovu unutrasnju ravnotezu, lisava ga unutrasnje slobodne, ljubavi i cini ga svojim robom.
Sta je stavljao nasuprot culnom zadovoljstvu?
Nasuprot culnom zadovoljstvu on stavlja napor i rad kroz koji covek treba da ocvrsne duhom i stekne unutrasnju nezavisnost.
Sta je trud za kinike?
Nasuprot zadovoljstvu stoji kod njih trud.
Trud je pravi put ka blazenstvu.
Tako je izmedju ostalog i slavni lik Herakla koji je naporom pobedio sva cudovista postao kod njih ideal.
Ipak treba naglasiti da on nije odbacivao prirodne potrebe coveka nego je odbacivao culno uzivanje kao samostalana cilj covekovog zivota.
Tako je on smatrao da je dobro ono uzivanje koje u sebi ne nosi nikakvo kajanje iliti ono koje proizlazi iz rada i truda.
Kako objasnjava autarkiju?
Covek koji je sebe oslobodio zabluda slepe gomile jeste onaj koji je ostvario unutrasnju nezavisnost i koji je slobodan, gospodar samog sebe i svog zivota.
Sta je nacelo bespotrebnosti?
Osim nacela slobode iz nacela autarkije vrline proizlazi i nacelo nezavisnosti od spoljasnjih uslova blazenstva (to je nacelo bespotrebnosti, nezavisnost od spoljnih prolaznih dobara).
Znacajan je po ovom pitanju njegov citat iz Ksenofonove Gozbe.
Sa kime Kinicar prekida vezu?
Dok je jos Sokrat bio veran postojecim zakonima, iako nije voleo atinsku demokratiju, kinik prekida svaku vezu sa politikom i religijom.
Kaze antisten da prema politic treba zauzimati stav kao prema vatri i ne priblizavati se suvise blizu da se ne opeces ali ni suvise daleko da se ne oladis.
Za filosofiju opet kaze da mu je dala mogucnost da saobraca sa samim sobom.
Na sve to on jos i kritikuje atinsku skupstinu svojim predlogom da drzavnim ustavom imenuju magarce za konje jer isto tako i oni mogu danas sutra postati vojskovodja a da nista ne razume vec samo podizanjem ruku.
Sa jedne strane, atinjane koji isticu svoju autohtoniju mrzeo je ali sa druge strane je osecao da su ljudi iz naroda savesniji negoli oni koji njima upravljaju.
Kako on odbacuje religiju, sta kaze u spisu “o prirodi”?
On kaze u spisu “o Prirodi” da po zakonima ljudskim ima mnogo bogova da po prirodi samo jedan.
On nastavlja Ksenofanovim putem i pobija politeizam ali i antropomorfizam, buduci da Bog ni na koga ne lici i zato ga niko ne moze saznati ni iz kakve slike.
Isto kada je bio uveden u Orficke misterije on je svesteniku koji je svima obecavao svako dobro (kada umru) rekao: zasto onda sam ne umres?
Sta ne odbacuje naspram religije?
Iako je odbacio Religiju on ne odbaciju kao Ksenofan homersko-hesiodsku mitologiju nego je objasnjava kao Parmenid, Empedokle, Anaksagora i drugi, racionalistickim nacinom nalazeci u njoj eticke i druge istine.
Pisao je spise o Homeru i Heraklu. Homera objasnjava kao coveka koji ljude vodi od poroka ka vrlini, tako je u suprotnosti sa Platonom koji je takve pesnike gonio jer nisu bili u skladu sa njegovim etickim nacelima.
On je u tim mitoloskim pesnickim mislima nasao (alegorijski tumaceci ih), moralne pouke ili za njih vezivao eticka razmatranja. Ovu alegorijsku metodu tumacenja glavnih likova kao simbola vrlina nastavice kasnije Filon, Origen stoici..
