61. Mesija kao sin Boziji, Mesija kao hram Crkva kao telo Mesijino Flashcards
Zasto govoriti o ovome?
Морамо ce одмах оградити и рећи да je откривен читав низ та- квих концепција и да су све оне засад крајње слабо проучене, мада je већ познато да je y поменутом низу концепција no први пут из- ражена фундаментална, са аспекта историје религије, предста- ва о Богу. Конкретно, строги монотеизам престао je да ce сматра препреком за, како бисмо сада рекли, мноштвеност »субјеката« y Богу. Некада су научници сматрали да управо спој јединствено- сти и мноштвености (тројичности) Бога представља богословску иновацију хришћанства. Али већ од шездесетих година и коначно од осамдесетих година 20. века постало je јасно да je хришћанство y томе само чинило продужетак неке од јудејских дохришћанских богословских традиција (разуме ce, самом хришћанству то je оду- век било јасно: опште место y патристици била су позивања на праобразовање тројичног богословља y Старом Завету). Ипак, незапамћени успеси савремене науке y области проучавања ис- торије монотеистичких концепција y јудејском свету наводе нас, пре свега, на закључак да je непознатог y тој области засад далеко више него познатог. Зато су две концепције, које ћемо сада крат- ко размотрити, изабране само на основу два критеријума: њихо- ве релативно боље изучености и посебног значаја за потоње бого- словље хришћанске Цркве.
Kako objasnjavamo reci Isusove da je on hram, jerusalimski?
Sta je rekao Jakov?
Већ поменуте речи Христове где Он Своје тело назива Хра- мом, и то управо јерусалимским Храмом (Јн, 2, 19-21), y прво- хришћанском богословљу нипошто нису случајне. Доказ за то на- лазимо y књизи Дела Апостолских (15, 15-16), где најстарији међу апостолима, апостол Јаков, глава јерусалимске општине, говори о васкрсењу Христовом следећим речима: И са тим ce саглашавају речи Пророка, као што je написано: Потом ћу ce преобратити u обновићу скинију Давидову, која je пала. »Скинија Давидова« на- зив je за Храм Соломонов, чији je главни део, Светиња над све- тињама, био ништа друго до та Скинија (преносни храм y виду шатора), који je био саграђен према упутству Мојсејевом y време изласка из Египта; Давид ју je поставио на месту будућега Храма, чије грађење je довршио његов син Соломон. »Пророци« на које ce позива Јаков јесу пророк Амос (8. век пре наше ере), код кога je о будућем разарању и потоњем подизању Храма речено, конкрет- но, следеће (Амос 9, 11): У тај дан изнова hy поставити скинију Давидову палу. To што je једна реч промењена - »изнова ћу поста- вити« синонимним »обновићу« или »подићи ћу поново« - може ce објаснити утицајем другога текста о истој теми, 4Цар. 7, 11-16, али види ce да ce цитат код Јакова репродукује и са битнијим из- менама: нестале су речи »у тај дан«, али зато ce појавило »потом ћу ce преобратити« (односно »изменићу свој однос«) и везник »и« пред почетком тачног цитата.
Kakav je odnos izraza “hram” i “skinija davidova”?
Дакле, апостол Јаков, понављајући за Христом, Његово тело назива Храмом, али при том ce користи речима древнога пророка Амоса - »Скинија Давидова«. Изрази »Храм« и »Скинија Давидо- ва« су синонимни. У Јаковљевој беседи која je до нас дошла на грч- ком приметили смо незнатне разлике y односу на Амосов текст како y његовом јеврејском оригиналу, тако и y оном грчком пре- воду који je био y општој употреби y време настајања Дела Апос- голских (у Септуагинти). Али од каквога интереса та филолошка мпажан.а могу бити за историју философије? Како ce испоставља, од иајдирсктиијег: ona омогућавају да ce пронађе традиција, y
37
којој су речи пророка Амоса кроз отприлике 900 година почеле да ce доживљавају као пророштво о васкрсењу Месије.
Zasto su vazne varijacije u verbalnim formama?
Било која вербална формула, било da су y питању речи про- рока или догмашске формуле отаца Цркве, може бити испуње- на - u заиста ce u испуњава - разним садржајем y зависности od тога y контексту које tradicije ce чита. To je веома важно има- ти y виду да 6и ce разумела историја богословских спорова како хришћанских, тако и претхришћанских. Ниједан засебно узет текст и ниједна вербална формула још готово да ништа не гово- ре о учењу оних који ce тим текстовима и формулама користе. Уп- раво зато, на пример, постоји толико много хришћанских кон- фесија које ce све позивају на један исти Нови Завет. Исто тако су и y претхришћанско време разни религијски покрети разуме- вали Стари Завет на разне начине. Али та variae lectiones y вер- балним формулацијама, на која нам указује филолошка анализа, испостављају ce да су попут белега међу оним традицијама по- средством којих су те формулације до нас дошле. По »белезима« ми можемо препознати и друге текстове које су изнедриле исте те традиције, само ако нам ce посрећи да их пронађе
Koliko tekstova imamo od Amosa do Jakova?
Заиста, између пророка Амоса и апостола Јакова ми знамо сада за читава два претхришћанска текста на јеврејском језику. Оба су откривена y Кумрану, али један од њих, такозвани Дамашки do- кумент, био je откривен још на самом почетку’20. века y средњо- вековном јеврејском рукопису који није имао везе са Кумраном. To значи да je макар један од та два документа (не може ce искљу- чити ни да су оба), мада je и сматран ауторитативним y Кумрану, позајмила кумранска општина из претходне свештеничке тради- ције - из исте оне традиције која je доцније продужетак нашла y хришћанству. Још je важније то да оба поменута документа пред- стављају одређену tradiciju тумачења пророка Амоса. Ta тра- диција фиксирана je y разним текстовима, али нама су сада важ- нији не текстови, него сама традиција, чије ce постојање доказује присуством текстова. Чак и да оба наша текста нису била ширена изван граница Кумрана, њихово подударање са Делима Апостол- ским значило 6и да апостол Јаков није директно цитирао Амоса, него да je узео већ готов, и донекле модификован, цитат из дела y којима je он био снабдевен њему потребним тумачењем.
O cemu govore ova dva dokumenta to jest sta su oni?
Окренимо ce сада двама поменутим кумранским текстови- ма. Дамашки doKyMemu (општеприхваћени скраћени назив CD) представља свеобухватан опис неке општине, од вероучења до литургике и дисциплинс. Други документ, onaj који je познат
само из Кумрана, представља зборник есхатолошких пророчан- става (могуће за литургијску употребу), који су научници назвали 4QFlorilegium; ту 4Q указује на порекло рукописа (четврта кум- ранска пећина), a Florilegium (флорилегиј) латински je назив, ек- вивалентан грчком »антологија« и црквенословенском »цветник«: тако су ce звали средњовековни зборници цитата из ауторитатив- них аутора, који су најчешће састављани за потребе богословске полемике; y недостатку бољег назива тако je одређен и жанр кум- ранског списа.
Koja je slicnost/neslicnost reci u ova dva dokomuenta i kod Amosa i Jakova?
У оба кумранска цитата из Амоса (CD VII, 16 и 4QFlorilegium I, 12) упада y очи одсуство речи »у тај дан«; уместо тога, исто као и y цитату код Јакова, дословно цитирање почиње везником »и«, кога код Амоса није било. Сам цитат код Јакова започиње речи- ма »као што je написано«; исте те речи y истом положају стоје y 4Qflorilegium, али y Дамашком документу y истој позицији нала- зе ce друге речи: »као што je речено«.
Do kakvog su zakljucka dosli naucnici?
Ha основу тих поређења научници (почев од J. de Waard, 1965, a посебно други научници осамдесетих година) дошли су до за- кључка да су Јаков (и рано хришћанство) црпели из исте тради- ције тумачења пророштва Амосовог из које и аутори оба кум- ранска текста. Ако узмемо y обзир то да су кумранска општина и првохришћанска општина представљале разне гране некада за- једничке свештеничке традиције, то не треба да нас чуди.
Kakav je znacaj ovoga za nas?
Ako пођемо корак напред, рећи ћемо какав ће значај та кон- цепција - Месија (и читаво Његово тело) као Храм Божји - имати y раном хришћанству: управо ће она донети концепцију претпо- стојеће Цркве, која ће постепено почети да нестаје тек са развојем тројичног богословља, почев од краја 2. века. Ваља рећи да je и y Дамашком документу концепција општине, a не само Месије, као Храма била већ сасвим изражена.
Уосталом, да 6и ce концепција Месије-Храма претворила y концепцију претпостојеће и нестворене Цркве, била je потребна још једна концепција - Месије као Бога или, ако то формулишемо језиком ближим нашим изворима, Месије као Сина Божјег.
Sta zaci izraz Sin Boziji u NZ?
Израз »Син Божји« y Новом Завету служи да укаже на Ме- сијину божанственост. To je најдиректније исповедио Петар y од- говору на питање Исусово (Мт. 16, 16): Tu си Христос, Син Бога Живога. Ha основу тих речи види ce да оне потичу из већ готовог учења о томе да je Месија дужан da буде Син Божји, a y датом слу- чају Петар говори Исусу да признаје y Њему тога Месију.
Kakav je naucni koncenzus oko “sina Bozijeg” vladao nekad a kakav sada?
Још пре тридесетак или четрдесетак година владао je готово потпуни научни консензус око тога да представа о Месији као Сину Божјем представља новину хришћанства. Сада влада упра- во супротан консензус: само аутори који нису упознати са савре- меном научном литературом с времена на време понављају ту де- финитивно оповргнуту тезу. Заправо, испоставља ce и да je та теза хришћанског богословља старија од хришћанства.
Kakavo je znacenje “Sin Coveciji” ?
У Новом завету стално ce употребљава још једна месијанска титула: »Син Човечји«. Она ce среће y одговарајућој богословској традицији још y претхришћанско време, не касније од 2. века пре наше ере, и већ y библијској књизи пророка Данила означава, како ће то касније бити и y Новом Завету, божанског Месију: парадок- сално, израз »Син Човечји« почео je да значи »Син Божји«. Ми ce сада не можемо удубљивати y сувише детаљно разматрање исто- рије тих месијанских титула, историје y којој до данашњег дана научни консензус о многим питањима ни издалека није постиг- нут, него ћемо ce, уместо тога, окренути још једном кумранском документу, овај пут не на јеврејском, него на арамејском језику.
Sta imamo u 4QMess Ar?
To je такозвани 4QMess Ar, што значи »месијански текст на ара- мејском језику из четврте кумранске пећине«. Ту y стиху 4QMess Ar I, 10 ми о Месији читамо да je он »изабраник Божји, пород Ње- гов и дух дисања Његовог«. »Пород« (арамејски mwld) буквално и значи »онај (или оно) кога je (или шта je) Он родио«. Сличност са хришћанским богословљем биће још фасцинантнија ако ce се- тимо да ce готово сви хришћански текстови до краја 2. века наше ере користе речју »син« и »дух« као синонимима, експлицитно их поистовећујући (о томе ћемо говорити y прегледу учења Муже- ва апостолских и апологета) - управо онако како je то учињено y кумранском документу*.
Sta se ovde onda pojavljuje?
Ty ce појављује, нама позната из Еванђеља, »двосубјектност« (a и »тросубјектност«) уједном Богу: Месија није просто »изабра- ник«, изабран међу људима, него и »пород« и »дух« Самога Бога, односно нешто што je нужно својствено Богу. Али Богу ништа не може бити својствено нужно, ако то није Он Сам.
