75. Anticka fiziologija i teologija posta u ranom monastvu Flashcards
Sa cime je prvo monah morao da se izbori?
Какве су биле аскетске технике које су монаси практиковали и шта је био њихов смисао? Разуме се, поред теолошких идеја које су кључне за њихово разумевање, не треба заборавити ни то да је њихов настанак и практиковање повезано и са оновременим физиолошким представама. Како би остварио у себи превласт ума над телом, што је једини начин повратка душе јединству са Богом, прво што је монах морао да учини било је да се избори са страстима повезаним са базичним физиолошким потребама исхране и задовољења сексуалног нагона.
Sta kaze Jovan Likopoljski i zitije Antonija Velikog?
Живот у изолацији има за циљ да се уклоне подстицаји из околине: Јован Ликопољски каже да и они најсавршенији падају уколико живе у близини села. О томе колико је тешко било монасима да се изборе са сексуалним нагоном има много сведочанстава у хагиографској литератури, па и у Житију Св. Антонија.
Koje je bilo najbolje sredstvo u svrhu posta?
Kako je post povezan sa Hipokratovim shvatanjem?
Средство које су сматрали најбољим за ту сврху било је физичко исцрпљивање радом и неспавањем. Такође, дисциплина поста имала је овај аспект, што је повезано са древним физиолошким ставовима: наиме, према Хипократу, човеков темперамент одређен је карактеристичном мешавином четири телесне течност: крви, црне и жуте жучи и флегме (слузи; и данас за типове темперамента користимо изразе повезане са овим, па за људе кажемо да су сангвиници, колерици, меланхолици или флегматици). Од флегме настају све друге слузи, укључујући и семену течност. Стога се сматрало да је неопходно исушити организам како би се смањила производња семене течности и аскета се изборио са сексуалном жељом. То је разлог због којег монаси нису јели месо, будући да се оно сматрало кључним за подстицање лучења флегме. Са друге стране, препоручена је храна која исушује, попут усољених маслина, сувих шљива или сирћета.
Kako su pili vino?
Када је у питању вино, монаси су се у Египту, баш као и у каснијим епохама (а и данас), бавили његовом производњом, али га нису сви пили (неки су то чинили само одређеним данима, о чему сведоче и још увек актуелни типици у којима се пијење вина сматра ублажењем поста).
Sta je “dar reci”?
За живот монашких заједница у Египту од великог значаја је био дар речи. Живот у анахорези, видели смо и на примеру Св. Антонија, није био живот у потпуној самоћи. Подвиг је у великој мери зависио од поуке као метода духовног руковођења. Поуке искусних подвижника су од најранијих времена записиване, а међу монасима је од најранијег периода било оних вичних писаној речи. Духовно руковођење играло је нарочито важну улогу; није претерано рећи да је анахоретско монаштво у много већој мери зависило од ове важне установе монашког живота уопште. Наиме, без организоване заједнице и поделе задужења која у њој постоји, без јасних писаних правила, све је у рукама искусног духовног оца.
