74. Osnivanje opsteziteljnog monastva Flashcards
Koji je najstariji izvor koji spominje rec monah? Sta nam ovaj izvor potvrdjuje?
Најстарији извор у којем се реч монах (μοναχός) помиње у смислу звања потиче из 324. Фајумског сељака Аурелија Исидора (хеленско име области је Каранис) напали су суседи чија је крава упала у његово имање и јела усеве, а коју је он покушао да отера. Од неправедног беса комшија спасла су га двојица угледних људи, ђакон Антоније и монах Исак. Овакво помињање речи монах указује на то да је монашко звање у времену у којем је овај извор настао већ добро позната хришћанска установа која ужива велико поштовање и поверење, једнако као и припадност клиру. Такође, извор који описује овај догађај потврђује и оно што нам је, када је монашки покрет у питању, познато и из историјске географије: његово место настанка је рурални Египат.
Ko je prema predanju prvi (egipatski) monah?
Према предању, које је у виду житија забележио Св. Јероним Стридонски, први египатски монах био је Павле Тивејски (тебански). Његово отшелништво (анахореза, ἀναχώρησις, повлачење, одлазак) почиње у време Децијевог гоњења (249-251). Јеронимово житије потврђује оно што се може закључити и на основу других историјских извора, али и на основу главног извора за теолошко-еклисиолошку анализу раног монашког покрета у Египту, Житија Св. Антонија које је написао Св. Атанасије Велики, као и сачуваних делова Антонијеве кореспонденције.
Da li je monastvo novo u Aleksandrijskoj Crkvi?
Александријска црква знала је и раније за аскетске покрете у својим оквирима, али ниједан од њих није био предоређен да у њеној (и општој црквеној) историји одигра тако одлучујућу улогу као овај.
Koji su ovi pokreti koji su postojali pre monastva?
Такви ранији аскетски покрети били су апотактици, као и синисакти. У питању су заједнице аскетски настројених хришћана у градовима који су се одрицали имовине (често само једног дела) како би живели посвећеним заједничким животом под руководство харизматичних клирика. Посебно место у овим заједницама заузимале су посвећене жене, углавном удовице (овде треба да се присетимо како је Арије уживао велику подршку управо таквих жена, чему ћемо се вратити касније).
Kako je Dekijevo Gonjenje uticalo na razvoj monastva?
Децијево гоњење довело је до тога да многи александријски хришћани, међу њима и они најугледнији и најобразованији, заврше у прогонству широм руралног Египта. Ови хришћани били су надахнути аскетским идејама које су у Александријску цркву увели Климент и нарочито Ориген (који је, као што знамо, у то време већ прешао у Палестину). Све ово нам омогућава да схватимо на који су начин суптилне хеленске идеје ових писаца преведене на језик руралног Египта. А о томе да су управо оне одиграле кључну улогу за настанак монашке идеологије нема никакве сумње, што ћемо видети у наставку.
Da li razvoj monastva moze biti iz socijalnih razloga?
Но, пре тога треба поменути свакако и то да истраживачи узимају у обзир и чисто социјалне узроке који су могли допринети појави и ширењу монашког покрета. Тако, неки од њих скрећу пажњу на чињеницу, нама данас свакако не тако очигледну, да сама реч анахореза може да значи (у смислу техничког термина) и бекство са циљем да се избегне плаћање пореза који је за египатске сељаке постао неподношљив с обзиром на економску кризу која је обележила управо период у коме настаје монаштво. У том смислу, отшелник или анахорета може да означава и избеглицу у политичком и економском смислу. Ипак, веома јасне теолошке идеје нам омогућавају да направимо јасну разлику између карактеристично хришћанских анахоретских тенденција и оних политичко-економских, без нужног порицања њихове могуће повезаности.
Koja ideja razlikuje pokret monastva u od drugih asketskih pokreta u hrisc. zajednici?
Sa kojim je idejama ova ideja povezan?
Оно што монашки покрет разликује од ранијих аскетских заједница у хришћанској цркви свакако је идеја повлачења. Међутим, ова је идеја свакако повезана са већ постојећим кључним хришћанским аскетским идејама какве су безбрачност, сиромаштво и мучеништво. Њихов спој чини идејни основ монашког покрета.
Ko je prema Atanasiju Antonije?
Према Атанасијевом житију написаном годину дана након смрти његовог јунака, Антоније (+356) се посветио монашком животу око 305, и то управо у региону који смо поменули на почетку наше приче. Антоније је био веома богати сељак који је целокупно своје имање разделио пре него што се посветио подвигу. Атанасије нам директно говори о томе да он није био први који се на то одлучио; он каже како је у околини села било много људи који су живели на тај начин, а њихове је савете слушао и Антоније. Ипак, Атанасије управо Антонија представља као покретача новог стремљења јер Антоније се одлучује да у потпуности напусти насељене области и повуче се у пустињу.
Sta je znacenje reci pustinja?
Неопходно је нагласити како пустиња у овом смислу не означава само месно одређење или географски појам, већ етичко начело које је дубоко повезано са карактеристичном хришћанско-хеленистичком антропологијом. Антонијева писма, у којима се пустиња не помиње директно, образлажу схватање аскезе које се у највећој мери темељи на Оригеновим идејама. Стога управо ове идеје треба узети као херменеутички кључ монашког идеала пустиње на којем Атанасије тако инсистира у Житију.
Sta je za Antonija smisao podviga i kako crpi ideje od Origena?
Тако, за Антонија је смисао подвига у томе да се обнови изворно човештво; спознати самога себе значи очистити самога себе и обновити изворно јединство душе са Богом (овде се треба присетити Оригенистичког мита о којем је нашироко било речи у прилогу претходног предавања). Циљ свега је потпуно јединство са Творцем; са друге стране, управо је јединство оно што грех компромитује. Ово је основна оригеновска идеја која је у целокупном патристичком наслеђу заузима централно место. Оно што чини могућим поновно успостављање јединства је присуство Христово, његова παρουσία, коју Антоније разуме (сасвим оригеновски) не само као историјску стварност оваплоћења, већ и као духовну, у смислу да се оваплоћење једнако реализује и кроз лични подвиг који за циљ има примање Духа усиновљења.
Kakva je uloga tela u podvigu?
Тако, анахорета није μοναχός само зато што води усамљенички живот; он је јединствен и у смислу унутрашњег јединства ка коме стреми сваком аскетском праксом која се супротставља доминацији тела. Овде поново треба узети у обзир све нијансе оригеновског схватања тела, због чега упућујем поново на раније предавање (и молим вас да се сетите како за Оригена реч душа има негативно значење, као и зашто је то тако). Наиме, тело се може разумети као тамница душе, у платоновском кључу, али је оно истовремено, кроз борбу са њим, и пут њеног обновљења: дакле, повезаност душе и тела нема само негативно, већ и позитивно значење (што у онтолошком смислу представља важан аспект стоичког наслеђа у оригеновској традицији).
Sta je onda cilj podviga?
Стога је циљ подвига преображење или трансформација људског бића у целини, а не напросто негирање или уништење једног његовог аспекта. Ова трансформација нема само индивидуално значење; у питању је покушај да се преобрази читав сплет социјалних односа, какви су брачни или имовински, или пак односи који се тичу хијерархијске организације људскога друштва. Разуме се, не треба посебно подсећати да за све ово налазимо основа у Новом Завету.
Sta je govorio Jeraks iz Leontopolja?
Један од људи који својим животом представља оваплоћење контакта идеја курентних међу образованим хришћанима Александрије и коптских маса руралног Египта, Јеракс из Леонтопоља, крајем трећег века је проповедао целибат као неопходни услов за наслеђе Царства небеског.
Kakva je uloga seksualne apstinencije ovde?
Сексуална апстиненција или целибат била је распрострањена форма аскетизма међу хришћанима (премда не искључиво међу њима).
Снажне енкратитске тенденције су такође доминирале животом цркве у Сирији у истом и нешто каснијем периоду. За разлику од Оригена, међу сиријским хришћанима била је заступљена идеја о целибату у браку (сетимо се да је Ориген овакву идеју скоро па осуђивао), о чему налазимо сведочанства у изворима (апокрифима) као што су Дела Томина и Еванђеље по Томи. Ипак, аргументи којима се овакви ставови правдају су у погледу логике павловско-оригеновски: идеја је да се сексуалним уздржањем брише или преображава полна разлика која је један од фактора који компромитују јединство људске природе (ово је идеја која ће играти важну улогу у антрополигији отаца какви су Григорије Ниски и Максим Исповедник). Дакле, онај који практикује целибат то чини са циљем обнове јединственог човека, у сваком смислу.
Kako oznacavamo “jedinstvenog” coveka?
Такав је човек у сиријским изворима означен као iḥidaya, a у готово истовременим по настанку коптским преводима је ова рече преведена управо (позајмљеном) грчком речју монах.
