24. Zasto za ucenje o najvisem dobru mozemo da kazemo da predstavlja metafiziku vrline? Flashcards
Sta kaze on u Gorgiji?
Da dobar zivot nije isto sto i prijatan zivot i time odbacuje hedonisticko shvatanje.
U Gorgiji se mozemo reci daju obrisi Dobra kao cilja zivota kod Platona.
Ovaj spis je nastao u prelaznom periodu kada je sve jos vrvelo od tuge za Sokratovim pogubljenjem.
Ovde dakle Platon svecano odbacuje shvatanje da je prijatan zivot isto sto i lep zivot ili dobar zivot.
Tako pobija hedonisticko shvatanje i uzdize dobro kao cilj zivota.
U ovom spisu Platon dokazuje da dobro i zadovoljstvo nisu istovetni.
Tako dobro ne treba zeleti zarad zadovoljstva nego se ono i sve drugo treba zeleti zarad dobra.
Kako on vidi zadovoljstvo i dobro?
Prema njemu zadovoljstvo i dobro nisu jedno te isto.
Nista u stvari ne treba ciniti zarad zadovoljstvo vec zarad samog dobra.
E sad, mozemo razlikovati i 3 faze kod Platona u ovom smislu.
U prvoj fazi mozemo reci da je saglasan sa svojim uciteljem.
Tako je za njega dobro isto sto i korisno iliti isto sto i zadovoljstvo. Dakle kao Sokrat i on usvaja princip korisnosti i zadovoljstva kao osnov ljudskog delanja. Medjutim Platon poistovecuje i lepo sa korisnim i dobrim, tako ova tri pojma dobijaju istovetno znacenje, ali mozemo reci i da je to usled nedovoljno definisane razlike medju ovim pojmovima u ovo vreme prilikom njihove upotrebe.
U drugoj fazi, mozemo reci da se udaljava od Sokrata ali i dalje ostaje na njegovom temelju Pojmova i to ucenje prosiruje i dolazi do toga da je vrhovna ideja svih ideja, ideja Dobra.
I treca faza njegove etike nalazi se u poznim spisima gde one i zadovoljstvo smatra kao deo najviseg dobra. Prava vrednost u zivotu ne sastoji se ni u zadovoljstvu ni u umnoj delatnosit nego u takvoj pomesanosti jednog i drugog gde umna ima prevlast nad zadovoljstvom. Spoj mere, srazmernosti i istine su tri principa koji odredjuju valjanost mesavine.
Koje se pitanje nametnulo Platonu?
Sta je dobro i kako ga znati?
Koje dve stvarnosti razlikuje platon?
- relativnu stvarnost koja se stalno menja al je i podlozna promenama i nepouzdana je
- pravu realnost koja je natculna i koja uvek ostaje sebi jedanak.
Sta kaze u Drzavi?
U Drzavi naspram drugih Platonovih spisa gde navodi neke ideje navodi kao najvise recimo Lepotu ili ideju Bica on ovde stavlja ideju Dobra kao glavnu.
Samim time sve sto postoji, postoji za nesto dobro i tako su sve ostale ideje podredjene ideji Dobra ili ideju apsolutne svrhe.
Ovo naravno dostize svoj vrhunac u etici buduci da sve treba da sluzi ostvarivanju dobra.
Mozemo reci da tako nad bicem prirode stoji “bice” dobra tj. objektivno vazenje moralnog zakona.
Kakva je ideja dobra po sebi i kak ose povezuje sa etikom?
Ako razlikujemo dve stvarnosti kao Platon mozem oreci da je u carstvu culnog Sunce gospodar koje nam sve obnznjuje tako je i u onom natculnom, duhom poznatom svetu, ideja Dobra ona koja objektima daje bice, mogucnost da budu saznatljivi a subkjetima daje mogucnost saznanja.
Ona nije samo autoritet svih ostalih ideja nego i samog Bica. Ona je srediste svih drugih ideja i sve ideje od nje crpe i dobijaju svoju svrhu, ona je i poslednji uzrok i svrha svega postojanja. Mozemo reci da je ona “ideja ideja”.
Samim time sto Platon stavlja oblast svrhe i prakticnog iznad Bica kao Bica to jest vrednost iznad cinjenica najdublja sustina stvarnosti nam se objavljuje u etickom fenomenu da poslednji razlog svega bica nije u materiji, niti prirodi, nego u nasem sopstvenom bicu, hotenju, misljenju i osecanju u stvaranju dobra u ostvarivanju vrednosti. Sve sto stvarno postoji proizvod je Dobra.
Kako on definise vrlinu u ranim spisima?
U ranim spisima mozemo reci Platon se jos uvek krece na osnovi Sokratovog ucenja. On se ovde vise interesuje za probleme vrline, znanja i za pitanja o sustini vrline. Za njega je ovde vrlina jedan i zasniva se na znanju iliti saznanju a to znanje proistice iz borbe jednog misljenja sa drugim i ono je saznanje socijalnog i svetskog poretka iz koje proizlazi pravo delo.
Vrlina je znanje u dinamickom smislu i stoga niko ne moze biti zao svojom voljom i ciniti zlo, ovde se vidi i Sokratovo ucenje/
Ono sto je Sokrat samo postavio o pokazao na pojedinim primerima Platon sada razradjuje i sistematizuje.
Tako ako je Sokrat smatrao da je vrlina jedan to jest da se sve vrline sastoje u jednoj, Platon kaze da im samo jedan oblik znanja na kome se uopste zasniva sustina vrlina.
Tako recimo pravednost, poboznost, mudrost i trezvenost su istovetne te su cetiri jedno. Tako recim ose i hrabrost svodi na mudrost jer hrabrost podrazumeva da znas sta je strasno a sta nije.
Kako je njegovo ucenje o vrlini u spisima prelaznog perioda?
Ono sto je bitno ovde reci je da buduci da postavlja tezu u natculnom svetu ideja on se sada na njenoj osnovi udaljava od Sokratovog misljenja da je vrlina znanje odnosno da vrlina proistice i da je potstaknuta znanjem.
Covek sa dusom koja otpala od sveta ideja pri rodjednju a u kojem je nekada bila ima preegzistencijsko znanje o pravilnim prakticnim postupcima u sebi.
Medjutim ovo se mora podsticai, vezbati i usavrsavati kako bi ostvarilo svoj potencijal, ustvari postoji vrlina koja proizlazi iz pravog mnenja.
Ako se ove predstave koje su inbornirane u coveku uzdignu do nivao znanja to budjenje se desava anamnesom tj, budjenjem znanja koje je steceno u fazi preegzistencije. Ako ove ostanu na stepenu istinskog mnenja onda se ovo budjenje vrsi bozanskim nadahnucem.
Kakvo je njegovo shvatanj vrline u poznim spisima?
Platon ovde svoje ucenje osniva sa stanovista psihologije.
DAkle ljudska dusa je besmrtna i srodna sa idejama ali im nije jednaka.
Ovde je bitno naglasiti da deli dusu na tri dela i da ta tri dela povezuje sa tri kardinalna vrline koja odgovaraju svakom delu a kada se projave i rade kako treba ostvaruje se 4 vrlina a to je pravednost koja je unifikat svega.
Kako u poznim spisiam objasnjava pojam vrline?
Vrlinu objasnjava uporedjivanjem odnosa duse i ociju.
Kao sto oci bez svoje prirode sposobnosti da rade to sto rade ne mogu vrsiti svoj zadatak tako ni dusa ne moze bez vrline.
Sa vrlinom dusa sve dobro cini, a bez nje cini zlo, to jest vrlina uspostavlja prirodni odnos izmedju ovih delova u kojima se oni slusaju i rade zajedno kako bi se projavilo dobro, a u usprotnom one se ne slusaju vec se medjusobno bore i tako nastaje nevaljalstvo.
