socijalno-k. konsturkti Flashcards
umesto orijantacije na široke crte koje individua poseduje, naglasak je na tome šta
- indiv. radi u određenim okolnostima
- naglasak je na od-sit.-zavisnim, lokalnim, kontigentnim i specif. karakterizacijama osoba u kontekstu, umesto od-konteksta-slobodnih crta
- naglasak je na ps. medijacionim procesima koji stoje u osnovi IR u P
kompetencija
- naglasak nakonstruktivnom, akt. načinu na koji se info prikupljaju, aktegorizuju i transformišu
- naglasak na k. akt (INT, k. stilovi, veštine znanja), jer se pokazalo da k. var. imaju mnogo bolju t i kros-situacioni stabilnost, kao i uticaj na soc. P i razvoj, nego većina konstrukata L i motivacije tradic. PL
personalni konstrukti i enkodujuće strategije
- način na koji posmatrač enkoduje i kategorizuje info iz stimulusnih inputa, da bi formirao soc. i personalne konstrukte, kao i T o sebi, drugima i svetu
personalni konstrukti i enkodujuće strategije, 2
- sheme, standardi, skriptovi, planovi, templejti, prototipi, self-koncept kao m. sturkture - to su medijatori uticaja soc. iskustva, tj. kao strukture koje selektivno filtriraju info.
- te sturkture utiču na selektivnu pažnju, interpretaciju i kategorizaciju S i događaja i tako supstativno menjaju uticaj i smisao S
očekivanja (ako-onda očekivanja o posledicama P)
- utiču na selekciju odrešenog P iz mnoštva potencijalno mogućih P realizacija
- ona predstav. medijatore nivoa do koja je P kros-situaciono konzistentno ili diskriminativno (tj. isto ili razl)
upravo zaoto št se neko P u nekim sit. nagrašuje, a u nekima ne
- razvijaju se specif. očekivanja koja utiču na to da se snize kros-situacione korelacije nekih P obrazaca
mi imamo neka isk i očekivanja koja su specif. vezana za određene situacije, ne generalna očekivanja
- od očekivanja zavisi kako ćemo se P u određenoj sit.
- kako su očekivanja različita (jer se P nagrađuje ili ne) razl. su i P u razl. situacijama
pored očekivanja o posledicama, postoje i očekivanja o
- sopstvenoj efikasnosti (samoefikasnosti)
- ona se odnose na ubešenost individua u to da mogu nešto uraditi u određenoj sit.
očekivanja o sopstvenoj efikasnosti - samoefikasnost
- su bolji prediktori k. postignuča od Velkih pet
- matematičko postignuće ima r od 0.11 sa merenjima istrajnosti i 0.17 sa O za rešavanje k. problema
među nekogn. merama koje imaju važnu r (r>0.20) sa skorovima mat. postignuća na PISA
- 3 konstrukta se izdavajaju
1. mat. samoefikasnost
2. mat. samopoimanje
3. mat. anx.
mat. samoefikasnost
- student treba da kaže koliko je siguran u svoju SB da reši svaki od 7 hipotetičkih matematičkih problema
- ne traži se da to stvarno izračunaju
mat. samopoimanje
- na časumat, u stanju sam da rešim i najteže z.
mat. anx.
- postanem jako nervozan kada treba da rešavam mat. probleme
subjektivna vrednost
- posledica P je bitna za izbor nekog p u datoj situaciji za individuu
- lnjenica o visokoj stabilnosti mera L vrednosti, ciljeva i interesovanja, čak i u drugim t periodima, čini ove var. naročito obećavajućim jedinicama PL
crtisti vole
- generalne strukturalne dispozicije
interakcionisti se više usmeravaju
- na procesne fenomene
samoregul. si. uključuje mnoge komponente
- koje utiču na to kako se dugotrajni sklopovi cilju usmerenog P planiraju, generišu i održavaju u promenljivoj sredini.
individue kontrolišu i usmeravaju sopstveno P u pravcu odloženih ciljeva
- one to čine putem samo-nametnutih ciljeva i standarda, putem self-monitoringa, samo-evaluacije i samo-produkovatnih sekvenci
vruće i hladno procesiranje (Mišel i Mekalf), primer samoregulišućeg sistema je paradigma
- odlaganja potkrepljenja
paradigma odlaganja potkrepljenja
- H da postoji hladni k. sistem - znam sistem
- k, kompleksan, spor reflektivan
- tu su enkodirane komplekse spaciotemporalne i epizodičke reprezentacije
naspram hladnog k.si
- vrući emoc. si
- idi si
- emocionalan
- jednostavan
- brz refleksan
- brzo emoc. procesiranje i reag. na BD i UD
vrući čvorovi su fragmenti osećanja koji imaju direktne outpute
- na motorne priđi ili beži programe
- u većem dosluhu sa vrućim emoc. si.
hladni čvorovi su verbalne ili neverbalen deskripcije
- stavovi, iskazi, komentari, dakle refleksije, a ne refleksi
vrući čvorovi imaju slabije interne konekcije
- hlabi imaju bogate, ali postoji i konekcija između vrućih i hladnih čvorova
default stanje si.
- u situaciji kada je ob. želje prisutan, dete odmah posegne za potrekpljenjem
- npr. mančmelou (put ide direktno kroz vrući emoc. si.
da se pojača odlaganje potkrepljenja
- postoje 3 načina kontrolnih strategija, od najjednostavnije do najsloženije
- smanjenje akt. vrućih čvorova
- moguće na dva načina
1. prepokrivanjem željenog ob. (eksterna)
2. alociranje (skretanje) pažnje na druge S (interna)
3 načina kontrolnih strategija
- smanjenje aktivacije vrućih čvorova
- aktivacija irelevantnih delova vrućeg ili hladnog sistema pomoću distraktora
- preformulisanje značenja S koji izaziva impuls
- aktivacija irelevantnih delova vrućeg ili hladnog si. pomoću distraktora
- može biti fiz. prisutan (eksterna strategija)
- možemo samo misliti o njemu (interna strategija)
- može uticati na oba si
međutim, interna strategija sa distraktorom je osetljvia na sabotažu
- ako smo instruisani da ne mislimo o nekom željenom ob, umesto da mislimo o bilo čemu drugom, mi upravo mislimo na taj željeni ob, jer je pominjanjem privilegovan
- preformulisanje značenja S koji izaziva impuls
- može preko prikazivanja hladnih aspekata željenog ob, npr. prikazivanjem slike umesto samog ob. - eksterna strategija
- ti aspekti pružaju znanje o ob, ali nemaju kontakt sa vrućim čvorovima
- moguće je i samo zamišljanje hladnih aspekata željenog ob, o tome kako izgleda štamparska presa koja je proizvela omot mančmeloua - interna strategija
deca koja biraju odložene nagrade su
- više orijentisana na budućnost
- imaju veću motivaciju za postignućem
- više im se veruje i više su soc. odgovorna
- bistrija su i zrelija
- u stanju su da odolevaju iskušenjima i pokazuju manji nivo nekontrolisane impulsivnosti
znanje o procesima samokontrole
- spontana upotreba efektivnih strategija odlaganja i dužna odlaganja koreliraju međusobno, čak i kada je verb. INT kontrolisana
pored paradigme odlaganja potkrepljenja, primer samoregul. si. je
- paradigma odvezivanja moralne samoregulativne agensnosti (agensnost = intencionalnost, kada smo svesni da smo pokretači neke akcije)
mehanizmi kroz koje mse moralne samosankcije selektivno akt.
- ili dezaktiviraju tokom samoregulišućeg procesa
Bandura predviđa da mehanizmi moguu uticati na to da ljudi koji su po prirodi odgovorni
- postaju neodgovorni
- postoje meh. koji suspenduju moralno čulo
- to se može postići umanjenjem destruktivnog P
mehanizmi koji suspenduju moralno čulo
- umanjenje destruktivnog P - moralno opradvanje, palijativne komparacije, eufemističkooznačavanje
- umanjenje destruktivnih ef. akcija - minimiziranje. ignorisanje ili miskonstrukcija konsekvenci
- mehanizmi koji se odnose na karakteristike žrtve - dehumanizacijam atribucija krivice
- preusmeravanje odgovornosti
- difuzija odgovornosti
destruktivno P -> destruktivni ef. ->
žrtva
destruktivne akt. se opravdavaju tako što se predstavljaju kao nešto što je
- dru ili moral vredno
kroz moralno opravdanje nasilja
- ljudi sebe vide kao borce protiv surovih ugnjetača, zaštitničke vreline, čuvare svetskog mira, spasitelje čovečanstva od porobljavanja, one koji ispunjavaju svoju zakletvu domovini
moralno opravdanje vodi
- glorifikaciji nasilja
- Volter: oni koji nas mogu ubediti u apsurdnosti, mogu vas navesti da počinite strahote
eufemističko označavanje
- koristi se kako bi se destriktivno P prikazalo respektabilnim, kako bi se redukovala lična odgovornost za takvo P
ljudi se P okrutnije kada se njihove napadačke akcije opisuju kao
- sanitarne, nego kao agresivne -> eufemi. označavanje
sanitarni jezik u vojsci
- vojnici ne ubijaju, već čiste teren
- nevine žrtve postaju kolateralna šteta
u Votergejt saslušanjima, laži su postale različite činjeničke verzije
- koristi se bezličan pasivni govor - kao da ljudima upravlja neka mehanička sila, kao da nisu oni sami pokretači svojih akcija
u novije vreme se pominje psttruth kao odnos prema činjenica
- činjenice su negativne, pesimistične, nepatriotske
palijativne komparacije, zgodne istorijske komparacije mogu poslužiti za opravdanje nasilja
- i dekomratije kakve su Fr i USA su rođene u krvi
utilitarni račun podrazumeva
- opravdanje nasilja sa utilitarnog stanovišta i moguće je na 2 načina
2 načina opravdanja nasilja, utilitarni račun
- nenasilne akcije se procenjuju nedovoljnim za postizanje željenog cilja
- procenjuje se da će nasilje prevenirati dalje, još veće pitanje koje bi usledile, ako nasilja bude
uvijanje nasilja u visoke moralne ciljeve eliminiše samocenzuru, tako da se ono
- može upražnjavaati bez stresa i moralnog preispitivanja
preusmeravanje odgovornosti, instance moralne kontrole najjače delujju
- kada ljudi priznaju da su oni vinovnici nasilja i patnje
- dezaktivacija tih meh. se postiže prikrivanjem ili minimizovanjem odgovornosti za nasilje -> legitiman autoritet preuzima odgovornost, pa je izvršilac zločina pošteđen samooptuživanja -> pr: Milgramov exp.
difuzija odgovornosti, meh. koji je podstiču su
- podela rada
- grupno odlučivanje
- kolektivne akcije
zanemarivanje ili zabašurivanje konsekvenci
. instance moralne kontrole slabe, kada se ef, destruktivnih akcija minimizuju, zanemarujju ili zabašurivaju
- ako osoba vidi i čuje posledice svojih akcija, vikarijski probuđen distres i samocenzura postaju samokorektivni meh.
čak je i visok nivo odgovornosti nedovoljan samokorektor
- ako ljudi nisu u stanju da vide posledice svojih akcija
zanemarivanje konsekvenci, naročito je lako posrednicima zloćudnog hijerarhijskog si.
- niti donose odluke
- niti izvršavaju naređenja
- Milgramov exp. pokazuje koliko je važna blizina žrtve, tj. ef. naših posledica
dehumanizacija, samocenzura okrutnog P se može dezaktivirati, tako što će se žrtve
- lišiti ljudskih karakteristika, npr. nazivajući ih životinjama, crvima, parazitima
- pojačava se pripisivanjem demonskih ili zverskih karakteristika žrtvama poput bezumni divljaci, degenrici
birokratizacija, automatizacija, urbaniacija, visoka mobilizacija, depersonalizovana komunikacija putem interneta
- omogućavaju anonimne kontakte među ljudima
- soc. prakse koje insistiraju na našim i njihovim, pojačavaju udaljavanje koje olakšava dehumanizaciju.
stranci se lakše mogu depersonalizovati
- nego poznanici
jedan od najboljih prikaza navedenih meh. je
- Vanzejska konferencija nacističkih zvaničnika 1942. god. povodom rešavanja jevrejskog pitanja
