amoralnost Flashcards
moralno relevantna P
- akcidentalno moralna P
- moralom motivisana P
- nereflektivna moralna P
akcitentalna moralna P
- slučajno Mo
- čovek nesvestan mo relevantnosti - ne možemo reći da je moralan
- suprotna moralom motivisana P
moralom motivisana P
- eksplicitno mo P - govori Kant
- P bazirana na maksimama koje su univerzabilne
maksime eksplicitnog moralnog P
- da bi se delovalo na moralno ispravan način, ljudi moraju delovati iz dužnosti (deon - dužnost)
- nisu konsekvence P ono što čini ljude moralnim ili nemoralnim, već njihovi motivi
delovanje u skladu sa moralnim zakonom je iz poštovanja prema tom zakonu
- ne na osnovu prirodnih inklinacija
moralni zakon je kat. imperativ
- bezuslovni imperativ koji može isključivo razum da uspostavi
ako čovek radi nešto što je dobro
- to ne znači ništa
- dobro je recimo ako neko ima nekooperativne tendencije, pa se tome suprotstavi i donese odluku koja se suprotstavlja svojim bio. inercijama - naglasak je na moralnom rezonovanju
nereflektivna moralna P
- moralno delovanje je automatsko, spontano, iz navika, kao momentalan odgovor na zahtevne sit. bez svesnog razmatranja pro et contra - tj. bez razmatranja da li je dato delovanje moralno, kao i F koji ga čine moralnim
- sit: nekome ispadne novčanik i mi se ne sagnemo da mu dodamo
da li je delovanje moralno, čak i ako osoba nije svesna činjenice da je postupila moralno
- Kant bi rekao - ni u kom slučaju
- ps: uzima u obzir ovakvo P
- ps. su se ranije ograničavali samo na moralno P - ovde ključnu ulogu imaju moralne navike
mo. relevantnost dispozicionih konstrukata
- može se braniti na osnovu tzv. aretaičke moralnosti (mo. vrline) - o njoj je govorio Aristotel
da bi se posedovala vrlina
- mora se imati određen kompleksni majndset
- to nije samo dispozicija da se čine poštene akcije, ona je povezana sa emoc. izborima, vrednostima, željama, percepcijama, stavovima, interesima, očekivanjima i senzibilnošću
pojmovi, moralnog karaktera, mo navika, snaga volje, super ega
- karakt. pristup ARETAICKE moralnosti
- možemo razmatrati koje dispozicije nas čine moralno osetljivim
moralnost je precenjena
- postoij i teza koja govori o tome da je važnost moralnog mišljenja preuveličana
- svakodnevna moralnost podrazumeva uzdržvanje od sebičnih poriva, retko kada sofisticirano moralno rezonovanje
emp. evidencija pokazuje
- slabe korelacije između moralnog rezonovanja i P
Lok
Mnogima mora izgledati iznenađujuće da je savremena psihologija moralnosti zabavljena suđenjem i rezonovanjem pre nego moralnim ponašanjem, s obzirom na očiglednu i svima znanu razliku koja postoji između toga šta ljudi govore, ili čak šta misle o tome da treba da
urade i šta stvarno rade
Unamuno
Još jedanput, ja moram da ponovim da su, uopšteno gledano, naše etičke i filozofske doktrine samo a posteriori opravdanja našeg ponašanja, naših akcija. …Ono što verujemo da su motivi našeg ponašanja su uglavnom samo izgovori
u skorašnje t, postoje exp. istraživanja moralne hipokrizije
- mračne trijade i istraživanje (ne)kooperativnog P kroz paradigmu soc. dileme
exp. istraživanje kooperativnog i ne P kroz paradigmu
- soc. dileme
soc. dileme su sit. u kojima je
- kooperativno P korisno za grupu, ali individ, mora da plati cenu za to
- odgovornost na dilemu može biti i nekooperat. P
individue u grupi obično imaju načina da podstaknu kooperat. P
- najčešće je to L investicija u kažnjavanje nekoop.
- neobičan fenomen je zabeležen u soc. dilemama jeste da neki pojedinci investiraju L resurse kako bi kaznili kooperat. članove - to je protivno lgoici eko. L interesa i shvatanju kazne kao način da se poveća dobrobit grupe
pitanje - ko kažnjava kooper. pojedince
- studenti učestvovali u igri javnog dobra
- bili su podeljeni u 3 exp. grupe
- intuitivna (da postupaju po intuiciji, tj. kako im gut-feeling nalaže)
- reflektorna (da dobro razmisle pre poteza)
- kontrolna
- korišćena mračna trijada i kratak upitnik sadizma
zavisne var. u exp. soc. dileme
- skupo kažnjavanje (kažnjavanje onih koji su bili manje kooperativni od IC)
- antisoc. kažnjavanje (onih koji su bili više kooperativni od IC)
nije dobijena r
- između skupog i antisoc. kažnjavanja
postoji +r između ulaganja u javno dobro i kažnjavanja nekooperativnih
r = 0.41
postoji neg. r između ulaganja u javno dobro i kažnjavanja kooperativnih
r = -0.22
pokazalo se da kažnjavanje kooperativnih članova ima veze sa sadizmo
- samo kada postoji instrukcija da ljudi postupaju po svom gut-feelingu
da li postoje široke crte karaktera; saosećanje kao crta?
- po Flisonovoj definiciji, pokazano je da postoji neka srednja vrednost, tj. tendencija koju prepoznajemo kao crtu i imamo ona stanja koja se distribuiraju po normalnoj raspodeli oko te srednje vrednosti
- ljudi su povremeno saoseć. a povremeno nisu, ali ljudi koji su više saosećajni imaće više srednje vrednosti, tj. promene udesno, a ljudi više ulevo su manje saosećanji
skorašnji dispozicioni pristupi moralnom P
- mračna trijada
- mračna tetrada
- HEXACO H
- amoralnost
- mračna trijada - odbojne L strukture, uključuje
- društveno maliciozne karakt. sa ponašajnim tendencijama u pravcu samopromocije, emoc. hladnoće, dvoličnosti i agresivnosti
- mračnu trijadu čine
- psihopatija
- makijavelizam
- narcizam
psihopatija
- interpersonalna manipulacija, neosetljivost, neobuzdan životni stil i kriminalne tendencije
makijavelizam
- manipulativna Č
narcizam
- grandioznost, osećaj izuzetnosti, dominacija i superiornost
- mračnu tetradu čine
- psihopatija
- narcizam
- makijavelizam
- sadizam
veza između psihopatije i sadizma
= 0.26
- između narcizma i makijavelizma je 0.35
- HEXACO H
- šesti F Poštenje/Skromnost podrazumeva to da je neko iskren, pošten, veran, skroman, nepretenciozan, naspravm lukav, pohlepan, pretenciozan, hipokrita, hvalisav
faceti HEXACO poštenja su
- iskrenost
- fer plej
- izbegavanje pohlepe
- skromnost
- amoralnost
- konstrukt formiran 90s
- suština je P u skladu sa implicitnim načelom BAŠ ME BRIGA ZA DRUGE
- manifestuje se u karakt. strukturi motiva, emocija i duboko ukorenjenog si. uverenja i vrednosti koji se mogu pouzdano i validno meriti
hijerarhijska struktura amoralnosti
- dobijena serijom FA indikatora na razl. uzorcima
- 9 dimenzija, 3 konvergirale ka 3 latentna F koja su nazvana
- lascivia
- frustralia
- crudelia
3 latentna F amoralnosti
- lascivia
- frustralia
- crudelia
lascivia
- pohotnost, lenjost, nekontrolisanost, impulsivnost, lascivno, vulgarno P
- odnosi se na nisku kontrolu i nepredvidivost impulsa i rk.
- površnu hedonističku orijentaciju: lako ćemo životni stav
- neodgovornost
- lenjost
- niska izdržljivost
- odsustvo ambicije
delovi lascivije
- niska kontrola
- površni hedonizam
- lenjost
frustralia
- frustracije, ozlojeđenost, ogorčenost, malicioznost, osvetničko raspoloženje, manipulativnost, amoralne atribucione pristrasnosti
- zadovoljstvo u nanošenju bola drugima
- brutalni hedonizam
- sebičnost
- zatim potragu za telesnim zadovoljstvom po svakju cenu
- izostanak moralne akcije, nedostatak emapatije i saučešća
crudelia
- orutnost, nemilosrdnost, brutalno zanemarivanje drugih, sadizam
- projekcija i racionalizacija amoralnih impulsa
- mržnja
- destruktivno P uzrokovano osećanjem inferiornosti
- malicioznost
- zavist
- antropološki pesimizam
- P u skladu sa maksimom “cilj opravdava sredstva”
- manipulativnost
ljudi koji imaju sklonost da budu amoralni
- su manje kristalizovani pametni. ide na ristalizovanu, a ne fluidnu INT
frustralia
- projekcija i racionalizacija
- makijavelizam
- ogorčenost
crudelia
- sadizam
- brutalnost
- pasivni amoralizam
