amoralnost Flashcards

1
Q

moralno relevantna P

A
  • akcidentalno moralna P
  • moralom motivisana P
  • nereflektivna moralna P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

akcitentalna moralna P

A
  • slučajno Mo
  • čovek nesvestan mo relevantnosti - ne možemo reći da je moralan
  • suprotna moralom motivisana P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

moralom motivisana P

A
  • eksplicitno mo P - govori Kant
  • P bazirana na maksimama koje su univerzabilne
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

maksime eksplicitnog moralnog P

A
  1. da bi se delovalo na moralno ispravan način, ljudi moraju delovati iz dužnosti (deon - dužnost)
  2. nisu konsekvence P ono što čini ljude moralnim ili nemoralnim, već njihovi motivi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

delovanje u skladu sa moralnim zakonom je iz poštovanja prema tom zakonu

A
  • ne na osnovu prirodnih inklinacija
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

moralni zakon je kat. imperativ

A
  • bezuslovni imperativ koji može isključivo razum da uspostavi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

ako čovek radi nešto što je dobro

A
  • to ne znači ništa
  • dobro je recimo ako neko ima nekooperativne tendencije, pa se tome suprotstavi i donese odluku koja se suprotstavlja svojim bio. inercijama - naglasak je na moralnom rezonovanju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

nereflektivna moralna P

A
  • moralno delovanje je automatsko, spontano, iz navika, kao momentalan odgovor na zahtevne sit. bez svesnog razmatranja pro et contra - tj. bez razmatranja da li je dato delovanje moralno, kao i F koji ga čine moralnim
  • sit: nekome ispadne novčanik i mi se ne sagnemo da mu dodamo
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

da li je delovanje moralno, čak i ako osoba nije svesna činjenice da je postupila moralno

A
  • Kant bi rekao - ni u kom slučaju
  • ps: uzima u obzir ovakvo P
  • ps. su se ranije ograničavali samo na moralno P - ovde ključnu ulogu imaju moralne navike
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

mo. relevantnost dispozicionih konstrukata

A
  • može se braniti na osnovu tzv. aretaičke moralnosti (mo. vrline) - o njoj je govorio Aristotel
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

da bi se posedovala vrlina

A
  • mora se imati određen kompleksni majndset
  • to nije samo dispozicija da se čine poštene akcije, ona je povezana sa emoc. izborima, vrednostima, željama, percepcijama, stavovima, interesima, očekivanjima i senzibilnošću
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

pojmovi, moralnog karaktera, mo navika, snaga volje, super ega

A
  • karakt. pristup ARETAICKE moralnosti
  • možemo razmatrati koje dispozicije nas čine moralno osetljivim
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

moralnost je precenjena

A
  • postoij i teza koja govori o tome da je važnost moralnog mišljenja preuveličana
  • svakodnevna moralnost podrazumeva uzdržvanje od sebičnih poriva, retko kada sofisticirano moralno rezonovanje
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

emp. evidencija pokazuje

A
  • slabe korelacije između moralnog rezonovanja i P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Lok

A

Mnogima mora izgledati iznenađujuće da je savremena psihologija moralnosti zabavljena suđenjem i rezonovanjem pre nego moralnim ponašanjem, s obzirom na očiglednu i svima znanu razliku koja postoji između toga šta ljudi govore, ili čak šta misle o tome da treba da
urade i šta stvarno rade

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Unamuno

A

Još jedanput, ja moram da ponovim da su, uopšteno gledano, naše etičke i filozofske doktrine samo a posteriori opravdanja našeg ponašanja, naših akcija. …Ono što verujemo da su motivi našeg ponašanja su uglavnom samo izgovori

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

u skorašnje t, postoje exp. istraživanja moralne hipokrizije

A
  • mračne trijade i istraživanje (ne)kooperativnog P kroz paradigmu soc. dileme
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

exp. istraživanje kooperativnog i ne P kroz paradigmu

A
  • soc. dileme
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

soc. dileme su sit. u kojima je

A
  • kooperativno P korisno za grupu, ali individ, mora da plati cenu za to
  • odgovornost na dilemu može biti i nekooperat. P
20
Q

individue u grupi obično imaju načina da podstaknu kooperat. P

A
  • najčešće je to L investicija u kažnjavanje nekoop.
  • neobičan fenomen je zabeležen u soc. dilemama jeste da neki pojedinci investiraju L resurse kako bi kaznili kooperat. članove - to je protivno lgoici eko. L interesa i shvatanju kazne kao način da se poveća dobrobit grupe
21
Q

pitanje - ko kažnjava kooper. pojedince

A
  • studenti učestvovali u igri javnog dobra
  • bili su podeljeni u 3 exp. grupe
  • intuitivna (da postupaju po intuiciji, tj. kako im gut-feeling nalaže)
  • reflektorna (da dobro razmisle pre poteza)
  • kontrolna
  • korišćena mračna trijada i kratak upitnik sadizma
22
Q

zavisne var. u exp. soc. dileme

A
  • skupo kažnjavanje (kažnjavanje onih koji su bili manje kooperativni od IC)
  • antisoc. kažnjavanje (onih koji su bili više kooperativni od IC)
23
Q

nije dobijena r

A
  • između skupog i antisoc. kažnjavanja
24
Q

postoji +r između ulaganja u javno dobro i kažnjavanja nekooperativnih

A

r = 0.41

25
Q

postoji neg. r između ulaganja u javno dobro i kažnjavanja kooperativnih

A

r = -0.22

26
Q

pokazalo se da kažnjavanje kooperativnih članova ima veze sa sadizmo

A
  • samo kada postoji instrukcija da ljudi postupaju po svom gut-feelingu
27
Q

da li postoje široke crte karaktera; saosećanje kao crta?

A
  • po Flisonovoj definiciji, pokazano je da postoji neka srednja vrednost, tj. tendencija koju prepoznajemo kao crtu i imamo ona stanja koja se distribuiraju po normalnoj raspodeli oko te srednje vrednosti
  • ljudi su povremeno saoseć. a povremeno nisu, ali ljudi koji su više saosećajni imaće više srednje vrednosti, tj. promene udesno, a ljudi više ulevo su manje saosećanji
28
Q

skorašnji dispozicioni pristupi moralnom P

A
  1. mračna trijada
  2. mračna tetrada
  3. HEXACO H
  4. amoralnost
29
Q
  1. mračna trijada - odbojne L strukture, uključuje
A
  • društveno maliciozne karakt. sa ponašajnim tendencijama u pravcu samopromocije, emoc. hladnoće, dvoličnosti i agresivnosti
30
Q
  1. mračnu trijadu čine
A
  • psihopatija
  • makijavelizam
  • narcizam
31
Q

psihopatija

A
  • interpersonalna manipulacija, neosetljivost, neobuzdan životni stil i kriminalne tendencije
32
Q

makijavelizam

A
  • manipulativna Č
33
Q

narcizam

A
  • grandioznost, osećaj izuzetnosti, dominacija i superiornost
34
Q
  1. mračnu tetradu čine
A
  • psihopatija
  • narcizam
  • makijavelizam
  • sadizam
35
Q

veza između psihopatije i sadizma

A

= 0.26
- između narcizma i makijavelizma je 0.35

36
Q
  1. HEXACO H
A
  • šesti F Poštenje/Skromnost podrazumeva to da je neko iskren, pošten, veran, skroman, nepretenciozan, naspravm lukav, pohlepan, pretenciozan, hipokrita, hvalisav
37
Q

faceti HEXACO poštenja su

A
  • iskrenost
  • fer plej
  • izbegavanje pohlepe
  • skromnost
38
Q
  1. amoralnost
A
  • konstrukt formiran 90s
  • suština je P u skladu sa implicitnim načelom BAŠ ME BRIGA ZA DRUGE
  • manifestuje se u karakt. strukturi motiva, emocija i duboko ukorenjenog si. uverenja i vrednosti koji se mogu pouzdano i validno meriti
39
Q

hijerarhijska struktura amoralnosti

A
  • dobijena serijom FA indikatora na razl. uzorcima
  • 9 dimenzija, 3 konvergirale ka 3 latentna F koja su nazvana
  • lascivia
  • frustralia
  • crudelia
40
Q

3 latentna F amoralnosti

A
  • lascivia
  • frustralia
  • crudelia
41
Q

lascivia

A
  • pohotnost, lenjost, nekontrolisanost, impulsivnost, lascivno, vulgarno P
  • odnosi se na nisku kontrolu i nepredvidivost impulsa i rk.
  • površnu hedonističku orijentaciju: lako ćemo životni stav
  • neodgovornost
  • lenjost
  • niska izdržljivost
  • odsustvo ambicije
42
Q

delovi lascivije

A
  • niska kontrola
  • površni hedonizam
  • lenjost
43
Q

frustralia

A
  • frustracije, ozlojeđenost, ogorčenost, malicioznost, osvetničko raspoloženje, manipulativnost, amoralne atribucione pristrasnosti
  • zadovoljstvo u nanošenju bola drugima
  • brutalni hedonizam
  • sebičnost
  • zatim potragu za telesnim zadovoljstvom po svakju cenu
  • izostanak moralne akcije, nedostatak emapatije i saučešća
44
Q

crudelia

A
  • orutnost, nemilosrdnost, brutalno zanemarivanje drugih, sadizam
  • projekcija i racionalizacija amoralnih impulsa
  • mržnja
  • destruktivno P uzrokovano osećanjem inferiornosti
  • malicioznost
  • zavist
  • antropološki pesimizam
  • P u skladu sa maksimom “cilj opravdava sredstva”
  • manipulativnost
45
Q

ljudi koji imaju sklonost da budu amoralni

A
  • su manje kristalizovani pametni. ide na ristalizovanu, a ne fluidnu INT
46
Q

frustralia

A
  • projekcija i racionalizacija
  • makijavelizam
  • ogorčenost
47
Q

crudelia

A
  • sadizam
  • brutalnost
  • pasivni amoralizam