Hormetičke dimenzije Flashcards
predmet proučavanja PIRa su
- crte sb (int), crte L i dinamičke crte (hormetičke crte)
hormetičke dimenz.
- specifičnije, eksplicitnije i više zavise od sredinskih F od crte L ili SB
- tu spadaju motivi, raspoloženja, stavovi, vrednosti i interesovanja
hormetičke crte su važne za opisivanje
- IR među ljudima, jer nisu dovoljne SB i L
- isti ljudi ne reaguju uvek isto na određene situacije
motivi
- un. stanja koja pobuđuju i usmeravaju P ka specif. ciljevima
- sl. sa crtama jesu to što crte imaju mtoivacione atribute (crte su trajen dispozicije koje imaju motiv, P, afekt i stavske atribute)
crte su trajne dispozicije koje imaju
- motivacione, P, afekt. i stavske atribute
motivi se razlikuju u odnosu na crte
- jer su usmereni ka cilj, uključuju promišljanje i planiranje
- crte su automatizovane, rutinske navike
model formiranja motiva
- deficit -> potreba -> motiv -> misli i fantazije (simb. objekat) ili P usmereno zadovoljenju potrebe (kada je u pitanju realni ob.)
Maslovljeva hijerarhija motiva od najbazičnijih
- fiziološke potrebe
- za sig
- za ljubav
- za samopoštovanje
- za samoaktualizacijom
sa stanovišta IR ljudi se razlikuju
- po vrsti i snazi motiva, te su razlike stabilne u t i mogu se meriti
- veza motiva sa važnim aspektima života
motivi mogu da odgovore
- zbog čega neko radi ono što raid
motivi prema načinu merenja mogu biti
- impl
- expl
- to se odnosi i na same KO koje mere
vrste motivacije
- implicitne mere
- expl. mere
- impl mere
- u merenju se koristi TAT /test tematske apercepcije)
- niska test-retest pouzdanost, niska un. konzistentnost i slaba prediktivna validnost
- mere impl. motoivaciju
- moguće je da su dugoročne predikcije sp. tendencija u P
- expl. mere
- mere se putem upitnika (samoprocena)
- pokazuju visoku test-retest pouzdanost, visoku un. konzistentnost i visoku prediktivnu valjanost
- mere osvešćenu motivaicju
- služe za kratkoročne predikcije u specif. situacijama
kod expl. mera, Marej je formirao spisak od
- 20 manifestnih potreba
Kosta i MekKre su uzeli Džeksonom inventar (PRF - Personality Research Form)
- koji meri tih 20 potreba i FA utvrdiili veze NEO-PI-R- sa ovim potrebama
faktorske strukture Marejevih potreba ukazale su na 5F
- orijentacija na rad vs. zabavu (C)
- dru, soc. vođstvo (X)
- zavisnost vs. autonomija (N)
- samozaštitujuća vs. submisivna orijentacija (A)
- estetsko-intelektualna orijentacija (O)
FA Marejevih, sva zasićenja su očekivana i imaju smisla
- 5F model u sebi sadrži i potrebe, međutim one su multidimenz. zasićene tj. poklapanje nije potpuno
- ali to ne znači da su crte i motivi isti KO
5F model u sebi sadrži i potrebe, međutim one su multidimenz. zasićene tj. poklapanje nije potpuno; 2 nivoa interpretacije
- imamo uvid u konkretne potrebe i njihove interakcije - kakva je međusob. fac/inh. koje idu zajedno/ne)
- šira slika: motivacione crte se mogu posmatrati kao stabilne potrebe kroz. razl. situacije
- motivacija se ne može redukcionističi svesti, na crte, ali se motivacione crte mogu posmatrati kao deo šire sttrukt. crta i tako se klasifikovati
raspoloženja
- sporadična emoc. stanja koja traju nekoliko min/sati
- reflektuju određene emoc. i manifestuju se kroz fiziološke promene (ubrzan rad srca i signali u P)
raspoloženja su pozadinska stanja
- koja boje naše misli i akcije
- za razl. od motivacije, nisu usmerena ka nekom cilju
od svih hormetičkih dimenzija, najmanje su stabilna
- raspoloženja, a u najvećoj meri zavise od sp. F
značaj proučavanja raspoloženja u PIR je u tome što su crte
- agregatori raspoloženja (N, X) i one utiču na P i nezavisno od crta, dijagnostičke klasifikacije u pspat. se zasnivaju na proučavanju raspoloženja
- važna za razumevanje IR u kreativnosti
Veltenov metod
- exp. indukcija ras.
- IC čitaju tvrdnje i proživljavaju emoc. koje se njima opisuju -> doživljeno ras. utiče na to kako IC opisuju i tumače i pamte info
- ipak, IC lako otkrivaju pravu svrhu exp. manipulacije
preovlađujuće ras.
- stabilno u t i do 7g, pokazuje se apsolutni i diferencijalni kontinuitet
- dobijene su korelacije negativnog afekta sa N i pozitivnog afekta sa X(E)
dvodimenzionalna klasifikacija tipova temperamenta
- kolerik
- flegmatik
- melanholik
- sangvinik
rasp. imaju kliničku reevantnost
- neg. afekt korelira sa depr i anx
- odsustvo +afekt korelira sa depr.
najbolji prediktor raspoloženja je skor na
- N, uzet sam
stavovi
- relativno trajni si.+ ili - evaluacije, osećanja ili tendencije da se preduzme akcija za ili protiv ob. stava.
stavovi imaju k(miš), afet(oseć) i konativnu (šta ćemo raditi povodom ob.) komponentu
- tipično su predmet soc. ps, dok su crte predmet ps. L
sličnost crta i stavova
- relativna stabilnost i uticaj na širok raspon P
- nesumnjuvo postojanje velikih IR za oba
razlike crta i stavova
- stavovi su jasno evaluativni i usmereni prema jednom ili više ob, a crte to nisu
postoji miš. da su stavovi promenljivi
- soc. psiholozi to osporavaju
crte koje najviše utiču na stavove su
- O i A
zbog svoje prirode (usmerenosti na stavski ob)
- klasifikacija i sistematizacija stavova je problematična
predikcije P na osnovu stavova
- nestabilne, dobijaju r od -0.20 od 0.73.
- sve zavisi od dostupnosti stava (možemo manifestno pokazivati jedan stav, a da je zapravo impl. drugačiji) i od stabilnosti stava
jedna od opštih mogućih dimenz. stavova je
- konzervativnost vs.liberativnost
Adorno i saradnici, posle WWII pokušali da identifikuju tip L koji je sklon
- fašističkoj ideologiji
- H: da postoji određen tip L koji je sklon određenim stavovima i ideologiji
autoritartna L je
- konvencionalna, sub (prema autoritetu), agresivna, rigidna, sklona projekciji, hipermoralna ima antisemitske i antidemokratske stavove
savremena konceptualizacija je RWA
- desničarska autoritarnost
- meri submisivnost prema autoritetu, agr prema manjinskim gruoama, prihvatanje većih vrednosti
desn. autoritarnost je neg. povezana sa
- O
vrednosti
- vodeći principi ili standardi o nekom poželjnom ishodu, načinu egzistencije
- lroterijumi za procenu sebe i drugih, akcije i događaja
- k. reprezentacije poželjnih, apstraktnih ciljeva i nužno su osvešćene
vrednosti su oslonac za prosuđivanje o
- sopstv. i tuđem P
- univerzalni važeći rukovodećio principi
kao i potrebe, vrednosti deluju pokretački, ali su
- transsituacione, nužno poželjne, k. predstavljene i komunikabilne
kao i crte, vrednosti su trajne, utiču na P i
- pokreću ga
razlika vrednosti i crta
- ne odnose se na tipično P, već na poželjno, predstavljaju trajne ciljeve (crte su traje dispozicije) i vrednost i komplementarna crta nisu nužno prisutni kod iste osobe (vrednuje kompetentnost, a nije kompetentan)
Švarc je razvio teoriju vrednosti
- ljudska individua ima 3 univ. zahteva
teorija vrednosti, 3 univ. zahteva
- bazilne potrebe individue kao bio organizma
- zahtev za uspešnom interakcijom sa drugim ljudima
- zahtev za preživljavanjem grupa i društva
- iz tih zahteva kasnije nastaje 10 univ. vrednosti
IR se ispoljavaju u relativnoj važnosti
- vrednosti, ciljeva
vrednosti, 10 su
- moć
- postignuće
- hedonizam
- stimulacija
- samousmerenost
- univerzalizam
- dobrodušnost
- konformizam
- tradicionalizam
- sigurnost
- univerzalan je odnos izmešu njih
one vrednosti koje imaju kompatibilne vrednosti su bliže
- a one čiji su ciljevi nekompatibilni ili konfliktni su dalje
vrednosti, najviše je dobijeno r sa O i A
- manje sa E i C
- nijedna vrednost nije korelirala sa N
razlog zašto nema r vrednosti sa N
- N je pre svega temperamentalna crta
- a kada se razdvoje aspekti N okrenuti spolja (hostilnost i impulsivnost) i oni okrenuti ka unutra, dobija se smislen obrazac odnosa
odnosi vrednosti i crta
- urođeni temp. stvara paralelno i istovremeno crte i vrednosti
- vrednosti izazivaju formiranje crta (P usklađeno vrednostima)
- crta utiču na formiranje vrednosti (vrednosti u službi opravdanja crta)
pokazuje se da crte imaju veći uticaj na spontano P
- van voljne kontrole (npr. neg. afekat)
vrednosti imaju veći uticaj na P
- koje je pod voljnom kontrolom
crte i vrednosti su konceptualno i emp. razl. KO
- i nijedan od njih ne može u potpunosti da obuhvati onaj drugi
profesionalna interesovanja
- preferencije za određene akt. nasuprot nekim drugim u poslovnom aspektu
- dispozicione prirode su
o IR u rpofesionalnim interesovanjima zaključujemo na osnovu
- preferncija i opservabilnog P
interesovanja se pokazuju stabilnim u t
- r iznose od 0.70 do 0.90 u odraslom dobu
Holandova tipologija je
- model L, prerastao u T prof. interesovanja, on uzima u obzir i osobine pojedinca i sredinske F
Holand; L
- oko željene profesije se grupišu dispozicije, preferencije i interesovanja pojedinca (neophodne crte za profesiju)
Holand; sredina
- i karakteristike sredine se grupišu oko svojstava određene profesije
Holand; fit
- stepen kongruencije između karakt. osobine i sredine
Holand; RIASEC model obuhvata
- realističan
- istraživački
- umetnički
- socijalni
- preduzetnik
- konvencionalni tip
u modelu sličnosti u pogledu karakt.
- mapirane su prostornom blizinom
skor na RIASEC profilu se računa po
- rangu sl. sa predloženim tipovima npr. IASCRE ili SECAIR.
skor na RIASEC
- kongruencija - sl. osobe i radnog okruženja
- konzistencija - redosled interesovanja odgovara T modelu
- diferencijacija - br. dominantnih interesovanja
odnos RIASEC i BIG5
- korelacije su premale da bi se moglo nešto sa sigurnošću zaključiti
- KKA pokazuju da postoji značajno preklapanje, ali nije potpuno
RIASEC model ne treba koristiti kao
- meru L
B5 ne treba koristiti kao
- meru interesovanja
R osobine
- praktičan
- dogmatik
- nekreativan
- tvrdoglav
R vrednosti; ambicija, sloboda, intelekt, samokontrola
- uzori: Tomas Edisom
- SB: mehanička
- idealan posao: inženjer
I osobine
- analitičan
- intelektualan
- radoznao
- široka interesovanja
I vrednosti; intelekt, logika, mudrost, ambicija
- uzori: Čarls Darvin
- SB: matematika, istraživanje
- idealan posao: naučnik
A osobine
- otvoren
- nekonformista
- kreativan
- osetljiv
- intuitivan
A vrednosti; jednakost, hrabrost, lepota, imaginacija
- uzori: Pablo Pikaso
- SB: umetnička
- idealan posao: umetnik
S osobine
- društven
- ekstravertan
- saradljiv
- pun razumevanja
S vrednosti; jednakost, samopoštovanje, praštanje, pomaganje
- uzori: Albert Švajcer
- SB: interpersonalna, edukativna
- idealan posao: međuljudski odnosi
E osobine
- dominantan
- ekstavert
- avanturista
- želi moć
- energičan
- entuzijastičan
E vrednost; sloboda, ambicija, praštanje (-), pomaganje (-)
- uzori: Henri Ford
- SB: prodaja, vođstvo, biznis, klerikalne aktivnosti, međuljudski odnosi
- idealan posao: vođa
C osobine
- konformista
- konzervativan
- nekreativan
- praktičan
- metodičan
C vrednosti; imaginacija (-); praštanje (-)
- uzor: Džon Rokfeler
- SB: klerikalna, izvršna
- idealan posao: biznis
