Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

pir > Hormetičke dimenzije > Flashcards

Hormetičke dimenzije Flashcards

1
Q

predmet proučavanja PIRa su

A
  • crte sb (int), crte L i dinamičke crte (hormetičke crte)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

hormetičke dimenz.

A
  • specifičnije, eksplicitnije i više zavise od sredinskih F od crte L ili SB
  • tu spadaju motivi, raspoloženja, stavovi, vrednosti i interesovanja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

hormetičke crte su važne za opisivanje

A
  • IR među ljudima, jer nisu dovoljne SB i L
  • isti ljudi ne reaguju uvek isto na određene situacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

motivi

A
  • un. stanja koja pobuđuju i usmeravaju P ka specif. ciljevima
  • sl. sa crtama jesu to što crte imaju mtoivacione atribute (crte su trajen dispozicije koje imaju motiv, P, afekt i stavske atribute)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

crte su trajne dispozicije koje imaju

A
  • motivacione, P, afekt. i stavske atribute
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

motivi se razlikuju u odnosu na crte

A
  • jer su usmereni ka cilj, uključuju promišljanje i planiranje
  • crte su automatizovane, rutinske navike
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

model formiranja motiva

A
  • deficit -> potreba -> motiv -> misli i fantazije (simb. objekat) ili P usmereno zadovoljenju potrebe (kada je u pitanju realni ob.)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Maslovljeva hijerarhija motiva od najbazičnijih

A
  1. fiziološke potrebe
  2. za sig
  3. za ljubav
  4. za samopoštovanje
  5. za samoaktualizacijom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

sa stanovišta IR ljudi se razlikuju

A
  • po vrsti i snazi motiva, te su razlike stabilne u t i mogu se meriti
  • veza motiva sa važnim aspektima života
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

motivi mogu da odgovore

A
  • zbog čega neko radi ono što raid
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

motivi prema načinu merenja mogu biti

A
  • impl
  • expl
  • to se odnosi i na same KO koje mere
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

vrste motivacije

A
  1. implicitne mere
  2. expl. mere
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q
  1. impl mere
A
  • u merenju se koristi TAT /test tematske apercepcije)
  • niska test-retest pouzdanost, niska un. konzistentnost i slaba prediktivna validnost
  • mere impl. motoivaciju
  • moguće je da su dugoročne predikcije sp. tendencija u P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q
  1. expl. mere
A
  • mere se putem upitnika (samoprocena)
  • pokazuju visoku test-retest pouzdanost, visoku un. konzistentnost i visoku prediktivnu valjanost
  • mere osvešćenu motivaicju
  • služe za kratkoročne predikcije u specif. situacijama
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

kod expl. mera, Marej je formirao spisak od

A
  • 20 manifestnih potreba
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Kosta i MekKre su uzeli Džeksonom inventar (PRF - Personality Research Form)

A
  • koji meri tih 20 potreba i FA utvrdiili veze NEO-PI-R- sa ovim potrebama
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

faktorske strukture Marejevih potreba ukazale su na 5F

A
  • orijentacija na rad vs. zabavu (C)
  • dru, soc. vođstvo (X)
  • zavisnost vs. autonomija (N)
  • samozaštitujuća vs. submisivna orijentacija (A)
  • estetsko-intelektualna orijentacija (O)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

FA Marejevih, sva zasićenja su očekivana i imaju smisla

A
  • 5F model u sebi sadrži i potrebe, međutim one su multidimenz. zasićene tj. poklapanje nije potpuno
  • ali to ne znači da su crte i motivi isti KO
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

5F model u sebi sadrži i potrebe, međutim one su multidimenz. zasićene tj. poklapanje nije potpuno; 2 nivoa interpretacije

A
  • imamo uvid u konkretne potrebe i njihove interakcije - kakva je međusob. fac/inh. koje idu zajedno/ne)
  • šira slika: motivacione crte se mogu posmatrati kao stabilne potrebe kroz. razl. situacije
  • motivacija se ne može redukcionističi svesti, na crte, ali se motivacione crte mogu posmatrati kao deo šire sttrukt. crta i tako se klasifikovati
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

raspoloženja

A
  • sporadična emoc. stanja koja traju nekoliko min/sati
  • reflektuju određene emoc. i manifestuju se kroz fiziološke promene (ubrzan rad srca i signali u P)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

raspoloženja su pozadinska stanja

A
  • koja boje naše misli i akcije
  • za razl. od motivacije, nisu usmerena ka nekom cilju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

od svih hormetičkih dimenzija, najmanje su stabilna

A
  • raspoloženja, a u najvećoj meri zavise od sp. F
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

značaj proučavanja raspoloženja u PIR je u tome što su crte

A
  • agregatori raspoloženja (N, X) i one utiču na P i nezavisno od crta, dijagnostičke klasifikacije u pspat. se zasnivaju na proučavanju raspoloženja
  • važna za razumevanje IR u kreativnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

Veltenov metod

A
  • exp. indukcija ras.
  • IC čitaju tvrdnje i proživljavaju emoc. koje se njima opisuju -> doživljeno ras. utiče na to kako IC opisuju i tumače i pamte info
  • ipak, IC lako otkrivaju pravu svrhu exp. manipulacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

preovlađujuće ras.

A
  • stabilno u t i do 7g, pokazuje se apsolutni i diferencijalni kontinuitet
  • dobijene su korelacije negativnog afekta sa N i pozitivnog afekta sa X(E)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

dvodimenzionalna klasifikacija tipova temperamenta

A
  • kolerik
  • flegmatik
  • melanholik
  • sangvinik
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

rasp. imaju kliničku reevantnost

A
  • neg. afekt korelira sa depr i anx
  • odsustvo +afekt korelira sa depr.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

najbolji prediktor raspoloženja je skor na

A
  • N, uzet sam
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

stavovi

A
  • relativno trajni si.+ ili - evaluacije, osećanja ili tendencije da se preduzme akcija za ili protiv ob. stava.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

stavovi imaju k(miš), afet(oseć) i konativnu (šta ćemo raditi povodom ob.) komponentu

A
  • tipično su predmet soc. ps, dok su crte predmet ps. L
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

sličnost crta i stavova

A
  • relativna stabilnost i uticaj na širok raspon P
  • nesumnjuvo postojanje velikih IR za oba
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
32
Q

razlike crta i stavova

A
  • stavovi su jasno evaluativni i usmereni prema jednom ili više ob, a crte to nisu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
33
Q

postoji miš. da su stavovi promenljivi

A
  • soc. psiholozi to osporavaju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
34
Q

crte koje najviše utiču na stavove su

A
  • O i A
35
Q

zbog svoje prirode (usmerenosti na stavski ob)

A
  • klasifikacija i sistematizacija stavova je problematična
36
Q

predikcije P na osnovu stavova

A
  • nestabilne, dobijaju r od -0.20 od 0.73.
  • sve zavisi od dostupnosti stava (možemo manifestno pokazivati jedan stav, a da je zapravo impl. drugačiji) i od stabilnosti stava
36
Q

jedna od opštih mogućih dimenz. stavova je

A
  • konzervativnost vs.liberativnost
36
Q

Adorno i saradnici, posle WWII pokušali da identifikuju tip L koji je sklon

A
  • fašističkoj ideologiji
  • H: da postoji određen tip L koji je sklon određenim stavovima i ideologiji
37
Q

autoritartna L je

A
  • konvencionalna, sub (prema autoritetu), agresivna, rigidna, sklona projekciji, hipermoralna ima antisemitske i antidemokratske stavove
38
Q

savremena konceptualizacija je RWA

A
  • desničarska autoritarnost
  • meri submisivnost prema autoritetu, agr prema manjinskim gruoama, prihvatanje većih vrednosti
39
Q

desn. autoritarnost je neg. povezana sa

A
  • O
40
Q

vrednosti

A
  • vodeći principi ili standardi o nekom poželjnom ishodu, načinu egzistencije
  • lroterijumi za procenu sebe i drugih, akcije i događaja
  • k. reprezentacije poželjnih, apstraktnih ciljeva i nužno su osvešćene
41
Q

vrednosti su oslonac za prosuđivanje o

A
  • sopstv. i tuđem P
  • univerzalni važeći rukovodećio principi
42
Q

kao i potrebe, vrednosti deluju pokretački, ali su

A
  • transsituacione, nužno poželjne, k. predstavljene i komunikabilne
43
Q

kao i crte, vrednosti su trajne, utiču na P i

A
  • pokreću ga
44
Q

razlika vrednosti i crta

A
  • ne odnose se na tipično P, već na poželjno, predstavljaju trajne ciljeve (crte su traje dispozicije) i vrednost i komplementarna crta nisu nužno prisutni kod iste osobe (vrednuje kompetentnost, a nije kompetentan)
45
Q

Švarc je razvio teoriju vrednosti

A
  • ljudska individua ima 3 univ. zahteva
46
Q

teorija vrednosti, 3 univ. zahteva

A
  • bazilne potrebe individue kao bio organizma
  • zahtev za uspešnom interakcijom sa drugim ljudima
  • zahtev za preživljavanjem grupa i društva
  • iz tih zahteva kasnije nastaje 10 univ. vrednosti
47
Q

IR se ispoljavaju u relativnoj važnosti

A
  • vrednosti, ciljeva
48
Q

vrednosti, 10 su

A
  • moć
  • postignuće
  • hedonizam
  • stimulacija
  • samousmerenost
  • univerzalizam
  • dobrodušnost
  • konformizam
  • tradicionalizam
  • sigurnost
  • univerzalan je odnos izmešu njih
49
Q

one vrednosti koje imaju kompatibilne vrednosti su bliže

A
  • a one čiji su ciljevi nekompatibilni ili konfliktni su dalje
50
Q

vrednosti, najviše je dobijeno r sa O i A

A
  • manje sa E i C
  • nijedna vrednost nije korelirala sa N
51
Q

razlog zašto nema r vrednosti sa N

A
  • N je pre svega temperamentalna crta
  • a kada se razdvoje aspekti N okrenuti spolja (hostilnost i impulsivnost) i oni okrenuti ka unutra, dobija se smislen obrazac odnosa
52
Q

odnosi vrednosti i crta

A
  1. urođeni temp. stvara paralelno i istovremeno crte i vrednosti
  2. vrednosti izazivaju formiranje crta (P usklađeno vrednostima)
  3. crta utiču na formiranje vrednosti (vrednosti u službi opravdanja crta)
53
Q

pokazuje se da crte imaju veći uticaj na spontano P

A
  • van voljne kontrole (npr. neg. afekat)
54
Q

vrednosti imaju veći uticaj na P

A
  • koje je pod voljnom kontrolom
55
Q

crte i vrednosti su konceptualno i emp. razl. KO

A
  • i nijedan od njih ne može u potpunosti da obuhvati onaj drugi
56
Q

profesionalna interesovanja

A
  • preferencije za određene akt. nasuprot nekim drugim u poslovnom aspektu
  • dispozicione prirode su
57
Q

o IR u rpofesionalnim interesovanjima zaključujemo na osnovu

A
  • preferncija i opservabilnog P
58
Q

interesovanja se pokazuju stabilnim u t

A
  • r iznose od 0.70 do 0.90 u odraslom dobu
59
Q

Holandova tipologija je

A
  • model L, prerastao u T prof. interesovanja, on uzima u obzir i osobine pojedinca i sredinske F
60
Q

Holand; L

A
  • oko željene profesije se grupišu dispozicije, preferencije i interesovanja pojedinca (neophodne crte za profesiju)
61
Q

Holand; sredina

A
  • i karakteristike sredine se grupišu oko svojstava određene profesije
62
Q

Holand; fit

A
  • stepen kongruencije između karakt. osobine i sredine
63
Q

Holand; RIASEC model obuhvata

A
  • realističan
  • istraživački
  • umetnički
  • socijalni
  • preduzetnik
  • konvencionalni tip
64
Q

u modelu sličnosti u pogledu karakt.

A
  • mapirane su prostornom blizinom
65
Q

skor na RIASEC profilu se računa po

A
  • rangu sl. sa predloženim tipovima npr. IASCRE ili SECAIR.
66
Q

skor na RIASEC

A
  • kongruencija - sl. osobe i radnog okruženja
  • konzistencija - redosled interesovanja odgovara T modelu
  • diferencijacija - br. dominantnih interesovanja
67
Q

odnos RIASEC i BIG5

A
  • korelacije su premale da bi se moglo nešto sa sigurnošću zaključiti
  • KKA pokazuju da postoji značajno preklapanje, ali nije potpuno
68
Q

RIASEC model ne treba koristiti kao

A
  • meru L
69
Q

B5 ne treba koristiti kao

A
  • meru interesovanja
70
Q

R osobine

A
  • praktičan
  • dogmatik
  • nekreativan
  • tvrdoglav
71
Q

R vrednosti; ambicija, sloboda, intelekt, samokontrola

A
  • uzori: Tomas Edisom
  • SB: mehanička
  • idealan posao: inženjer
72
Q

I osobine

A
  • analitičan
  • intelektualan
  • radoznao
  • široka interesovanja
73
Q

I vrednosti; intelekt, logika, mudrost, ambicija

A
  • uzori: Čarls Darvin
  • SB: matematika, istraživanje
  • idealan posao: naučnik
74
Q

A osobine

A
  • otvoren
  • nekonformista
  • kreativan
  • osetljiv
  • intuitivan
75
Q

A vrednosti; jednakost, hrabrost, lepota, imaginacija

A
  • uzori: Pablo Pikaso
  • SB: umetnička
  • idealan posao: umetnik
76
Q

S osobine

A
  • društven
  • ekstravertan
  • saradljiv
  • pun razumevanja
77
Q

S vrednosti; jednakost, samopoštovanje, praštanje, pomaganje

A
  • uzori: Albert Švajcer
  • SB: interpersonalna, edukativna
  • idealan posao: međuljudski odnosi
78
Q

E osobine

A
  • dominantan
  • ekstavert
  • avanturista
  • želi moć
  • energičan
  • entuzijastičan
79
Q

E vrednost; sloboda, ambicija, praštanje (-), pomaganje (-)

A
  • uzori: Henri Ford
  • SB: prodaja, vođstvo, biznis, klerikalne aktivnosti, međuljudski odnosi
  • idealan posao: vođa
80
Q

C osobine

A
  • konformista
  • konzervativan
  • nekreativan
  • praktičan
  • metodičan
81
Q

C vrednosti; imaginacija (-); praštanje (-)

A
  • uzor: Džon Rokfeler
  • SB: klerikalna, izvršna
  • idealan posao: biznis

pir (53 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions