crte su konstrukti opservera Flashcards

1
Q

konstruisane konzistencije
1. postoji tendencija kao formiranju impresije o doslednom P individua kroz

A
  • razl. situacije na osnovu sub. doživljaja sopstvenog P kao fundamentalno kongruentnog čak i kada ono nije dosledno
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q
  1. konstantnost u fiz. pojavi, izgledu, karakteristikama govora i pokreta
A
  • pa imamo utisak i da je P konstantno
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q
  1. sredinske regularnosti i soc. uloge u kojima se osoba oseća uobičajeno sreće
A
  • utiču na utisak o doslednosti P
  • npr. nekoga srećemo samo na fax, soc. uloga pravi restrikciju repertoara P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q
  1. imp. T L
A
  • uverenje da određene crte uvek idu zajedno
  • tipa da su svi pametni ako su dobri
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q
  1. Halo efekat
A
  • uklapanje svih naknadnih info o nekome u prvi utisak
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q
  1. asimetrija u atribuciji učesnika i opservera tj. fundamentalna greška atribucije
A
  • sklonost da sopstveno P više sagledavamo kao posledicu sredinskih pritisaka, dok tuđe u većoj meri objašjnjavamo crtama - ali samo kada su ishodi P nepovoljni
  • kada su povolji važi obrnuto
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q
  1. faktorske analize rejting lista
A
  • Normanova lista 20L skala procene
  • daju 5F i kada procenjivači dobro poznaju procenjivane, ali i onda kada imaju samo 15min. poznanznstvo u kome verbalna komunikacija nije dozvoljena
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q
  1. FA procena sličnosti svih mogućih parova termina sa gorepomenute liste daće 5F
A
  • ova konvergencije je poseldica značenja reli, a ne ogledalo stvarnosti
  • alt. knjiga: iz reči proističu crte, ali te reči idu zajedno i objašnjavaju sl. stvari
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

60s + 70s, urušava se PL

A
  • postaje dom. soc. ps.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q
  1. Manguson i Endler izdaju knjigu koja se ipak povlači sa situacionističke pozicije
A
  • predlažući interakcionizam
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

do 1977. u PL je bilo 3 koncepcije moralnog P

A
  • model crta
  • psihodinamski model
  • situacionizam
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

model crta i psihodinamski model, sl. i razl.

A
  • razlike: model merenja, tip podataka, i metod prikupljanja i obrade
  • sličnost: ističu F L kao glavne determinatore P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

situacionizam naspram modela crta i psihodinamskog pristupa

A
  • naglašava istraživanje sredinskih F
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

karakteristike interakcionizma

A
  1. aktuelno P je f kontinualnog procesa multidirekcione nterakcije ili feedbacka između individue i sitaucije
  2. individua je intencionalni, akt. pokretač (svesna, racionalna) tog interakcionog procesa
  3. kognitivni i motivacioni F su suptinski determinatori P individue kao aspekta interakcionizma
    - MIšel je priznavao kros-situacionu stabilnost kognicije, samtrao je da je vredno proučavanja za razliku od L
  4. ps. značenje situacije za individuu (npr. kako utiče na kogniciju) je najvažniji determinišući F
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Magnuson i Endler govore o 2 tipa varijabli

A
  1. medijacione - zaključene na osnovu posmatranja P i naših vlastitih un. iskustava
  2. reakcione
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q
  1. medijacione
A
  • strukturalne - int, kogn. kompeksnost
  • varijable sadržaja - sit. determinisane ili uskladištene info, npr. sadržaj situacija koje provociraju anx
  • motivacione
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q
  1. reakcione
A
  • manifestna P
  • skrivene Rk (osećanja i sl)
  • fiziološke Rk
  • artificijelno P - test P, igranje uloga
18
Q

kada govore o konzistenciji, govore na rk. nivou

A
  • tu prave razliku sa crtističkim modelom
  • ne postoji jednoznačnost između ta 2 tipa konzistencije
19
Q

razlika u konzistenciji, npr. anx (medijacioni niov9 može boditi neumerenoj pričljivosti ili minimalnoj (rk. nivo)

A
  • sa druge strane, neumerena pričljivost (rk. nivo) može biti rezultat bilo anx, bilo hostilnosti (medijacioni nivo)
20
Q

nekonzistentnost rk. može biti

A
  • spojiva sa konzistentnošću na medijacionom nivou, tj. manifstacija odrešenog P zavisi od javljanja njegovih specif. uzročnika, tj. selekcije, interpretacije i tretiranja dostupnih info od strane medijacionog sistema
21
Q

konzistencija ili inkonzistencija na jednom nivou ne govori mnogo o

A
  • (ne)konzistenciji na drugom nivou
22
Q

postoje 3 nivoa konzistentnosti na rk. nivou

A
  1. apsolutna konzistentnost
  2. relativna konzistentnost
  3. koherentnost
23
Q
  1. apsolutna konzistentnost
A
  • podrazumeva ispoljavanje nekog oblika P uvek u istoj meri nezavisno od situacije (ovaj stav niko ne zastupa)
24
Q
  1. relativna konzistentnost
A
  • podrazumeva zadržavanje ranga individue u grupi, s obzirom na dato P kroz razl. situacije
  • crtistički model, i ekstremni I i X prolaze kroz najrazličitija stanja I i X tokom nekog perioda t, ali se najčešće ipak zadržavaju na nekom nivou
25
Q
  1. koherentnost
A
  • podrazumeva da su individualni sklopovi stabilnog i promenljivog P u razl. situacijama karakt. za date individue i da mogu biti smisleno interpretirani unutar interakcionističkog modela, tj. menja se rang individue u grupi u zavisnosti od situacije
26
Q

koherentno P je razumljivo i predvidivo ukoliko

A
  1. znamo kako indiv. interpretira određenu situaciju u kojoj se P posmatra ili predviđa
  2. znamo kako osoba uobičajeno reaguje u situacijama koje se interpretiraju na sl. način
  3. kada imamo T koja dovodi u vezu sa 2 F
27
Q

profili P 2 detetam oni imaju isti nivo verbalne agresivnosti kada se izmeri skalnom

A
  • ali se profili razlikuju u razl. situacijama
  • postoji 5 sit.
  • prilazak vršnjaka
  • zadirkivanje od strane vršnjaka
  • pohvala odraslog
  • upozorenje odraslog
  • kazna od strane odraslog
28
Q

u prvom slučaju dete naglo reag. verb. agre. u situacijama sa odraslima, tj. naročito kada ga upozorava

A
  • drugo dete ima potpuno drugačiji profil Rk.
  • isprekidane linije su drugo merenje, tj. način provere konzistentnosti - konz. postoji, ali se rang detea menja u grupi, zavisno od situacije
  • ali u istim situacijama, pokazuje sl. P
29
Q

dakle, ima promena od situacije do situacije

A
  • zato nemamo kros-situacionu stabilnost, ali je ceo profil stabilan
  • nisu svi ljudi jednako konzistentni, prvo dete ima koef. konz 0.89, drugo 0.49
30
Q

mehanicistička interakcije podrazumeva

A
  • rang individue se menja u razl. sit, za specif. tipove reag. - interakcija L X SIT
  • rang individua se menja za razl. tipove Rk ljudi unutar specif. sit. - interakcija L X TIP RK
  • rang situacija se menja kod razl. tipova Rk za specif. individuu - interakcija SIT X TIP RK
  • trosmerna interakcija L X TIP RK X SIT
31
Q
  1. rang individue se menja u razl. sit, za specif. tipove reag. - interakcija L X SIT
A
  • visoki i niski na N, u sit. ego-pretnje i pretnje fiz. boli
  • N veći skor kod ego-šretnje, nego fiz. boli
  • stabilan obrnuto
32
Q
  1. rang individua se menja za razl. tipove Rk ljudi unutar specif. sit. - interakcija L X TIP RK
A
  • niski i visoki na N i P na upitniku (STAI za merenje sit. anx) i merenje pulsa
  • neurotičnog će mnogo bolje uhvatiti STAI, a neneurotičnog puls
33
Q
  1. rang situacija se menja kod razl. tipova Rk za specif. individuu - interakcija SIT X TIP RK
A
  • 2 tipa anx reag. (STAI i puls) u situaciji ego pretnje i pretnje fiz. boli
34
Q
  1. trosmerna interakcija L X TIP RK X SIT
A
  • visoki i niski na N, na 2 tipa anx. reag. (puls, STAI)
  • u situaciji pretnje egu i sit. pretnje fiz. boli
  • tek na drugoj dolazi do interakcije ego pretnja i fiz. bola
35
Q

na y osi je merena anx

A
  • ne stai, nego nekom drugom skalom
36
Q

2 vrste interakcija

A
  1. mehanicistička interakcija
  2. dinamička interakcija
37
Q
  1. dinamička interakcija, 2 tipa
A
  • unutar-situaciona interakcija
  • kros-situaciona (temporalna) interakcija
38
Q
  1. unutar-situaciona interakcija
A
  • kada pored uticaja sit. na pojedinčevo P, postoji povratan uticaj tog P na promenu nekih situacionih okolnosti koje, opet, povratno modifikuju P pojedinca
  • to su realne sit. u kojoj čovek pravi interakciju soc. ili fiz. sa sredinom
39
Q
  1. kros-situaciona (temporalna) interakcija
A
  • situacije i individuepodrazumeva temporalnu restrikciju mogućih sit. u kojima će se indiv. naći
  • postoji sklonost ljudi da se nađu u određenom tipu situacija, svojim P utičemo na to koji ćemo tip sit. uopšte naići
  • Mišel smatra da ovo objaš. opšti utisak da je P indiv. stabilno u razl. situacijama
40
Q

u psan. učenju neki auotori zovu ovu (din?) kros-sit. interakciju

A
  • perpetirajuća ciklusna interakcija
41
Q

perpetuirajuća ciklusna interakcija

A
  • ako zamislimo čoveka koji ima snažan impuls besa, ako je odrastao u sredini koja to osuđuj, on nauči da to potiskuje
  • ta supresija dovodi do toga da se on P malo neprirodno
  • činjenica da je on tako mek, privlači ranze psihpate sa stane koje će ga mučiti, a on mora da pronaše dodatne meh. da potiskuje bes -> baš zbog tog mehanizma odbrane, on postaje sve mekši, stvara se perpetuirajući ciklus