Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

pir > matematički model > Flashcards

matematički model Flashcards

1
Q

matemat. model

A
  • predlog meh, zapisan mat. j.
  • takva formulacija je precizna i jednoznačna, što joj daje prednost u odnosu na verbalnu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

matematičkim modelom se izbegavaju nesporazumi nastali usled sub. tumačenja,

A
  • omogućava se kvantitativna provera H i postoji mogućnost predviđanja prema modelu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

dobar model povezuje više nezavisnih fenomena

A
  • u jedan zajednički si.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

u mat. modelima se uvodi minimalni br. hipotetičkih promenljivih

A
  • potrebnih za opisivanje date pojave
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

ako ne znamo tačnu f zavisnosti jedne promenljive od druge

A
  • aproksimiramo najjednostavnijom f koja odgovara merenim tačkama
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

odavno je poznata povezanost između

A
  • somatskih i m. procesa.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

mat. model stresa opisuje odnos između stresnog i mem. si.

A
  • sa aspekta njihove uloge u stresnom odgovoru.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

stres

A
  • obuhvata skup nespecif. rk. organizma čiji je cilj očuvanje homeostaze u promenjenim sp. uslovima, tj. prilagođavanje organizma novim uslovima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

S koji izazivaju stres se nazivaju

A
  • stresori
  • a složene situacije koje dovode do stresa, karakterišu se kao stresne
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

postoje 2 neuroendokrina si. koja su glavna za stresne odgovore

A
  • simpatičko-kateholaminski (simpatički NS - medula nadbubrežne žlezde)
  • si. hipotalamus-hipofiza-kora nadbubrežne žlezde (HPA osa - hipotalamus-pituitary-adrenal)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

matematički model stresa odnosise na

A
  • HPA osu i stresore koji predstavljaju pretnju, povredu ili gubitak
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

parametar sigma

A
  • prag za ps. stresore koji se može definisati kao min. sp. S sposoban da izazove pojačanje akt. HPA ose
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

statistički definisano, parametar sigma

A
  • je obrnuta mera p doživljavanja te situacije kao stresne.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

svaka osoba može imati uslovljene stresne pragove

A
  • koji su specifični za nju, čak iako je u opštem slučaju ta osoba jaka
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

ali, odnos br. stresnih doživljaja prema ukupnom br, razl. situacija je

A
  • svakako veći kod vulnerabilnijeg
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

stresni prag određuju

A
  • genetski i iskustveni F
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

suštinu vulnerabilnosti čini N

A
  • kao bazična crta L
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

uprkos činjenici da je porast osetljivost opšta Rk koja se javlja odmah po traumatskom događaju

A
  • dugoročne posledice mogu biti razl.
  • nekog stresno isk. može da ojača, a nekog da učini osetljivi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

samoprocena sopstvenog P je verovatno

A
  • glavna determinanta krajnjeg ef. stresa
  • ako je P ocenjeno kao uspešno, pozitivan ishod (povećan prag) je verovatniji i obrnuto
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

veština prevladavanja (koping) zavisi od

A
  • N
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

naučena bespomoćnost može biti validan model depresije

A
  • ako je osoba naučila iz prethodnog iskustva da ne postoji veza između nagrade i odgovora tj. da su stresne situacije van njene kontrole, to povećava p da će ta osoba iz sledeće stresne sit. izaći još osetljivija
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

koliko t će biti potrebno da osoba prebrodi stanje stresa zavisi od

A
  • t parametra (tau) koji predstavlja t potrebno za razdvajanje faktografkse info. od afektivne komponente i njeno integrisanje u strukturisani mem. si. neokorteksa (sa prvobitnog mesta čuvanja u hipotalamusu)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

stresna info. je usvojena kada

A
  • sećanje na taj događaj više ne izaziva emotivnu rk.
  • tada postoje dva dugoročna zapisa u mem: jedan o činjenicama vezanim za događaj i drugi o emotivnoj rk.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

H da je t zavisnost porcesa obrade emotivnih info eksponencijalna

A
  • sa karakterističnim periodom tau, tako da je tau proporcionalno brzini
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

viši nivo otvorenosti znači da je osoba

A
  • k. fleksibilnija, pa joj je manje t (manje tau) da asimiluje novu info koja je izazvala emotivno pobuđenje
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

H je da je i t parametar direktno vezan

A
  • za drugu bazičnu crtu L - otvorenost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

HPA osa radi o homeostatskom režimu

A
  • sa karakterističnim dnevnim ritmom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

u prisustvu stresora, HPA osa

A
  • pojačava svoj rad
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

kada stresna sit. nije jednostavan fiziološki pć. uključuje se

A
  • i k. obrada i ovakav stresor se naziva procesivni
  • oni postaju stresni samo poređenjem sa prethodnim iskustvom
  • ono se najverovatnije vrši u amigdali koja zatim šalje alarmni signal HPA osi
30
Q

paraventrikularna jedra (PVN) hipotalamusa

A
  • generišu hormon kortikoliberin (CRH) koji indukuje sekreciju adrenokortikotropnog hormona (ACTH) u hipofizi, koji dalje stimuliše koru nadbubrežne žlezde na produkciju glukokortikoida od kojih je najznačajniji kortizo.
31
Q

on zauzvrat (kortizol?) smanjuje sopstveno stvarnaje

A
  • kao i stvaranje CRH i ACTH
32
Q

model pretpostavlja da pormene koncentracije stresnih hormona, izazvane stresom

A
  • pomažu u procesu zaPa stresnog događaja, a ta memorija zatim modif. prag za buduće stresore
33
Q

prva faza uč je brza (s/min)

A
  • u poređenju sa sledećom fazom - konsolidacijom (ned/m)
34
Q

konsolidacija podrazumeva postepeno prebacivanje iz prvobitnog mesta

A
  • u hipokampusu u neokorteks radi dugoročnog čuvanja
35
Q

ključna razlika između brzog i sporog učenja je u asoc. među elementima

A
  • u prvom slučaju, veza je proizvoljna, a u drugom ima značenje
36
Q

u neokorteksu su sortirani po kat.

A
  • i zato je dugoročno pakovanje sporo i postepeno, potrebno je naći određeno mesto
37
Q

još uvek se ne zna koliko se obrada info koje izazivaju emotivno pobuđenje razlikuje

A
  • od prethodno opsane
38
Q

zna se da obrada info koje izazivaju emotivo pobuđenje

A
  • uključuje amigdaloidni kompleks i adrenergičke si.
39
Q

amigdala obeležava pristiglu info emotivnim značenjem

A
  • i, ako je potrebno, alarmira HPA osu
40
Q

emocije katalizuju proces zaPA preko amigdale

A
  • što je veće emotivno pobuđenje - dublje je urezivanje u memoriju
41
Q

suviše veliko uzbuđenje inhibira norm. funkcionisanje hipokampusa

A
  • u integrisanju i klasifikovanju info.
  • rezultat: traumatska memorija koja je disocirana od ostalih životnih iskustava
42
Q

hipokampalna obrada mem. tj. memorisanje u deklarativnom obliku

A
  • ima krivu oblika obrnuto U
  • dok je ukuno memorisanje (u bilo kom obliku) isključivo rastuća f emot. pobuđenja
43
Q

matem. model stresa se može dovesti u vezu i sa Damasiovim modelom

A
  • stresni prag je direktna f odnosa loših prema dobrim (ili ukupnim) markerima
  • što je veći razlomak, verovatnije je da će ta osoba da anticipira loše što dovodi do nižeg praga
44
Q

glavni hormoni HPA ose su

A
  • CRH, ACTH i kortizol
  • pored njih učestvuju i kateholamini, serotonin, dopamin, GABA
45
Q

kaskada hormona ide ovako

A

CRH -> ACTH -> kortizol

46
Q

kortizol na kraju suprimira lučenje sva tri

A
  • uključujućo i sebe samog
47
Q

konstanta brzine hem. Rk zavisi od

A
  • akivacione energije - minimalna energija koju treba uložiti da bi se rk. započela.
48
Q

stresni prag možemo identifikovati sa energijom akt. za početak HPA ose

A
  • odnosno za prvu rk. tj. proizvodnju CRH
49
Q

i u normalnom režimu rada HPA ose postoje IR

A
  • bazalni nivo stresnih hormona je odraz ps. osetljivosti
50
Q

homeostaza se održava na pražnoj vrednosti

A
  • tako da je HPA osa spremna da se priključi u alarmni nivo pri pojavi stresora
51
Q

kada se pojavi spoljni stresor (Se)

A
  • lučenje HPA ose se pojačava za onoliko za koliko intenzitet stresora prelazi vrednost praga (Se - sigma)
52
Q

Se je intenzitet stresora na arbitrarnoj skali

A
  • kalibrisanoj prema prosečnim intenzitetima emoc. odgovora u populaciji (sigma je min. intenzitet koji izaziva emoc. odgovor u pojedincu)
53
Q

uslov za uključivanje stresnog odgovora pojedinca je da je

A
  • Se veće od sigma
54
Q

pored alarmiranja organizma na stresnu situaciju i usmeravanja njegovih snaga na borbu protiv stresora

A
  • kortizol reguliše i intenzitet rade same HPA osa
55
Q

još jedan individualno varirajući F je br. i afinitet kortikalnih receptora

A
  • što je više receptora, biće u stanju da vežu veću koncentraciju kortizola, te će regulacija biti bolja
56
Q

regulacija HPA ose je narušena u uslvoima

A
  • hroničnog stresa
57
Q

stresni prag pored genetske uslovljenost zavisi i od prethodnih iskustava

A
  • što je veći stres, veće je lučenje kortizola, jače je urezivanje neg. iskustva u memoriju, manji je prag za sledeće stesore (ne nužno iste vrste)
58
Q

senzitizacija; to čine petlju povratne sprege

A
  • mem. si utiče na rad HOA zadavajući nivo ekscitacije,a njen proizvod utiče na mem. si
  • proces je poznat kao uopštena senzitizacija
59
Q

uopštena senzitizacija

A
  • većina ljudi ispoljava nespecifičnu hiperpobuđenost u periodu odmah posle traumatskog događaja
60
Q

oporavak; što je stres veći, duže je potrebno

A
  • da se on asimiluje
  • smatra se da je čovek u stanju stresa, dok god traje proces usvajanja info
61
Q

kada je sp. stresor eliminisan,

A
  • sećanje na taj događaj se P kao un. izvor
62
Q

tokom konsolidacije

A
  • emoc. komponenta se odvaja od faktografske
63
Q

oporavak je rezultat težnje da se si.v rati u svoje prvobitno

A
  • stanje
  • H je da se opadanje intenziteta stresa, odvija po eksoponencijalnom zakonu (-t/eta)
64
Q

dugoročne posledice stresa mogu biti razl.

A
  • neki su ojačani tim isk, drugi vulnerab.
65
Q

prema mat. modelu, krajnji ishod stresa

A
  • zavisi od uspešnosti kompinga koji zavisi od prethodnih iskustava
66
Q

ako N+ predstavlja br. stresnih isk. koje osoba ocenjuje kao uspešno prebrođene, a

A
  • N- br. neuspešnih,
  • njihov odnos N+/N- naziva se komping faktor i on određuje zavšnu promenu praga
67
Q

redosled trajanja faza stresne rk.

A
  1. trenutni HPA odgovor
  2. povećanje osetljivosti (sniženje praga)
  3. smanjenje intenziteta un. stresora i oporavak stresnog praga
68
Q
  1. trenutni HPA odgovor
A
  • lučenje stresnih hormona i autoregulacija glukokortikoida odmah po pojavljivanju stresora i meri se minutima, signal za uključenje dolazi iz mem. si. za ps. stresore
69
Q
  1. povećanje osetljivosti (sniženje praga)
A
  • nekoliko h do nekoliko dana, proizvod HPA ose utiče na memorisanje, a senzitizacija se odvija u mem. si.
70
Q
  1. smanjenje intenziteta un. stresora i oporavak stresnog praga
A
  • sedmice/meseci, najveće IR, faza je locirana u mem. si, a odražava se na HPA osu postepenim ponovnim vraćanjem praga, da li će nova vrednost biti manja ili veća, zavisi od koping F

pir (53 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions