matematički model Flashcards
1
Q
matemat. model
A
- predlog meh, zapisan mat. j.
- takva formulacija je precizna i jednoznačna, što joj daje prednost u odnosu na verbalnu
2
Q
matematičkim modelom se izbegavaju nesporazumi nastali usled sub. tumačenja,
A
- omogućava se kvantitativna provera H i postoji mogućnost predviđanja prema modelu
3
Q
dobar model povezuje više nezavisnih fenomena
A
- u jedan zajednički si.
4
Q
u mat. modelima se uvodi minimalni br. hipotetičkih promenljivih
A
- potrebnih za opisivanje date pojave
5
Q
ako ne znamo tačnu f zavisnosti jedne promenljive od druge
A
- aproksimiramo najjednostavnijom f koja odgovara merenim tačkama
6
Q
odavno je poznata povezanost između
A
- somatskih i m. procesa.
7
Q
mat. model stresa opisuje odnos između stresnog i mem. si.
A
- sa aspekta njihove uloge u stresnom odgovoru.
8
Q
stres
A
- obuhvata skup nespecif. rk. organizma čiji je cilj očuvanje homeostaze u promenjenim sp. uslovima, tj. prilagođavanje organizma novim uslovima
9
Q
S koji izazivaju stres se nazivaju
A
- stresori
- a složene situacije koje dovode do stresa, karakterišu se kao stresne
10
Q
postoje 2 neuroendokrina si. koja su glavna za stresne odgovore
A
- simpatičko-kateholaminski (simpatički NS - medula nadbubrežne žlezde)
- si. hipotalamus-hipofiza-kora nadbubrežne žlezde (HPA osa - hipotalamus-pituitary-adrenal)
11
Q
matematički model stresa odnosise na
A
- HPA osu i stresore koji predstavljaju pretnju, povredu ili gubitak
12
Q
parametar sigma
A
- prag za ps. stresore koji se može definisati kao min. sp. S sposoban da izazove pojačanje akt. HPA ose
13
Q
statistički definisano, parametar sigma
A
- je obrnuta mera p doživljavanja te situacije kao stresne.
14
Q
svaka osoba može imati uslovljene stresne pragove
A
- koji su specifični za nju, čak iako je u opštem slučaju ta osoba jaka
15
Q
ali, odnos br. stresnih doživljaja prema ukupnom br, razl. situacija je
A
- svakako veći kod vulnerabilnijeg
16
Q
stresni prag određuju
A
- genetski i iskustveni F
17
Q
suštinu vulnerabilnosti čini N
A
- kao bazična crta L
18
Q
uprkos činjenici da je porast osetljivost opšta Rk koja se javlja odmah po traumatskom događaju
A
- dugoročne posledice mogu biti razl.
- nekog stresno isk. može da ojača, a nekog da učini osetljivi
19
Q
samoprocena sopstvenog P je verovatno
A
- glavna determinanta krajnjeg ef. stresa
- ako je P ocenjeno kao uspešno, pozitivan ishod (povećan prag) je verovatniji i obrnuto
20
Q
veština prevladavanja (koping) zavisi od
A
- N
21
Q
naučena bespomoćnost može biti validan model depresije
A
- ako je osoba naučila iz prethodnog iskustva da ne postoji veza između nagrade i odgovora tj. da su stresne situacije van njene kontrole, to povećava p da će ta osoba iz sledeće stresne sit. izaći još osetljivija
22
Q
koliko t će biti potrebno da osoba prebrodi stanje stresa zavisi od
A
- t parametra (tau) koji predstavlja t potrebno za razdvajanje faktografkse info. od afektivne komponente i njeno integrisanje u strukturisani mem. si. neokorteksa (sa prvobitnog mesta čuvanja u hipotalamusu)
23
Q
stresna info. je usvojena kada
A
- sećanje na taj događaj više ne izaziva emotivnu rk.
- tada postoje dva dugoročna zapisa u mem: jedan o činjenicama vezanim za događaj i drugi o emotivnoj rk.
24
Q
H da je t zavisnost porcesa obrade emotivnih info eksponencijalna
A
- sa karakterističnim periodom tau, tako da je tau proporcionalno brzini
25
viši nivo otvorenosti znači da je osoba
- k. fleksibilnija, pa joj je manje t (manje tau) da asimiluje novu info koja je izazvala emotivno pobuđenje
26
H je da je i t parametar direktno vezan
- za drugu bazičnu crtu L - otvorenost
27
HPA osa radi o homeostatskom režimu
- sa karakterističnim dnevnim ritmom
28
u prisustvu stresora, HPA osa
- pojačava svoj rad
29
kada stresna sit. nije jednostavan fiziološki pć. uključuje se
- i k. obrada i ovakav stresor se naziva procesivni
- oni postaju stresni samo poređenjem sa prethodnim iskustvom
- ono se najverovatnije vrši u amigdali koja zatim šalje alarmni signal HPA osi
30
paraventrikularna jedra (PVN) hipotalamusa
- generišu hormon kortikoliberin (CRH) koji indukuje sekreciju adrenokortikotropnog hormona (ACTH) u hipofizi, koji dalje stimuliše koru nadbubrežne žlezde na produkciju glukokortikoida od kojih je najznačajniji kortizo.
31
on zauzvrat (kortizol?) smanjuje sopstveno stvarnaje
- kao i stvaranje CRH i ACTH
32
model pretpostavlja da pormene koncentracije stresnih hormona, izazvane stresom
- pomažu u procesu zaPa stresnog događaja, a ta memorija zatim modif. prag za buduće stresore
33
prva faza uč je brza (s/min)
- u poređenju sa sledećom fazom - konsolidacijom (ned/m)
34
konsolidacija podrazumeva postepeno prebacivanje iz prvobitnog mesta
- u hipokampusu u neokorteks radi dugoročnog čuvanja
35
ključna razlika između brzog i sporog učenja je u asoc. među elementima
- u prvom slučaju, veza je proizvoljna, a u drugom ima značenje
36
u neokorteksu su sortirani po kat.
- i zato je dugoročno pakovanje sporo i postepeno, potrebno je naći određeno mesto
37
još uvek se ne zna koliko se obrada info koje izazivaju emotivno pobuđenje razlikuje
- od prethodno opsane
38
zna se da obrada info koje izazivaju emotivo pobuđenje
- uključuje amigdaloidni kompleks i adrenergičke si.
39
amigdala obeležava pristiglu info emotivnim značenjem
- i, ako je potrebno, alarmira HPA osu
40
emocije katalizuju proces zaPA preko amigdale
- što je veće emotivno pobuđenje - dublje je urezivanje u memoriju
41
suviše veliko uzbuđenje inhibira norm. funkcionisanje hipokampusa
- u integrisanju i klasifikovanju info.
- rezultat: traumatska memorija koja je disocirana od ostalih životnih iskustava
42
hipokampalna obrada mem. tj. memorisanje u deklarativnom obliku
- ima krivu oblika obrnuto U
- dok je ukuno memorisanje (u bilo kom obliku) isključivo rastuća f emot. pobuđenja
43
matem. model stresa se može dovesti u vezu i sa Damasiovim modelom
- stresni prag je direktna f odnosa loših prema dobrim (ili ukupnim) markerima
- što je veći razlomak, verovatnije je da će ta osoba da anticipira loše što dovodi do nižeg praga
44
glavni hormoni HPA ose su
- CRH, ACTH i kortizol
- pored njih učestvuju i kateholamini, serotonin, dopamin, GABA
45
kaskada hormona ide ovako
CRH -> ACTH -> kortizol
46
kortizol na kraju suprimira lučenje sva tri
- uključujućo i sebe samog
47
konstanta brzine hem. Rk zavisi od
- akivacione energije - minimalna energija koju treba uložiti da bi se rk. započela.
48
stresni prag možemo identifikovati sa energijom akt. za početak HPA ose
- odnosno za prvu rk. tj. proizvodnju CRH
49
i u normalnom režimu rada HPA ose postoje IR
- bazalni nivo stresnih hormona je odraz ps. osetljivosti
50
homeostaza se održava na pražnoj vrednosti
- tako da je HPA osa spremna da se priključi u alarmni nivo pri pojavi stresora
51
kada se pojavi spoljni stresor (Se)
- lučenje HPA ose se pojačava za onoliko za koliko intenzitet stresora prelazi vrednost praga (Se - sigma)
52
Se je intenzitet stresora na arbitrarnoj skali
- kalibrisanoj prema prosečnim intenzitetima emoc. odgovora u populaciji (sigma je min. intenzitet koji izaziva emoc. odgovor u pojedincu)
53
uslov za uključivanje stresnog odgovora pojedinca je da je
- Se veće od sigma
54
pored alarmiranja organizma na stresnu situaciju i usmeravanja njegovih snaga na borbu protiv stresora
- kortizol reguliše i intenzitet rade same HPA osa
55
još jedan individualno varirajući F je br. i afinitet kortikalnih receptora
- što je više receptora, biće u stanju da vežu veću koncentraciju kortizola, te će regulacija biti bolja
56
regulacija HPA ose je narušena u uslvoima
- hroničnog stresa
57
stresni prag pored genetske uslovljenost zavisi i od prethodnih iskustava
- što je veći stres, veće je lučenje kortizola, jače je urezivanje neg. iskustva u memoriju, manji je prag za sledeće stesore (ne nužno iste vrste)
58
senzitizacija; to čine petlju povratne sprege
- mem. si utiče na rad HOA zadavajući nivo ekscitacije,a njen proizvod utiče na mem. si
- proces je poznat kao uopštena senzitizacija
59
uopštena senzitizacija
- većina ljudi ispoljava nespecifičnu hiperpobuđenost u periodu odmah posle traumatskog događaja
60
oporavak; što je stres veći, duže je potrebno
- da se on asimiluje
- smatra se da je čovek u stanju stresa, dok god traje proces usvajanja info
61
kada je sp. stresor eliminisan,
- sećanje na taj događaj se P kao un. izvor
62
tokom konsolidacije
- emoc. komponenta se odvaja od faktografske
63
oporavak je rezultat težnje da se si.v rati u svoje prvobitno
- stanje
- H je da se opadanje intenziteta stresa, odvija po eksoponencijalnom zakonu (-t/eta)
64
dugoročne posledice stresa mogu biti razl.
- neki su ojačani tim isk, drugi vulnerab.
65
prema mat. modelu, krajnji ishod stresa
- zavisi od uspešnosti kompinga koji zavisi od prethodnih iskustava
66
ako N+ predstavlja br. stresnih isk. koje osoba ocenjuje kao uspešno prebrođene, a
- N- br. neuspešnih,
- njihov odnos N+/N- naziva se komping faktor i on određuje zavšnu promenu praga
67
redosled trajanja faza stresne rk.
1. trenutni HPA odgovor
2. povećanje osetljivosti (sniženje praga)
3. smanjenje intenziteta un. stresora i oporavak stresnog praga
68
1. trenutni HPA odgovor
- lučenje stresnih hormona i autoregulacija glukokortikoida odmah po pojavljivanju stresora i meri se minutima, signal za uključenje dolazi iz mem. si. za ps. stresore
69
2. povećanje osetljivosti (sniženje praga)
- nekoliko h do nekoliko dana, proizvod HPA ose utiče na memorisanje, a senzitizacija se odvija u mem. si.
70
3. smanjenje intenziteta un. stresora i oporavak stresnog praga
- sedmice/meseci, najveće IR, faza je locirana u mem. si, a odražava se na HPA osu postepenim ponovnim vraćanjem praga, da li će nova vrednost biti manja ili veća, zavisi od koping F
