indikatori crte Flashcards

1
Q

različite definicije crte

A
  • neke naglašavaju IR (Džensen, Gilford, Klonindžer)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Gilford - naglašavao i morfološke IR među ljudima

A
  • kao relevantne
  • isto i Momirovićve
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

većina kod crta

A
  • se fokusira na razlike u P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

neki autori kod crtat ističu

A
  • važnost koncepta jedinstva
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

koncept jedinstva

A
  • jedinstveno f čitave strukture, na način na koji su el. P sistema povezani su predmet PIRa
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

neki drugi autori

A
  • koncept organizmičkog je kjljučan za određenje ličnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

centralni pojam PIRA

A
  • crta
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Gilford, crta

A
  • bilo koji distinktni relativno trajni način na koji se ind. razlikuje u odnosu na druge
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Katel, crta

A
  • objedinujuća konfiguracija u P, takva da kada je jedan deo prisutan u izvesnom stepenu, možemo zaključiti da će osoba pokazati i druge delove u izvesnom stepenu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

pod crtom podrazumevamo

A
  • trajnu i široku sklonost za odgovor
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

najpoznatija definicija crte je Olportova

A
  • crta je generalizovani i fokalizovani (izbe
    i dvosmislenost pojma, odstraniti nepoželjne konotacije) neurops. sistem sa kapacitetom da mnoge draži učini funkcionalno ekvivalentnim i da inicira i vodi konzistentne forme adaptivnog i ekspresivnog P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

crta

A
  • postoji neurops. sistem koji nas gura u određenom pravcu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

crta dovodi do toga da nam se određene draži čine funkcionalno ekvivalentnnim

A
  • open minded - hoće da izučava mnoge situacije, radoznao
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

ekspresivno P

A
  • tipični ekspresivni stilovi
  • ekstremni ekstraverti imaju tendenciju da se razmahuju rukama dok pričaju -> imaju viška energije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Klonindžer razlikuje

A
  • temperamentalne i karakterne crte
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

temperamentalne crte

A
  • prekonceptualne reakcija na percepriane S
  • rk koje reflektuju heritabilne otklone u procesiranju info od strane perc. memSi (impl. proceduralnih mem)
17
Q

implicitni mem. si

A
  • onaj nad kojim nemamo reflektivnu kontrolu, van polja svesti
18
Q

crta je nasleđen programiran otklon

A
  • u pravcu određenog tiša procesiranja informacija
  • neurotik vidi mnoge prilike da se uplaši
19
Q

karakterne crte

A
  • reakcione pristrasnosti povezane sa razl. aspektima self-koncepta, strukture koja se razvija kao pokušaj odgovora na pitanja ko smo, šta smo i zašto smo ovde
20
Q

Gilford, logička šema kako se dolazi do ideje o crti

A
    1. korak - opservacija P -> OPISIVANJE P
      — postoji neki zajednički kvalitet u razl. oblicima P
      — on se ispoljava u razl. stepenu
  • taj kvalitet P opisuje se prilogom
21
Q

agresivan kvalitet P

A
  • kvalitet se pripisuje P, ne osobi
22
Q

drugi nivo Gilfordovog porekla o crtama L

A
  • pripisivanje kvaliteta P individui
  • opisujemo osobu pridevom
  • neko je agresivan
  • uočeni kvalitet se prenosi sa P na osobu
23
Q

kada kvalitet P neke osobe preraste u opis same osobe

A
  • impliciraju se očekivanja da će se ta osoba P na uočeni način i u nekom drugom trenutku
  • ukoliko ona to ponovi još par puta - ona potvrđuje naš opis
24
Q

treći korak Gilforda, kada smo se uverili da osoba ima određenu osobinu

A
  • TRETIRANJE osobine kao dispozicije koja se iskazuje imenicom
  • osoba ima crtu agresivnosti
  • crte uočene u P su trajne karakteristike L koje vode očekivanju da će se osoba P pre na jedan, nego na neki drugi način
25
Q

crte uočene u P

A
  • trajna karakt. L
  • vode očekivanju da će se osoba P pre na jedan, nego na drugi način
26
Q

mi nikada ne vidimo crtu

A
  • ne vidimo direktno
  • zaključujemo samo na osnovu INDIKATORA -> opaženog P
27
Q

tri koraka Gilforda

A
  • opisivanje kvaliteta
  • pripisivanje kvaliteta osobi
  • tretiranje osobine kao dispozicije
28
Q

indikatori crte
- znaci pokazaatelji

A
  • određenji el. u njenom ispoljavanju na osnovu kojih utvrđujemo da li je i do koje mere poseduju članovi uzorka ispitanika
29
Q

ideja o crti je intuitivna

A
  • i veoma stara
30
Q

fundamentalna H PIRa

A
  • postojanje dispozicija koje ustrojavaju manifestne, posmatranju i merenju dostupne, P elemente - indikatore
31
Q

cirkularnost dispozicionih pojmova

A
  • ako kažemo da na osnovu P sudimo o crti -> onda ista ta P objašnjavamo crtom ——-> cirkularno???
32
Q

ako crta nije ništa više od opisa P, ako u njoj nema ništa više od onog P na osnovu kog smo zaključili o njoj

A
  • onda je ona svakako cirkularan pojam
33
Q

realna upotreba crte

A
  • uvek je hipotetički konstrukt, a ne intervenišuća varijabla
34
Q

crta je više od onoga što predstavlja uzorak P

A
  • na osnova kog je ona zaključena
35
Q

ako posmatramo visok skor na agr

A
  • na osnovu toga nećemo predviđati samo nečiji uspeh na testu agr - to bi bilo cirkularno
  • u taj dispozicioni konstrukt stavljamo i hipotetički višak značenja
  • mi predviđamo da će se on u odrešenim sit. ponašati agrm da voli da pecka ljude, da će voleti da se svađa i nadmeće sa ljudima
36
Q

na osnovu jednog uzorka P za koja pretpostavljamo da su uzrok neke crte

A
  • mi zaključujemo o drugom uzorku P (ona u kojima nikada nismo videli ljude)
  • tu ne postoji cirkularnost
37
Q

drugi način izbegavanja cirk.

A
  • povezanost crte sa neurops. sistemom
  • postoji nekakva bio. tendencija
  • može se oblikovati i sredinskim uticajima, ali je realizovana u našem bio. supstratu
38
Q

bio H čine taj hipotetički višak značenja

A
  • koji je deo dispozicionog pojma, ali nije sadržan u uzorku P na osnovu kog smo zaključiki o crti, zbog toga što crta nije cirkularna, sa sobom nosi predviđanja i značenja