ličnost i kriminal Flashcards
miopija za budućnost i kriminal; postoje upadljive sličnosti u P psihopata i pac. sa lezijama OFC
- nedostatak empatije, neodgovornost, loše rasuđivanje, neadekvantno soc. P, neSB planiranja, oslabljeno osećanje krivice
neuralni korelati moralnog rasuđivanja
- su isti oni koji su implicirani kod pac. sa OFC lezijama
kao i OFC pac.
- psihopati znaju i mogu da kažu ispravne stvari, ali rade pogrešne stvari
veze između psihopatskih crta i niskih skorova na IGT kao indikatora OFC
- insuficijencije su nađene u nekoliko studija
- povezanosti postoje i između drugih indikatora OFC insuficijencije (economic games) i psihopatije
razvojno rane povrede OFC proizvode
- punu kliničku sliku psihopatije koja uključuje i lopovluk i nasilje, dakle, visok nivo antisoc. P
Ajzenk
- uslovni refleks
Ajzenk ističe da je kazna u slučaju kriminalnih prekršaja najčešće odložena i nesigurna
- a da posedovanje željenog ob. je momentalno
zašto svi ljudi nisu kriminalci
- imaju savest, superego, un. silu koja ih sprečava da budu amoralni
- ta un. sila je tako jaka zato što počiva na KU rk. straha,mehanizmu koji ima veoma snažan ef. na P
savest, super ego, un. sila je
- oslabljena kod kriminalaca i psihopata jer postoje IR u uslovljivosti tj. kod kriminalaca (psihopata) nije došlo do leizije
- razlike u somatskom markiranju mogu biti posledica IR tj. posledica toga kako izfleda neuralna mašinerija koja vezuje RM sa somatosenzornom korteksu i mašinerijom koja implenetira emociju
orbitofrontalna disfunkcija govori o zaravnjenosti
- emoc. markiranja
- nismo u stanju da odolimo iskušenjima, ali se ne vidi podsticaj za akt. nanošenje zla
kriminal delimično može da se objasni nedostatkom neg. gut feelinga
- kada zamislimo tu situaciju, ali istraživanja su popkazala da kada se oštećenja OFC dese rano u razviju javlja se puna slika psihopatije i kriminala, ovakve osobe postaju i akt. kriminalci
emp. nalaz kriminalci imaju više skorove na
- E i N
cilj exp. je bio učenje pacova pravilu P koje je slično onima koja pokušavamo da razvijemo kod dece
- pacov je izložen pozitivnom bezuslovnom potkrepljivaču (hrana), čiju pojavu najavljuje zvonce
- ako pacov počne da jede hranu 3s nakon zvuka, dobija strujni udar
- ako se uzdrži od hrane 3s nakon zvuka, ne dobija strujni udar
pacovi su bili aktegorisani na osnovu 2F
- snaga iskušenja (slabo uslovljivi - psihopate, normalni, jako uslovljivi - distimični)
- emocionalnost (emoc. i neemoc)
- pokazalo se da jako uslovljivi pacovi uzdržavaju
- slabo uslovljivi - prepuštaju iskušenju
- kombinacija emocionalnost i slabe uslovljivosti su ono što naročito pogoduje prešutanju iskušenju
ubistva češće vrše
- muškarci i češće mladi ljudi
- M su manje saradljivi od Ž (postoji razlika i u N, žene su više N)
u zapadnim zemljama br. ubistva je drastično opao u 20. veku
- sada iznosi između 1-4 slučaja 100k ljudi godišnje
stopa ubistva u Japanu, Irskoj i Islandu je namanja na svetu
- oko 0.5
- ta stopa u USA je među najvećim u razvijenim zemljama oko 5.5 (2004)
- u velikim gradovima ona ponekad iznosila preko 40 na 100k
- u Srbiji iznosi 1.46
u zapadnim zemljama 90% ubistva počine muškarci
- isto tako muškarci čine i najveći br. ubijenih (74.6%)
- postoji oštar peak u starosnoj distribuciji ubica i to je 17-30g
- sa starošću opada p da će neko postati ubica
broj ubistava za god dana iznosi
- Brazil 55k
- Rusija 30k
- Kolumbija 25k
- Južnoafrička republika 20k
- USA 17k
- Meksiko 15k
- Venecuela 11k
- Francuska 1k
- Kanada 580
na demografiju ubistva utiče poboljšanje kvaliteta zbrinjavanja žrtava
- što dovodi smanju letalnosti kao posledice nasilja
- to znači da stopa ubistva nije nužno indikator ukupnog nivoa društvenog nasilja
broj rešenih slučajeva ubistva u USA otpada od
- 90% u 1960.
- 61% u 2007.
- glavni F koji utiču na stopu uhapšenih su kooperacija svedoka i br. ljudi koji je uposlen u istrazi ubistva
problem recidizivma
- intervencije bazirane na F rizika (bez raumevanja kauzalnog statusa F rizika) nisu bile uspešne
intervencije bazirane na F rizika (bez raumevanja kauzalnog statusa F rizika) nisu bile uspešne
- programi mentorstva i očuvanja porodice nisu se pokazali efikasnim
- intervencije bazirane na peer-group programima pogoršale su prestupništvo u adolescencije
drug abuse resistance education (DARE), otkup oružja, programi upravljanja slobodnim t adolescenata nakon škole
- programi upošljavanja mladih, programi komšijskog nagledanja i sl. nisu vodili smanjenju antisoc. P
najbolje dizajnirane intervencije redukuju recividizam
- ozbiljnog mladalačkog prestupništvaa 12%.
pokušaji da se recidivizam smanji su bili
- uglavnom bezuspešni
evaluaciona studija o ef. zatvorske kazne/psihoterapije na recidivizam kod psihopata i nepsihopata
- učestvovali su kriminalci (psihopate i nepsihopate) i obe grupe su bile podvrgnute ili psihoterapiji ili zatvorskoj kazni
evaluaciona studija o ef. zatvorske kazne/psihoterapije na recidivizam kod psihopata i nepsihopata
- 146 M koji su išli na psihoterapiju najmanje 2g (5 u proseku) i 146 zatvorenika koji su služili kao kontrolna grupa (ujednačeni po uzrastu, tipu kriminalnog prekršaja i kriminalnoj istoriji)
nivo recidivizma registrovan u proseku 10g nakon završetka programa je pokazao da je
- on podjednak u obe grupe - 40%
zapanjujuće je bilo otkriće snažnog ef. interakcije koji je ukazivao da je
- psihoterapijski tretman kod psihopata vodio većem nivou recidivizma, nego kada tretmana nije bilo
- suprotno je dobijeno kod nepsihopata - manje recidivizma je bilo u grupi koja je išla na terapiju
psihopate kao da su na psihoterapiji učili meh.
- kako da još bolje razaraju ljude oko sebe
decompression treatmen - tretman orijentisan na poz. potkr. pokazuje
- smanjenje recidivizma, naročito nasilničkog (dvogodišnji follow-up) kod adolescenata sa psihopatskim crtama
danska blizanačka studija
- najbolje studije kada je reč o pokušaju da se proceni heritabilnost kriminalnog P
- Danci imaju nacionalni registar koji ima evidenciju totalne populacije - o stopi kriminala, da li žive sa bio. ili adaptivnim roditeljima
verovatnoća da će jedan blizanac biti kriminalac
- ako je onaj drugi kriminalac je bila 0.5 za MZ i 0.21 za DZ blizance
studija Kristijansena bazirana je na 3586 blizanačkih parova iz Danskog registra blizanava
- totalnog broja blizanaca rođenih između 1870 i 1920
- policijski, zatvorski ili sudski zapisi su postojali za 926 ljudi, od ukupno 7172 blizanaca koji su poticali od 799 blizanačkih parova
Danska adoptivna studija
- najveća si. adopciona studija kriminala je ona na deci u Danskoj između ‘24-‘47 N = 14427 dečaka i devojčica
- podaci koji su omogućavali procenu kontribucije kriminala roditelja P deteta su sakupljeni za 4065 muških usvojenika
heritabilnost; bio kriminalci roditelji
- da - 24.5%
- ne - 14.7%
heritabilnost; adoptivni roditelji kriminalci
- da - 20%
- ne - 13.5%
na grafiku je dat odnos kriminala bio. roditelja (izražen kroz recidivizam) i procentualne p da je potomak kriminalac
- delikti protiv imovine gori od delikta protiv života i tela
- međutim, iako je ličnosna struktura serijskih ubica važan F, treba imati na umu da većiu ubistva čine ubistva na mah koja počine impulsivni tipovi koji se napiju
- za razliku od njih - lopovi su profesionalni kriminalci
meta-analitička studija
- prosečna konkordanca za MZ blizance (veličina uzorka je uzeta u obzir pri ovoj kalkulaciji) je 0.69
- za DZ blizance je 0.33
- pokazalo se da 32% varijanse ide na aditivne gen. ef
- neaditivni genetski 9% (41$ kriminalnog P se može objasniti genima)
- 16% na deljenu sredinu (porodica)
- a nedeljna sredina (idiosinkratično iskustvo pojedinca) 43%
- to odgovara ACDE modelu
adoptivni otac i antisoc. P
- uticaj disciplinarnih praksi adoptivnog oca utiču na hostilno P deteta i vice versa
kada je adoptivni otac surov i koristi teh. fiz. kažnjavanja
- to uglavnom ima veze sa činjenicom da je njegov brak loš
- međutim, pokazalo se da se veći rpocenat agr. P deteta može objasniti izvorima koji idu iz samog deteta nego od oca (jedan deo detetove nasilnosti ide iz nasilnosti oca)
najveći deo adoptivne očeve nasilnosti ide iz činjenice
- da je dete agresivno - tj. ono nudi taj mat, a to koliko će dete biti nasilno ima veze sa psj. pć. bioloških roditelja
- nema obrasca da je nasilan adoptivni otac, pa je dete nasilno, već ide obratno - dete je nasilno, pa je otac nasilan
nema obrasca da je nasilan adoptivni otac, pa je dete nasilno, već
- ide obratno - dete je nasilno, pa je otac nasilan
adoptivna majka i antisoc. P
- u ovom slučaju je ravnopravan odnos, disciplinarne tehnike majke zavise podjednako od nje kao i od deteta
