Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

pir > inteligencija i kognitivni konsturkti > Flashcards

inteligencija i kognitivni konsturkti Flashcards

1
Q

INT je konsturkt po kojem su

A
  • psiholozi najpoznatiji
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

razne definicije INT

A
  • SB da se apstraktno misli
  • kapacitet za znanje
  • kapacitet za učenje i uč. iz iskustva
  • kapac. za sticanje kapac
  • SB adekvatne adaptacije na relativno nove sit. u životu
  • globalni koncept koji uključuje SB cilju usmerenog delovanja, racionalnog miš. i efikasnog upravljanja sredinom
  • SB da se optimalno koriste ograničeni resursi, uključi t, da bi se ostvarili ciljevi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

INT je prvi počeo da se bavi

A
  • Golton
  • video da se pa,etni ljudi uglavnom nalaze u svojim porodicama okruženi, takođe pametni ljudima
  • H: da je INT visoko nasledna osobina
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

u početku se Džon MekKin Katel bavio

A
  • bazičnim k. zqadacima (mentalni test) i izučavao bazične fiziološke f. ozmeđu ostalog i brzinu rk, SB diskriminacije tonova i sl.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Katela je iznenadilo što se pokazalo da su te korelacije ovakvih mera

A
  • sa merama akademskog uspeha bile niske
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

prodor u ps. INT napravio je

A
  • Bine
  • z od fr. ministarstva obrazovanja da napravi načind a izvdoji decu koja će imati problema sa praćenjem šk. gradiva
  • napravio test sa z koji su ličili na školske i zaista se pokazalo da oni dobro detektuju sve one koji imaju nisku SB razumevanja i praćena šk. radiva
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

značajan za ps. INT bio je i Terman

A
  • napravio američku verziju te skale (Stanford/Binet) i popularizovao IQ meru
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Spirman je napravio prve faktorske analize

A
  • uočio je da svi k. testovi međusobno koreliraju (positive manifold) i H je da je to usled postojanja opšteg F (g) koji je odgovoran za uspešnost na svim k. testovima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Terston je zagovarao da postoje grupni F

A
  • prim. m. SB poput viz, aud, numeričkih tj. on se suprotstavio ideji da je najvažniji generalni (opšti) F za razumevanje ljduske ITN
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Veksler je konstruisao verovatno najpopularniji test INT

A
  • najviše korišćen u kliničkoj ps.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Katel je napravio razliku između

A
  • kristalizovane i fluidne int.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

fluidna INT

A
  • relativno brzo počinje da opada
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

kristalizovana INT

A
  • ulaganje fluidnih kapaciteta u razl. proizvode kulture
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

fluidna INT relativno brzo počinje

A
  • da opada
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

kristalizovana INT raste

A
  • tokom čitavog života
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Pijaže ne bazira svoje stanovište na IR

A
  • već razvojan teorija INT
  • vidi INT kao operacione strukture koje imaju svoju dinamiku razvoja i smene tokom ontogeneze, gde ti operacioni kapaciteti usložnjavaju tako da je u odrasloj dobi moguće visoko apstraktno rezonovanje i koordinacija većeg br. info
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

trostratumska T kognitivnih SB, Kerol

A
  • bazirana na faktorskom-analutučkum studijama koje su rađene u poslednjih 50-60g
  • uključuje gotovo sve klasične i važne faktorsko-analitičke studije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

Kerol je krenuo od 10k referenci, radio analize 477 baza podataka

A
  • tj. korelacionih matrica koje su zadovoljavale određene kriterijume i reanalizirao ih
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

Kerol je koristio razne algoritme eksploratornih F metoda za analizu pdoataka

A
  • na najnižem nivou su 69 uskih SB koje se razlikuju, zavisno od testovnih aranžmana, ali već na nivo drugog reda imamo jaku stabilnsot
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

na drugom nivou postoje r koje na nivou trećeg reda

A
  • dovode do opšteg odnosno generalnog F INT
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

II red INT

A
  • fluidna INT Gf
  • kristalizovana Gc
  • opšti F zapa. i učenja Gy
  • široki F vizuelne percepcije Gv
  • široki F aud. percepcije Gu
  • brza SB preuzimanja Gr
  • ukupn kognitivna brzina Gs
  • vreme reakcije Gt
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

brza SB preuzimanja podrazumeva

A
  • brzinu pristupa DM, fluentnost, brzo baratanje rečima, brzim aranžmanima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

postoji velika tenzija izmešu rpistalica

A
  • g F
  • i grupnih F tj. specif, SB
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

pristalice g F su uglavnom pravili

A
  • rasne, nacionalne razlike u INT
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

oni koji su zagovarali grupne F su bili rainteresovani za

A
  • razumevanje bio. korelata i toga šta je osnova efikasnosti procesiranja u raazl. domenima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

g F je

A
  • visoko invarijantan kroz najrazličitije metode ekstrakcije F
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

g F je relativno invarijantan

A
  • kroz razl. komponovane baterije m SB
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

g F je relativno invarijantan kroz

A
  • razl. kulture
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

g F je psihometrijski

A
  • destilat zajedničkog izvora IR na svim m. testovima, kompletno ogoljenih od sadržaja, veština i strategija na kojima počivaju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

g F je kauzalno

A
  • izvor varijanse u postignuću koji je povezan sa IR u brzini ili efikasnosti neuralnih procesa koji utiču na onu vrstu P koje zovemo m. SB
  • (iako je Džensen poentirao brzinu procesiranja info, ona u utrastratumskoj T nije ključna, već je samo jedna od komponenti)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

važnost g F

A
  • ima veću praktičnu validnost, nego bilo koji ps. konstrukt do sada predložen
32
Q

g F predviđa u manjoj ili većoj meri

A
  • efikasnost u bilo kom P koje podrazumeva učenje, odlučivanje i rasuđivanje (od šk. ocene do bilo čega što uključuje k. aktivnost)
33
Q

kada se g F parcijalizuje iz testovnog skora (i preostanu samo grupni F i specificitet)

A
  • njegova prediktivna moć biva uništena
34
Q

g se ne može opisati u terminima

A
  • sadržaja testova
35
Q

g se ne može opisati u terminima m.

A
  • procesa
36
Q

g nije neizbežan

A
  • statistički fenomen
37
Q

g nije isto što i

A
  • težina testa (najviše ima veze sa kompleksnošću, a ne sa težinom)
38
Q

šta g nije

A
  • ne može se opisati u terminima sadržaja testova
  • ne može se opisati u terminima m. procesa
  • nije neizbežan statistički fenomen
  • nije isto što i težina testa (najviše ima veze sa kompleksnošću, a ne sa težinom)
39
Q

poakzalo se da elementarni k. zadaci poput t Rj

A
  • imaju veoma malu r sa g F (0.10) kao što je pokazao i Katel
39
Q

već diskriminatorno t Rk ima nešto

A
  • veću r (0.20) (kad se upali svetlo pritisni levi taster)
40
Q

izborno t RK

A
  • ima 0.3 r (leva lampica, desni taster)
40
Q

IC se izlaže leva slika (nekoliko ms), pa se odmah prepokrije desnom

A
  • zatims e t prikazivanja leve slike u narednim prikazivanjima produžava sve dok IC ne primeti u čemu je falinka
  • ljudi koji imaju viši g F mogu pre da primete da je u ovom slučaju kraća leva linija
41
Q

dakle efikasnost procesiranja perceptivnih info

A
  • je u r sa g F
42
Q

najveću r sa g F, naročito sa flu INT imaju

A
  • dvojni z. i z. koji mere kapacitet RM
  • slušalice (jedna 5+3, druga 7*9 i odgovara na oba pitanja)
  • brzo se mora menjati Pž sa jedne na drugu info i da se to iskoordinira - meri se opterećenje RM
  • koerlacije sa g f su reda 0.50-0.80.
43
Q

neki bio korelati g F

A
  • generalni F rasta (eurimorfija) 0.20
  • veličina mozga 0.40
  • miopija - 0.20-0.25
  • latenca P300 evociranih potencijala r=-0.36
  • metabolizam glukoze u mozgu (pametniji mozgovri manje troše energiju) r od -0.70 do -0.80
44
Q

generalni F rasta (eurimorfija) 0.20 (sa g F)

A
  • objašnjava se verovatno evolutivnom posledicom činjenice da pametnije žene biraju muškarce većeg rasta, operiše između porodica
  • ako je jedan brat viši od drugog, to ne znači da je pametniji
45
Q

miopija - 0.20-0.25 (sa g F)

A
  • počiva na plejotropiji gena, postoji gen koji utiče na rast INT i povećava p miopije, operiše unutar porodica (što je neki član porodice pametniji, verovatnije je da ima miopiju)
46
Q

korelacije INT sa akademskim uspehom

A
  • osn 0.70
  • srednja 0.50
  • osnovne studije 0.40
  • postdiplomske 0.30
  • pad r se obš. osipanjem uzorka
47
Q

korelacije INT sa uspehom na poslovima

A

baratanje info
- operater na traci 0.40
- mehaničar, nastavnik 0.51
- biolog, menadžer 0.58

baratanje ob.
- uzgajivač rakova, punjač konzervi 0.23
- mašinista, metalac 0.56

48
Q

r između INT i Č su male

A
  • one se smatraju ortogonalnim prostorima
  • KKA koja traži linearni kompozit u jednom domenu i linearni kompozit u drugom domenu (koji su podešeni tako da među njima bude max r ) dobijeni r bude veličine 0.30
49
Q

između pojedinačnih testova INT i testova L

A
  • r je još manja
  • na uzorku studenata ps. dobijeno je da oni koji imaju nešto bolju fluidnu INT imaju tendenciju da budu nešto stabilniji, otvoreniji i malo agresivniji
50
Q

RM je hipotetički k. si.

A
  • koji obezbeđuje pristup info koje su neophodne za izvođenje tekućih k. procesa
  • može se definisati i kao si. za simultano održavanje i procesiranje info
51
Q

kapacitet RM (working memory capacity - WMC)

A
  • konsturkt koji naglašava postojanje IR u kapacitetu RM
52
Q

najpoznatiji tip z. koji se koristi za merneje WMC je

A
  • complex span paradigma
  • z. je da se pamte određena slova, a u međuvremenu se radi neki procesni z.
  • meri se SB držanja nekih info u memoriji, dok se barata nekim drugim info - to zovemo RM
53
Q

reprezentacije u RM slabe tokom t

A
  • ali se one mogu osvežiti usmeravanjem pž.
54
Q

pž. je opšti mehanizam koji se usmerava

A
  • na samo jedan proces u datom trenutku - to se naziva usko grlo pažnje
55
Q

resursi pažnje su posvećeni izvršenju aritmetičkog z.

A
  • kao i mem. z.
  • samo u međuprocesnim koracima, fokus pažnje može da osveži mem. zapise
  • između procesnih koraka usko grlo Pž se brzo premešta sa procesnih koraka na osvežavanja mem. stavki.
56
Q

RM kao egzekutivna Pž

A
  • Engl tvrdi da je RM upotreba pažnje da bi se neke info održale, a neke inhibirale
  • to je SB inh. distraktora dok izvršavamo neku k. obradu
57
Q

RM kao egzekutivna Pž; RM se ne tiče skladištenja i memprije per se, već se tiče

A
  • kapaciteta za kontrolisano održavanje pž. u uslovima postojanja distrakcije
58
Q

radnam mem. kao primarna i sek. memorija

A
  • neki drugi istraživači prave razliku između prm. i sek.mem.
59
Q

WMC koji se meri sa cmpelx span performance je kompozit dva procesa

A
  • akt. održavanja (primarna memorija - PM)
  • kontrolisanog preuzimanja iz sekundarne mem. (SM)
60
Q

kontrolisano preuzimanje iz sek. mem (SM)

A
  • je kritičan za postignuće odmah, pošto je opterećenje kapaciteta PM dostigne maksimum
61
Q

PM ima kapacitet za oko 4 el, ali u complex span z. te elemente

A
  • popunjavaju i distraktujući z.
62
Q

zato se complex span z. oslanjaju u većoj meri na SM

A
  • nego simple span z.
63
Q

r između complex span z. i testova flu INT su

A
  • posredovane IR u kapacitetu PM, kao i efikasnosti sa kojom individue enkodiraju info u SM i pretražuju je
64
Q

RM je uvezivač

A
  • drugo istraž. WMC shvataju kao si. za izgradnju, održavanje i brzo ažuriranje atributnih veza.
  • SB za brzo formiranje veza omogućuje si. da konstruiše i održava nove strukture, kao što su liste sluč. el. ili spacijalni složajevi.
65
Q

RM kao

A
  • egzekutivna pažnja
  • kao primarna i sekundarna memorija
  • kao uvezivač
66
Q

RM je važna za rezonovanje zato što rezonvoanje

A
  • zahteva konsturkciju i reprezentaciju novih struktura
67
Q

ograničenje WMC počiva nasmetnji oju te veze prave jedne drugima

A
  • što osujećuje mogućnost formiranja novih strukturalnih reprezentacija i ograničava SB rezonovanja
68
Q

RM je važna za binding (uvezivanje tj. pravljenje arbitrarbih veza)

A
  • i updating
69
Q

z. sa bindingom

A
  • imamo određena slova i određene boje njima pridružene i treba zapamtiti te kombinacije
70
Q

updating imamo u slučaju lada posto niz br.

A
  • koji se stalno ažurira, a mi treba da pamtimo poslednja tri u nizu, a nikad ne znamo kada će da se zaustavi niz.
71
Q

r WMC sa bindingom i sa updatingom je 1,

A
  • a sa fluidnom INT je 0.83.
72
Q

pokazali su da kada se napravi parcijalizacija memorije iz bindinga

A
  • tj lada uklonimo mem. aspekte iz bindinga
  • korelacija sa fluidnom INT će biti 0.35.
73
Q

kada seu radi suprotno, kada bindingu pridružimo mem. aspekte i to parcijalizujemo iz

A
  • sek. memorije
  • sek. memorija nema više nikakve vezesa fluidnom pameću
74
Q

teorija o bindingu je bolji opis WMC

A
  • nije fluidna INT SB brzog preuzimanja info iz memorije
  • flu INT je SB da se brzo prave veze tj. SB uvezivanja
75
Q

flu INT je SB da se

A
  • brzo prave veze tj. SB uvezivanja.

pir (53 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions