Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

pir > kontraargumenti crtista > Flashcards

kontraargumenti crtista Flashcards

1
Q

kontraargumenti crtista se odnose na 2 grupe argumenata protiv interakcionističkog shvatanja

A
  • konceptualni - Ajzenk
  • empirijski (Blok, Epštajn)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

konceptualni argumenti - Ajzenk, 1964.

A
  • u knjizi Crime and personality, hteo je da pokaže da su crte bitne za razumevanje P kriminalca, pa je argumentovao i protiv nekih shvatanja tog doba, tj. interakcionizma.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

konceptualni Ajzenk,
1. iz činjenice da se dete P nepošteno u jednoj situaciji, ali ne i u nekoj drugoj, ne sledi zaključak Hartštona i Meja

A
  • da ne postoji crta poštenja koja je generalna, tj. da je poštenje situaciono specifično
  • ne moraju sve situacije biti podjednaki izazov za datu crtu, npr. može biti da je krađa veći izazov od laganja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

konceptualni Ajzenk
2. dok su neka deca konstantno poštena, a druga ne

A
  • većina je ponekad da/ne
  • to ne znači da crta poštenja postoji samo kod manjeg br. dece (što su zaključili Hartšorn i Mej), tj. kod onih koji se P uvek pošteno ili ne (jednoznačnost ili šarolikost P će zavisiti od stepena posedovanja crte)
  • isto bi se moglo proglasiti da dimenz. INT postoji, samo kod onih koji rešavaju sve z. na nekom testu INT, a ne postoji kod onih koji ne reše nijedan.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

konceptualni Ajzenk
3. čak ni postojanje niskih korelacija između razl. testova za svaku od istraživačkih varijabli

A
  • poštenje, perzistenciju, samokontrolu i sl.
  • ne znači da te osobine NE POSTOJE (agregirane, tj, uprosečene mere sa razl. testova pokazuju visoku r, npr. agregirana mera r za situacije preispitivanja iz ključa sa r za situacije prepisivanja od drugog
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

konceptualni Ajzenk
4. ako mere soc. i etičkih koncepata i jesu potpuno specifične, odatle ne sledi da će i neke genuine ps. osobine

A
  • dimenz. L biti specifične
  • ako nešto važi za moralno P, ne mora da znači da važi za X ili N
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

konceptualni Ajzenk
5. imajući u vidu da se socio-etički koncepti uče,

A
  • teško je očekivati da se već u ranom detinjstvu oni formirati kao generalizovana i integrisana internalna struktura odgovorna za dosledno P kroz razl. situacije.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

emp. t stabilnost crta, Blok 1977.

A
  • jedna od Mišelovih kritika je bila o t stabilnosti crta (postoji samo za k. var)
  • nakon toga odustao, naročito nakon argumenata Blokovih
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Blok, emp, zaključci o t stabilnosti crta

A
  1. studije koje su koristile R podatke su pokazale da postoji neporeciva i impresivna konzistentnost i kontinuitet u P ljudi
  2. studije koje su koristile S podatke pokazuju neoporecivu stabilnost i koherentnost merenih crta u t
  3. postoje snažne r između dispozicionih karakt. merenih preko R i S podataka
  4. evidencija o konzistentnosti T podataka je ekstremno protivrečna, nekad +, ali ugl. neg.
  5. Korelar (prirodna posledica) inkonzistencije T podataka bi bila da je r T podataka s jedne i R i S sa druge, takođe nesistematska i protivrečna.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

evidencija u prilog 1. studije koje su koristile R podatke su pokazale da postoji neporeciva i impresivna konzistentnost i kontinuitet u P ljudi

A
  • Blokovi sakupili naturalističke podatke (dnevnik) za IC kada su oni išli u niže razrede srednje škole (prvi set), više (drugi set), a treći set je prikupljen na onsovu ekstenzivnog intervjua kada su IC bili u svojim tridesetim
  • materijal za svakog procejn od strane 3 klinička ps. zasebno (nikad se nije desilo da isti ps. procenjuje iste sub. na razl. uzrastima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q
  1. studija, kao instrument korišćen je Kalifornijski Q-set (koristi set var. na psihodinamskom opisu L)
A
  • da bi se onemogućilo pripisivanje r bilo efektu istog tipa prikupljanja podataka ili ef. stereotipa procenjivača
  • r između nižih i viših razreda srednje škole su imale konzistentnost za 59% var. kod M i 57% var. kod Ž IC (korelacije najmanje 0.35 nekorigovane za atenuaciju)
  • za period od 20g - 28% var. kod M i 30% var. kod Ž IC (r isto najmanje 0.35 nekorigovane za atenuaciju)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

studija 1. ako se iskoristi r za nisku pouzdanost, onda za većinu varijabli između srednjoškolskog i odraslog perioda, r prelazi

A
  • 0.6 ili 0.7
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

u drugoj studiji

A
  • koristile su se var. L kod dece 4 5 6 8 g.
  • isto Kalifornijski Q-set
  • 5 ispitivača je procenjivalo detet (svaki dan ih posmatrali po 3h, 5-9m), zatim su te procene uprosečene i to je činilo profil deteta
  • nikada nije jedan isti ispitivač procenjivao za razl. uzraste isto dete
  • dobra konvergnenta i divergennta validnost korelacija na dva uzorka
  • FA 12G na svakom od uzrasta, a onda su se račumale r između istih F na razl. uztrastu -> prosečna je bila 0.56.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

u prilog 2. studije koje su koristile S podatke pokazuju neoporecivu stabilnost i koherentnost merenih crta u t

A
  • IC srednje dobi je dat CPI (California Personality Inventory) koji je zadavan u razmaku od 10g, za nekoliko uzoraka (M sa 38, 48, Ž sa 31, 41
  • prosečni koeficijenti konvergentne validnosti su redom bili oko 0.70
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

mnogi od subj, su i tokom srednje popunjavali upitnik Šta volim da radim (50 pitanja ind. preferencija i P sklonosti u razl. životnim situacijama)

A
  • iz tog upitnika su Blokovi izdvojili F - preterana kontrola
  • računali su r za skorove na upitniku Šta volim da radim, tokom nižih i viših razreda srednje šk (oko 0,5)
  • vrednosti na skali preterane kontrole, korelirao je i sa vrednostima na ego-kontroli sa CPI zadatog 25g kasnije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

u prilog 3. postoje snažne r između dispozicionih karakt. merenih preko R i S podataka

A
  • r između samoopisanih mera u tridesetim (CPI) i rejting mera iz srednjoškolskog doba, kao i rejtinga iz tridesetih koreliranih sa S podacima iz srednje šk. su statistički značajne za većinu stavki.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

zbog čega nema r između T mera sa jedne i S i R sa druge strane

A
  • Blokovi ne pokušavaju da daju odg. na ovo pitanje
  • zanimljivo obš. su pružili Bem i Fander u jednom istraživanju odlaganju potkr.
  • našli su da deca koja najduže odlažu potkrepljenja su ona koji roditelji opisuju kao pasivnu, tupu i poslušnu.
  • Mišel: deca koja najduže odlažu potkr. su procenjena kao int, radoznala i kreativna.
  • postojala je jedna mala razlika u 2 exp. okolnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

kod Bema i fandera, exper. bio u sobi, u drugoj ne

A
  • prva studija - odlaganje potkr. je bio indikator poslušnosti
  • u drugoj - samokontrole
  • Bem i Fander: samo mala promena sit. može da dovede do tga da ob. P (T-podaci), poptuno izmeni svoje značenje, tj. da bude indikator razl. dispozicija
19
Q

problemi pouzdanog merenja crta

A
  • Epštajn, 1977.
20
Q

Epštajn je izveo 4 studije bazirane redom na samoproceni, rejtinzima, ob. podacima, a četvrta dovodi

A
  • u vezu agrregirane mere sa testovnim rezultatima
21
Q

tri dela zapisa

A
  1. sastojao od slobodnog opisa događaja u narativnoj formi
  2. čini lista od 90 prideva koji su opisivali razl. emoc. stanja
  3. deo se odnosio na 66 reakcionih sklonosti ili impulsa koji su ekstrahovani iz prvog, narativnog dela
  • računato je odvojeno slučaj za + emoc. iskustva (+ emoc, impulsi i P povezanih sa impulsima) i za aneg.
22
Q

Epštajn - studija I (samoprocena)

A
  • u istraž. su 14 studenata i 14 studentkinja vodili zapise o svojim + i neg. emoc. iskustvima svakog dana u periodu od 24 do 34 dana
  • ovi zapisi su imali tri dela
23
Q

iz zapisa je ekstrahovano

A
  • 6 skala za + emoc.
  • 7 impulsa povezanih sa + iskustvima
  • 9 tipova + isk
  • 7 tipova P povezanih sa + isk
  • 8 skala za neg. emocije
  • 12 impulsa povezanih sa neg. isk.
  • 10 tipova neg. isk
  • 12 tipova P povezanih sa neg. isk
24
Q

između-subjektni koef. pouzdanosti

A
  • za svaku var. odgovori za parne dane su korelirani sa odgovorima za neparne dane
  • najpre su korelirani odgovori prvog i drugog dana, potom srednja vrednost r između 1. i 3. dana sa srednjom vrednošću 2. i 4. dana
  • r između dva dana iznose 0.00-0.40, ali kako agregiramo da mere, korelaicja raste, između agregiranih mera za neparne i oarne dane do 0.88
25
Q

Epštajn tvrdi da se stabilnost ne može dobiti u samo 2 situacije

A
  • zbog nepouzdanosti situacija ne možemo videti da se čovek dosledno P
  • i na najpouzdanijim testovima L, prosečne r između dva ajtema su 0.20
26
Q

ono što interakcionisti prigovaraju crtama, to je problem merenja

A
  • ne pouzdanosti
  • očigledno nisu sva P jednako stabilna, najstabilnije su emocije, pa impulsi, zatim P i na kraju situacije u kojima ćemo se naći
  • logično je da su emocije stabilnije od situacija, ali pokazalo se da čak i situacije u kojima se nalazimo tokom t pokazuju određenu sl.
27
Q

var. sa najmanjom pouzdanošću imaju male Sd

A
  • neophodan je određen nivo varijanse da bi var. mogla da ima minimalnu pouzdanost
28
Q

SD se smanjuje u f broja dana

A
  • kada imamo samo dva merenja, Sd je velika
  • kada imamo 14 parnih i 14 neparnih dana, smanji se varijansa g
29
Q

iz knjgie; nemoguća je između 2 situacije biti velia korelacija

A
  • povećati prediktore
30
Q

ne može se dobiti velika r između nepouzdanih mera

A
  • kros-situaciona niska korelacija se dobija, jer su mere inherentno nepouzdane
  • mora se dopustiti da se kroz više okolnosti odmota P
31
Q

unutar-subjektni koef. pouzdanost

A
  • Epštajn je računao za svakog IC pojedinačno
  • urađeno tako što je koreliran profil najpre za 2 dana, potom uprosečen za prvi i treći, pa koreliran sa 2 i 4. itd.
  • da vidimo da li je ako je dominirala neg. emocija kod određenog IC tokom parnih dana, ona dom. i tokom neparnih
  • kao i u prvom slučaju, što je veći br. dana, veća je i r
32
Q

Epštajn je pokazao da

A
  • stabilnost profila veoma varira od čoveka do čoveka
33
Q

Epštajn - Studija II - rejting

A
  • učestvovalo je 32 para žena od koji je jedna opserver, druga sub.
  • opserverka registruje P sub. tokom i van nastave na osam var. koje se tiču socijabilnog P i impulsivnosti u trajanju od 28 dana.
  • ako je var. bila br. iniciranih kontakata, opserveri bi to procenjivali i ispostavilo se nakon agrekacije, da ko puno kontakata inicira u parne dane, isto to čini i u neparnim danima.
34
Q

Epštajn - studija III - ob. mere

A
  • 15 studenata ps. i 11 postdiplomaca popunjava upitnike koji mere + i neg. emocije, glabovolje, trbobolje i soc. događaje najmanje 6 utoraka i 6 četvrtaka tokom semestra
  • registruje i puls, ali i da sub. o tome nisu opavešteni, niz P karakteristika (kašnjenje, urednost, zab. olovke, brbljivost u protokolu)
  • u exp. je dobijeno da su i ob. mere i P mere takođe pouzdane
35
Q

Epštajn - studija IV - prediktivna moć crta

A
  • 45 studenata vodi dnevnu evidenciju o svojim osećanjima i P tokom 14 dana
  • pre toga popunjavaju inventare L (specif. i opštu formu) koji su slični po sadržaju onima za dnevnu evidenciju, ali i standardne inventare (GZTS, EPQ)
  • visoke r između Ajzenkove X i agregirane mere soc. kontakata
  • čim se dopusti agregacija mera kroz više dana, dobijaju se korelacije sa crtama L
  • gotovo sve dobijene mere su preko 0.30 za šta je Mišel govorio da je koeficijent L
36
Q

Meta studija (102 studije 138 ANOVA) uticaja situacije, L, demografskih karakt. i njihovih interakcija

A
  • dobijeno je da situacija obš. 10% varijanse, L 8%,a sit. x L interakcija samo 4.6%, što je suprotno sa predviđanjem interakcionizma
  • interakcija LxL (npr. X x N, tokom recimo sit. ispita) -
  • ni situacija nije objasnila nešto mnogo više varijanse od L
37
Q

Fander i Ozer, čak i najprominentniji situacioni F imaju

A
  • ograničen uticaj na P
38
Q

ako interakcionisti tvrde da L obš. malo varijanse, šta se dešava sa najprominentnijim situacionim F

A
  • koji oblikuju ljudsko P
  • analizirali su poznate exp. iz soc. ps.
39
Q
  1. rezervni insentivni ef. u exp forsiranog potčinjavanja
A
  • ljudi rade dosadan posao, treba da ubede naredne da je zanimljiv
  • neki dobiju 1$, neki 20$, neki ništa
  • pitaju IC koliko im je exp. bio zanimljiv
  • što je manje para dobio, IC tvrdi da mu je bilo zanimljivije
  • to se objašnjava kogn. disonancom - radili smo glup posao i nismo ništa dobili za to, to je disonantno u odnosu na miš. koje imamo o sebi
  • iako se ef. dobija, eta koef. r promenjenog stava usled forsiranog potčinjavanja i veličine nagrade bio je oko 0.35
  • neki su tome skloni, neki ipak ne
40
Q
  1. intenzitet žurbe potencijalnog pomagača i br. prisutnih slučajnih prolaznika u exp. sa intervencijom slučajnog prolaznika
A
  • hteli su da vide od čega zavisi intervencija slučajnog prolaznika
  • IC se kaže da požuri kroz neko dvorište do druge sobe, gde ga čeka eksperimentator
  • neko se onesvesti
  • obe varijable (intenzitet žurbe i br. slučajnih prolaznika) zavisi da li će priteći u pomoć ili ne
  • što više žuri i što je više posmatrača okolo, to je manja p da će pomoći
41
Q
  1. exp, intenzitet žurbe potencijalnog pomagača, 2
A
  • povezanost između dihotomne var. pomaže/ne i stepena u kome je potencijalni pomagač u žurbi, iznose, dobija se point biserijski koeficijent -0.37, obični produkt moment -0.42 i Kendall rank corr -0.38
  • koef. r između dihotomne var. pomaže/ne i br. prolaznika, bila je -0.38
  • ove mere nisu nešto veće od Mišelovog koef. L
42
Q
  1. fiz. distanca između sub. i žrtve i blizina između komandujućeg autoriteta i sub. u Milgramovom exp. poslušnosti autoritetu
A
  • koef. r između 4 nivoa fiz. distance između učitelja i učenika i pozicije na generatoru šokova preko koje učitelj odbija da ide, 0.42.
  • mnogi od IC su ipak, i kad je blizina bila velika, nastavili
43
Q
  1. fiz. distanca, Milgram, koef. point-biserijkse r između 2 nivoa fiz. distance između učitelja i exper-komand. autoriteta i pozicije na generatoru šokova preko koje učitelj odbija da ide je 0.36
A
  • i kada se uzmu u obzir najefektniji experimenti soc. p, dobije se relativno malo objašnjene varijanse - tek nešto veće od 0.30
44
Q

da li je za važnost ef. neophodna veličina ef. - aspirin (začepljena krvnih sudova), 2 gr

A
  • pije
  • kontrol placebo
  • r između 2 varijable asp/pla i ima srcani/ne bio je tek -0.034
  • exp. je morao da se prekine, jer je duplo više ljudi umrlo u KG grupi, nego exp.
  • iako je mali ef, ima dramatične posledice

pir (53 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions