Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

pir > interakcionizam > Flashcards

interakcionizam Flashcards

1
Q

najnegativniji uticaj na PL imala je knjiga Voltera MIšela. 1968. - 3 kritike

A
  • nema situacione ni t stabilnosti crta
  • crte su samo konstrukt opservera
  • crte L su prediktivno nekorisni konstrukti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

ona je počela da oživljava 80s nakon istraživanja u bih. genetici

A
  • istraživanja Koste i MekKrea sa 5F modelom
  • studije koje su pokazale da Mišelovo oduševljenje situacionim varijablama i interakcionizmim ipak ima svoja ozbiljna ograničenja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Multutrait-multimethod matrica

A
  • način na koji se validiraju metodi, a preko njih i konstrukt
  • zamislimo da imamo tri metoda A B C (samoprocenu, rejting i fizio. mere) i da njima merimo 3 crte (N, E, O)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

MMM - pravougaonici koji stoje na dijagonali su

A
  • monomethod blokovi - korelacije između crta merenih istim metodom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

u prvom pravougaoniku su r između self-report mera

A
  • na sve tri crte.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

u samoj dijagonali stoje

A
  • koeficijenti pouzdanosti
  • reliability diagonal - ponovljena merenja iste crte istim metodom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

heteromethod blokovi

A
  • korelacije između merenja različitim metodama
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

heterotrait-monometod trouglovi

A
  • korelacije između razl. crta merenih istom metodom
  • ukazuje na to da upotreba istog metoda malo diže r
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

heterotrait-heteromethod

A
  • merenja razl. crta razl. metodima i ona bi trebalo da su najmanja.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

validaciona dijagonala - validity diagonal

A
  • dijagonala heteromethod blokova
  • merenje istih crta, različitim metodima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

glavna dijagonala, pouzdanost

A
  • treba da bude najveća (oko 0.9)
  • sledeća (ako je sve u redu) treba da bude validaciona dijagonakla
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

nakon glavne, validaciona dijagonala, trebalo bi da bude najveća r

A
  • između istih mera merenim razl. metodama.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

nakon validacione dijagonale, slede heterotrait-monomethod

A
  • jer ista metoda diže korelacija.
  • na kraju heterotrait-heteromethod
  • tako bi trebalo da bude, ukoliko je sve u redu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Mišel tvrdi da crte imaju slabu inkrementalnu (dodatnu) predikciju

A
  • složenih metoda procene u odnosu na jednostavne mere samoopisnog tipa
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Mišelov exp. Peace Corp volonteri

A
  • organizacija za edukaciju
  • zaključuje da nikakve složene procene stručnjaka, kliničara i sl. kada su bili korišćeni složeni instrumenti, poput Roršahovim mrlja, nisu ništa dodatno predviđali realno ljudsko P na terenu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

kod Mišelovog Peace Corp volonteri exp.

A
  • ispostvilo se da su dva jednostavna samoopisa na sedmostepenoj skali (prilagođenost i X) su bila bolja nego Katelov instrument 16F
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

ček lista od 15 stavki preferencija akt. i uspešnost na koledžu je imala

A
  • kros-validacione korelacije 0.37 sa kriterijumskom varijablom uspešnost na koledžu
  • ličnosni koncepti (super-ego, nezavisnost suđenja, aspiracije i ciljevi) su imali 0.31, niže kors-validacione korelacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

istraživanja pokazuju da je prediktivnost projektivnih mera

A
  • izuzetno slaba
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q
  1. kritika Mišela - slaba inkrementalna predikcija kliničkih procena, Krou je imao 2 grupe studenata
A
  • jedna koja je prošla ekstenzivan klinički trening i druga koja nije
  • gledali su intervju kliničara sa pacijentom
  • radili i MMPI
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

z. studenata kod Krou je bio da pokušaju da pogode kako su subjekti

A
  • popunjavali MMPI na osnovu intervjua
  • ovi koij nisu prošli trening su bili bolji u predviđanju od onih koji su sudili na osnovu uobičajenih laičkih stereotipa
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

u slučaju kliničkih procena

A
  • i pouzdanost procena putem multitrait-multimethod matrice je loša
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

merene su 4 crte: socijalna prilagođenost, ego-snaga, IQ i zavisnost putem 4 metode: MMPI, Roršah, WAIS i vokacione istorije

A
  • rezultati: monotrait-heteromethod (validaciona dijagonala tj. merenje istih crta razl. metodama) 0.17 za soc. prilagođenost, -0.01 za ego snagu, 0.25 za IQ i 0.03 za zavisnost, što je katastrofa, taj koeficijent bi trebalo da je oko 0.50.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

prosečni total heterotrait-heteromethod 0.16, monotrait-heteromethod 0.11, a heterotrait-monomethod 0.37

A
  • korelacije postoje samo zbog toga što je korišćena ista metoda
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

slab inkrementalni doprinos preko indikatora prethodnog P (kriminalno P) - primer je studija uslovno kažnjenih

A
  • uzeli mere na MMPI preko bazičnog indeksa očekivanja (kompozit 7 varijabli, frekvencija prethodnih dela, tip prekrašaja, uzrast prvog izvršenja i sl. tj. stvari koje se tiču kriminalne istorije)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

najbolji prediktor recidivizma je bio

A
  • indeks očekivanja, a tek nešto malo je doprinosio MMPI i to preko psihopatske devijacije i manije
  • u studiji je učestvovalo 5k ljudi
26
Q

populaciona incidenca iznosi 56% neprekršioca

A
  • tj. u populaciji 56% ljudi neće napraviti prekršaj, a 44% će bizi recidivisti
  • ako bi se svi proglasili neprekršiocima, pogađanje bi bilo tačno za 2800 njih od 5000
27
Q

na osnovu indeksa očekivanja, predikcija bi bila uspešna

A
  • 2950 outa
  • ako se indeksu očekivanja doda i MMPI, previdelo bi se tačno 3150 slučajeva
  • to pokazuje veoma mali doprinos ovih instrumenata
28
Q

slab inkrementalni doprinos preko indikatora prethodnog P - psihopatologija

A
  • varijable koje najbolje predviđaju prilagođenost u zajednici i zapošljavanje psj. bolesnika
29
Q

var. koje najbolje predviđaju prilagođenost u zajednici i zapošljavanje psj. bolesnika

A
  • odsustvo hospitalizacija dve i više godina pre poslednje hospizalizacije
  • odsustvo problema sa alkoholom
  • samoprocena onesposobljenosti niska
  • pozitivnija evaluacija porodice
  • one su se pokazale boljim prediktorom od bilo kog složenog instrumenta
30
Q

r od 0.33, do 0.61

A
  • između težine pacijentovog bolničkog dosijea i razl. problema nakon otpuštanja (prosečna r=0.52)
31
Q

inciencija rehospitalizacija je korelirala 0.61 sa

A
  • težinom dosijea
32
Q

Mišel tvrdi da fraza koeficijent L može da se stvori

A
  • da bi se opisale korelacije između 0.20 i 0.30 koje se dosledno nalaze kada se bilo koja dimenzija L, zaključena na osnovu upitnika, dovede u vezu sa skoro bilo kojim zamislim eksternalnim kriterijumom koji uključuje uzorke Rk iz drugačijeg medijuma, tj. onog koji ne potiče iz drugih upitnika
33
Q

Mišel: crte nisu prediktivno korisne

A
  • prediktivna moć crte je ograničena na koeficijent L koji je reda veličine 0.20-0.30 između upitnika i bilo kog eksternalnog kriterijuma koji ne počiva na upitniku
34
Q

stavovi o autoritetu i vršnjacima

A
  • cilj: provera generalnosti stava prema autoritetu i vršnjacima
  • potiče iz psan. T prema kojoj se model odnosa prema drugim ljudima prenosi, tj. postoji transfer počev od najranije naučenih odnosa prema roditeljima
  • N = 155 članova bombardeerskih posada koje su bile pripremane za rat u Koreji
35
Q

stavovi o autoritetu i vršnjacima 2, korišćeni instrumenti

A
  • intervju
  • TAT
  • deskripcija sebe i drugih
  • suđenje na osnovu fotografije, autobiografski intervju, sociometrijski upitnik
  • ispitan je ispitanikov odnos prema stavskim objektima
36
Q

stavovi o autoritetu i vršnjacima 3, ideja je da, ako postoji univerzalni odnos

A
  • uspostavljen sa bitnim figurama u detinjstvu, biće generalizovan na ostale bitne figure koje se kasnije javljaju.
  • napravili su korelacije, ali su kombinobali razl. metode
  • ispostavilo se da nema generalizacije - npr. veoma slaba generalizacija sa oca na druge figure (0.12 za simb. autoritet, 0.03 za šefa, 0.06 za vršnjaka)
37
Q

Sirs, zavisnost i agresivnost

A
  • ispitivala P 24 dečaka i 19 devojčica koje je pažljivo i pouzdano skorovano pri opservaciji njihove slobodne igre u obdaništu, toko 7-10h
  • mereni su zavisnost i agresivnost
  • u tabeli su razl. tipovi zaavisnosti
  • pokazalo se da između razl. tipova zavisnosti nema nikakve r, kao da ne postoji nešto poput opšte zavisnosti
38
Q

Harštorn i Mej - moralno P

A
  • ispitivali pošteno i nepošteno P različitim tehnikama kod dece
  • davani su situacioni testovi, deci date mogućnosti da slažu ili je ključ testa ostao na stolu
  • merili su varanje, laganje, krađu u razl. situacijama, a zatim računali r
39
Q

moralno P, Harštorn i Mej 2

A
  • prepisivanje iz ključa za ocenjivanje u exp. sa varanjem i prepisivanje iz ključa za ocenjivanje u drugoj exp. je 0.70-
  • varanje dodavanjem poena na dva testa brzine, gde se mogu dodavati poeni = 0.44
  • međutim, r varanja putem prepisivanja i putem dodavanja na testu brzine pada na =0.39
40
Q

moralno P, Harštorn i Mej 3 - prosečna korelacija između 4 testa varanja u učionici i 2 testa varanja van učionice (takmičenje i krađa)

A
  • iznosi 0.17
  • tesst laganja dat u učionici je imao prosečnu r = 0.23 sa drugim testovima u učionici, ali samo 0.06 sa 2 testa varanja van učionice
  • kako su se menjale situacije, tako su se progresivno smanjivale r između testova
  • dakle -> postoji veoma slaba generalizabilnost
41
Q

k. izbegavanje

A
  • ljudi nasto je da izbegnu sit. koje provociraju anx.
  • Mišel se pita koliko je taj fenomen konzistentan
42
Q

Lazarus i saradnici u z. autoritarnog prepoznavanja loše čujnih rečenica (šum u pozadini) sa sex i agresivnim sadržejm

A
  • su dobili povezanost između tRk i drugih indikatora izbegavanja i reag. na sex i agresivne rečenice koje su poticale sa testa kompletiranja rečenica
  • dobijeno je da se osoba na isti način odnosi prema sex i agr. sadržaju (koristi iste meh. odbrane)
  • kasnija istraživanja koja Mišel navodi ne potvrđuju ovakvu generalizabilnost
43
Q

u istraživanju 20 parova reči (hostilnih i neutralnih) su upareni po dužini, Fr pojave u jeziku i inicijalnom slovu

A
  • reči su tahistoskopski izlagane razl. brzinom (od jedne stotinke do jedne sekunde)
44
Q

rekognicioni prag

A
  • odnosi se na pokušaj u kome se korektno prepoznavanje reči prvi put javi
45
Q

odbrambreni skor

A
  • razlika između srednjeg praga za neutralne reči i srednjeg praga za hostilne reči
  • ako bi ovaj skor bio + (prag za hostilne reči je niži, nego onaj za neutralne) -> rk. je senzitizujuća
46
Q

ako je odbrambreni skor bio negativan (viši prag za hostilne reči)

A
  • rk. je represujuća
47
Q

H da su pragovi za ugrožavajuće reči konzistentni za S koji provociraju anx,

A
  • a ne jednostavno IR ili nekakvi šumovi u prepoz. bilo kog S, bez obzira na pretnju.
48
Q

trebalo bi pokazati da je indiv. prag za ugrožavajuče S različit od praga

A
  • za neutralne reči
  • ako je čovek sklon senzitizaciji na sivmi ili bar većini hostilnih reli, ima manje vremen rk.
  • ako je sklon represiji da na svim ili većini hostilnih reči ima duže tRk.
  • to se NIJE pokazalo
49
Q

izračunavanje interne konzistentnosti u odgovorima za hostilne reči

A
  • pokazalo je da je skor potpuno nepouzdan (0)
  • nema konzistentnosti u perceptualnoj odbrani kroz pojavno slične ugrožavajuće S
  • g je u tome što su…
50
Q

g. je u tome što su ljudi računali celokupan skor za sve neutralne

A
  • i za sve hostične reči za jednog ispitanika, pa su zaključivali na osnovvu njega
  • on je sklon represiji ili sklon senzitizaciji, umesto da se posmatra svaki S pojedinačno i utvrdi ima li konzistentnost u toj Rk.
51
Q

exp. sa uslovljavanjem

A
  • Ajzenkova H da se introverti brže usl. od X, nikada nije dosledno pokazana kroz razl. paradigme uslovljavanja
  • nema stabilnosti kroz razl. vrste usl.
52
Q

Milgramov exp.

A
  • kolikosu ljudi hteli da se povinuju autoritetu
  • daju šokove u situaciji učenja besmislenih slogova
  • IC su bili učitelji, z: kazne IC koij su bili u drugoj sobi, svaki put kad pogreše
  • IC regrutovani preko oglasa, bili su najrazličitijih slojeva i sa najrazličitijim socio-demografskim karakt.
53
Q

Milgram je zamolio psihologe i psj. da procene koliko % ljudi će biti psmreno da ide do smrtonosne jačine strujnih udara

A
  • rekli su 1%, što odgovara incidenciji psihopatije u populaciji
54
Q

Milgram exp, rađen

A
  • na Jejl
  • IC ulaze u ogromnu sobu, gde je pult sa prekidačima, tj. polugama za aplikaciju elektrošokova koje dižu svaki put za po 15V i idu do 450V što su smrtonosne doze
  • IC je rečeno da će nekki biti učitelji, a neki naučnici, ali je exp. bio aranžiran tako da su IC bili samo učitelji, dok su istrenirani glumci bili učenici
  • učenici bi napomenuli da imaju srčanih problema, na šta bi eksperimentator odgovorio da oni brinu o tome
55
Q

Milgram exp, da bi demonstrirali exp. i učitelji su pre početka aplicirali 15 i 30V, kako bi bili ubeđeni da se el. šok apliciraju

A
  • oni nikada nisu bil aplicirani učeniku, već je on imao spreman repertoar rk za razl. jačine šokova, od negodovanja od urlanja i zapomaganja
  • preko 330V bi konačno i zaćutao
56
Q

Milgram, 330V + većina učitelja se zaustavlja i pita exper. šta da radi, a oni odgovaraju da nastave dalje

A
  • i ukoliko se ništa ne čuje, to uzmu kao pogrešan odgovor
  • oko 60% ljudi je išlo skroz do kraja do 450V
  • ali činjenica je da se većina ljudi znojila i pokazivala znake neprijatnosti -> unezvereni
57
Q

exp. su kod Milgrama imali 4 nivoa pritiska

A
  • nastavite dalje
  • vi morate da nastavite dalje
  • apsolutno morate nastaviti dalje, mi preuzimamo odgovornost
  • morate nastaviti dalje, nemate drugog izbora
58
Q

Milgram, jedna od exp. varijacija je pokazala da je ljudima lakše da slažu

A
  • nego da se pobune
  • ako exp. izađe i kaže učitelju da će ostati sa njim u kontaktu telefonom, učitelj bi slagao da je povećao el. šok za 15V kada bi učenik pogrešio
  • ako bi se u sobi pobunio drugi učitelj (saradnik exp), odmah bi i sam ispitanik otkazao poslušnost i prestao sa šokovima
59
Q

druga exp varijacija je trebalo da utvrdi da li je samo okruženje (Jejl, savremena oprema, krug naučnika)

A
  • uticalo na P ispitanika
  • kad je sprovedeno na skromnijem mestu, napuštenoj fabrici - isti rez.
  • exp. je više puta repliciran i u razl. državama se dobijaju isti rez.
60
Q

jedna od najvažniji exp. var. Milgrama

A
  • blizina žrtve - tu je bilo 4 nivoa
  • u drugoj sobi, samo mu se čuje glas, do toga da sam učitelj aplicira direktno učeniku šok
  • što je žrtva bliža, sve više ljudi je odustajalo
61
Q

sam Milgram exp. je govorio o mogućnosti

A
  • da se od običnih ljudi naprave zločinci, na tome je insistirala Hana Arent
62
Q

Milgramov zaključak

A
  • situacija oblikuje ljude i nema veze s tim ko je kakav

pir (53 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions