interakcionizam Flashcards
najnegativniji uticaj na PL imala je knjiga Voltera MIšela. 1968. - 3 kritike
- nema situacione ni t stabilnosti crta
- crte su samo konstrukt opservera
- crte L su prediktivno nekorisni konstrukti
ona je počela da oživljava 80s nakon istraživanja u bih. genetici
- istraživanja Koste i MekKrea sa 5F modelom
- studije koje su pokazale da Mišelovo oduševljenje situacionim varijablama i interakcionizmim ipak ima svoja ozbiljna ograničenja
Multutrait-multimethod matrica
- način na koji se validiraju metodi, a preko njih i konstrukt
- zamislimo da imamo tri metoda A B C (samoprocenu, rejting i fizio. mere) i da njima merimo 3 crte (N, E, O)
MMM - pravougaonici koji stoje na dijagonali su
- monomethod blokovi - korelacije između crta merenih istim metodom
u prvom pravougaoniku su r između self-report mera
- na sve tri crte.
u samoj dijagonali stoje
- koeficijenti pouzdanosti
- reliability diagonal - ponovljena merenja iste crte istim metodom
heteromethod blokovi
- korelacije između merenja različitim metodama
heterotrait-monometod trouglovi
- korelacije između razl. crta merenih istom metodom
- ukazuje na to da upotreba istog metoda malo diže r
heterotrait-heteromethod
- merenja razl. crta razl. metodima i ona bi trebalo da su najmanja.
validaciona dijagonala - validity diagonal
- dijagonala heteromethod blokova
- merenje istih crta, različitim metodima
glavna dijagonala, pouzdanost
- treba da bude najveća (oko 0.9)
- sledeća (ako je sve u redu) treba da bude validaciona dijagonakla
nakon glavne, validaciona dijagonala, trebalo bi da bude najveća r
- između istih mera merenim razl. metodama.
nakon validacione dijagonale, slede heterotrait-monomethod
- jer ista metoda diže korelacija.
- na kraju heterotrait-heteromethod
- tako bi trebalo da bude, ukoliko je sve u redu
Mišel tvrdi da crte imaju slabu inkrementalnu (dodatnu) predikciju
- složenih metoda procene u odnosu na jednostavne mere samoopisnog tipa
Mišelov exp. Peace Corp volonteri
- organizacija za edukaciju
- zaključuje da nikakve složene procene stručnjaka, kliničara i sl. kada su bili korišćeni složeni instrumenti, poput Roršahovim mrlja, nisu ništa dodatno predviđali realno ljudsko P na terenu
kod Mišelovog Peace Corp volonteri exp.
- ispostvilo se da su dva jednostavna samoopisa na sedmostepenoj skali (prilagođenost i X) su bila bolja nego Katelov instrument 16F
ček lista od 15 stavki preferencija akt. i uspešnost na koledžu je imala
- kros-validacione korelacije 0.37 sa kriterijumskom varijablom uspešnost na koledžu
- ličnosni koncepti (super-ego, nezavisnost suđenja, aspiracije i ciljevi) su imali 0.31, niže kors-validacione korelacije
istraživanja pokazuju da je prediktivnost projektivnih mera
- izuzetno slaba
- kritika Mišela - slaba inkrementalna predikcija kliničkih procena, Krou je imao 2 grupe studenata
- jedna koja je prošla ekstenzivan klinički trening i druga koja nije
- gledali su intervju kliničara sa pacijentom
- radili i MMPI
z. studenata kod Krou je bio da pokušaju da pogode kako su subjekti
- popunjavali MMPI na osnovu intervjua
- ovi koij nisu prošli trening su bili bolji u predviđanju od onih koji su sudili na osnovu uobičajenih laičkih stereotipa
u slučaju kliničkih procena
- i pouzdanost procena putem multitrait-multimethod matrice je loša
merene su 4 crte: socijalna prilagođenost, ego-snaga, IQ i zavisnost putem 4 metode: MMPI, Roršah, WAIS i vokacione istorije
- rezultati: monotrait-heteromethod (validaciona dijagonala tj. merenje istih crta razl. metodama) 0.17 za soc. prilagođenost, -0.01 za ego snagu, 0.25 za IQ i 0.03 za zavisnost, što je katastrofa, taj koeficijent bi trebalo da je oko 0.50.
prosečni total heterotrait-heteromethod 0.16, monotrait-heteromethod 0.11, a heterotrait-monomethod 0.37
- korelacije postoje samo zbog toga što je korišćena ista metoda
slab inkrementalni doprinos preko indikatora prethodnog P (kriminalno P) - primer je studija uslovno kažnjenih
- uzeli mere na MMPI preko bazičnog indeksa očekivanja (kompozit 7 varijabli, frekvencija prethodnih dela, tip prekrašaja, uzrast prvog izvršenja i sl. tj. stvari koje se tiču kriminalne istorije)
najbolji prediktor recidivizma je bio
- indeks očekivanja, a tek nešto malo je doprinosio MMPI i to preko psihopatske devijacije i manije
- u studiji je učestvovalo 5k ljudi
populaciona incidenca iznosi 56% neprekršioca
- tj. u populaciji 56% ljudi neće napraviti prekršaj, a 44% će bizi recidivisti
- ako bi se svi proglasili neprekršiocima, pogađanje bi bilo tačno za 2800 njih od 5000
na osnovu indeksa očekivanja, predikcija bi bila uspešna
- 2950 outa
- ako se indeksu očekivanja doda i MMPI, previdelo bi se tačno 3150 slučajeva
- to pokazuje veoma mali doprinos ovih instrumenata
slab inkrementalni doprinos preko indikatora prethodnog P - psihopatologija
- varijable koje najbolje predviđaju prilagođenost u zajednici i zapošljavanje psj. bolesnika
var. koje najbolje predviđaju prilagođenost u zajednici i zapošljavanje psj. bolesnika
- odsustvo hospitalizacija dve i više godina pre poslednje hospizalizacije
- odsustvo problema sa alkoholom
- samoprocena onesposobljenosti niska
- pozitivnija evaluacija porodice
- one su se pokazale boljim prediktorom od bilo kog složenog instrumenta
r od 0.33, do 0.61
- između težine pacijentovog bolničkog dosijea i razl. problema nakon otpuštanja (prosečna r=0.52)
inciencija rehospitalizacija je korelirala 0.61 sa
- težinom dosijea
Mišel tvrdi da fraza koeficijent L može da se stvori
- da bi se opisale korelacije između 0.20 i 0.30 koje se dosledno nalaze kada se bilo koja dimenzija L, zaključena na osnovu upitnika, dovede u vezu sa skoro bilo kojim zamislim eksternalnim kriterijumom koji uključuje uzorke Rk iz drugačijeg medijuma, tj. onog koji ne potiče iz drugih upitnika
Mišel: crte nisu prediktivno korisne
- prediktivna moć crte je ograničena na koeficijent L koji je reda veličine 0.20-0.30 između upitnika i bilo kog eksternalnog kriterijuma koji ne počiva na upitniku
stavovi o autoritetu i vršnjacima
- cilj: provera generalnosti stava prema autoritetu i vršnjacima
- potiče iz psan. T prema kojoj se model odnosa prema drugim ljudima prenosi, tj. postoji transfer počev od najranije naučenih odnosa prema roditeljima
- N = 155 članova bombardeerskih posada koje su bile pripremane za rat u Koreji
stavovi o autoritetu i vršnjacima 2, korišćeni instrumenti
- intervju
- TAT
- deskripcija sebe i drugih
- suđenje na osnovu fotografije, autobiografski intervju, sociometrijski upitnik
- ispitan je ispitanikov odnos prema stavskim objektima
stavovi o autoritetu i vršnjacima 3, ideja je da, ako postoji univerzalni odnos
- uspostavljen sa bitnim figurama u detinjstvu, biće generalizovan na ostale bitne figure koje se kasnije javljaju.
- napravili su korelacije, ali su kombinobali razl. metode
- ispostavilo se da nema generalizacije - npr. veoma slaba generalizacija sa oca na druge figure (0.12 za simb. autoritet, 0.03 za šefa, 0.06 za vršnjaka)
Sirs, zavisnost i agresivnost
- ispitivala P 24 dečaka i 19 devojčica koje je pažljivo i pouzdano skorovano pri opservaciji njihove slobodne igre u obdaništu, toko 7-10h
- mereni su zavisnost i agresivnost
- u tabeli su razl. tipovi zaavisnosti
- pokazalo se da između razl. tipova zavisnosti nema nikakve r, kao da ne postoji nešto poput opšte zavisnosti
Harštorn i Mej - moralno P
- ispitivali pošteno i nepošteno P različitim tehnikama kod dece
- davani su situacioni testovi, deci date mogućnosti da slažu ili je ključ testa ostao na stolu
- merili su varanje, laganje, krađu u razl. situacijama, a zatim računali r
moralno P, Harštorn i Mej 2
- prepisivanje iz ključa za ocenjivanje u exp. sa varanjem i prepisivanje iz ključa za ocenjivanje u drugoj exp. je 0.70-
- varanje dodavanjem poena na dva testa brzine, gde se mogu dodavati poeni = 0.44
- međutim, r varanja putem prepisivanja i putem dodavanja na testu brzine pada na =0.39
moralno P, Harštorn i Mej 3 - prosečna korelacija između 4 testa varanja u učionici i 2 testa varanja van učionice (takmičenje i krađa)
- iznosi 0.17
- tesst laganja dat u učionici je imao prosečnu r = 0.23 sa drugim testovima u učionici, ali samo 0.06 sa 2 testa varanja van učionice
- kako su se menjale situacije, tako su se progresivno smanjivale r između testova
- dakle -> postoji veoma slaba generalizabilnost
k. izbegavanje
- ljudi nasto je da izbegnu sit. koje provociraju anx.
- Mišel se pita koliko je taj fenomen konzistentan
Lazarus i saradnici u z. autoritarnog prepoznavanja loše čujnih rečenica (šum u pozadini) sa sex i agresivnim sadržejm
- su dobili povezanost između tRk i drugih indikatora izbegavanja i reag. na sex i agresivne rečenice koje su poticale sa testa kompletiranja rečenica
- dobijeno je da se osoba na isti način odnosi prema sex i agr. sadržaju (koristi iste meh. odbrane)
- kasnija istraživanja koja Mišel navodi ne potvrđuju ovakvu generalizabilnost
u istraživanju 20 parova reči (hostilnih i neutralnih) su upareni po dužini, Fr pojave u jeziku i inicijalnom slovu
- reči su tahistoskopski izlagane razl. brzinom (od jedne stotinke do jedne sekunde)
rekognicioni prag
- odnosi se na pokušaj u kome se korektno prepoznavanje reči prvi put javi
odbrambreni skor
- razlika između srednjeg praga za neutralne reči i srednjeg praga za hostilne reči
- ako bi ovaj skor bio + (prag za hostilne reči je niži, nego onaj za neutralne) -> rk. je senzitizujuća
ako je odbrambreni skor bio negativan (viši prag za hostilne reči)
- rk. je represujuća
H da su pragovi za ugrožavajuće reči konzistentni za S koji provociraju anx,
- a ne jednostavno IR ili nekakvi šumovi u prepoz. bilo kog S, bez obzira na pretnju.
trebalo bi pokazati da je indiv. prag za ugrožavajuče S različit od praga
- za neutralne reči
- ako je čovek sklon senzitizaciji na sivmi ili bar većini hostilnih reli, ima manje vremen rk.
- ako je sklon represiji da na svim ili većini hostilnih reči ima duže tRk.
- to se NIJE pokazalo
izračunavanje interne konzistentnosti u odgovorima za hostilne reči
- pokazalo je da je skor potpuno nepouzdan (0)
- nema konzistentnosti u perceptualnoj odbrani kroz pojavno slične ugrožavajuće S
- g je u tome što su…
g. je u tome što su ljudi računali celokupan skor za sve neutralne
- i za sve hostične reči za jednog ispitanika, pa su zaključivali na osnovvu njega
- on je sklon represiji ili sklon senzitizaciji, umesto da se posmatra svaki S pojedinačno i utvrdi ima li konzistentnost u toj Rk.
exp. sa uslovljavanjem
- Ajzenkova H da se introverti brže usl. od X, nikada nije dosledno pokazana kroz razl. paradigme uslovljavanja
- nema stabilnosti kroz razl. vrste usl.
Milgramov exp.
- kolikosu ljudi hteli da se povinuju autoritetu
- daju šokove u situaciji učenja besmislenih slogova
- IC su bili učitelji, z: kazne IC koij su bili u drugoj sobi, svaki put kad pogreše
- IC regrutovani preko oglasa, bili su najrazličitijih slojeva i sa najrazličitijim socio-demografskim karakt.
Milgram je zamolio psihologe i psj. da procene koliko % ljudi će biti psmreno da ide do smrtonosne jačine strujnih udara
- rekli su 1%, što odgovara incidenciji psihopatije u populaciji
Milgram exp, rađen
- na Jejl
- IC ulaze u ogromnu sobu, gde je pult sa prekidačima, tj. polugama za aplikaciju elektrošokova koje dižu svaki put za po 15V i idu do 450V što su smrtonosne doze
- IC je rečeno da će nekki biti učitelji, a neki naučnici, ali je exp. bio aranžiran tako da su IC bili samo učitelji, dok su istrenirani glumci bili učenici
- učenici bi napomenuli da imaju srčanih problema, na šta bi eksperimentator odgovorio da oni brinu o tome
Milgram exp, da bi demonstrirali exp. i učitelji su pre početka aplicirali 15 i 30V, kako bi bili ubeđeni da se el. šok apliciraju
- oni nikada nisu bil aplicirani učeniku, već je on imao spreman repertoar rk za razl. jačine šokova, od negodovanja od urlanja i zapomaganja
- preko 330V bi konačno i zaćutao
Milgram, 330V + većina učitelja se zaustavlja i pita exper. šta da radi, a oni odgovaraju da nastave dalje
- i ukoliko se ništa ne čuje, to uzmu kao pogrešan odgovor
- oko 60% ljudi je išlo skroz do kraja do 450V
- ali činjenica je da se većina ljudi znojila i pokazivala znake neprijatnosti -> unezvereni
exp. su kod Milgrama imali 4 nivoa pritiska
- nastavite dalje
- vi morate da nastavite dalje
- apsolutno morate nastaviti dalje, mi preuzimamo odgovornost
- morate nastaviti dalje, nemate drugog izbora
Milgram, jedna od exp. varijacija je pokazala da je ljudima lakše da slažu
- nego da se pobune
- ako exp. izađe i kaže učitelju da će ostati sa njim u kontaktu telefonom, učitelj bi slagao da je povećao el. šok za 15V kada bi učenik pogrešio
- ako bi se u sobi pobunio drugi učitelj (saradnik exp), odmah bi i sam ispitanik otkazao poslušnost i prestao sa šokovima
druga exp varijacija je trebalo da utvrdi da li je samo okruženje (Jejl, savremena oprema, krug naučnika)
- uticalo na P ispitanika
- kad je sprovedeno na skromnijem mestu, napuštenoj fabrici - isti rez.
- exp. je više puta repliciran i u razl. državama se dobijaju isti rez.
jedna od najvažniji exp. var. Milgrama
- blizina žrtve - tu je bilo 4 nivoa
- u drugoj sobi, samo mu se čuje glas, do toga da sam učitelj aplicira direktno učeniku šok
- što je žrtva bliža, sve više ljudi je odustajalo
sam Milgram exp. je govorio o mogućnosti
- da se od običnih ljudi naprave zločinci, na tome je insistirala Hana Arent
Milgramov zaključak
- situacija oblikuje ljude i nema veze s tim ko je kakav
