šizotipalni pćL Flashcards
1
Q
šizotipalni pćL
A
- umereni ili veliki u L funkcionisanju, manifestuje se u karakterističnim poteškoćama 2+ domena
- 4+/6 pat. crta
2
Q
šizotipalni; 1. umereni ili veliki u L funkcionisanju, manifestuje se u karakterističnim poteškoćama 2+ domena
A
- identitet
- samodirekcija
- empatija
- intimnost
3
Q
scht, identitet
A
- konfuzne granice između selfa i drugih
- distorzija slike o sebi
- emocionalna ekspresija često nekongruentna u odnosu na kontekst ili un. iskustvo
4
Q
scht, samodirekcija
A
- nerealistički ili nekoherentni ciljevi
- nema jasnih internalnih standarda
5
Q
scht, empatija
A
- izražene deteškoće u razumevanju uticaja sopstvenog P na druge
- često pogrećne interpretacije motiva i P drugih ljudi
6
Q
scht, intimnost
A
- izražene disfunkcije u bliskim odnosima koje su povezane sa nepoverenjem i anx
7
Q
scht, 4+/6 pat. crta
A
- kognitivne i perceptivne disregulacije (psihoticizam)
- neobična verovanja i iskustva (psihoticizam)
- ekscentričnost (psihoticizam)
- restrikcija afektiviteta (izolacija)
- povlačenje (izolacija)
- sitničavost (izolacija)
8
Q
- kognitivne i perceptivne disregulacije (psihoticizam)
A
- čudan i neobičan misaoni proces
- nejasne jako kontekstualizovane, metaforičke, preterano elaborirane misli ili govor
- čudne senzacije u raznim čulnim modalitetima
9
Q
- neobična verovanja i iskustva (psihoticizam)
A
- sadržaj misli i višenje realnosti koji drugi ljudi opisuju kao bizarno ili idiosinkratično
- neobična iskustva realnosti
10
Q
- ekscentričnost (psihoticizam)
A
- čudno, neobično ili bizarno P ili izgled
- govorenje neobičnih ili neadekvatnih stvari
11
Q
- restrikcija afektiviteta (izolacija)
A
- malo rk. na emoc. pobuđujuću situaciju
- konstrikcija u emoc. izrazu i iskustvu
- indiferentnost ili hladnoća
12
Q
- povlačenje (izolacija)
A
- preferencija da se bude sam
- izbegavanje soc. kontakata i aktivnosti
- nedostatak iniciranja soc.. kontakata
13
Q
- sumnjičavost (izolacija)
A
- očekivanje pojačana senzitivnost na znake loših namera drugih ljudi
- sumnje u lojalnost drugih
- osećanje progonjenosti
14
Q
sekcija II dsm-5 - tradicionalni pristup, dijagnostički kriterijumi
A
A. psk soc. i interpersonalnih deficita obeležen akutnom nelagodnošću i redukovanim kapacitetom za bliske odnose kao i kogn. ili perceptivnim distrozijama i ekscentričnostima u P
- počinje u ranoj odrasloj dobi i manifestuje se u mnogim kontekstima
- indukuje se na 5+ stvari
B. ne dešava se isključivo kao posledica sch, bipolarnog ili depresivnog pć. sa psihotičnim crtama, neke druge psihoze ili autizma
15
Q
A. psk soc. i interpersonalnih deficita obeležen akutnom nelagodnošću i redukovanim kapacitetom za bliske odnose kao i kogn. ili perceptivnim distrozijama i ekscentričnostima u P
A
- ideje odnosa - deluzije odnosa su isključene
- čudna verovanja ili magijsko mišljenje
- neobična perceptivna iskustva uključujući iluzije u vezi sa telom
- čudno razmišljanje i govorejne
- sumnjičavost ili paranoidna ideacija
- neadekvatan ili sužen afekat
- P ili izgled je čudan, eskcentričan ili neobičan
- nepostojanje bliskih prijatelja ili ljudi iod poverenja, osim prve linije rođaka
- ekscesivna soc. anx.
16
Q
- čudna verovanja ili magijsko mišljenje
A
- koje utiče na P i inkonzistentno je sa supkulturnim normama
- praznoverje, verovanje u medijame, telepatiju ili šesto čulo: kod dece i adolescenta, bizarne fantazije i preokupacije
17
Q
- čudno razmišljanje i govorenje
A
- nejasne, jako kontekstualizovane, metaforičke, preterano elaborirane ili stereotipne misli (ili govor)
18
Q
- ekscesivna soc. anx.
A
- koja se ne smanjuje sa protekom t i dobrim poznavanjem koja je povezana sa paranoidnim strahovima, pre nego sa negativnim doživljajem sebe
19
Q
skor na PID5 visok, a ne ne može jasno da se kategoriše u 6 PćL u dsm-5
- nijedan složaj ne spada u neki od pć.
A
- poremećaj L specifikovan crtom
20
Q
pć. specifikovan crtom
A
- umereni ili veliki pć. u L funkcionisanju, a što se manifestuje karakt. poteškoćama u 2 ili više domena
- identitetu
- samodirekciji
- empatiji
- intimnosti - jedna ili više pat. crta L ili faceta unutar
21
Q
- jedna ili više pat. crta L ili faceta unutar
A
- negativnog afektiviteta (vs. emoc. stab)
- izolacije vs. X
- antagonizam vs. saradljivost
- dezinhibicija vs. C
- psihoticiza vs. lucidnost
22
Q
kod Pć. L specifikovanih crtom, nisu neophodni podtipovi, jer su deskr. el. strukture L
A
- ono što obezbeđuje opisne odlike individue
- kombinacija crta L koja karakteriše individuu predstavlja specifikator u ovom slučaju
23
Q
da bi pć. L bio dijagnosifikovan, moraju biti
A
- 2/4 A kriterijuma zadovoljena - da bi se maksimizovala relaija sa tradicionalnim kriterijumima za dijagnozu tog istog pć.
24
Q
dijagnost. prikaz za B kriterijum je emp. određen
A
- da bi se maksimizovala promena u prevalenci pć. u odnosu na dsm-IV, kao i preplitanje sa drugim pć. L, kako i da se maksimizuju relacije sa funkcionalnim poteškoćama
25
individue koje imaju karakt. sklop pć. u funkcionisanju L i maladaptivne crte koje se poklapaju sa 6 pć.l.
- treba da budu dijagnositif. kao pćL
26
u slučaju da je funkcionisanje L ili sklop crta različito od bilo kog od tih 6 pć. L dijagnostikuje se
- različito od bilo kog od tih 6 pć. L dijagnostikuje se pć. L specifikovan crtom (PD-TS)
27
osobe ne moraju da imaju zahtevan br. indikatora za kriterijume A ili B
- moguća je potpražna prezentacija pč.L
- mogu imati mešavinu karakt. razl. pć. ili neka obeležja manje karakt. za neki konkretan pć. pa ih je bolje tretirati kao pć. mešane ili atipične prezentacije
28
dijagnoze paranoidnog, shizoidnog, histrionicnog i zavisnog pć. L (izbačene iz dsm-5)
- su reprezentovane dijagnozom PD-TS
- definisan kao umeren ili veliki pć. u funkcionisanju L i specifikovan kombinacijom relevantnih pato. crta.
29
klinička korisnost sekcije III multidimenzionalnog modela L
- prednost: može da se usresredi na nekoliko relevantnih zona L variranja kod svakog pac.
- umesto ad se fonusira na identif. samo jedne optimalne dijagnostičke oznake, on uključuje svih 5 domena L
30
klinički pristup L je sličan dobro poznatom pregledu nekoliko važnih organskih sistema pri
- pokušaju da se razume neki konkretan simptom
31
inicijalno upoznavanje sa pacijentom podrazumeva procenu svih 5 širokih domena L
- što je olakšano upotrebom formalnih psme. instrumenata
32
sekcija III multidimenz. modela L
- operacionalizovan sa Personal inventory for dsm-5 (PID-5), samoprocena i procena od strane bliskog drugog
- prijvatljiv za decu 11-17
- detaljna klinička procena uključuje prikupljanje samoporcene i procene od strane bliskih drugih na svih 25 faceta
- ako to nije moguće zbog t i drugih ograničenja, porcena koja uzima u obzir samo 5 domena je prihvatljiva kao klinička opcija
33
kako se donosi odluka o tome da postoji povišenje na nekoj crti (da je dijagnostički upadljivo)
- to se čini poređenjem sa populacionim normama i/ili na osnovu kliničkog utiska
- ako je crta povišena, uzima se u obzir kod kriterijuma B sekcije pć. L
34
Ajzenk je pokušao da empirijski pokaže da li su m. oboljenja diskretni bolesni procesi
- koji se mogu biti klasifikovani ili su to dimenz. na kontinuumu
- predložio je kriteirjumski analizu i analizu proporcionalnosti
35
kriterijumska analiza
- ako se tvrdi da postoji N kao dimenzija, treba pokazati da kada se F ekstrahuje na normalnoj grupi i kada se ekstrahuje na neurotičnoj, njegova struktura zasićenja na pojedinačnim simptomima je potpuno jednaka u obe grupe
- to odgovara diskr. između te dve skupine ljudi
36
ako postoji N i ako važi ideja kontinuuma, onda bi trebalo da potoji jasna diskr. između ljudi
- koji su neurotici i onih koji nisu na osnovu te f koja se sastoji iz istih el. u oba slučaja
- N će naravno imati više skorove
- ako kontinuuma nema, N je diskretna dimenzija
37
analiza proporcionalnosti
- uvodi se fiziološki test gde treba da se pokaže da u grupi kako normalnih, tako i psihotičmnih oni koji imaju visok skor na psihoticizmu u odnosu na one koji imaju nizak skor, dobijaju takve razlike u skorovima na nekom verb, experimentalnom ili fiziološkom testu (koji razlikuje jasno normalne od psihotičnih) koje odgovaraju razlici između psihotičnih i normalnih
- primer za to su analize sa genom HLA-B27
38
taksonometrijske metode
- da li je lat. sturktura korelacija među fenotipskim indikatorima taksonska (kategorije) ili netaktonska (dimenz, F)
39
Meehel daje primer za meningitis
- postoji veoma visoka telesna temperatura (preko 42) i strašan potiljačni bol
- tu visoku zavisnost ustrojava jedan diskretan bolestan proces
40
pomoću grafika se određuje vrednost cut-off skora
- na x različiti skorovi
- na y razlike između prosečnih aritmetičkih sredina drugog indikatora iznad i ispod tog cut-off skora
41
kod meningitisa
- x - temperatura
- y - jačina glavobolje
- za različite cut-off vrednosti temperature, računate su razlike između AS jačine glavobolje ispod tog cut-off skora i iznad njega
- cutoff 38 - računa se razlika AS jačine glavobolje za ljude sa temp. preko i ispod 38 - prave se dve diskretne grupe
42
za vrednost na vrhu grafika tj. grbu je najveća razlika između te 2 AS
- tj. svi sa jakom glavoboljom su iznad 42, a svi sa slabijom ispod
43
ako je lat. struktura taksonska (korelacije između x i y su posledica taksona)
- grafik će biti konveksan
- u suprotnom konkavan
- takav grafik daje odgovor na pitanje da li ej reč o taksonu ili dimenz. F
