šizotipalni pćL Flashcards

1
Q

šizotipalni pćL

A
  1. umereni ili veliki u L funkcionisanju, manifestuje se u karakterističnim poteškoćama 2+ domena
  2. 4+/6 pat. crta
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

šizotipalni; 1. umereni ili veliki u L funkcionisanju, manifestuje se u karakterističnim poteškoćama 2+ domena

A
  • identitet
  • samodirekcija
  • empatija
  • intimnost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

scht, identitet

A
  • konfuzne granice između selfa i drugih
  • distorzija slike o sebi
  • emocionalna ekspresija često nekongruentna u odnosu na kontekst ili un. iskustvo
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

scht, samodirekcija

A
  • nerealistički ili nekoherentni ciljevi
  • nema jasnih internalnih standarda
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

scht, empatija

A
  • izražene deteškoće u razumevanju uticaja sopstvenog P na druge
  • često pogrećne interpretacije motiva i P drugih ljudi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

scht, intimnost

A
  • izražene disfunkcije u bliskim odnosima koje su povezane sa nepoverenjem i anx
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

scht, 4+/6 pat. crta

A
  1. kognitivne i perceptivne disregulacije (psihoticizam)
  2. neobična verovanja i iskustva (psihoticizam)
  3. ekscentričnost (psihoticizam)
  4. restrikcija afektiviteta (izolacija)
  5. povlačenje (izolacija)
  6. sitničavost (izolacija)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q
  1. kognitivne i perceptivne disregulacije (psihoticizam)
A
  • čudan i neobičan misaoni proces
  • nejasne jako kontekstualizovane, metaforičke, preterano elaborirane misli ili govor
  • čudne senzacije u raznim čulnim modalitetima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q
  1. neobična verovanja i iskustva (psihoticizam)
A
  • sadržaj misli i višenje realnosti koji drugi ljudi opisuju kao bizarno ili idiosinkratično
  • neobična iskustva realnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q
  1. ekscentričnost (psihoticizam)
A
  • čudno, neobično ili bizarno P ili izgled
  • govorenje neobičnih ili neadekvatnih stvari
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q
  1. restrikcija afektiviteta (izolacija)
A
  • malo rk. na emoc. pobuđujuću situaciju
  • konstrikcija u emoc. izrazu i iskustvu
  • indiferentnost ili hladnoća
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q
  1. povlačenje (izolacija)
A
  • preferencija da se bude sam
  • izbegavanje soc. kontakata i aktivnosti
  • nedostatak iniciranja soc.. kontakata
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q
  1. sumnjičavost (izolacija)
A
  • očekivanje pojačana senzitivnost na znake loših namera drugih ljudi
  • sumnje u lojalnost drugih
  • osećanje progonjenosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

sekcija II dsm-5 - tradicionalni pristup, dijagnostički kriterijumi

A

A. psk soc. i interpersonalnih deficita obeležen akutnom nelagodnošću i redukovanim kapacitetom za bliske odnose kao i kogn. ili perceptivnim distrozijama i ekscentričnostima u P
- počinje u ranoj odrasloj dobi i manifestuje se u mnogim kontekstima
- indukuje se na 5+ stvari

B. ne dešava se isključivo kao posledica sch, bipolarnog ili depresivnog pć. sa psihotičnim crtama, neke druge psihoze ili autizma

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

A. psk soc. i interpersonalnih deficita obeležen akutnom nelagodnošću i redukovanim kapacitetom za bliske odnose kao i kogn. ili perceptivnim distrozijama i ekscentričnostima u P

A
  1. ideje odnosa - deluzije odnosa su isključene
  2. čudna verovanja ili magijsko mišljenje
  3. neobična perceptivna iskustva uključujući iluzije u vezi sa telom
  4. čudno razmišljanje i govorejne
  5. sumnjičavost ili paranoidna ideacija
  6. neadekvatan ili sužen afekat
  7. P ili izgled je čudan, eskcentričan ili neobičan
  8. nepostojanje bliskih prijatelja ili ljudi iod poverenja, osim prve linije rođaka
  9. ekscesivna soc. anx.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q
  1. čudna verovanja ili magijsko mišljenje
A
  • koje utiče na P i inkonzistentno je sa supkulturnim normama
  • praznoverje, verovanje u medijame, telepatiju ili šesto čulo: kod dece i adolescenta, bizarne fantazije i preokupacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q
  1. čudno razmišljanje i govorenje
A
  • nejasne, jako kontekstualizovane, metaforičke, preterano elaborirane ili stereotipne misli (ili govor)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q
  1. ekscesivna soc. anx.
A
  • koja se ne smanjuje sa protekom t i dobrim poznavanjem koja je povezana sa paranoidnim strahovima, pre nego sa negativnim doživljajem sebe
19
Q

skor na PID5 visok, a ne ne može jasno da se kategoriše u 6 PćL u dsm-5
- nijedan složaj ne spada u neki od pć.

A
  • poremećaj L specifikovan crtom
20
Q

pć. specifikovan crtom

A
  1. umereni ili veliki pć. u L funkcionisanju, a što se manifestuje karakt. poteškoćama u 2 ili više domena
    - identitetu
    - samodirekciji
    - empatiji
    - intimnosti
  2. jedna ili više pat. crta L ili faceta unutar
21
Q
  1. jedna ili više pat. crta L ili faceta unutar
A
  • negativnog afektiviteta (vs. emoc. stab)
  • izolacije vs. X
  • antagonizam vs. saradljivost
  • dezinhibicija vs. C
  • psihoticiza vs. lucidnost
22
Q

kod Pć. L specifikovanih crtom, nisu neophodni podtipovi, jer su deskr. el. strukture L

A
  • ono što obezbeđuje opisne odlike individue
  • kombinacija crta L koja karakteriše individuu predstavlja specifikator u ovom slučaju
23
Q

da bi pć. L bio dijagnosifikovan, moraju biti

A
  • 2/4 A kriterijuma zadovoljena - da bi se maksimizovala relaija sa tradicionalnim kriterijumima za dijagnozu tog istog pć.
24
Q

dijagnost. prikaz za B kriterijum je emp. određen

A
  • da bi se maksimizovala promena u prevalenci pć. u odnosu na dsm-IV, kao i preplitanje sa drugim pć. L, kako i da se maksimizuju relacije sa funkcionalnim poteškoćama
25
Q

individue koje imaju karakt. sklop pć. u funkcionisanju L i maladaptivne crte koje se poklapaju sa 6 pć.l.

A
  • treba da budu dijagnositif. kao pćL
26
Q

u slučaju da je funkcionisanje L ili sklop crta različito od bilo kog od tih 6 pć. L dijagnostikuje se

A
  • različito od bilo kog od tih 6 pć. L dijagnostikuje se pć. L specifikovan crtom (PD-TS)
27
Q

osobe ne moraju da imaju zahtevan br. indikatora za kriterijume A ili B

A
  • moguća je potpražna prezentacija pč.L
  • mogu imati mešavinu karakt. razl. pć. ili neka obeležja manje karakt. za neki konkretan pć. pa ih je bolje tretirati kao pć. mešane ili atipične prezentacije
28
Q

dijagnoze paranoidnog, shizoidnog, histrionicnog i zavisnog pć. L (izbačene iz dsm-5)

A
  • su reprezentovane dijagnozom PD-TS
  • definisan kao umeren ili veliki pć. u funkcionisanju L i specifikovan kombinacijom relevantnih pato. crta.
29
Q

klinička korisnost sekcije III multidimenzionalnog modela L

A
  • prednost: može da se usresredi na nekoliko relevantnih zona L variranja kod svakog pac.
  • umesto ad se fonusira na identif. samo jedne optimalne dijagnostičke oznake, on uključuje svih 5 domena L
30
Q

klinički pristup L je sličan dobro poznatom pregledu nekoliko važnih organskih sistema pri

A
  • pokušaju da se razume neki konkretan simptom
31
Q

inicijalno upoznavanje sa pacijentom podrazumeva procenu svih 5 širokih domena L

A
  • što je olakšano upotrebom formalnih psme. instrumenata
32
Q

sekcija III multidimenz. modela L

A
  • operacionalizovan sa Personal inventory for dsm-5 (PID-5), samoprocena i procena od strane bliskog drugog
  • prijvatljiv za decu 11-17
  • detaljna klinička procena uključuje prikupljanje samoporcene i procene od strane bliskih drugih na svih 25 faceta
  • ako to nije moguće zbog t i drugih ograničenja, porcena koja uzima u obzir samo 5 domena je prihvatljiva kao klinička opcija
33
Q

kako se donosi odluka o tome da postoji povišenje na nekoj crti (da je dijagnostički upadljivo)

A
  • to se čini poređenjem sa populacionim normama i/ili na osnovu kliničkog utiska
  • ako je crta povišena, uzima se u obzir kod kriterijuma B sekcije pć. L
34
Q

Ajzenk je pokušao da empirijski pokaže da li su m. oboljenja diskretni bolesni procesi

A
  • koji se mogu biti klasifikovani ili su to dimenz. na kontinuumu
  • predložio je kriteirjumski analizu i analizu proporcionalnosti
35
Q

kriterijumska analiza

A
  • ako se tvrdi da postoji N kao dimenzija, treba pokazati da kada se F ekstrahuje na normalnoj grupi i kada se ekstrahuje na neurotičnoj, njegova struktura zasićenja na pojedinačnim simptomima je potpuno jednaka u obe grupe
  • to odgovara diskr. između te dve skupine ljudi
36
Q

ako postoji N i ako važi ideja kontinuuma, onda bi trebalo da potoji jasna diskr. između ljudi

A
  • koji su neurotici i onih koji nisu na osnovu te f koja se sastoji iz istih el. u oba slučaja
  • N će naravno imati više skorove
  • ako kontinuuma nema, N je diskretna dimenzija
37
Q

analiza proporcionalnosti

A
  • uvodi se fiziološki test gde treba da se pokaže da u grupi kako normalnih, tako i psihotičmnih oni koji imaju visok skor na psihoticizmu u odnosu na one koji imaju nizak skor, dobijaju takve razlike u skorovima na nekom verb, experimentalnom ili fiziološkom testu (koji razlikuje jasno normalne od psihotičnih) koje odgovaraju razlici između psihotičnih i normalnih
  • primer za to su analize sa genom HLA-B27
38
Q

taksonometrijske metode

A
  • da li je lat. sturktura korelacija među fenotipskim indikatorima taksonska (kategorije) ili netaktonska (dimenz, F)
39
Q

Meehel daje primer za meningitis

A
  • postoji veoma visoka telesna temperatura (preko 42) i strašan potiljačni bol
  • tu visoku zavisnost ustrojava jedan diskretan bolestan proces
40
Q

pomoću grafika se određuje vrednost cut-off skora

A
  • na x različiti skorovi
  • na y razlike između prosečnih aritmetičkih sredina drugog indikatora iznad i ispod tog cut-off skora
41
Q

kod meningitisa

A
  • x - temperatura
  • y - jačina glavobolje
  • za različite cut-off vrednosti temperature, računate su razlike između AS jačine glavobolje ispod tog cut-off skora i iznad njega
  • cutoff 38 - računa se razlika AS jačine glavobolje za ljude sa temp. preko i ispod 38 - prave se dve diskretne grupe
42
Q

za vrednost na vrhu grafika tj. grbu je najveća razlika između te 2 AS

A
  • tj. svi sa jakom glavoboljom su iznad 42, a svi sa slabijom ispod
43
Q

ako je lat. struktura taksonska (korelacije između x i y su posledica taksona)

A
  • grafik će biti konveksan
  • u suprotnom konkavan
  • takav grafik daje odgovor na pitanje da li ej reč o taksonu ili dimenz. F