gnoseoloski status T

Question 1

Nejgel govori o 3 osn. shvatanja o gnoseoloskom statusu T

Answer 1

1. realističko shvatanje
2. instrumentalističko shvatanje
3. deskriptivističko shvatanje

Question 2

1. realističko shvatanje

Answer 2

• njastarije
• termini koji figuriraju u naučnoj T (emp. potvrđenoj) stvarno postoje u smislu u kome postoje predmeti svakodnevnog isksutva

Question 3

realističko shvatanje na T gleda kao na

Answer 3

• istinite ili lažne iskaze
• iz tog razloga se može upititi i nekoliko zamerki

Question 4

prema realistickom shvatanju, T

Answer 4

• nije iskaz, već iskazna forma
• zamerka se rešava uvođenjem egzistencijalnih kvantifikatora (kao prefiksa iskaznih formi)
• iskazane forme se prevode u iskaze

Ako osoba ima osobinu K, onda je ona agresivna - iskazna forma
dok se ne odda prefiks - Postoji osobina K.

Question 5

naredni prigovor realističkog shvatanja se tiče da T uglavnom sadrže idealne ili granične pojmove

Answer 5

• koji se ne mogu dovesti u vezu sa exp. činjenicama pa je pitanje o istinitosti/lažnosti bespotrebno.
• kontraargument: posto u proveravanju T proveravamo celokupnost njenih H, ako T smatramo potvrđenom na osnovu E -> moramo smatrati i da su sve njene sastavne H takođe potvrđene.

Question 6

poslednji prigovor realističkom shvatanju

Answer 6

• upućen pojavi da se ponekad nespojive teorije koriste za obš. istih E činjenica.
• kontraargument da je simultana primena ovakvih različitih T -> pomoćno sredstvo koje će se napustiti čim se izgradi neprotivrečna i obuhvatna T

Question 7

2. instrum. shvatanje

Answer 7

• istorijski najmlađe
• T su samo pravila zaključivanja, tj. rukovodeći principi
• T nisu premise iz kojih se izvode zaključci
• nema smislapitati da li su naučne T istinite/ne, ni da li T liče na ono o čemu govore
• T su sa,o sredstva
• ne moramo reći da pojmovi referiraju na bilo šta realno (paljenje sijalice, ne veruje da postoji usmereno kretanje elektrona)

Question 8

instrumentalnisti koriste pojmobe

Answer 8

• kao objađnjenja nekih pojava
• prigovori realističkom ne pogađaju njih

Question 9

zamerka instrum. shvatanja

Answer 9

• često kontekst određuje da li je T rukovodeći princip ili premisa iz koje se izvode zaključci
• naučnici najčešće T tretiraju kao premise, a ne rukovodeći princip -> ponašaju se kao da su T zaista deo nekog dela prirode, a ne samo prinicipi na osnovu kojih se do takvih slika dolazi
• dosledni instrument. bi morao da se odriče egzistencije bilo kakvih naučnih ob. poput molekala, atoma ili svetlosnih talasa.

Question 10

3. deskriptivističko shvatanje

Answer 10

• T je samo jedan eliptični (skraćeni) opis nekog područja ljudskog iskustva
• T iskazi mogu prevesti u iskaze o nečemu što se može opaziti
• radikalni oblici: ako se želi izbeći postuliranje nesaznatljivih stvari, onda svi iskazi moraju biti definisani preko neposrednih čulnih podataka ili bar fizilakističkog objekt jezika, tj. jezika svakodnevnog zdravorazumskog grubog iskustva.

Question 11

bihejv. proizilazi iz

Answer 11

• deskriptivističkog shvatanja
• ne postuliraju nesaznatljive fenomene, već se drže strogo činjenica i tehnika merenja

Question 12

bihejv.

Answer 12

• pokušao da značenje onoga što postuliramo uvek bude vidljivo
• odstralnili m. stanja -> nisu deo realnosti

Question 13

kritike deskriptivističkom shvatanju

Answer 13

• neposredni čulni utisci nisu neposredne činjenice isk. nekakvi neinterpretirani atomi čulnog iskustva.
• nema svedočanstva koje bi nas uverilo da se iskazi nuake mogu prevesti na fenomenološki ili jezik grubog iskustva, tako da budu ekvivalentni po značenju ili logički.
• teško je zamisliti sve moguće verzije fenomenoloških iskaza koje mogu biti ekviv. T iskazima
• termini T su često definisani tako da nemaju određene ekvivalentne u eksperimentalnim činjenicama.