medijatori i moderatori kontinuiteta i promena Flashcards

1
Q

NV - g F
- Y - uspeh na TOI
- medijator O

A
  • opšta int direktno utiče na uspeh na TOI, a utiče i posredno preko otvorenosti, jer utiče na otvorenost, a što smo otvoreniji, to će više info pokupiti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

NV - g F
- Y - uspeh u školi
- moderator - predmet

A
  • opšta int utiče na uspeh u šk, a način na koji će uticati zavisi od toga koji je predmet u pitanju (viša r za mat, 0 r za fizičko)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

medijator

A
  • povezano
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

moderator

A
  • menja vezu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

medijatori i moderatori kontinuiteta i promena

A
  1. godine, t opseg i metode procene
  2. biosoc. tranzicije
  3. istorijski F
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q
  1. godine, t opseg i metode procene
A
  • koeficijenti stabilnosti rastu sa god, od 0.32 u detinjstvu, preko 0.55 do 30. god, a dostižu plato od 0.74 sa 50-0 god.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

koeficijenti stabilnosti opadaju ako se

A
  • povećava t interval između merenja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

tip crte ni pol nemaju efekta na konzistentnost

A
  • za sve crte je oko 0.50
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

različite metode procena daju razl. podatke

A
  • rejtinzi slično samoproceni, a opservacija P daje nešto drugačije podatke
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

samoprocenu možemo posmatrati kao kontinuitet

A
  • dok u slučaju opservacije tj. posmatranja od strane nebliskih drugih imamo uticaj situacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q
  1. biosoc. tranzicije
A
  • godine nisu samo prolazak t, dolazi i do bio i soc. promena, brak, pubertet, prvo zaposlenje, roditeljstvo
  • teorija paradoksalnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

razlikujemo trajektorije (dugoročne putanje) i tranzicije (kratkoročne promene)

A
  • one dovode do izvesnih promena, uglavnom apsolutnih, ali ne i diferencijalnih
  • kada se rodi dete, svi postanu savesniji, ali se ne menja rang među njima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

teorija paradoksalnosti

A
  • kada dođe nevreme i neočekivane promene, umesto promene L, samo se akcentuju preegzistirajuće IR u odgovoru na sredinske promene
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q
  1. istorijski F
A
  • neka specifičnost koja se reflektuje u generacijskim ef. je ograničenje svake longitudinalne studije
  • svaka generacija nosi sa sobom specifičnost datog t u kom živi
  • postoji nekoliko perspektiva
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

postoji nekoliko perspektiva

A
  1. metateorijska
  2. metodološka
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q
  1. metateorijska
A
  • govori da je generalizacija teška van istorijskog konteksta
17
Q
  1. metodološka
A
  • jednostavne longitudinalne studije konfundiraju uzrast, kohortu (t rođenja) i t period (t merenja)
18
Q

neki autori su izmerili indeks sekularnih trendova na CPI

A
  • odnosi se na to da koje stavke najviše koreliraju sa prostim t kada je test zadat
19
Q

socio-istorijska perspektiva se odnosi an

A
  • zavisnost ispoljavanja kontinuiteta P obrazaca od razl. epoha (pre je postojala kontrola slabe ego-kontrole sa konzumacijom alkohola)
20
Q

mehanizmi kontinuiteta

A
  1. uticaj genetike
  2. uticaj okoline
  3. transakcije osobe i okoline
    - reaktivne
    - evokativne
    - proaktivne
21
Q
  1. uticaj genetike
A
  • najznačajnije studije koje govore su studije o blizancima
  • ukazuju da su promene dečjeg temperamenta pod genetskim uticajem na ranom uzrastu
22
Q

ako postoji, doprinos genetike kod bliz? je neznatan

A
  • od adolescencije ka odraslom dobu -> tada najveći uticaj ima sredina
23
Q

kontinuitet - veliki procenat stabilnosti dečjeg temperamenta objašnjavaju

A
  • genetički F, a u odraslom dobu 80% kontinuiteta obš. genetički F, a postoji i potencijalan rezultat genetsko-sredinske r
24
Q
  1. uticaj sredine
A
  • postoji H da ako sredina ostaje konstanta, i L će
  • sredinotip
  • studije: ako se sredina proceni kao konstanta, sredinske r će biti sličnije veličine, kao i ličnosne
  • pitanje povezanosti dva smera ostaje otvoreno - da li je L odgovorna za stabilnost sredine ili sredina za stabilnost L
25
Q

reaktivne transakcije osobe i okoline

A
  • različite osobe različito doživljavaju, interpretiraju i reaguju na istu okolinu
26
Q

rane temp. tendencije i rana soc. iskustva stvaraju kod nas kongruentna očekivanja

A
  • a njih dalje ugrađujemo u self-koncept.
  • to uzrokuje selektivnu responzivnost na sredinu i izmamljivanje odgovora sredine i to nama dalje garantuje kontinuitet P
  • od značaja su k. F (svesni i ne)
27
Q

evokativne transakcije

A
  • L osobe pobuđuje distinktivne rk. drugih
  • svakog dana emitujemo rk. drugih, L se ispoljava kroz ekspresivno P (fac. ekspresije)
28
Q

kroz evociranje kongruentnih rk. drugih ljudi

A
  • vrši se promocija i kontinuitet dispozicionih karakt.
  • ovakva evokativna transakcija doprinosi kontinuitet oba učesnika
29
Q

proaktivne transakcije osobe i okoline

A
  • osobe akt. biraju ili stvaraju svoju okolinu, tj. biramo osobe koje su nam slične
  • najvažnije za razvoj L su interpersonalne okoline (prijatelji i partneri)
30
Q

proakt; asortativno sparivanje označava biranje partnera

A
  • koji su nam slični
  • ljudi se najviše slažu prema O, jer utiče na stavove i interesovanja
31
Q

mehanizmi promene

A
  1. reag. na kontigencije
  2. posmatranje sebe
  3. posmatranje drugih
  4. slušanje drugih
32
Q
  1. reag. na kontigencije
A
  • najjednostavnija, ali moćna T promene
  • sugeriše da Uč (meh. nagrade i kazni) deluje na P
  • razlikujemo expl. kontigencije koje deluju na ranijem uzrastu (roditelji koji vaspitavaju dete) i impl. kontigencije koje deluju na kasnijem uzrastu (poput zahteva soc. uloga, moguće je da ako ne fitujemo soc. uloge nas promene)
33
Q
  1. posmatranje sebe
A
  • ključni medijator promene (pogotovo u terapiji) je razmišljanje o sopstvenim postupcima
  • za razliku od reagovanja na kontigencije koje se odnosi na bih. aspekt, posmatranje sebe podrazumeva k.
34
Q

posmatranje sebe; do promena dolazi u komb. sredinskih kontigencija

A
  • i samouvida tj. moduliranjem bih. efekata kognicijom
35
Q

posmatranje sebe; prema modelu generalizacije uč. moguća je generalizacija P

A
  • na razl. aspekte putem internalizacije u self-koncept
  • ako se potrudimo da budemo organizovaniji za fax, možemo da postanemo takvi i u drugim aspektima života
36
Q
  1. posmatranje drugih
A
  • korz. soc. učenje
  • u ranijem periodu posmatramo roditelje, kasnije mentore
37
Q
  1. slušanje drugih
A
  • kritičan izvor info o nama samima koji potencijalno može da bude i izvor promena
38
Q

slušanje drugih; T identiteta

A
  • ljudi razvijaju značenje o sebi preko povratnih info koje dobijaju od drugih -> ukoliko postoji kontigencija (dobijamo fidbek koji je u saglasju sa našom samopercepcijom) to će dovesti do kontinuiteta u P, a ako je info suprotna, doći će do promene.
39
Q

slušanje drugih; emp. nalazi govore u prilog tome da ljudi traže fidbek

A
  • koji potvrđuje njihove samopercepcije, radije se povezuju sa takvim ljudima, proces je relativno nezavistan od evaluativne prirode fidbeka
  • ukratko, ne smušamo ako bi to podrazumevalo našu promenu