orbitofrontalni korteks i ličnost i kriminal Flashcards

1
Q

slučaj Fineasa Gejdža

A
    1. u Vermont, metal šipka probila levi obraz, izbila oko i izašla na prednjem telu temena.
  • perživeo
  • ležao, grčevi, bolnica
  • normalno govorio, nije imao nikakvih problema u sećanju, govoru, mišljenju, pamćenju
  • kako oštećenje mozga nije dovelo do oštećenja k. f
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Gejdž se oporavio, vratio na posao

A
  • nema k. ispada
  • saradnici konstantovali promene u P
  • ne promene u k.f.
  • promenila se L, radikalno različit
  • postao je easy-going, površan, neodgovaran, bez izdržljivosti i savesnosti na poslu
  • promena izražavanja; pre je bio učtiv i kontrolisan, sada je neretko govori opcscenosti.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Gejdž je postao

A
  • opušten, eratičan, nepredvidljiv i impulsivan
  • izgubio posao na pruzi, počeo da radi kao farmer, na kraju završio u cirkusu koji je kapitalizovao na okrutnosti prirode, tj. eksploatisao hormonalne varijante onog t.
  • otišao u Argentinu i bio gaučos - razvio ljubav o životinjama
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

dr. je primetio i da kod pac. sa lezijom istih moždanih regiona

A
  • sakupljačke navike
  • Gejdž postao kolekcionar raznovrsnih stvari
  • nakon toga se vraća u SAD, radi kao farmer, počeli epileptični napadi, postali sve gori i gori
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

nakon smrti, Gejdževa glava je odsečena i sačuvana u muzeju

A
  • jer je omogućila detaljno ispitivanje tog tipa povrede
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

lezije su obuhvatale oštećenje

A
  • ventromedijalngo prefrontalnog koretksa - vmPFC (ili orbitofrontalnog korteksa, OFC)
  • dok je lat. deo PFC korteksa (kontrola Pž, računanje, premeštanje pažnje sa S na S) ostao neoštećen
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

posledice oštećenja vmPFC

A
  1. neSB da se P saglasno sa soc. pravilima koje je prethodno naučio
  2. neSB da se izabere onaj pravac akcije koji će optimizovati njegove šanse za opstanak i uspeh u životu
  3. neSB planiranja budućnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Antonio Damasio se bavio tim povredama

A
  • prvi neurološki portret jedne specif. vrste problema koji liči na amoralno, proksimalno i psihopatsko P
  • ti mehanizmi imaju heuristilku snagu da objasne nešto što se u ps. tradicionalno pripisivalo soc. F
  • damas je imao 12 slučajeva lezija OFC
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

slučaj Eliot, imao meningiomu (benigni tumor)

A
  • u orbitofrontalnom predelu
  • nije osetio nikakve znake dok mengioma nije dostigla veličinu pomorandže
  • kada je on operisan i mengioma izvađen, Eliot je počeo da se P na sličan način kao Gejdž.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

posledice u P Eliot

A
  • pojedine stvari radio izvanredno dobro
  • na uštrb ostvarenja posla kao celine
  • iracionalan kada je reč o širem okviru P
  • kada je reč o užim P okovirima - kao da je postao superracionalan
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Eliot je bio vrh biznismen, imao poslovnu imperiju

A
  • posle operacije postao je nepredvidiv i iracionalan
  • loše procene realnosti u smislu ulaženja u biznis sa ljudima loše reputacije, pogrešne investicije, ulazio je u poslovne aranžmane koje čovek njegovog tipa nikada ne bi prihvatao
  • oni ga varao - on gubio novac i poslovna imperija se polako raspala
  • usledio je gubitak posla, potom dalje česte promene poslova i bankrotstvo
  • razvio i sakupljačke navike
  • dva razvoda
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Damasio svratio kod Eliota u kancelariju

A
  • Eliot organizovao kartoteku i ceo dan se bavio time da li je bolje prema redosledu dolazak ili abecedno
  • odsustvo emocije koje ljudi vezuju za razne ciljeve i prioritet u životu (propadaju ogromne investicije)
  • hijerarhija se uspostavlja na osnovu emocija, za KS je sve =
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Eliot je počeo da se ponaša kao računar

A
  • kao da je izgubio SB da emotivno markira opcije u životu
  • iz toga je sledila hiperracionalnost kada je reč o tesstovno ograničenim k. izazovima
  • sa druge strane se nije snalazio u složenim soc. situacijama
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

testovno P Eliota

A
  1. superioran IQ na WAIS skali - stand. klinički test za merenje INT
  2. multilingualna aphasia examination baterija testova namenjeniih procena razl. aspekata j. razumevanja i produkcija - normalan nalaz
  3. perceptualna SB, DM, KM, uč. novihčinjenica, j. kompetenca i aritmetička SB - netaknuti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

testovno P Eliota 2

A
  1. pažnja, SB fokusiranja na specif. m, sadržaj do tačke isključenja drugih - takođe intaktni (gubljenje Pž je veoma indikativno za mnoge k. Pć)
  2. postignuće na Wisconsin card Sorting test - u granicama normale; test za merenje šiftinga; 4 špila karata koje je moguće sređivati prema br. el, boji i obliku; krene se sa jednom klasif, u nekom trenutku se promeni si. klasifikacije, naj ko zadaje test ima z. da kaže prvih 10x tačno, a zatim netačno - promenio je si. klasifikacije; gleda se koliko se brzo ljudi snađu, meri fleksibilnost egzekutivne f koju zovemo šifting
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

testovno P Eliota 3

A
  1. SB estimacije na osnovu nepotpunog znanja čije rešenje podrazumeva povezivanje određenog br. nepovezanih činjenica (z. koji testira logičku kompetentnost, pažnju i RM) - u granicama normale
  2. profil na MMPI (klinički test L) - u granicama normale
  3. testovi soc. znanja - dobro znao pravila P u soc. sit i ispoljio normalno snalaženje u sit. koje zahtevaju finansijske odluke
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

testovno P Eliota 4

A
  1. uredan nalaz na soc. testovima koji su merili SB generisanja razl. opcija kao solucija za razl. soc. problematične sit, osvešćenost o razl. soc. konsekvencama, SB iznalaženja efektivnih sredstava za postizanje razl. soc. ciljeva, SB da se predvide soc. posledice nekih događaja i sl.
  2. standard issues moral judgment interview, na Kolbergovom testu nivoa moralnog rezonovanja Eliot je psotigao skor 4.5 koji indikuje dosta visok nivo moralnog rezonovanja (test meri nivo moralnosti od iznuđenje moralnosti do autonomne moralnosti što je 6/6 i dešava se izuzetno retko da ljudi postignu, tako da je 4.5 poena veliki uspeh)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

Damasio kao iskusan kliničar

A
  • da utvrdi sistematske relacije između insuficijencija u ps. funkcionisanju i tipa lezije
  • radi test dvostruke disocijacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

test dvostruke disocijacije

A
  1. naći si. korelacije između povreda određenih moždanih regiona i pć. Pa i k.
  2. validirati te nalaze ustanovljavanjem onoga što se naziva dvostruka disocijacija u kojoj povreda mesta A uzrokuje pć. X, ali ne i pć. Y, dok oštećenje B uzrokuje pć. Y, ali ne i X
  3. testirati H na novim slučajevima moždanog oštećenja, gde se utvrđuje da li povreda određenog mesta uzrokuje hipotetski ef. u P/k.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

zarvnjenost emocija

A
  • nakon Eliota, uvek je bila zabeležena komb. deficita u donošenju soc. relevantnih odluka i zaravnjenih emoc. i osećanja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

Damasio je naglašavao Eliotovu spremnost da zaravnjeno

A
  • govori o svim problemima u životu
  • Eliot nije imao psihogalv. rk. na S poput slike raskomadanog ljudskog tela (koja običnim izaziva šok i gađenje)
  • sam Eliot je tvrdio da je ranije drugačije reag, ali sada mu je svejedno
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

drastičnu neSB da se snalazi u složenim soc. situacijama

A
  • pratila je jedna vrsta emoc. pć.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

moć razuma i iskustvo idu zajedno

A
  • stanovište protivreči stavu cele zapadne filozofije koja pod uticajem Dekarta, smatrala da što je manja emocija, to je više racionalnosti, negiranjem emocija, ostaje više prostora za racionalnom,
24
Q

kod Eliota je primarni emoc. si. koji ide preko amigdala

A
  • ostao intatan, on je i dalje mogao da se raduje, tuguje i oseća gađenje i sl. (recimo, na pucanj revolvera bi se trgao i izvan bi bio snažan psihogalvanski refleks)
  • kada je u pitanju procesiranje k. info kao što je viđenje slike, nastaje problem i nema emotivne rk.
25
Q

šta je ustanovljeno testovima dvostruke disoc.

A
  1. ako je u pitanju lezija ventromed. regiona, bilat. oštećenje PFC je asoc sa pć. u soc. rezonovanju/donošenju odluka i emoc/oseć.
  2. (i obrnuto) - kada su pć. u soc. rezonovanju/donošenju soc. relevantnih odlika i emoc/osećanjima izdvojeni u odnosu na inače intaktni neurops. profil, oštećenje je najveće u ventromedijalnom regionu
    — pć. su najočigledniji u soc. domenu i svakodnevnom životu pac.
26
Q
  1. ako je u pitanju lezija ventromed. regiona, bilat. oštećenje PFC je asoc sa
A
  • pć. u soc. rezonovanju/donošenju odluka i emoc/oseć.
27
Q
  1. (i obrnuto) - kada su pć. u soc. rezonovanju/donošenju soc. relevantnih odlika i emoc/osećanjima izdvojeni u odnosu na inače intaktni neurops. profil
A
  • oštećenje je najveće u ventromedijalnom regionu
    — pć. su najočigledniji u soc. domenu i svakodnevnom životu pac.
28
Q

u slučajevima prefrontalnih lezija kada su LAT. I DORZ. sektori oštećeni u meri u kojoj je i ventromed. sektor ili više

A
  • tada se pored pć. u rezonovanju/donošenju odluka, javljaju i deficiti u pž, rm, j. artik, deficiti u k.
  • dorzolat delovi su zaduženi za kogn, sedište RM.
29
Q

anozognozija

A
  • kod pac. koji su imali lezije senzomotornog dela desnog korteksa (najčešće posledice moždanog udara)
  • dolazi do ispada iz f cele leve strane tela
30
Q

neobpično je da kod lezije u desnom (ali ne u levom) delu tela, praćena je

A
  • vrstom neverovatnog odsustva svesti pac. o tome šta se desilo
  • cela leva strana je nepokretna, pac. nesvestan toga, može da planira da igra fudbal
  • tek kada se suoči (pomeri nogu), kaže da ne ide
  • nakon nekog t kao da opet zaboravlja
  • kao da mora da je viz. suočena sa tim da bi priznala da nešto nije u redu
  • nesposobnosti da se update info o telesnom sistemu, praćenja je istom vrstom zaravnjenosti kod Eliota
31
Q

poremećaji soc. rezonovanja, donošenja soc. relevantnih odluka i emoc/osećanja

A
  • oštećenje ventromedijalnog regiona
  • oštećenje somatosenzornog korteksa desne hem
  • dodatno oštećenje delova lateralno i dorzalno u odnosu na ventromedijalni korteks
32
Q

oštećenje ventromed. regiona

A
  • dovodi do pć. rezonovanja/donošenja odluke i emoc./osećanja
  • naročito u L i soc. domenu
33
Q

oštećenje somatosenzornog korteksa desne hem, dovodi do

A
  • pć. rezonovanja/donošenja odluke i emoc/osećanja koji je kombinoban sa pć. u procesu bazičnog telesnog signalizovanja - anozognozija
34
Q

dodatno oštećenje delova lat. i dorzalno u odnosu na ventromedijalni korteks

A
  • vodi pć. rezonovanja i procesa donošenja odluka, ali na drugačiji način
  • pć. je obhuhvatniji, oštećuje int funkcionisanje u svim domenima
  • defekt je lokalizovan na reči, br, ob, prostor, više nego na ispadanja u L i soc. domenu (tj. ima pć. u kogniciji)
35
Q

zapažanje Damasija

A
  • ako su bazične bio regulacije neophodne za orijentaciju u L i soc. životu (iz evidencije o povezanosti n. sistema odgovornih za L i soc. adaptaciju), onda je p da će prirodna selekcija favorizovati onaj moždani dizajn kod kog će sub. si. odgovorni za soc. rezonovanje i donošenje odluka biti intimno povezani sa onim si. koji su dgovorni za bazične bio. regulacije
36
Q

emocije nekako moraju biti u bliskom dosluhu za mašinerijom

A
  • koja je odgovorna za donošenje k. odluka da bi se garantovao opstanak
37
Q

dispozicione reprezentacije

A
  • urođeno i stečeno znanje o telu, sp. svetu i mozgu koji interaguje sa telom i sp. svetom, kao i strategije za manipulaciju tim znanjem
38
Q

dispoz. reprez. su ps. konstrukti koji mogu biti

A
  • urođeni - bazične refleksne f koje su definisane pre svega radom hipotalamusa
  • posledica učenja - u PFC
39
Q

znanje dispozicionih reprezentacija

A
  • se koristi za upravljanje motornim i m. outputima
  • ono što sadrže nisu slike po sebi, već načini kako se rekonsturiše slika
40
Q

dispozicione reprezentacije se nalaze u zonama

A
  • konvergencije - skupovima neurona
  • zone konvergencije se nalaze širom asocijacionog korteksa (u režnjevima), bazalnim ganglijama i limbičkom sistemu
41
Q

konvergencione zone su komande o

A
  • bio regulacijama neophodnim za preživljavanje (kontrola metabolizma, drive, instinkta)
42
Q

dispozicione reprezentacije služe da uvežu dve mašinerije

A
  • k i emotivnu
43
Q

Damasio pravi razliku između

A
  • primarni i sekundarnih emocija
44
Q

primarne emoc. su

A
  • preegzistentne rk. na određene sredinske ili internalne S kao što su veličina, raspom tip pokreta, zvukova i mirisa, određene konfiguracije telesnih stanja
  • idu iz amigdala
45
Q

amigdale sadrže

A
  • dispozicione reprez. koje otkačinju telesno stanje karakt. za emociju straha i alteriraju k. procesiranje koje odgovara stanju straha
46
Q

iz amigdala kreće ono što ćemo mi telesno soetiti

A
  • kao strah
  • to će dalje uticati na naše k. funkcionisanje
47
Q

sekundarne emocije

A
  • k. reprezentacije telesnih stanja koje su uvek jukstapozicioniran tj. dovedene u vezu sa nekim k. ishodom
48
Q

ekundarne emoc. nastaju

A
  • iskustvom osećanja i stvaranja si. veza između kat. ob. sa jedne i primarnih emoc. sa druge
  • to su iskustva telesnih promena, kat. naših visceralnih i muskuloskeletnih stanja koja su povezana sa slikama drugih ob. i situacija (jukstapozicije slike telesnog stanja i slike nečeg drugog, kao što je vizuelna slika ili auditorna slika melodije)
49
Q

pozitivno ili negativno telesno stanje utiču na

A
  • stil i efikasnost kognicija
  • negativna telesna stanja usporavaju k. procese, generisanje slike, smanjuju njihovu raznolikost i rezonovanje čine neefikasnim
  • pozitivna stanja deluju suprotno
50
Q

kada sretnemo starog prijatelja nakon dugo t

A
  • svesno prizivamo m. preprez. sećanja na tog prijatelja
  • na nesvesnom nivou, PFC inicira automatski i nevoljno signale kao odgovore na te slike
  • prefrontalne dispozicione reprez. automatski i nesvesno šalju signal na amigdale i anteriorni cingulatni girus
51
Q
  1. svesno prizivamo m. preprez. sećanja na tog prijatelja
A
  • na neuralnom planu se ove reprez. dešavaju u razl. ranim senzornim sektorima (viz, aud, i dr.) topografski organizovane i razdvojene
  • sećanja - primarni ORž delovi
  • zone konvergencije u PFC pozivaju te slike sećanja
52
Q

znamo da kada se dese lezije koje dovode do gubitka osećaja za boje

A
  • takođe i sećanja nemaju boje, jer su blisko povezana sa PFC
53
Q
  1. na nesvesnom nivou, PFC inicira automatski i nevoljno signale kao odgovore na te slike
A
  • kada se setimo prijatelja, PFC dozove sliku sećanja i u vezi sa njom markiramo emoc. (setimo se kako smo lepo provodili vreme sa tim prijateljem i kako nam nedostaje)
54
Q
  1. prefrontalne dispozicione reprez. automatski i nesvesno šalju signal na amigdale i anteriorni cingulatni girus
    - dispozicione reprezentacije u tim regionima reaguju tako što
A
  • aktiviraju nukleuse ANS i inervišu viscelarne organe preko perifernih nerava
  • prosleđuju signalna moto si. koji inerviše mišiće u smislu karakteristične fac. ekspresije i telesnog stava
  • aktiviraju endokrini i peptidni si. koij utiče na telesna i moždana stanja
  • aktiviraju nespecif. neurotransmiterske nukleuse u moždanom stablu i bazalnom prednjem mozgu koji odašilju hem. poruke u različite delove telencefalona
55
Q

prve tri pomene utiču na telo

A
  • uzrokuju emoc. telesno stanje koje povratno utiče na limb. si. i somatosenz. si