bihejvioralna genetika Flashcards
1
Q
pir je disciplina koja se bavi pitanjima
A
- kako se ljudi međusobno razlikuju
- kako u beskrajnim načinima na koji se ljudi razlikuju detektovati razlike koje su važne za razumevanje P ljudi od onih koje su trivijalne
- kako redukovati IR na operativne dispozicione taksonomije koje pružaju najveću količinu info o ljudskom P
- zašto se razlikuju
- kako se to odražava na njihove (mal)adaptacije
2
Q
koji su to načini na koje se varijanse P - IR može dekomponovati s obzirom na sile koje ga oblikuju
A
- može se rastaviti na uticaj gena, sredine, njihove r i interakcije na P
- može se rastaviti na uticaj sit, dispozicija i njihove interakcije na P (centralna tema tokom 70s i 80s)
- može se rastaviti na uticaj F koji omogućuju opstanak heritabilnim IR u evolutivnom t (predmet evolucione psihologije)
3
Q
- može se rastaviti na uticaj gena, sredine, njihove r i interakcije na P
A
P = G + E + (G x E)
4
Q
P = G + E + (G x E)
A
P - fenotip
G - genotip
G x E - interakcija gena i sredine
E - sredina
5
Q
Vp = Cov(P)(P) = Vg+Ve+Vgxe + 2Cov(G)(E)
A
Vp - varijansa fenotipa - tj. kovarijansa fenotipa sa samim sobom
Vg - geni
Ve - sredina
Vgxe - interakcija gena i sredine
2Cov(G)(E) - korelacija gena i sredine
6
Q
P =
A
G + E + (G x E)
7
Q
Vp =
A
Cov(P)(P) = Vg + Ve + Vgxe + 2Cov(G)(E)
8
Q
uticaj gena, sredine, njihove r i interakcije na P
A
- da li postoji uticaj gena na P
- da li je važniji uticaj gena ili sredine na P
- da li postoji uticaj interakcije geni x sredina na P
- da li postoji korelativni uticaj genetskih i sredinskih uticaja na P
- koji su sredinski uticaji na P najvažniji
9
Q
ćeliji treba oko 8h da u potpunosti
A
- kopira svoj DNK
10
Q
ljudska DNK se sastoji oko tri hiljade miliona
A
- A, T, C i G na svakoj od strana heliksa
11
Q
ako bi se DNK razvukla iz 46 hromozoma jedne ćelije
A
- dužina bi iznosila više od 2m
12
Q
ako bi se razvukla DNK iz svih ćelija organizma nekog čoveka
A
- oko 100 milijardi to bi iznosilo oko 30 dužina Zemlja-Sunce-Zemlja
13
Q
ako bi genom bio knjiga
A
- ona bi bila debela kao 800 rečnika
- ako bi se kucalo 60 reči u min, 8h dnevno, trebalo bi 50g da se prekuca genom
- treba oko 3gb prostora za info koje stoje u genomu
14
Q
ljudi su 99.9% identični
A
- 0.1% razlikau genomu proizvodi sveukupne IR
15
Q
naši geni su neverovatno slični drugim oblicima života
A
- šimpanze imaj 98% gena
- miševi i ljudi 90% gena
- ribe-zebre i ljudi 85%
- muve i ljudi 50%
- valjkasti crvi i ljudi 40%
16
Q
manje od 2% ukupne DNK nosi info o proizvodnji proteina
A
- ostatak se pokrešno naziva junk - jer se radi o sekvencama koje izfleda da ništa ne koduju
- novi nalazi ukazuju da tih 98% DNA utiču na regulaciju gena koji kodiraju proteine
17
Q
the human genome project
A
- usmeren na identif. gena u dvostrukom heliksu
- u početku se računalo da će trajati 15g, ali kako se brzina procesora računa povećala, posao je skraćen i završen 2003. (13g)M
- znamo kako izgleda celokuna DNK čoveka - kada se razvuče 2m
18
Q
paralelno sa ljudima, the human genom project
A
- rađeno je i sekvenciranje genome ešerihije koli, vinske mušice i lab. miševa
- u novije vreme sekvencirana je i DNK neandertalaca - imamo 1-3% gena, praktično važi za sve neafričke narode
19
Q
homo sapiens se na tlu Izraela i Palestine
A
- mešao sa neandertalcima
- oni su bili svetle puti usled mutacije zbog prilagođavanja na hladnoću
- Homo sapiens su originalno crnci
20
Q
kontroverze
A
- ako su geni važni, pitanje slobodne volje i moralne pravde
- sa strane velikih ideologija, npr. komunističke ili američkog sistema vrednosti koji počiva na ideji važnosti sredinskih F - te tvrdnje o genima deluju problematično
21
Q
Eugenika
A
- pokret za poboljšanje genetskog kvaliteta ljudi
- pre WWII, većina psihologa (Katel, Spirman) zastupali ovo stanovište
- ne podrazumeva nužno eliminaciju - to bi bila vrsta soc. podrške koji će omogućiti napredovanje ljudske rase
22
Q
čak i kad ne bi bila problematična etički, Eugenika
A
- postoji otološli jaz između emp. realnosti i vrednosnog si. - nema jednoznačne veze
- možemo tvrditi da želimo da društvo bude uspešno i pametno, ali to možemo definisati na razl. načine
- možemo obeshrabrivati razmnožavanje onih za koje smatramo da nisu dovoljno podesni za takvo društvo, a isto tako možemo reći da treba da ne damo ništa onima koji imaju šanse da budu pametni, a treba davati onima koji su u startu zakinuti
23
Q
problem eugenike je
A
- efikasnost
- za eliminaciju retkih recesivnih homozigota za fenilketonuriju treba 100 generacija, tj. 3000g da se frekvencija smanji na pola
- do toga dolazi jer homozigoti nastaju od heterozigota - pa ako nema načina da se spreči razmnožavanje heterozigota, nema koristi od eugenike
24
Q
fenilketonurija je bolest koja je posledic nedostatka
A
- fenilalanina za metabolizam triptofana
- pokazuje se kada nema fenilalanina dolazi do toksičnog nagomilavanja u mozgu koji dovode do teških promena koji se završava idiotijom
- ako poznajemo genetičku info, uz laku sredinsku intervenciju - smanji se unos triptofana kroz hranu -> ništa od ovoga se ne dešava
25
Q
očekivanje od eutelegeneze tj. selekcije sperme
A
- ako čovek sa IQ 145 tj. 3 sd iznad proseka oplodi sve žene na svetu, prosečan IQ bi se popeo sa 100 na 111
- veći bi bili rizici, nego koristi zbog antagonističke plejotropije gena
26
Q
kvantitativna genetika je
A
- grana genetike koja proučava nasleđivanje i varijabinost poligenetskih osobina (osobine koje su kodirane velikim br. gena) u populaciji
- na te osobine u velikoj meri utiču F sredine
27
Q
fenotipi ovakvih osobina (visina, težina) se distribuiraju duž kontinuuma
A
- i imaju normalnu raspodelu
- to nije slučaj sa kvalitativnim osobinama koje su kodirane jednim ili veoma malim br. gena (krvna grupa)
- zbog toga se u kvantitativnoj genetici upotrebljavjau stat. mere kao što su veličina ef, varijansa
28
Q
- genetske razl. između individua mogu proizvesti fenotipske IR
A
- gen. razlike mogu voditi fenotipskim razlikama, čak i za kompleksna, visoko poligenska P na koja utiču i negenetički F
- metode kvantitativne gen. procenjuju uticaj genetske varijabilnosti bez obzira na njenu molekulsku osnovu
29
Q
- u meri u kojoj je nasleđe važno, očekivana fenotipska sličnost među rođacima je f njihove gen. sličnosti
A
- ako je P važno, rođaci će biti fenotipski slični
30
Q
fraternalni blizanci (dizigotni)
A
- braća i sestre koji su se zajedno razvijali u materici i u isto t su rođeni
- razvijaju se iz nezavisnih zigota, genetski su isto što i brat i sestra
31
Q
identični blizanci (monozigotni)
A
- gen. replikanti
- razvijaju se iz istog zigoa koji se iz još nerasvetljenih razloga, podeli
- ako se podela desila do 5. dana posle začeća - razvijaće se u zasebnom amnipunu (unutrašnja opna placente) i horionu (sp. opna placente)
32
Q
ako se podela zigota desi između 5. i 10. dana
A
- onda će deliti horion, ali ne i amnion
33
Q
ako se podela desila do 5. dana posle začeća
A
- razvijaće se u zasebnom amnipunu (unutrašnja opna placente) i horionu (sp. opna placente)
34
Q
ako se podela desila još kasnije, nakon deset dana
A
- onda će biti sijamski blizanci
35
Q
u SAD na svaka 83 porođaja dolazi jedan blizanački
A
- računa se da čak 20% fetusa ima blizanca, ali samo 5% njih preživi do porođaja
36
Q
otprilike 1/3 rođenih blizanaca su dizigotna braća i sestre
A
- 1/3 su dizigotni jednopolni blizanci
- 1/3 su identični blizanci
37
Q
- genetska varijansa se ne može dekomponovati na aditivnu i neaditivnu komponentu
A
- aditivni genetski ef.
- neaditivna genetska varijansa
- dominacija
- epistazis
38
Q
- aditivni genetski ef.
A
- kombinovati ef. genetskih atela na nekom lokusu, jednak je sumi njihovih indiv. ef.
- aditivnost implicira da na ef. određenog alela ne utiču aleli sa ostalih lokusa
39
Q
- neaditivna genetska varijansa se odnosi na 2 tipa interakcije
A
- dominacija - interakt. ef. alela sa istog lokusa
- epistazis - interakt. ef. alela sa razl. lokusa
40
Q
kod aditivne forme
A
- svakim narednim dom. alelom se pojačava, dodaje osobina (nema kod bb, malo kod Bb, max kod BB)
41
Q
kod neaditivne forme - dominacija
A
- u bb formi se ne isoljava uopšte, a onda je max ispoljen kad postoji makar jedan B alel i ne ispoljava se ništa jače u formi BB (na slici debljom linijom)
42
Q
- sredinske razlike između individua mogu proizvesti fenotipske IR
A
- bihejv.-genetičke studije su zapravo ključni dokaz za snažniji uticaj sredine u na P
- nešto snažniji uticaj sredine nego gena
- kada kažemo sredina - u tom kontekstu se odnosi na sve energičke uticaje - ne samo pedagoška isk. i ono što se tradicionalno u ps. smatra sredinom - odgajanje dece, vaspitanje… već i prenatalni ef. droga i alkohola, sredinski uticaji na DNK
43
Q
- kvantitativni genetski parametri će se promeniti kada se promene genetski i sredinski izvori varijanse
A
- Fr gena se menjaju u populaciji usled prirodne selekcije, migracija
- promene se dešavaju i usled asertivnog sparivanja i ukrštanja u srodstvu
44
Q
- sredinska varijansa na nekoj crti se može dekomponovati
A
- na komponentu deljenu od strane članova porodice i komponentu koja mije deljena
45
Q
- sredinska varijansa na nekoj crti se može dekomponovati na komponentu deljenu od strane članova porodice i komponentu koja nije deljena
A
- zajednička (deljena) sredina je ona koje članove porodice čini sličnima, a ono što preostane od sredinske varijanse je nedeljena, nezavisna i zasebna sredina
46
Q
- pored postojanja glavnog ef. nasleđa i sredine
A
- na fenotipsku varijantu utiče i genotip-sredina interakcija
47
Q
- pored postojanja glavnog ef. nasleđa i sredine na fenotipsku varijantu utiče i genotip-sredina interakcija
A
- statističko značenje interakcij: ef. sredinskih F mogu zavisiti od genotipa
- primer: N i neN deca se ne razlikuju kada odrastaju u stab. sredini, ali nestabilnoj - mogu se javiti kod neurotične, a ne kod neN
48
Q
- hereditet može uticati na
A
- sredinske mere, kao i na mere korelacije sredinskih i P mera
49
Q
- hereditet može uticati na sredinske mere, kao i na mere korelacije sredinskih i P mera
A
- da li je sredina zaista sammo sredina
- uticaj roditelja je ključan - pozitivan utpicaj tople porodičen atmosfere mnogo utiče na P dece, ali postoje neke studije koje su promenile način na koji posmatramo takve r
50
Q
istraživanja pokazuju da su MZ blizanci sličniji u proceni
A
- porodične emoc. atmosfere od DZ blizanaca, ali ne i u proceni porodične kontrole
- utvrđeno i kod blizanaca odgojenih odvojeno (i MZ i DZ; odgajani MZ u razl. porodicama se slažu, a DZ iz razl. porodica se ne slažu)
51
Q
psiholozi su se pitali da li je to do sličnosti percepcije
A
- ako su MZ blizanci ljubazni i fini, onda im sredina bilo da je dobra ili loša deluje fino
- ako su antagonistični - svi će delovati neprijateljski nastrojeni
- ili je emocionalni ton porodice zaista sličniji za MZ nego DZ
52
Q
pokazalo se da velikim delom količina slaganja u adoptivnoj porodici zavisi od gen. materijala
A
- koje dete koje je usvojeno donosi u tu porodicu
- posmatranja u porodici usvojene dece pokazuju veću sl. u P roditelja prema deci koja su gen. slična nego onoj koja to nisu.
53
Q
genetika boji ono što smo ranije smatrali
A
- isključivo sredinskom komponentom
54
Q
- na fenotipsku varijansu može uticati i
A
- genotip-sredina korelacija
55
Q
- na fenotipsku varijansu može uticati i genotip-sredina korelacija
A
- pasivna genotip-sredina r
- reaktivna genotip-sredina r
- aktivna genotip-sredina r
56
Q
- pasivna genotip-sredina r
A
- sit. kada deca dele sredinske i gen. uticaje sa drugim članovima porodice, pa tako pasivno nasleđuju sredinske uticaje koji koreliraju sa njihovim gen. rpedispozicijama
(otac krimi, dete pomalo agr, ako otac bije majku, ta agr se sredinski podstiče i kod deteta koje već ima genetsku predispoziciju)
57
Q
- reaktivna genotip-sredina r
A
- P koje je posledica reag. sredine na detetove gen. potencijale
58
Q
- aktivna genotip-sredina r
A
- kada dete akt. selektuje ili kreira sredinu koja korelira sa njegovim gen. karakt.
59
Q
- r između crta mogu biti posredovane
A
- gen. ili sredinski
60
Q
- r između crta mogu biti posredovane gen. ili sredinski
A
- moguće je da 2 fenotipske mere ne koreliraju, ali da isti geni utiču na te osobine
- dok su im sredinski uticaji opozitni, pa se ne dobije na fenotipskom nivou nikakva r
- moguće je da 2 fenotipske mere koreliraju, da su obe gen. uslovljene, ali da je veza među njima sredinska (ako razl. geni utiču na te dve mere)
