Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

pir > Klonindžer > Flashcards

Klonindžer Flashcards

1
Q

Klonindžer T naziva

A
  • opštom biosoc. T koja je bazirana na sintezi info studija porodice, longitud. koje se tiču razvoja osoba, studija strukt. L, kao i neurofarma. i neuroanatom. studija USL i učenja P kod ljudi i životinja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Klonindžer navodi nedostatke postojećih si. korišćenih za dijagnostifikovanje pć.

A
  • ističući da među njima postoji veliko neslaganje oko kriterijuma koje koriste priliko uspostavljanja dijagnoza i kat koje
    izdvajaju
  • ono na čemu insistiraju u velikoj meri zavisi od trenutnog stanovišta koje u trenutku njihovog nastanka vlada u ps, umesto da zavisi od činjenica.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

pri istraživanju norm. crta L nertko se dešavalo da se dobiju nenormalne raspodele

A
  • Klonindžer: na osnovu emp. podataka se mogu izdvojiti
    3 glavne dim. L duž kojih se može smestiti svaka individua
  • daju normalnu raspodelu i međusobno su nezavisne.
  • ne postoji r između 3 normalne i 3 abnormalne crte ličnosti.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

kao glavnu teškoću u definisanju normalnih i ab crta L, na osnovu postojećih emp. nalaza, navodi

A
  • ograničenja FA koju smatra dobrom samo za određenje broja postojećih dim., ali ne i
    toga šta leži u njihovoj osnovi.
  • navodi i teškoću kada je reč o korišćenju bio. podataka pri zaključivanju o struktiri varijacija u P, budući da varijacije u P nisu samo produkt genetskih F, već i sredinskih.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

još jedno ograničenje - nemogučnost objedinjavanja nalaza dobijenih FA

A
  • koji se tiču struktire L sa nalazima T učenja koje izdvajaju relevantne soc. i sredinske F koji utiču na P individue, i neurobio. nalaza koji se tiču motivacije i učenja.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Klonindžer smatra da njegov pristup otklanja sve prethodno navedene probleme

A
  • 3 latentne, gen. uslovljene bazične dim. L koje se manifestuju u ranom
    životnom dobu, stabilne su tokom t i doprinose razvoju navika - crte temperamenta
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

crte temperamenta

A
  • potraga za novinom
  • izbegavanje štete
  • zavisnost od nagrade
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

potraga za nagradom

A
  • tendencija intenzivnog ushićenja i uzbuđenja kao Rk na novu stimulaciju, nagoveštaj nagrade i ukidanje kazne, što dovodi do pojave eksplorativnih aktivnosti, traganja za nagradama, kao i izbegavanja monotonije i kazne.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

izbegavanje štete

A
  • uč. inhibicije Rk kako bi se izbegla kazna, novina ili izostanak nagrade.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

zavisnost od nagrade

A
  • intenzivna Rk u situaciji
    nagrađivanja, posebno pri soc. odobravanja, iskazivanja osećanja i pomoći, pri čemu osoba teži da održi P koje je dovelo do nagrade.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Klonindžerove 3 dimenz. dovode i do pojedinih

A
  • varijacija u moždanom si.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

dim. izbegavanja štete utiče na P na
preostale 2 dim. i dovodi do

A
  • inh. istraživanja nesigurnih i nepoznatih situacija, kao i pasivnom izbegavanju kažnjavanja i izostanka nagrade.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

dimenz. zavisnosti od angrade

A
  • izostajanje nagrade navodi na traženje nagrade
  • izbegavanje štete inhibira takvo P, te je rezultujuće P balans između održavanja i gašenja.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

zavisnost od nagrade dovodi do održavanja prethodno nagrađivanih P, dok

A
  • potraga za novinom vodi pojavi novih oblika P za koje se smatra da mogu biti nagrađeni.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

iznadprosečne individue na dim. potrage za novinom, i prosečne na ostale 2, opisuju se kao

A
  • impulsivne, eksplorativne, nestalne, temperamentne,
    brzo usvajaju nova interesovanja i uključuju se u nove aktivnosti, zanemaruju detalje, lako im
    se omete pži, brzo im postane dosadno, lako ih je isprovocirati na borbu ili bekstvo…
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

osobe koje su niže na dimenziji potrage za novinom i prosečne na ostale 2

A
  • teško stiču nova interesovanja, preokupirane su sitnim detaljima, dugo razmišljaju pre donošenja odluke, rigidne su, netemperamentne, istrajne, dobrog vladanja…
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

dopaminergične ć. srednjeg mozga primaju info iz nekoliko čulnih izvora nakon čega primljene impulse projektuju

A
  • u koru velikog mozga što dovodi do aktivacije nekog P odnosno eksploracije novih sredinskih S, potrage za potencijalnim nagradama i izbegavanje kazni.
  • ovakvo P, praćeno je i određenim
    fiziol. promenama, tj. povećanim br. otkucaja srca i sniženim pragom
    osetljivosti.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

dopaminergični si. imaju ulogu u upravljanju P

A
  • u odnosu na nove S preko nigrostrijatnih, mezolimbičkih (iz ventralnog tegmentuma ka limb. si.) i mezofrontalnih (iz ventralnog tegmentuma ka neokorteksu) projekcija.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

amigdala je uključena u rk. izbegavanja

A
  • pripreme za borbu i bekstvo, zajedno sa korteksom i hipotalamusom.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

impulsi koji bivaju dopremljeni do dopaminergičnih ć prolaze kroz

A
  • ushodne puteve retikularne formacije, nishodne puteve hipotalamusa i povratnu spregu
    korteksa preko amigdanla i kaudatuma.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

stim. dopaminskih centara u mozgu dovodi do povećanja

A
  • moto akt, kao i osećaja zadovoljstva, dok na primer oštećenja noradrenalinskih centara u locusu coeruleusu ne utiču na promene u P pri režima kontinuiranog potkr.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

lezije nucleusa acumbesa i ventralnog tegmentuma dovode i do oštećenja dopaminskih centara

A
  • rezultira zanemarivanjem novih sredinskih S i ublažavanja istraživačkog P, dok parcijalne lezije mogu dovesti do hiperaktivnosti.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

Amfetamin, kokain i alkohol (dopaminski agonisti – podstiču lučenje dopamina) dovode do

A
  • bihejvioralne aktivacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

haloperidol (dopaminski bloker) dovodi do

A
  • smanjenja istraživačkog P i Rk na + potkr.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

natprosek na dim. izbegavanja štete i prosečne na preostale 2
opisane su kao

A
  • kao oprezne, napete, uplašene, stidljive i gotovo uvek zabrinute,
  • oni ispod proseka okarakterisani kao puni poverenja, relaksirani,
    optimistični, bezbrižni, predusretljivi i energični.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

P na dimenziji izbegavanja štete je uslovljeno akt. u

A
  • septohipokampalnom si, serotoninskim centrima u
    strukt. rapha nucleus i u moždanom stablu (projektuju se na limb. si. i
    PFC), kao i acetilholinskim centrima u frontalnom neokorteksu.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

septohipokampalni si. funkcioniše po principu poređenja predviđanja

A
  • događaja i aktuelne događaje pa ukoliko se pojave neočekivani događaji, prekida P.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

serotoninske projekcije koje idu od rapha jedara do crne supstancije

A
  • inhibiraju dopaminergične n i
    ključni su za inhibitorno usl. u situacijama kažnjavanja ili izostanka nagrade.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

acetilholinske projekcije u sit. u kojima P nije praćeno nagradom ili izostankom kazne dovodi do

A
  • lučenja hormona stresa.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

anksiolitici ne ometaju sticanje
averz. rk. KU kada se neutrlani S tumači kao signal averzivnog

A
  • ali imaju inhibirajuće dejstvo u situacijama IU kada je
    izvedena Rk signal izostajanja nagrade ili kažnjavanja.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

anksiolitici smanjuju galvansku rk. kože pri

A
  • pojavljivanju pretećeg S bilo u klasičnom, bilo u IU, a deluju tako što inhibiraju projekcije serotonina.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
32
Q

iznad proseka na dim. zavisnosti od nagrade, a prosečni na preostale 2 opisani su kao

A
  • strajni, marljivi, topli, saosećajni i sentimentalni, čak
    i SB da odlažu trenutne manje nagrade očekivanju veće,
  • ispodprosečni: mogu biti pisani kao emoc. hladni, praktični, oštri i nezavisni, reaguju na nagrade kao
    što su novac i neosetljivi su na soc. potkr. pri čemu takođe prekidaju one radnje za koje uvide da im ne mogu omogućiti željenu nagradu.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
33
Q

H se da je norepinefrin
glavni modulator P karakterističnog za dimenziju zavisnosti od nagrade

A
  • te da olakšava usl. na signale nagrađivanja i oslobođenja od kazni, kao i da ima ulogu u uč. i pa. novih asoc.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
34
Q

gl. putevi (norepinefrin) potiču iz locusa caeruleusa u ponsu i projektuju se na

A
  • hipotalamus i limb. sturkt. nakon čega se granaju po čitavom korteksu.
  • br. je mali ali se oni granaju po čitavom mozgu, budući da imaju veoma dugačke aksone čija sinaptička proširenja sadrže veliki br. vezikula sa norepinefrinom, mada samo 5% ovih n.
    ostvaruje sinapse sa korteksom, dok ostatak kontroliše neuronsku aktivnost i Rkdrugih na novopristigle impulse, te na taj način omogućava razlikovanje važnih od nevažnih S.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
35
Q

inh. dejstva noradrenalina kod ljudi deluje na

A
  • slabije učenje asoc.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
36
Q

kod lezije locusa caeruleusa, onemogućeno je dejstvo norepinefrina što utiče na SB učenja asocijacija

A
  • karakteristična pojava za Korsakovljev sindrom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
37
Q

norepinefrin kod ljudi olakšava proces

A
  • uslovljavanja generalno
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
38
Q

studije glodara sa druge strane pokazuju da norepinefrin u većoj meri utiče na usl. signala
nagrade i odsustva kazne,

A
  • nego odsustva nagrade i kažnjavanja
  • objaš: u prirodnim uslovima će se dejstvo norepinefrina snažnije ispoljiti u sit. na početku nagrađivanja ili na kraju kažnjavanja.
39
Q

kada je reč o verb. odobravanju kao
soc. potkrepljenju, individue sa povećanom osetljivošću na norepinefrin reaguju na

A
  • signale soc. sentimenata i ostaju u traženju nagrade, čak i kada je ona odsustna
40
Q

oni koji imaju nižu osetljivost na norepinefrin - tj. povećanu bazalnu noradrenergičnu akt. su

A
  • praktičniji i brži u prestanku vršenja akt. koje im ne donose nagradu
41
Q

dopaminergični si. utiče na usvajanje nagrađivanog P dok noradrenergični na

A
  • njegovo održavanje
42
Q

si. održavanja P deluje kao protivteža si. inhibicije

A
  • svaki od njih reaguje drugačije na kažnjavanje ili izostanak nagrade.
43
Q

biogenetičke predispozicije rk. svake dim. na izložene S su
međusobno povezane i deluju u interakciji omogućavajući

A
  • raznovrsne Rk na kaznu,
    nagradu i novinu, a razlikuju se od individue do individue.
  • ista rk. karakteristična za 1 nivo može biti razl. ispoljena zavisno od preostale 2 dim.
    — (npr. socijabilnost se može definisati kao rado upuštanje u nova poznanstva ako je reč o izraženijoj dim. potrage za novinom i proseku na preostale 2 dim, kao poverenje kada je u pitanju izražena dim. izbegavanja štete i prosek na preostale dve, i kao topao i simpatičan u situaciji izraženosti na dim. zavisnosti od nagrade i proseka na preostale
    2 dim.).
44
Q

za opis i dijagnostiku modaliteta L
konstruisao je strukturisani klinički intervju koji uključuje

A
  • sedmostepene rejting skale koje
    služe za procene položaja individue na svakoj od dimenzija (TIPS).
44
Q

Klonindžer daje opis devijacija P II reda

A
  • kako bi povećao deskriptivnu validnost i moć dijagnostifikovanja
  • na taj način, posmatrajući
    ekstreme na 2 bazične dim, dobija 6 crta L II reda.
45
Q

trodimenzionalni upitnik L (TPQ)

A
  • Klonindžer - provera modela
  • rez. IC na ovom upitniku, poređeni sa Ajzenkovim EPQ-im potvrđuju ovaj model
46
Q

postoji 8 mogućih devijacija P na te 3 dim.

A
  • koje odgovaraju tradicionalnim opisima pć.
47
Q

Klonindžer smatra da crte L II reda nije dobro upotrebljavati nezavisno od bazičnih crta L, jer

A
  • različiti sklopovi L mogu nastati kada je osoba visoka na jednoj dim. i umereno niska na drugoj i kada je izrazito visok na obe dim.
  • najbolja je upotreba obe
    kategorije crta L radi smanjenja preklapanja kat. i povećanja deskr.
    validnosti i moći dijagnostifikovanja.
48
Q

Klonindžer smatra da bliskost između tradic. kat. pć. L i ekstremnih modaliteta normalne L, sugerišu da se adaptivne i neadaptivne crte L

A
  • ne razlikuju po svojoj bio. osnovi, te da razlikovanje normalne od abnormalne L, zavisi od konkretnih situacija u kojima se P odvija.
49
Q

razl. studije pokazuju važnost soc. učenja za uspešnu adaptaciju budući da je sklonost ka pć. P povećana kod pojedinaca koji potiču iz porodica sa
niskim sesom

A
  • u kojima je bilo zastupljeno slabo ili nedosledno sprovođenje kazni u cilju disciplinovanja, čiji su roditelji kriminalci itd.
50
Q

Pć. L se mogu posmatrati

A
  • kao ekstremne varijante crta L koje vode neadaptivnom P.
51
Q

Klonindžer smatra da averzivno USL u detinjstvu doprinosi procesu sazrevanja, tako što pojačava P karakteristično za

A
  • izbegavanje štete, te jedinka postaje opreznija i manje radoznala, i umanjuje neke vrste P karakteristične za zavisnost od nagrade i potragu za novinom.
52
Q

Klonindžer dopušta i postojanje četvrte bazične dimenz. L

A
  • koju je najpre smatrao delom dim. zavisnosti od nagrade, pa je naknadno ustanovio da se radi o
    nezavisnoj dim -> istrajnosti nasuprot frustraciji i iscrpljenosti.
53
Q

Klonindžerova 4. dimenzija L

A
  • istrajnost nasuprot frustraciji i iscrpljenosti
54
Q

autor smatra da ove dim. razlikuju klase pć. L. što se vidi na osnovu

A
  • položaja osoba sa pć. na ovim dimenzijama
  • međutim: ne razlikuju jedinke koje imaju pć. od jedinki koje su samo ekstremne na ovim dim.
  • aspekt karakternih crta
55
Q

Klonindžer zaključuje da postoji još neki aspekt L koji se nalazi u osnovi razlikovanja prisustva i odsustva Pć.

A
  • karakterne crte
56
Q

Klonindžer govori o epigenezi karaktera

A
  • pojavi novih crta usled delovanja sredinskih uticaja na nekom uzrastu.
57
Q

razvoj karaktera je određen

A
  • uč. putem uviđanja
  • reorganizacijom self. koncepta
57
Q

razvoj karaktera se može opisati kao proces tokom koga urođeni F temperamenta (crte temperamenta tj. bazične crte L) motivišu učenje putem uviđanja

A
  • koje vodi formiranju određenih tipova self-koncepata koji
    određuju značaj S koje jedinka opaža i na koje reaguje, odnosno koji na osnovu iskustva obezbeđuju adaptivne Rk.
57
Q

karakter se po Klonindžerovom mišljenju može opisati kao

A
  • skonost da se reaguje na određeni način koji je u vezi sa self-konceptom, koji je u skladu sa tim kako jedinka opaža dati S u skladu sa određenim okolnostima.
58
Q

Svaki nivo self-koncepta odgovara jednoj od tri dimenzije karaktera:

A
  1. samodirektivnost
  2. kooperativnost
  3. samotranscedencija
58
Q

postoje 3 nivoa self-koncepta

A
  1. u kojoj meri osoba doživljava sebe kao autonomnu individuu;
  2. u kojoj meri pojedinac doživljava sebe kao sastavni deo neke
    zajednice;
  3. u kojoj meri individua doživljava sebe kao sastavni deo svih stvari tj. neke sveprožimajuće celine.
59
Q

ljudi - učenje uviđanjem obuhvata verb. uč. - učenje kako se uči i apstraktne konceptualizacije koje
utiču na bihejvioralne ciljeve i očekivanja

A
  • uviđanje značenja i značaja S na
    osnovu čulnih info koje se procesiraju u hipokampusu i dobijaju svoje apstraktne
    reprezentacije u asoc. korteksu.
60
Q

osim konceptualnog uč. postoji i nesvesno uč.

A
  • presemantičko perceptualno procesiranje koje kodira VSpac. karakteristike S (=> značenje S) i afektivnu valencu (=> značaj
    S).
61
Q

ovim tipovima učenja odgovaraju i 2 mem. si. koji imaju drugačiju
fiziološku osnovu:

A
  • svesni - baziran na konceptima
  • nesvesni - baziran na perceptima.
62
Q

asoc. uč. poput IU navika i afekt. Rk, bazira se na perceptualnom Uč.

A
  • dok se verb. uč. bazira na konceptualnom, budući da je koncept. uč. svesno i apstraktno-simb., pa omogućava simb. komunikaciju koja može uticati na očekivanja, a samim tim i na P
63
Q

4 bazične dimenzije L uključuju

A
  • automatske, prekonceptualne rk. na S
64
Q

karakterne crte su bazirane na

A
  • konceptualnom Uč. koje omogućava izgradnju self-koncepta koji utiče na P.
65
Q

individue sa zrelim L imaju veru u sebe

A
  • kooperativne su i najverovatnije samoaktualizovane.
66
Q

Klonindžerov sedmofaktorski model L obuhvata strukturu i razvoj L kao kompleksnog si. koji se sastoji

A
  • od razl, ali interaktivnih domena karaktera
  • 4 univerz. dimenzije temperamenta
  • 3 univerz. dimenzije karaktera
  • njihov specif. sklop određuje tip L, ali i prisustvo Pć.
67
Q

Klonindžer je smatrao da se
fenotipska struktura L može značajno razlikovati od

A
  • biogenetske strukture koja joj je u osnovi.
68
Q

dim. temperamenata su genetski

A
  • homogene i nezavisne
  • zasnovane na neurobio. osnovama funkcionalne organizacije CNS-a koja je u osnovi KU i IU.
69
Q

crte temperamenta određuju način reagovanja na nove situacije

A
  • u odnosu na kaznu i +potkr.
70
Q

4 crte temperamenta su

A
  1. potraga za novim
  2. izbegavanje povrede
  3. zavisnost od nagrde
  4. perzistencija
  • funkcionalno su povezane i rezultat njihove interakcije je pojava integralnih obrazaca P
71
Q
  1. potraga za novim
A
  • skup navika za iniciranje i aktiviranje P i povezana je sa impulsivnošću, istraživačkom radoznalošću i sl.
72
Q
  1. izbegavanje povrede
A
  • tendencija da se inh. ili prekinu P, povezana je sa anx, povučenošću i sl.
73
Q
  1. zavisnost od nagrde
A
  • nasleđena osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg
    P.
  • obuhvata sentimentalnost, srdačnost, privrženost itd.
74
Q
  1. perzistencija
A
  • istrajnost uprkos frustraciji i zamoru, ukazuje na marljivost, upornost, ambicioznost.
75
Q

karakterne crte nastaju kroz proces soc. učenja, ali na

A
  • naslednim temperamentalnim
    osnovama razvijaju se i kasnije.
  • razvoj počiva na k. učenju, Pa i konceptualnom miš. koje aktivira različite sktrukture CNS-a.
76
Q
  1. samo-direktivnost
A
  • SB prilagođavanja svog P situaciji,
    ličnim ciljevima i vrednostima, odnosi se na zrelost, efikasnost, organizovanost i sl.
76
Q

3 dimenzije karaktera su

A
  1. samo-direktivnost
  2. kooperativnost
  3. samo-transcedencija
76
Q
  1. kooperativnost
A
  • dim. prihvatanja drugih ljudi.
  • odnosi se na tolereantnost, empatiju, saosećajnost i sl.
77
Q
  1. samo-transcedencija
A
  • duhovne aspekte L i obuhvata SB za samozaborav, obuzetost idejom, doživljaj duhovnog jedinstva sa svetom i sl.
78
Q

najveće +r dobijene su između

A
  • N i izbegavanja povrede
79
Q

najviše neg. r su između

A
  • N i samousmerenosti (dimenzije koje odražavaju dispozicije za razvoj pć.)
80
Q

X i izbegavanje povrede su u

A
  • neg. r
  • druželjubivost, pozitivne emocije i asertivnost (aspekti E) su suprotstavljeni stidljivosti, pesimizmu i strahu od neizvesnosti.
81
Q

N i Potraga za novim su povezani preko

A
  • impulsivnosti
82
Q

C i potraga za novim su u

A
  • neg. r.
  • suprotstavljenost samodiscipline, organizacije i neorganizovanosti i impulsivnosti
83
Q

osrednja pozitivna r između

A
  • C i perzistencije
  • C i samodirektnosti
84
Q

niža r je neočekivano dobijena između

A
  • A i kooperativnosti
85
Q

zavisnost od nagrade i samotranscedencija

A
  • specif. koncepti sedmodimenz. modela
86
Q

analizom glavnih komponenti izdvojena su 4F:

A
  1. emoc. stabilnost
  2. F zasićuje samo skale samotranscedencije, zavisnosti od nagrade (neg) i perzistencije (ovde izpstaju F modela B5 - X i O)
  3. neagresivnost?
  4. kooperativnost?
87
Q

drugi F bi mogao predstavljati crtu koja je povezana sa

A
  • psihotičnom tendencijom koja obuhvata emoc. neosetljivost i magijsko mišljenje.

pir (53 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions