Klonindžer Flashcards
Klonindžer T naziva
- opštom biosoc. T koja je bazirana na sintezi info studija porodice, longitud. koje se tiču razvoja osoba, studija strukt. L, kao i neurofarma. i neuroanatom. studija USL i učenja P kod ljudi i životinja
Klonindžer navodi nedostatke postojećih si. korišćenih za dijagnostifikovanje pć.
- ističući da među njima postoji veliko neslaganje oko kriterijuma koje koriste priliko uspostavljanja dijagnoza i kat koje
izdvajaju - ono na čemu insistiraju u velikoj meri zavisi od trenutnog stanovišta koje u trenutku njihovog nastanka vlada u ps, umesto da zavisi od činjenica.
pri istraživanju norm. crta L nertko se dešavalo da se dobiju nenormalne raspodele
- Klonindžer: na osnovu emp. podataka se mogu izdvojiti
3 glavne dim. L duž kojih se može smestiti svaka individua - daju normalnu raspodelu i međusobno su nezavisne.
- ne postoji r između 3 normalne i 3 abnormalne crte ličnosti.
kao glavnu teškoću u definisanju normalnih i ab crta L, na osnovu postojećih emp. nalaza, navodi
- ograničenja FA koju smatra dobrom samo za određenje broja postojećih dim., ali ne i
toga šta leži u njihovoj osnovi. - navodi i teškoću kada je reč o korišćenju bio. podataka pri zaključivanju o struktiri varijacija u P, budući da varijacije u P nisu samo produkt genetskih F, već i sredinskih.
još jedno ograničenje - nemogučnost objedinjavanja nalaza dobijenih FA
- koji se tiču struktire L sa nalazima T učenja koje izdvajaju relevantne soc. i sredinske F koji utiču na P individue, i neurobio. nalaza koji se tiču motivacije i učenja.
Klonindžer smatra da njegov pristup otklanja sve prethodno navedene probleme
- 3 latentne, gen. uslovljene bazične dim. L koje se manifestuju u ranom
životnom dobu, stabilne su tokom t i doprinose razvoju navika - crte temperamenta
crte temperamenta
- potraga za novinom
- izbegavanje štete
- zavisnost od nagrade
potraga za nagradom
- tendencija intenzivnog ushićenja i uzbuđenja kao Rk na novu stimulaciju, nagoveštaj nagrade i ukidanje kazne, što dovodi do pojave eksplorativnih aktivnosti, traganja za nagradama, kao i izbegavanja monotonije i kazne.
izbegavanje štete
- uč. inhibicije Rk kako bi se izbegla kazna, novina ili izostanak nagrade.
zavisnost od nagrade
- intenzivna Rk u situaciji
nagrađivanja, posebno pri soc. odobravanja, iskazivanja osećanja i pomoći, pri čemu osoba teži da održi P koje je dovelo do nagrade.
Klonindžerove 3 dimenz. dovode i do pojedinih
- varijacija u moždanom si.
dim. izbegavanja štete utiče na P na
preostale 2 dim. i dovodi do
- inh. istraživanja nesigurnih i nepoznatih situacija, kao i pasivnom izbegavanju kažnjavanja i izostanka nagrade.
dimenz. zavisnosti od angrade
- izostajanje nagrade navodi na traženje nagrade
- izbegavanje štete inhibira takvo P, te je rezultujuće P balans između održavanja i gašenja.
zavisnost od nagrade dovodi do održavanja prethodno nagrađivanih P, dok
- potraga za novinom vodi pojavi novih oblika P za koje se smatra da mogu biti nagrađeni.
iznadprosečne individue na dim. potrage za novinom, i prosečne na ostale 2, opisuju se kao
- impulsivne, eksplorativne, nestalne, temperamentne,
brzo usvajaju nova interesovanja i uključuju se u nove aktivnosti, zanemaruju detalje, lako im
se omete pži, brzo im postane dosadno, lako ih je isprovocirati na borbu ili bekstvo…
osobe koje su niže na dimenziji potrage za novinom i prosečne na ostale 2
- teško stiču nova interesovanja, preokupirane su sitnim detaljima, dugo razmišljaju pre donošenja odluke, rigidne su, netemperamentne, istrajne, dobrog vladanja…
dopaminergične ć. srednjeg mozga primaju info iz nekoliko čulnih izvora nakon čega primljene impulse projektuju
- u koru velikog mozga što dovodi do aktivacije nekog P odnosno eksploracije novih sredinskih S, potrage za potencijalnim nagradama i izbegavanje kazni.
- ovakvo P, praćeno je i određenim
fiziol. promenama, tj. povećanim br. otkucaja srca i sniženim pragom
osetljivosti.
dopaminergični si. imaju ulogu u upravljanju P
- u odnosu na nove S preko nigrostrijatnih, mezolimbičkih (iz ventralnog tegmentuma ka limb. si.) i mezofrontalnih (iz ventralnog tegmentuma ka neokorteksu) projekcija.
amigdala je uključena u rk. izbegavanja
- pripreme za borbu i bekstvo, zajedno sa korteksom i hipotalamusom.
impulsi koji bivaju dopremljeni do dopaminergičnih ć prolaze kroz
- ushodne puteve retikularne formacije, nishodne puteve hipotalamusa i povratnu spregu
korteksa preko amigdanla i kaudatuma.
stim. dopaminskih centara u mozgu dovodi do povećanja
- moto akt, kao i osećaja zadovoljstva, dok na primer oštećenja noradrenalinskih centara u locusu coeruleusu ne utiču na promene u P pri režima kontinuiranog potkr.
lezije nucleusa acumbesa i ventralnog tegmentuma dovode i do oštećenja dopaminskih centara
- rezultira zanemarivanjem novih sredinskih S i ublažavanja istraživačkog P, dok parcijalne lezije mogu dovesti do hiperaktivnosti.
Amfetamin, kokain i alkohol (dopaminski agonisti – podstiču lučenje dopamina) dovode do
- bihejvioralne aktivacije
haloperidol (dopaminski bloker) dovodi do
- smanjenja istraživačkog P i Rk na + potkr.
natprosek na dim. izbegavanja štete i prosečne na preostale 2
opisane su kao
- kao oprezne, napete, uplašene, stidljive i gotovo uvek zabrinute,
- oni ispod proseka okarakterisani kao puni poverenja, relaksirani,
optimistični, bezbrižni, predusretljivi i energični.
P na dimenziji izbegavanja štete je uslovljeno akt. u
- septohipokampalnom si, serotoninskim centrima u
strukt. rapha nucleus i u moždanom stablu (projektuju se na limb. si. i
PFC), kao i acetilholinskim centrima u frontalnom neokorteksu.
septohipokampalni si. funkcioniše po principu poređenja predviđanja
- događaja i aktuelne događaje pa ukoliko se pojave neočekivani događaji, prekida P.
serotoninske projekcije koje idu od rapha jedara do crne supstancije
- inhibiraju dopaminergične n i
ključni su za inhibitorno usl. u situacijama kažnjavanja ili izostanka nagrade.
acetilholinske projekcije u sit. u kojima P nije praćeno nagradom ili izostankom kazne dovodi do
- lučenja hormona stresa.
anksiolitici ne ometaju sticanje
averz. rk. KU kada se neutrlani S tumači kao signal averzivnog
- ali imaju inhibirajuće dejstvo u situacijama IU kada je
izvedena Rk signal izostajanja nagrade ili kažnjavanja.
anksiolitici smanjuju galvansku rk. kože pri
- pojavljivanju pretećeg S bilo u klasičnom, bilo u IU, a deluju tako što inhibiraju projekcije serotonina.
iznad proseka na dim. zavisnosti od nagrade, a prosečni na preostale 2 opisani su kao
- strajni, marljivi, topli, saosećajni i sentimentalni, čak
i SB da odlažu trenutne manje nagrade očekivanju veće, - ispodprosečni: mogu biti pisani kao emoc. hladni, praktični, oštri i nezavisni, reaguju na nagrade kao
što su novac i neosetljivi su na soc. potkr. pri čemu takođe prekidaju one radnje za koje uvide da im ne mogu omogućiti željenu nagradu.
H se da je norepinefrin
glavni modulator P karakterističnog za dimenziju zavisnosti od nagrade
- te da olakšava usl. na signale nagrađivanja i oslobođenja od kazni, kao i da ima ulogu u uč. i pa. novih asoc.
gl. putevi (norepinefrin) potiču iz locusa caeruleusa u ponsu i projektuju se na
- hipotalamus i limb. sturkt. nakon čega se granaju po čitavom korteksu.
- br. je mali ali se oni granaju po čitavom mozgu, budući da imaju veoma dugačke aksone čija sinaptička proširenja sadrže veliki br. vezikula sa norepinefrinom, mada samo 5% ovih n.
ostvaruje sinapse sa korteksom, dok ostatak kontroliše neuronsku aktivnost i Rkdrugih na novopristigle impulse, te na taj način omogućava razlikovanje važnih od nevažnih S.
inh. dejstva noradrenalina kod ljudi deluje na
- slabije učenje asoc.
kod lezije locusa caeruleusa, onemogućeno je dejstvo norepinefrina što utiče na SB učenja asocijacija
- karakteristična pojava za Korsakovljev sindrom
norepinefrin kod ljudi olakšava proces
- uslovljavanja generalno
studije glodara sa druge strane pokazuju da norepinefrin u većoj meri utiče na usl. signala
nagrade i odsustva kazne,
- nego odsustva nagrade i kažnjavanja
- objaš: u prirodnim uslovima će se dejstvo norepinefrina snažnije ispoljiti u sit. na početku nagrađivanja ili na kraju kažnjavanja.
kada je reč o verb. odobravanju kao
soc. potkrepljenju, individue sa povećanom osetljivošću na norepinefrin reaguju na
- signale soc. sentimenata i ostaju u traženju nagrade, čak i kada je ona odsustna
oni koji imaju nižu osetljivost na norepinefrin - tj. povećanu bazalnu noradrenergičnu akt. su
- praktičniji i brži u prestanku vršenja akt. koje im ne donose nagradu
dopaminergični si. utiče na usvajanje nagrađivanog P dok noradrenergični na
- njegovo održavanje
si. održavanja P deluje kao protivteža si. inhibicije
- svaki od njih reaguje drugačije na kažnjavanje ili izostanak nagrade.
biogenetičke predispozicije rk. svake dim. na izložene S su
međusobno povezane i deluju u interakciji omogućavajući
- raznovrsne Rk na kaznu,
nagradu i novinu, a razlikuju se od individue do individue. - ista rk. karakteristična za 1 nivo može biti razl. ispoljena zavisno od preostale 2 dim.
— (npr. socijabilnost se može definisati kao rado upuštanje u nova poznanstva ako je reč o izraženijoj dim. potrage za novinom i proseku na preostale 2 dim, kao poverenje kada je u pitanju izražena dim. izbegavanja štete i prosek na preostale dve, i kao topao i simpatičan u situaciji izraženosti na dim. zavisnosti od nagrade i proseka na preostale
2 dim.).
za opis i dijagnostiku modaliteta L
konstruisao je strukturisani klinički intervju koji uključuje
- sedmostepene rejting skale koje
služe za procene položaja individue na svakoj od dimenzija (TIPS).
Klonindžer daje opis devijacija P II reda
- kako bi povećao deskriptivnu validnost i moć dijagnostifikovanja
- na taj način, posmatrajući
ekstreme na 2 bazične dim, dobija 6 crta L II reda.
trodimenzionalni upitnik L (TPQ)
- Klonindžer - provera modela
- rez. IC na ovom upitniku, poređeni sa Ajzenkovim EPQ-im potvrđuju ovaj model
postoji 8 mogućih devijacija P na te 3 dim.
- koje odgovaraju tradicionalnim opisima pć.
Klonindžer smatra da crte L II reda nije dobro upotrebljavati nezavisno od bazičnih crta L, jer
- različiti sklopovi L mogu nastati kada je osoba visoka na jednoj dim. i umereno niska na drugoj i kada je izrazito visok na obe dim.
- najbolja je upotreba obe
kategorije crta L radi smanjenja preklapanja kat. i povećanja deskr.
validnosti i moći dijagnostifikovanja.
Klonindžer smatra da bliskost između tradic. kat. pć. L i ekstremnih modaliteta normalne L, sugerišu da se adaptivne i neadaptivne crte L
- ne razlikuju po svojoj bio. osnovi, te da razlikovanje normalne od abnormalne L, zavisi od konkretnih situacija u kojima se P odvija.
razl. studije pokazuju važnost soc. učenja za uspešnu adaptaciju budući da je sklonost ka pć. P povećana kod pojedinaca koji potiču iz porodica sa
niskim sesom
- u kojima je bilo zastupljeno slabo ili nedosledno sprovođenje kazni u cilju disciplinovanja, čiji su roditelji kriminalci itd.
Pć. L se mogu posmatrati
- kao ekstremne varijante crta L koje vode neadaptivnom P.
Klonindžer smatra da averzivno USL u detinjstvu doprinosi procesu sazrevanja, tako što pojačava P karakteristično za
- izbegavanje štete, te jedinka postaje opreznija i manje radoznala, i umanjuje neke vrste P karakteristične za zavisnost od nagrade i potragu za novinom.
Klonindžer dopušta i postojanje četvrte bazične dimenz. L
- koju je najpre smatrao delom dim. zavisnosti od nagrade, pa je naknadno ustanovio da se radi o
nezavisnoj dim -> istrajnosti nasuprot frustraciji i iscrpljenosti.
Klonindžerova 4. dimenzija L
- istrajnost nasuprot frustraciji i iscrpljenosti
autor smatra da ove dim. razlikuju klase pć. L. što se vidi na osnovu
- položaja osoba sa pć. na ovim dimenzijama
- međutim: ne razlikuju jedinke koje imaju pć. od jedinki koje su samo ekstremne na ovim dim.
- aspekt karakternih crta
Klonindžer zaključuje da postoji još neki aspekt L koji se nalazi u osnovi razlikovanja prisustva i odsustva Pć.
- karakterne crte
Klonindžer govori o epigenezi karaktera
- pojavi novih crta usled delovanja sredinskih uticaja na nekom uzrastu.
razvoj karaktera je određen
- uč. putem uviđanja
- reorganizacijom self. koncepta
razvoj karaktera se može opisati kao proces tokom koga urođeni F temperamenta (crte temperamenta tj. bazične crte L) motivišu učenje putem uviđanja
- koje vodi formiranju određenih tipova self-koncepata koji
određuju značaj S koje jedinka opaža i na koje reaguje, odnosno koji na osnovu iskustva obezbeđuju adaptivne Rk.
karakter se po Klonindžerovom mišljenju može opisati kao
- skonost da se reaguje na određeni način koji je u vezi sa self-konceptom, koji je u skladu sa tim kako jedinka opaža dati S u skladu sa određenim okolnostima.
Svaki nivo self-koncepta odgovara jednoj od tri dimenzije karaktera:
- samodirektivnost
- kooperativnost
- samotranscedencija
postoje 3 nivoa self-koncepta
- u kojoj meri osoba doživljava sebe kao autonomnu individuu;
- u kojoj meri pojedinac doživljava sebe kao sastavni deo neke
zajednice; - u kojoj meri individua doživljava sebe kao sastavni deo svih stvari tj. neke sveprožimajuće celine.
ljudi - učenje uviđanjem obuhvata verb. uč. - učenje kako se uči i apstraktne konceptualizacije koje
utiču na bihejvioralne ciljeve i očekivanja
- uviđanje značenja i značaja S na
osnovu čulnih info koje se procesiraju u hipokampusu i dobijaju svoje apstraktne
reprezentacije u asoc. korteksu.
osim konceptualnog uč. postoji i nesvesno uč.
- presemantičko perceptualno procesiranje koje kodira VSpac. karakteristike S (=> značenje S) i afektivnu valencu (=> značaj
S).
ovim tipovima učenja odgovaraju i 2 mem. si. koji imaju drugačiju
fiziološku osnovu:
- svesni - baziran na konceptima
- nesvesni - baziran na perceptima.
asoc. uč. poput IU navika i afekt. Rk, bazira se na perceptualnom Uč.
- dok se verb. uč. bazira na konceptualnom, budući da je koncept. uč. svesno i apstraktno-simb., pa omogućava simb. komunikaciju koja može uticati na očekivanja, a samim tim i na P
4 bazične dimenzije L uključuju
- automatske, prekonceptualne rk. na S
karakterne crte su bazirane na
- konceptualnom Uč. koje omogućava izgradnju self-koncepta koji utiče na P.
individue sa zrelim L imaju veru u sebe
- kooperativne su i najverovatnije samoaktualizovane.
Klonindžerov sedmofaktorski model L obuhvata strukturu i razvoj L kao kompleksnog si. koji se sastoji
- od razl, ali interaktivnih domena karaktera
- 4 univerz. dimenzije temperamenta
- 3 univerz. dimenzije karaktera
- njihov specif. sklop određuje tip L, ali i prisustvo Pć.
Klonindžer je smatrao da se
fenotipska struktura L može značajno razlikovati od
- biogenetske strukture koja joj je u osnovi.
dim. temperamenata su genetski
- homogene i nezavisne
- zasnovane na neurobio. osnovama funkcionalne organizacije CNS-a koja je u osnovi KU i IU.
crte temperamenta određuju način reagovanja na nove situacije
- u odnosu na kaznu i +potkr.
4 crte temperamenta su
- potraga za novim
- izbegavanje povrede
- zavisnost od nagrde
- perzistencija
- funkcionalno su povezane i rezultat njihove interakcije je pojava integralnih obrazaca P
- potraga za novim
- skup navika za iniciranje i aktiviranje P i povezana je sa impulsivnošću, istraživačkom radoznalošću i sl.
- izbegavanje povrede
- tendencija da se inh. ili prekinu P, povezana je sa anx, povučenošću i sl.
- zavisnost od nagrde
- nasleđena osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg
P. - obuhvata sentimentalnost, srdačnost, privrženost itd.
- perzistencija
- istrajnost uprkos frustraciji i zamoru, ukazuje na marljivost, upornost, ambicioznost.
karakterne crte nastaju kroz proces soc. učenja, ali na
- naslednim temperamentalnim
osnovama razvijaju se i kasnije. - razvoj počiva na k. učenju, Pa i konceptualnom miš. koje aktivira različite sktrukture CNS-a.
- samo-direktivnost
- SB prilagođavanja svog P situaciji,
ličnim ciljevima i vrednostima, odnosi se na zrelost, efikasnost, organizovanost i sl.
3 dimenzije karaktera su
- samo-direktivnost
- kooperativnost
- samo-transcedencija
- kooperativnost
- dim. prihvatanja drugih ljudi.
- odnosi se na tolereantnost, empatiju, saosećajnost i sl.
- samo-transcedencija
- duhovne aspekte L i obuhvata SB za samozaborav, obuzetost idejom, doživljaj duhovnog jedinstva sa svetom i sl.
najveće +r dobijene su između
- N i izbegavanja povrede
najviše neg. r su između
- N i samousmerenosti (dimenzije koje odražavaju dispozicije za razvoj pć.)
X i izbegavanje povrede su u
- neg. r
- druželjubivost, pozitivne emocije i asertivnost (aspekti E) su suprotstavljeni stidljivosti, pesimizmu i strahu od neizvesnosti.
N i Potraga za novim su povezani preko
- impulsivnosti
C i potraga za novim su u
- neg. r.
- suprotstavljenost samodiscipline, organizacije i neorganizovanosti i impulsivnosti
osrednja pozitivna r između
- C i perzistencije
- C i samodirektnosti
niža r je neočekivano dobijena između
- A i kooperativnosti
zavisnost od nagrade i samotranscedencija
- specif. koncepti sedmodimenz. modela
analizom glavnih komponenti izdvojena su 4F:
- emoc. stabilnost
- F zasićuje samo skale samotranscedencije, zavisnosti od nagrade (neg) i perzistencije (ovde izpstaju F modela B5 - X i O)
- neagresivnost?
- kooperativnost?
drugi F bi mogao predstavljati crtu koja je povezana sa
- psihotičnom tendencijom koja obuhvata emoc. neosetljivost i magijsko mišljenje.
