Repro - 1.kol sa vezbi, 7-12 vezbi Flashcards
1
Q
Kako se definiše štamparski kontrast?
A
- Štamparski kontrast se definiše kao relativan odnos razlike optičke gustine polja punog
tona i polja sa pokrivenošću tonskom površinom od 80%, a u odnosu na optičku gustinu
punog tona.
2
Q
2.Kako se izračunava štamparski kontrast?
A
Izračunava se pomoću formule:
- K =
𝐷𝐷𝑡𝑡 − 𝐷𝐷𝑡𝑡𝑡𝑡
𝐷𝐷𝑡𝑡
∗ 100%
* K - štamparski kontrast;
* Dt - optička gustina punog tona;
* Dtv - optička gustina tonskog polja (uobičajeno 80%).
3
Q
Za šta je vezan štamparski kontrast?
A
- Vezan je za vizuelne promene u kontrastu između površina punog tona i tonskih
površina. Štamparski kontrast je povezan sa merenjem porasta tonskih vrednosti
i rasterske tačke.
4
Q
Šta zahtevaju visoke vrednosti kontrasta?
A
- Zahtevaju velik nanos boje i jaku oštrinu štampe, kako bi se održali detalji u senci.
5
Q
.Kada se postiže najveća vrednost gustine kontrasta?
A
- Kada puni tonovi imaju visoku optičku gustinu nanosa boje, a tonska polja optimalnu
vrednost razlike tonova.
6
Q
Zašto se koristi štamparski kontrast?
A
- Da bi se odredio optimalni nanos boje u štampi.
7
Q
Kakva je povezanost optičke gustine i različitih linijatura sa kvalitetom štampe i kako se
može predstaviti?
A
?
8
Q
Na šta ukazuje kriva debljine nanosa boje?
A
- Kriva koja prikazuje debljinu sloja nanosa boje ukazuje na to da je potrebno naneti
izrazito veliku količinu boje za dobijanje visokih vrednosti optičke gustine i da sa debljim
slojem boje dolazi do zatvaranja tamnih tonskih površina.
9
Q
Na šta utiče nanos debljeg sloja boje?
A
- Sa debljim slojem boje dolazi do zatvaranja tamnih tonskih površina.
- Sa visokom vrednošću optičke gustine boje zasićenje jarkih boja raste do određene
tačke kao i optička gustina četvorobojne crne, dok u isto vreme dolazi do snižavanja
vrednosti zasićenja i čistoće svetlih boja.
10
Q
.Na koji način se može smanjiti sivilo i da svetle boje postanu čistije?
A
- Povećanjem linijature rastera. Sa tim efektom se povećava i oštrina detalja i dolazi do
smanjivanja vidljivih rasterskih šara.
11
Q
Kakav štamparski kontrast odgovara visokoj gustini nanosa boje? (Tada je kontrast
nula, ili se smanjuje)
A
Povećanjem nanosa boje povećava se kontrast. Najveći kontrast se pojavljuje kod
normalnog obojenja.
- Daljim povećavanjem nanosa boje smanjuje se kontrasr. Kod ekstremno visokih nanosa
boje kontrast je 0.
12
Q
Kako se naziva nanos boje kojim je postignut najveći kontrast?
A
- Naziva se optimalni nanos boje.
13
Q
Čemu odgovara visoki štamparski kontrast?
A
- Odgovara i visokoj gustini i oštroj štampi radi dobijanja detalja u senci
14
Q
Kod kojeg obojenja se pojavljuje najveći štamparski kontrast?
A
- Optimalnog - postiže se maksimalan raspon između svetlih i tamnih partija u štampi.
*(roto časopis-cijan)
15
Q
Koliki je kontrast kod ekstremno visokih nanosa boje?
A
- Kod ekstremno visokih nanosa boje kontrast je nula 0.
16
Q
Šta je sivi balans?
A
- Sivi balansa je odos 3 procesne boje žute, cijana i magente, koje štampane jedna
preko druge treba da daju utisak sive boje.
17
Q
Da li je moguće dostići neutralan rezultat sivog balansa?
A
- Moguće je, ukoliko je odnos 3 procesne boje ispravan.
18
Q
Šta dovodi do promena u odštampanom sivom balansu?
A
- Do promena dovodi neispravan odnos 3 procesne boje.
19
Q
Kako su izradjena kontrolna polja za merenje sivog balansa?
A
Kontrolna merna polja, za merenje sivog balnsa izradjena su obično, tako da se
na jedno te isto polje otisnu tonske vrednosti sve 3 osnovne boje u odredjenim
tonskim vrednostima, tako da zajedno daju ahromatsku sivu boju.
20
Q
Šta je potrebno uraditi za kompenzaciju viška crvene boje?
A
- Kompenzuje se sa većim nanosom cijana. Odnos za odgovarajući sivi balans je:
C : M : Y = 5 : 4 : 4
21
Q
Da li se sivi balans može dati tačno odredjenim nizom vrednosti boja?
A
- Sivi balns se ne može dati tačno odredjenim nizom vrednosti.
22
Q
Od kojih faktora zavisi kombinacija sive, koje dobijamo iz tonskih vrednosti cijana,
magente i žute?
A
- Faktori od kojih zavisi:
- Podloga na koju štampamo
- Karakteristika boja
- Nanosa boja
- Porasta tonskih vrednosti i
- Preklapanja
23
Q
Šta najviše utiče na sivi balans kod svetlih tonova?
A
- Na sivi balans kod svetlih tonova najviše utiče neželjena apsorpcija usled propusnosti
podloge na koju štampamo.
24
Q
Šta najviše utiče na sivi balans kod tamnih tonova?
A
Na sivi balans kod tamnih tonova najviše utiče jačina pigmenta i debljina nanosa boje.
25
Kako se vrši odredjivanje tačnog odnosa sivog balansa za odredjeni grafički
sistem?
- Vrši se probnim otiskivanjem test formi za sivi balans, sa odgovarajućom obradom
rezultata.
26
Koje su objektivne metode kontrole sivog balansa sačinjenog u 3 procesne boje?
- Objektivno se može kontrolisati kolorimetrijskom i denzitometrijskom kontrolom.
27
Šta podrazumeva relativna optička gustina?
- Relativna optička gustina podrazumeva razliku izmerene optičke gustine u odnosu na
neku referentnu tačku.
28
Šta se meri kod denzitometrijske kontrole sivog balansa?
- Mere se vrednosti relativne optičke gustine sivog polja odštampanog u 3 procesne boje,
kroz odgovarajuće filtere (crveni, plavi i zeleni)
29
Koji su najpoznatiji heksagoni za kontrolu sivog balansa?
Najpoznatiji heksahoni za kontrolu sivog balansa su GATF i System Brunner
30
Šta je moguće koristiti za procenu promene sivog balansa?
- Za procenu promene sivog balansa moguće je koristiti i odgovarajuće vizuelne alate
heksagone boje
31
Odstupanje nijanse i sivilo su parametri za kakvu kontrolu?
- Za kontrolu tri procesne boje CMY.
32
Čime je određen ton boje?
- Bojom svetlosti koju ta boja treba da apsorbuje ili reflektuje.
33
Na šta ukazuje sivilo?
Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji.
34
Šta se proverava pomoću parametara nečistoće tona boje i sivila?
- Merenjem i izračunavanjem ovih vrednosti se može kontrolisati količina kontaminacije u
štamparskoj boji.
35
Da li je odstupanje nijanse boje indikator greške?
- Nije indikator greške već ukazuje na razlike odštampane boje u odnosu na idealnu boju
iste gustine.
36
Od čega potiče odstupanje od nijanse boje?
- Potiče od neizbalansirane refleksije pojedinih delova spektra, koji bi trebali biti
reflektovani u jednakim količinama i bazira se na razlici neželjenih gustina.
37
Koliko bi idealna procesna boja trebalo da apsorbuje vidljivog dela elektromagnetnog
spektra?
- Trebalo bi da apsorbuje 1/3 vidljivog dela elektromagetnog spektra.
38
Koliko bi idealna procesna boja trebalo da reflektuje vidljivog dela elektromagnetnog
spektra?
- Trebalo bi da reflektuje 2/3 vidljivog dela elektromagetnog spektra.
39
Šta svaka od primarnih procesnih boja sadrži?
- Sadrži i određeni deo druge dve primarne boje. Cijan sadrži velike količine magente i
žute, magenta sadrži veće količine žute i manju količinu cijana, a žuta sadrži magentu i
cijan.
40
Šta se dobija merenjem optičkih gustina primarnih boja kroz sva tri filtera?
- Dobijaju se analitičke vrednosti optičke gustine za trobojne komplete štamparskih boja.
41
Kako se izračunava nečistoća tona boje?
- Izračunava se formulom, kada se mere sve tri vrednosti gustine boja na istom mernom
polju:
* NTB =
𝐷𝐷𝑀𝑀− 𝐷𝐷𝐿𝐿
𝐷𝐷𝐻𝐻− 𝐷𝐷𝐿𝐿
∗ 100 (%)
* NTB- nečistoća tona boje;
* DL- vrednost niske optičke gustine;
* DH- vrednost visoke optičke gustine;
* DM- vrednost srednje optičke gustine
42
Kako se izračunava sivilo boje?
S = Dl / Dh x 100%
43
Na šta ukazuje sivilo?
Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji i pokazuje koliko štamparska boja izgleda
‚‚prljavo” u odnosu na zasićenu čistu boju.
44
Šta su potencijalni izvori zaprljanja boje?
- Potencijalni izvori zaprljanja boje uključuju sistem za dotok boje i reverzibilni efekat
zaprljanja boje koje su odštampane na prethodnom štamparskom agregatu.
45
Koje merne metode su korisne za otkrivanje zaprljanja boje?
- Spektrofotometrijska metoda- upoređivanje spektralnih krivih odštampanih boja.
*redosled boja koje se štampaju če indikovati potencijalni izvor prljanja određenog tona
46
Šta se podrazumeva pod pojmom preklapanje boja?
- Podrazumeva se mogućnost preštampavanja jedne boje preko sveže odštampane druge
boje, sa ciljem otklanjanja nedostataka pojedinih elemenata na otisku.
47
Kojom jednačinom se može iskazati preklapanje boje?
- Preucilovom jednačinom:
P = 𝐷𝐷(1+2)− 𝐷𝐷1
𝐷𝐷2
∗ 100(%)
* P - preklapanje
* D(1+2) - optička gustina dve boje
* D1 - optička gustina prve štampane boje
* D2 - optička gustina druge štampane boje
48
Kad se preporučuje merenje vrednosti preklapanja boje tokom štampe?
- Preporučuje se nakon svake promene ofsetne gume, boje, podloge, sredstva za
vlaženje ili pritiska.
49
Kako se mere vrednosti gustina preklopljenih boja?
- Mere se kroz filter koji odgovara poslednjoj odštampanoj boji.
* Mere se denzitometrijski, korišćenjem komplementarnih filtera u odnosu na drugu štampanu
boju. *
50
Čemu je jednaka vrednost gustine svih odštampanih boja?
- Nije jednaka zbiru gustine svake boje zbog: refleksije podloge za štampu između
prvog sloja boje i sloja koji se nanosi preko nje, netransparentnosti boja, interne
refleksije i rasipanja svetlosti sa papira, ograničenosti mernog instrumenta -
denzitometra. (a čemu su jednake ne znam)
51
Kako glasi Preucilova jednačina preklapanja za tri boje?
Formula
52
Kako glasi Brunnerova jednačina preklapanja boja?
Formula
53
Koja metoda proračuna daje najviše, a koja najniže vrednosti preklapanja boja?
- Najveće izračunate vrednosti daje Brunnerova metoda, a najniže Preucilova.
54
Koje odnose je važno znati kod određivanja redosleda procesnih boja u štampi?
- Odnose između viskoziteta boja, preklapanja i redosleda boja.
55
Koji je redosled boja pri četvorobojnom štampanju (vlažno na vlažno) propisuje
FOGRA?
KCMY
56
Koji redosled boja pri jednobojnom štampanju (vlažno na suvo) propisuje FOGRA?
CMYK ili KCMY
57
Koji redosled boja pri dvobojnom štampanju (vlažno na vlažno) propisuje FOGRA?
CMKY
58
Koje psihofizičke veličine karakterišu boje?
* Ton
* Zasićenje
* Svetlina
59
Šta predstavlja ton boje?
- Ton boje predstavlja dominantnu talasnu dužinu (boja koju naše oko zapaža)
60
Šta predstavlja zasićenje boje?
- Zasićenje boje je mera čistoće hromatske boje, u odnosu na primese bele boje.
Zasićene boje su one koje ne sadrže primese bele boje.
61
Šta predstavja svetlina boje?
- Svetlina boje odredjuje stepen crne boje u odredjenoj (datoj) boji.
62
Kako se boja predstavlja u trodimenzionalnom prostoru?
U trodimenzionalnom sistemu boja se prikazuje tačkom (slika 44), određenom sa 3
koordinate. (ton, zasićenje i svetlina)
63
Koje telo je odgovorno za internacionalne preporuke za fotometriju i
kolorimetriju?
CIE (Međunarodna komisija za osvetljenja) je organizacija koja je odgovorna za internacionalne preporuke za
fotometriju i kolorimetriju.
64
Šta koriste CIE sistemi boja da odrede boju u prostoru boja?
- CIE sistemi koriste 3 koordinate da odrede boju u prostoru boja. CIE prostori boja
uključuju:
* CIE XYZ
* CIE L*a*b
* CIE L*C*ho
65
Šta je potrebno da bi se boja videla?
Za viđenje boja potrebna su 3 elementa:
* svetlosni izvor
* objekat posmatranja
* posmatrač
66
U kom području talasnih dužina je vidljivi deo spektra?
- Vidljivi deo spektra je od 380 nm do 780 nm.
67
Šta znači pojam „ standardni posmatrač “ ?
- Standardni posmatrač je osnova prosečne ljudske reakcije na talasnu dužinu
svetlosti. Ukratko, „standardni posmatrač“ predstavlja kako jedna prosečna osoba
vidi boju iz vidljivog spektra.
68
Šta predstavlja CIE xyY trouglasti dijagram?
- CIE xyY trouglasti dijagram predstavlja projekciju trodimenzionalnog prostora u
dvodimenzionalni.
69
Šta je i sta predstavlja CIE Lab sistem?
CIE Lab je sistem koji se koristi za opisivanje boje. „L“ je nivo svetline boje, dok „a“ i
„b“ predstavljaju hromatičnost boje, tj. obojenost iz sledećih odnosa: zeleno u odnosu
na crveno (a) i plavo u odnosu na žuto (b).
70
Šta je i šta predstavlja CIELCH?
CIELCH koristi polarne koordinate za predstavljanje boje u prostoru boja. „L“ definiše
svetlinu, „C“ određuje zasićenje, habo označava ugao tona boje.
71
Zašto se kod kolorimetrijskog merenja koristi crna podloga?
- Zbog isključivanje neželjenih faktora, kao što je promena rezultata merenja zbog
štampe na drugoj strani tabaka ili tabaka koji se nalaze ispod tabaka za merenje.
72
Koji instrument se koristi za određivanje stepena razlike boja kod upoređivanje
dogovorenih ili standardizovanih boja u odnosu na reprodukovanu boju?
Kolorimetar.
73
Za šta se koristi CIE Lab sistem boja?
Koristi se za definisanje određene boje sa tačnim CIE Lab vrednostima i za
poredjenje boja 2 objekta.
74
Koja oznaka se koristi za razliku boja?
- ΔE
75
Kako glasi obrazac za izračunavanje razlike izmedju 2 boje?
Formula
76
Kako se vrši predstavljanje razlike boja u CIEL*a*b* sistemu boja?
Jediničnom vrednošću ΔE*
* ΔL*= L*B - L*A - razlika između svetlo/tamno +svetlije, -tamnije
* Δa*= a*B - a*A - razlika po crveno/zelenoj osi +crvenije, -zelenije
* Δb*= b*B - b*A - razlika po žuto/plavoj osi +žuće, -plavlje
77
U obliku čega je izražena razlika boja i čemu ona odgovara?
ΔE je izražena u obliku broja i odgovara ukupnoj vizuelnoj razlici između dve
boje.
78
Koje vrednosti razlike boja nazivamo krupna razlika?
ΔE između 3.5 i 5
79
Koje vrednosti razlike boja nazivamo mala razlika?
- Veoma mala razlika ΔE između 1 i 2, može je primetiti samo iskusno oko.
80
Šta se sve može pratiti preko razlike boja?
- Uz pomoć ΔE vrednosti razlika boja se može pratiti ujednačenost obojavanja
procesnih boja na istom tabaku, između različitih tabaka unutar tiraža i
odstupanja izmešane boje u odnosu na neku zadatu boju kao što su Pantone
boje.
81
Šta se najčešće koristi kod kontrole probnih otisaka u odnosu na zadate
parametre simulacije štampe?
- Kod kontrole probnih otisaka u odnosu na zadate parametre simulacije štampe
najčešće se koristi UGRA/ FOGRA Media kontrolna merna traka
82
Koja kontrolna merna traka se najčešće koristi kod kontrole probnih otisaka u
odnosu na zadate parametre simulacije štampe?
- UGRA/FOGRA Media kontrolna merna traka.
83
Od čega se sastoji upotrebljavana merna traka UGRA / FOGRA?
- Sastoji se od 3 reda i postoji nekoliko varijanti sa poljima od 6mm x 6mm do 8.5mm
do 12mm u zavisnosti od potreba i načina merenja. (87. str. ko želi opširnije)
84
Od čega se sastoje kolone od 1 do 15 UGRA / FOGRA kontrolne merne trake?
- Dva gornja reda u kolonama od 1 do 15 se sastoje od 100%, 70%, 40%, 20%,, 10%
tonskih vrednosti cijana, magente i žute kao primarnih boja, kao i sekundarnih plave,
crvene i zelene.
85
Kojeg standarda su primenjene preporuke na kontrolnoj mernoj traci?
- ISO standarda (ISO 12647 - 7:2007)
86
Čemu trebaju odgovarati tonske vrednosti obojenih polja?
- Moraju odgovarati ciljnim vrednostima određenog standarda serija ISO 12647 u
zavisnosti od tehnike štampe i vrste podloge
87
Koliko je maksimalno odstupanje delta E za podlogu (supstrat) ?
ΔE <= 3
