Pitanja iz skripte za DP Flashcards
1
Q
prva postojana fotografija
A
- Joseph Nicephore Nipce
2
Q
Funkcija fotografskih materijala i senzora
A
proizvednja svetla (svetlosni izvori, lampe),
kontrola protoka svetla (objektivi, blende, filteri),
merenje svetla (denzitometri) i oslikavanje informacija na medjuprenosacu (laser i lampe)
3
Q
Svetlost je
A
elektromagnetno zračenje koje potiče od atoma, svetlost je oblik energije koja se sastoji od
cestica fotona
4
Q
Osnovne osobine elektromagnetnih talasa:
A
- brzina prostiranja c
- frekvencija ν (ni)
- talasna dužina λ
(lambda)c = νλ
5
Q
Svetlosni izvori su
A
tela koja emituju svetlost (svetlosne talase)
6
Q
Nacin zracenja svetlosnih izvora:
A
-Primarni (zrace na racun sopstvene energije)
- Sekundarni
7
Q
Razlikujemo svetlosne izvore:
A
a) Toplotni svetlosni izvori
- zagrejana tela
- svetlost vidljiva preko 800° K
- Količina emitovane energije zavisi od temperature i boje tela (najbolje zrači tzv. crno telo)
b) Luminiscentni svetlosti izvori
- svetlost se dobija iz atoma i molekula koji su pobuđeni udarima drugih čestica ili apsorpcijom drugog
zračenja
c) Stimulisani svetlosni izvori
8
Q
Prema svojoj prirodi svetlosne izvore delimo na:
A
- sekundarne (svetlost se od njih odbija I ide do posmatraca)
- prirodne (telo prirodno emituje svetlost, Sunce)
- veštačke
9
Q
Izvori svetla u reprotehnici
A
Reprofotografski aparati opremljeni su izvorima svetlosti, a koji su po vrsti
svetla, intenzitetu, konstrukciji i određivanju vremena dejstva usklađeni sa vrstom reprodukcionog
procesa i vrstom fotografskog materijala
10
Q
Najčešće korišćeni izvori svetla:
A
Laseri, LED diode,Sijalice sa uzarenim vlaknima, Halogene sijalice,
Fluoroscentne cevi, Ksenonske cevi…
11
Q
Kvalitet prikaza određenog tona se moze definisati kroz
A
se može definisati kroz distribuciju
12
Q
Prema obliku spektra spektralne snage razlikujemo izvore sa:
A
linijskim spektrom,
kontinualnim spektrom
i varijabilnim kontinualnim spektrom
13
Q
Količina i boja zračenja izvora svetla zavisna od:
A
Temperature
14
Q
Boja svetla se može definisati
A
sa temperaturom svetlosnog izvora u Kelvinima i to je temperatura boje
15
Q
Primeri svetlosnih izvora
A
- Sijalice sa užarenim vlaknom su stakleni baloni pod vakuumom ili napunjeni inertnim gasom u
kojima je smešteno metalno vlakno, najčešće volfram. Slab intenzitet svetla, kratko
taje,zutocrveno svetlo temperature boje 2800-3400K - Fluorescentne cevi Za kopiranje manjih štamparskih formi I za osvetljavanje radnih prostorija i
površina,svetlost emituju električnim pražnjenjem u gasovitoj sredini - Ksenonske cevi svetlost emituju električnim pražnjenjem u gasovitoj sredini, Cev je ispunjena
plemenitim gasom ksenonom, cev je napravljena od kvarcnog stakla koje je otporno na
Temp. promene I propušta ultraljubičastu svetlost, postoje sa sa visokim i niskim pritiskom - Savremene lampe
- El. blicevi i studijske lampeSvetlost stvaraju elektricnim praznjenjem ili zagrevanjem,
temperatura boje 5000-5500K i prilagodjava se filterima
16
Q
Laser
A
pojacavanje svetlosti stimulisanom emisijom zracenja/ pojačivač i usmerivač svetlosti određene
talasne dužine (iz svetla sirokog talasnog podrucja u svetlost odredjene talasne duzine)
17
Q
Karakteristike laserske svetlosti :
A
- velika uređenost
- određen pravac i smer
- monohromatičnost
-veliki intezitet
18
Q
Laser se sastoji od
A
aktivnog sredstva, pumpe i optičkog rezonatora
19
Q
Najčešće korišćeni laseri
A
LED, Violet,
Helium Neon gasni laseri,
Crvena laserska dioda, Infra Red laseri…
20
Q
Vrste lasera
A
Prema vrsti radne supstance: lasere sa čvrstom supstancom, gasni, poluprovodnički, hemijski
Prema načinu pobuđivanja: Neprekidno pobuđivanje(kontinuirani) I Impulsno pobuđivanje (impulsni)
21
Q
Gasni laser
A
Helijum Neonski gasni laser energija se dobija sudarima atoma helijuma i neona u kvarcnoj
cevi u kojoj se nalazi smeša gasova,
Kontinuirani tip, pozdani I brzi, ali emituju toplotu
22
Q
Poluprovodnicki laser
A
Pobuđivanje elektrona vrši se pomoću električne struje,Kao poluprovodnički
materijal koristi se galijum, infracrveno zracenje
23
Q
Argon jonski laser
A
Emituju plavo-belo svetlo, Koriste se za osvetljavanje filmova koji su osetljivi na plavu
boju,jednostavni za rukovanje, ekonomični, pouzdani, izdržljivi, Loša strana ovih lasera je velika količina
toplote koja se emituje pri njihovom radu, glomazni su
24
Q
TIPICNA STRUKTURA GRAFICKOG FILMA —slika slojeva
A
Super sloj
Medjusloj
Emulzioni sloj
Podsloj
Poliesterski nosac
Antihalo sloj
Zavrsni sloj
25
Fotografski sloj
Izgrađen od kristala srebrohalogenida dispergovanih u želatinskom sloju,debljine 5-20nm
Najcesci srebrohalogenid AgBr heksaedar
26
Osvetljavanje ili fotoliza srebrohalogenida
a je delovanjem svetla na fotografski sloj gde dolazi do
fotohemijskih promena koje se manifestuju zacrnjenjem, tj. stvaranjem elementarnog srebra
AgX = Ag + X
x-halogenid
27
Fotoliza - kako se odvija
se odvija tako što delovanjem na kristal dolazi do oslobađanja elektrona sa jona halogenida
(najčešće broma). Oslobođeni elektron za sebe veže jon srebra i transformiše se u metalno srebro
28
Želatin je
polipeptid organskog porekla koji se dobija iz životinjskih kostiju kuvanjem kologena u vodi i
on vezuje kristale srebrohalogenida za podlogu
29
Podloga fotografskog materijala mora biti
dimenzionalno stabilna, tj. da se dimenzionalno ne menja pri
promeni temperature i vlažnosti.
Koristi se poliestar, Otporan na cepanje, tesko zapaljiv, jeftin
30
Antistatičnost
obezbeđuje normalno funkcionisanje fotografskog materijala u uređajima za snimanje
31
Dva tipa antistatik zaštite:
Antistatičnost pre hemijske obrade i permanentna antistatičnost.
Permanentna antistatičnost:dodaje se dodatni sloja između poliestarske osnove i antihalo sloja
32
Antihalo sloj
absorbuje svetlost I sprecava nezeljene refleksije I pravi se u raznim obojenjima
33
Proizvodnja fotografskog materijala:
tako što se na odgovarajuću podlogu (poliester, papir) nanosi
fotografski sloj (u tečnom obliku fotografska emulzija)
34
Obrada osvetljenog materijala
je proces pretvaranja latentne slike u vidljivu, postojanu, sliku
Sastoji se iz sledećih faza:
- razvijanje
- prekidanje
- fiksiranje
- ispiranje
- sušenje
35
Razvijanje je
proces pretvaranja latentne slike u vidljivu tu dolazi do pretvaranja srebrohalogenida u
elementarno srebro
36
Razvijač se sastoji iz:
- Razvijačke supstance
-Aktivatora
- Usporivača
- Konzervansa
– Vode
a) Razvijačka supstanca- najbitnija I ona je redukciono sredstvo
b) Aktivator - ubrzava proces razvijanja
c) Usporivač - usporava proces razvijanja
d) Konzervans - smanjuje uticaj oksidacije kiseonikom iz vazduha
e) Voda - rastvora sve hemikalije koje čine razvijač i obezbedjuje prodiranje drugih supstanci
37
Vreme razvijanja zavisi od
vrste fotografskog materijala, a određuje se prema karakteristikama mašine
za razvijanje i prema preporuci proizvođača fotografskog materijala i hemikalija koje se koriste
38
Temperatura je pri razvijanju
Konstantna
39
Regeneracija je
konstantno menjanje procesnih kupki (razvijaca i fiksira) tokom obrade
fotografskogmaterijala zbog trosenja hemikalija
40
Fiksiranje je
pretvaranje kristala srebrohalogenida iz fotografskog sloja u rastvorne soli i njihovo
rastvaranje u vodi
41
Na brzinu fiksiranja utiče
hemijski sastav,
debljina fotografskog sloja,
koncentracija radnog rastvora fiksira,
stepen istrošenosti fiksira
i radna temperatura
42
Denzitometrija
je deo senzitometrije I ona se bavi odredjivanjem opticke gustine
Ona se u graf. industriji koristi za odredjivanje kvaliteta reprodukcije
Meri se razlika izmedju: kolicine upadnog svetla I kolicine odbijenog/propustenog svetla
43
Transparentnost/propusnost (T)
Je odnos intenziteta propustenog svetla (It) i intenziteta upadnog svetla
(Io) T=It/Io
Opacitet(O)– neprozirnost, je recipročna vrednost transparentnosti
O=Io/It
Kod neprovidnih tela It = 0 pri cemu je opacitet beskonacan
44
Optička gustina-zacrnjenje(D)
- logaritam opaciteta
D = log O = log Io/It
45
Podela denzitometara prema primeni i mogućnostima:
a) Transmisioni (crno beli)- za merenje filma
b) Refleksioni- za merenje otisaka
46
Osnovna merenja u denzitometriji
-Merenje optičke gustine-zacrnjenja
-Provera pravilnog osvetljavanja i obrade filma
-Merenje tonskih vrednosti
-Provera prenosa tonskih vrednosti tokom osvetljavanja
47
Dinamički opseg je
mera koliko se najtamnja površina razlikuje od najsvetlije
Moze se definisati kroz najtamnije I najsvetlije vrednosti opticke gustine (Dmin i Dmax) I kroz ekspoziciju
48
Tonski opseg
označava broj međutonova na skali koja se nalazi između najtamnije i najsvetlije vrednosti
49
Tonovi se mogu definisati preko:
tonske vrednosti, opticke gustine i nivoa sive
▪ Od broja međutonova zavisi da li će slika biti sa tvrdim, normalnim ili mekim prelazom – visok ili niski
kontrast
o Prevelika vrednost Dmax može da smanji rezoluciju
o Prevelika vrednost za Dmin prouzrokuje zamućenje
o Previše mala vrednost Dmax može da dovede do toniranja na neštampajućim površinama
50
Greške koje mogu prouzrokovati vrednosti D
▪ Greške u čuvanju filma
▪ Tokom osvetljavanja i rukovanja
▪Tokom obrade
51
Ekspozicija(E)
Ukupna količina svetla na koju reaguje fotografski materijal i ona je proizvod intenziteta svetla i vremena osvetljavanja
E = I * t
52
Kontrast
razlika izmendju najsvetlijih inajtamnijih delova slike,što je oštriji nagib to je veći kontrast
▪ Dva načina merenja
- gama γγ = ΔD / Δ log E
-γ indeks kontrasta
γ =1 normalna gradacija
γ <1 meka gradacija
γ >1 tvrda gradacija
53
Oštrina filma je
vidljivo razlikovanje detalja na filmu/ razlika izmedju tamnih i svetlih povrsina
54
Moć razdvajanja je
mogućnost emulzije da “zapiše” detalje na filmu
55
Opseg gustine je
razlika optičkih gustina najsvetlije i najtamnije površine
56
Rastriranje se predstavlja
arazbijanjem slike u niz tačaka i ono je potrebno kod ravne i visoke stampe
Raster definise : - Linijatura (Broj rasterskih tacaka po incu)
- Rasterski ugao
- Oblik rasterske tacke (krug, kvadar,elipsa)
Veličina rasterske tačke može se iskazati na dva načina:
▪ kao procenat pokrivenosti jedinične površine
▪ kao integralna gustina zacrnjenja
57
Prema linijaturi rastere delimo na:
-Grubi
– Fini
–Srednje finoce
58
Moire efekat
se pojavljuje zbog neslaganja rasterskih uglova dve ili više boja i eliminise se podesavanjem
rasterskih uglova i kontrolom pozicije svake rasterske tacke
59
Vrste reprodukcije:
a) Objektivna reprodukcija - Kada se svaka tačka originala poklapa sa tačkom reprodukcije u pogledu
optičke gustine i opsega tonova
b) Relativna reprodukcija - Tonski opseg reprodukcije je u pogledu optičke gustine manji, ali je odnos
rasterskih tačaka linearan
c) Subjektivna reprodukcija -odnos tonskih vrednosti reprodukcije i originala se vrsi vizuelno
60
Nacini mesanja boja:
Aditivno i Supstraktivno
61
Aditivno mesanje
kombinuje crveno, plavo I zeleno svetlo
62
Suptraktivno mesanje
koristi obojenja koja selektivno absorbuju crveni, zeleni I plavi deo
elektromagnetnog spektra
63
Nacini aditivnog mesanja:
1.Opticko mesanje – dva ili vise obojenih svetala se projektuju naistu povrsinu u isto vreme (projektor)
2.Prostornomesanje – koristi osetljivost ljudskog oka tj.dve tacke razlicitog obojenja na udaljenosti
izgledju kao jedna obojena tacka (monitor)
3.Privremeno mesanje- dva ili vise obojenih svetala se projektuju na istu povrsinu, ali ne u isto vreme
(savremeni projektori)
64
Reprodukcija u stampi
Koristi seugl 4 stamparske forma
8 boja se formija: bela, crna, plava, cijan, crvena, magenta, zuta I zelena
Na reprodukciju utice: podloga, karakteristike boje, tehnika stampe, rastriranje
65
Pigment je
glavna komponenta boje i definise njeno obojenje
66
Karakteristike boje su:
-transparencija (mogucnost pigmenta da propusti odredjene talasne duzine svetla)
-absorbcija(mogucnost pigmenta da absorbuje odredjene talasne duzine svetla)
NE POSTOJI IDEALNA STAMPARSKA BOJA(ni jedna boja ne moze u potpunosti da absorbuje svoju trecinu
spektra)
67
Refleksija (R)
odnos intenziteta reflektovane svetlosti (IR) I intenziteta upadne svetlosti (Io)
R= IR/Io
D(opticka gustina)=log 1/R
Ton I koncentracija boje su nepromenjivi, a debljina nanosa boje je promenjiva
68
Polarizacioni filter
propušta talasne dužine svetlosti samo u određenom pravcu I zbog njega se eliminiše merenje razlike u gustini mokre i suve boje
69
Porast tonske vrednosti je
razlika između vidljive tačke merene na filmu sa
transmisionim denzitometrom i vidljive tačke merene na štampanoj podlozi merene refleksionim denzitometrom
70
Porast tonskih vrednosti zavisi od:
Linijature
Veličine tačke
Karakteristika papira
71
Sivi balans je
odnos tri procesne boje cijan, magente i žute(C,M,Y) koje štampane jedna preko druge treba da daju utisak sive boje I ako se menja neki njihov parametar menja se i siva boja
72
Sivi balans kod rasterskih tonova
dobija se kao crvenkasto siva
73
Kontrola ulaznih boja
može se vršiti pomoću spektrofotometara, denzitometara i ručno
74
Sivilo
ukazuje na sivu komponentu u boji i na promene u boji na otisku
Sivilo ne menja ton boje nego ga čini “prljavom” i manje zasićenom
Velika vrednost nečistoće tona boje može promeniti ton boje
Sivilo i nečistoća kao procesni parameter
Kod lošeg preklapanja može doći do kontaminacije boje
75
Preklapanje je
sposobnost ili nesposobnost da štampana boja prihvati sledeću boju u poređenju sa
prihvatanjem boje čistog papira
76
Preklapanje se meri
denzitometrom i filterima i uglavnom je 70- 90 %
77
Na preklapanje utice:
Lepljivost
Debljina filma boje
Temperatura boje
Vreme između otiskivanja
Konstrukcija grafičkih mašina
Balans voda-štamparska boja
Apsopcija papira
78
Čisto preklapanje rezultuje
u tonu crvene (magenta i žuta), zelene(cijani, žuta)i plave (cijan i magenta)
79
Munsellov system
najpoznatiji sistem rasporeda boja
Svaka boja je odredjena: tonom, zasicenjem i svetlinom
Munsellov ton je definisan kroz 5 osnovnih boja:crvena, zelena, žuta, plava, ljubičasta
Munsell zasićenje je intenzitet osećaja boje
Munsell svetlina od 0 crne do 10 bele
Munsellov sistem označavanja:ton boje slovom i brojem, zasicenje i svetlina brojem
5G 6/8 označava: 5G – ton boje (zelena) 6 – svetlina boje (srednje svetla) 8 – zasićenje boje
80
Pantone
sistem rasporeda boja (Adobe i drugi softveri)
81
Polje vida utice na
utice na opazaj boje
82
CIE XYZ prostor boja
sadrži sve boje vidljive ljudskim okom
83
CIE Lab
Lab se odnosi na:
L – nivo svetline
a – zeleno u odnosu na crveno
b – plavo u odnosu na žuto
CIE Lch
Lch se odnosi na:
L – svetlina(0-crna, 50-neutralna siva, 100-bela)
c – zasicenje(0-ahromatske, preko
100-ciste boje)
h – ugao tona (crvena 0° , žuta 90° , zelena 180°, plava270°)
84
Opseg uređaja (gamut)
opseg boja koje uređaj može da prikaze
85
Dva načina upravljanja boja
Tranformacija boja koja je uređajno zavisna (zatvoreni radni procesi) - stari način.
Transformacija boja koja je uređajno nezavisna (otvoreni radni proces) - novi način
86
Zatvoreni radni system je
sistemi gde su sve komponente (monitori, štampači, skeneri) od iste kompanije
87
Kalibracija je
dovođenje performansi uređaja na poznato, referentno stanje
88
Gamma
opisuje nelinearnu vezu između nivoa piksela na računaru i osvetljenja monitora
89
Profili su
su datoteke podataka koji sadrže sve važne informacije o uređaju I opisuje apsolutno značenje
svakoj boji koji uređaj reprodukuje
90
Mired skala
Problematika nelinearnosti promene KTB se može rešiti korišćenjem recipročne vrednosti temperature boje koja daje bližu linearnu vrednost između izračunate vrednosti i datog efekta
Mired vrednost = 106/Temperatura boje
91
Rapid Access
Karakteristike definiše struktura kristala srebrohalogenida.
* U svaki kristal srebrohalogenida dodaje se po nekoliko atoma radijuma i iridijuma koji imaju osobine svetlosnih receptora i obezbeđuju maksimalnu osetljivost na svetlost uz povećanje kontrasta.
* Povećana osetljivost na osvetljavanje, koje se meri submikro sekundama čini ove filmove idealnim za osvetljavanje u modernim uređajima sa laserima male snage.
92
Hard dot
Emulziji se dodaju složeni molekuli-nukleatori koji ubacuju elektrone u kristalnu rešetku srebrohalogenida. Osigurava razvijanje filma uz ostvarenje velike opt. gustine i jasne razlike između oblasti sa slikom i transparentne obl.
93
Indeks kontrasta je
je srednja vrednost gradacije sa dodatom opcijom da se nagib krive uvek meri na najkorisnijem delu karakteristične krive
