Boje 1.kol Flashcards
1
Q
Boja nije fizička veličina, niti se može fizički oceniti, pa prema tome? (zaokružiti)
A
Ne poseduje mernu jedinicu.
2
Q
Vidljiva svetlost je talasne dužine područja od? (zaokružiti)
A
380 770nm.
3
Q
U kakvoj su vezi period oscilovanja i frekvencija?
A
Period oscilovanja T, vreme za koje se obavi jedna puna oscilacija, je recipročna vrednost frekvencije ν ( ni).
T=1/ ν
4
Q
Talasna dužina je?
A
Rastojanje između dve najbliže čestice koje osciluju u fazi. Obeležava se sa lambda ( λ). Jedinica je metar [m].
5
Q
Prelamanje talasa i zakon prelamanja talasa?
A
Prelamanje talasa je skretanje talasa sa prvobitnog pravca prostiranja usled njegovog prolaska kroz granicu između
dve sredine
različitih indeksa prelamanja (n). Ukoliko upadnu i izlaznu brzinu izrazimo pomoću indeksa prelamanja, dobijamo
Šnelov zakon zakon
prelamanja svetlosti.
n sin( Θ) = n’ sin( Θ’)
6
Q
Kada svetlo upada iz optički gušće (
ν1= c/n1) u optički ređu sredinu ( ν2= c/n2), (n2<n1, ν1<ν2),
svetlosni zrak se lomi?
(
A
Od normale, ugao prelamanja je veći od upadnog ugla.
7
Q
Primarni svetlosni izvori?
A
Primarni svetlosni izvori proizvode zračenje, odnosno zrače, na račun sopstvene energije.
Razlikujemo:
-Toplotne sunčeva svetlost, sijalice, voltin luk, plamen sveće
-Luminiscentne fluorescentne natrijumove, neonske i živine lampe
-Stimulisane laseri
8
Q
Luminiscentni svetlosni izvori su? (zaokružiti)
A
Pri proticanju struje kroz gasove ili metalne pare, dolazi do elektromagnetnog zračenja koje jednim delom pada u
vidljivi deo
spektra (ekscitovani atomi i molekuli).
9
Q
Vinov zakon? (zaokružiti)
A
Proizvod temperature crnog tela i talasne dužine koja odgovara maksimumu zračenja je konstanta.
T λ max = b
T temperatura crnog tela
λ max maksimum zračenja na datoj temperaturi
b konstanta (b = 2,9 10 3mK)
10
Q
Prirodni svetlosni izvori?
A
Sunce, zvezde (atomski procesi).
11
Q
Šta je boja?
A
Boja je optički fenomen, čulni utisak saopšten mozgu od strane oka. Ona budi podražaj koji se preko čula vida
prenosi do mozga.
Neki predmet deluje da je obojen nekom bojom zato što odbija svetlost određene talasne dužine ili jedan mali deo
spektra, a osta li apsorbuje. Boja, uopšteno rečeno, predstavlja rezultat međusobnog dejstva (interakcije) svetlosnog
izvora, objekta i posmatrača, odnosno
sistema vida.
12
Q
Vrste refleksije?
A
Ogledalska (spekularna, tačkasta) refleksija svetlost se ponaša po zakonima refleksije
Difuzna (rasejana) refleksija tipična za pojedine supstance kao što je prah
Rasipna refleksija kombinacija rasejane i odgledalske refleksije
13
Q
Odnosna temperatura boje je?
A
Temperatura na kojoj crno telo ima najpribližniju spektralnu raspodelu energije kao i posmatrani svetlosni izvor.
14
Q
. Uslovi za totalnu refleksiju?
A
Upadni ugao svetlosti mora biti veći od kritičnog ugla, te indeks prelamanja prve sredine mora biti veći od indeksa
prelamanja
druge sredine.
15
Q
Hromatske i ahromatske boje?
A
Hromatske boje su boje koje poseduju ton (koji im je i jedno od glavnih obeležja).
Ahromatske boje su one koje nemaju ton.
16
Q
Fotometrija se bavi?
A
Merenjem elektromagnetnog zračenja koje može detektovati ljudsko oko.
17
Q
Refleksija se definise kao?
A
Promena smera širenja svetlosnog zraka (tj. talasa), na granici dve sredine.
18
Q
Iluminant D50 odgovara kojoj temperaturi?
A
5003K
19
Q
Od cega zavisi kriva spektralne distribucije snage?
A
Isključivo od njihove temperature, nikako od njihovog sastava.
20
Q
Od cega zavisi prelamanje i Snelov zakon prelamanja?
A
Refleksija (odbijanje) talasa nastaje kada se na granici dve sredine (u celini ili delimično) talas odbije od te granice i
ostane u sredini iz koje je došao.
Zakon refleksije: upadni ugao je jednak uglu refleksije (upadni i reflektovani zrak leže u istoj ravni koja je normalna
na ravan površine od koje se svetlost odbija). Reflektovana svetlost je uvek manjeg intenziteta nego upadna, jer deo
energije upadne svetlostiprelazi u drugu sredinu
21
Q
Svetlosni izvorm pojam, primeri?
A
Svetlosnim izvorom se može smatrati svako telo (fizički dostupan emiter) koje emituje vidljivu svetlost, odnosno
elektromagnetno zračenje opsega talasnih dužina od 380 do 770nm. Delimo ih na prirodne, veštačke, primarne i
sekundarne. Primeri izvora svetlosti su sijalica sa užarenim vlaknom, fluorescentne lampe, sunčeva svetlost…
22
Q
Optika
A
Deo fizike koji proučava svetlosne pojave.
23
Q
Talasna duzina raste ili opada pri rastu indeksa prelamanja?
A
Opada.
24
Q
Zivine lapme i neonske lampe su?
A
Luminiscentni izvori svetlosti.
25
Reflektovana svetlost je uvek manjeg intenziteta nego upadna jer?
Deo energije upadne svetlosti prelazi u drugu sredinu.
26
Kada dolazi do totalne refleksije?
Totalna refleksija nastaje kada svetlosni zrak koji se širi iz optički gušće u optički ređu sredinu pada na granicu tih
sredina pod uglom većim od graničnog ugla.
Prema zakonu prelamanja, u tom slučaju ugao loma veći je od upadnog ugla. Ako je upadni ugao takav da bi ugao
prelamanja bio veći od 90°, dolazi do totalne refleksije.
27
Talasna duzina jednog svetlosnog talasa utoliko je veca ukoliko je?
Manji indeks prelamanja sredine kroz koju se talas prostire.
28
U okviru fizicke optike svetlost je shvacena kao?
Elektromagnetno zračenje, te se skladno tome, širenje svetlosti shvata kao širenje talasa.
29
Crno telo?
Crno telo (Plankov izvor svetlosti) emituje energiju na određenoj temperaturi određene spektralne raspodele
energije.
Temperatura crnog tela naziva se apsolutna temperatura i izražava se u kelvinima K (Tc). Temperatura crnog tela
precizno određuje spektralnu raspodelu njegove energije, a samim tim i njegovu boju, pa se vrlo često naziva i
temperature boje, odnosno apsolutna temperatura boje. Približan primer crnog tela je sijalica sa užarenim vlaknom,
približan zato što crno telo kao takvo p ostoji samo u laboratorijskim uslovima.
30
Sprektralna raspodela energije predstavlja?
Krivu zavisnosti radiometrijske veličine (energije odnosno snage) u funkciji talasne dužine.
31
Za onu temperaturu na kojoj crno telo ima najpriblizniju spektralnu raspodelu energije kao i posmatrani svetlosni izvor kazemo da je?
Odnosna temperatura boje.
32
Fotoni?
Fotoni su kvanti elektromagnetnog polja. To su kvazi čestice čija je masa mirovanja jednaka nuli, a čija energija
predstavlja energiju elektromagnetnog talasa.
E = h ν
h Plankova konstanta
33
Svetlost predstavlja?
Elektromagnetni talas karakterisan talasnom dužinom, odnosno frekvencijom
34
Frekvencija?
Frekvencija je fizička veličina kojom se izražava koliko se puta ponovio neki periodični događaj u određenom
vremenskom intervalu, odnosno broj talasnih dužina koje prođu kroz neku tačku u prostoru u toku jedne sekunde
(broj oscilacija u jedinici
35
Sunce, užareni metali, lampe, fluorescentne lampe emituju? (zaokruziti)
Belu svetlost.
36
Svetlost emitovana od strane svetlosnog izvora može se opisati preko?
Relativne spektralne raspodele energije po talasnim dužinama.
37
Izvor (svetlosti)?
Izvor predstavlja fizički emiter vidljive svetlosne energije. Standardni izvor svetlosti je onaj kojim se najbliže realizuje
relativna spektralna raspodela energije određenog iluminanta.
38
U kakvoj su vezi period oscilovanja i frekvencija?
Period oscilovanja T, vreme za koje se obavi jedna puna oscilacija, je recipročna vrednost frekvencije (T=1/ ν), gde je
ν („ ni“) frekvencija.
39
Primarni svetlosni izvori se dele na?
Razlikujemo toplotne (sunčeva
svetlost, sijalice, voltin luk, plamen sveće), luminiscentne (fluorescentne natrijumove,
neonske i živine lampe) i stimulisane (laseri) primarne svetlosne
40
44. Energija
zračenja W koju emituje crno telo po jedinici površine u jedinici vremena iznosi?
W=kT4
41
45. Intenzitet (eng. radiant intensity) je? (zaokružiti)
Fluks po jedinici prostornog ugla
42
46. Jedan luks jednak je? (zaokružiti)
Lumenu po kvadratnom metru
43
Uslovi za totalnu refleksiju?
Upadni ugao svetlosti mora biti vedi od kritičnog ugla, te indeks prelamanja prve sredine mora biti vedi
od indeksa prelamanja druge sredine.
44
48. Monohromatska (mono
jedna, hroma boja) je svetlost?
Svetlost
jedne, tačno defnisane talasne dužine. To je prosta svetlost, koja se ne može razložiti.
45
49. Polihromatska (poli mnogo, više) svetlost?
Svetlost
je složena svetlost sastavljena iz više prostih svetlosti.
46
50. Vinov zakon?
Tλ max = b,
T temperatura crnog tela, λ max maksimum zračenja na
datoj temperaturi, b konstanta (b=2,9 · 10^ 3mK)
47
Boja nije fizička veličina, niti se može fizički oceniti, pa prema tome? (zaokružiti)
Ne poseduje mernu jedinicu.
48
Iluminant A odgovara emisiji svetlosti?
Od strane sijalice sa užarenim vlaknom, sa odnosnom temperaturom boje od 2856K. To je gasom ispunjena sijalica
sa volframovom niti i prozirnim staklom
49
Prirodni svetlosni izvori?
Sunce, zvezde (atomski procesi).
50
Jedan od iluminanata?
Standardno osvetljenje A Predstavlja osvetljenje sijalice sa užarenim vlaknom sa odnosnom temperaturom boje
od 2856K.
Standardni izvor svetla A je gasom punjena sijalica sa volframovom niti i prozirnim staklom.
Standardno osvetljenje B Ranije korišćeno kao simulator direktnog sunčevog svetla sa odnosnom temperaturom
boje od
4874K. Da bi se postiglo koristi se standardan izvor A spojen sa David Gibsonovim filterom. Danas se retko koristi i
zamenjen je
standardnim osvetljenjem D.
Standardno osvetljenje C Predstavlja indirektno sunčevo svetlo odnosne temperature od 6774K. Kao standardan
izvor C
koristi se izvor A sa filterom za konverziju. Ne sadrži zračenje UV dela spektra, te se ne može koristiti za procenu
fluorescentnih boja.
Standardno osvetljenje D Koristi se za simuliranje sunčeve svetlosti, najčešće korišćeni su D50 (5003K) i D65
(6504K). Kao
simulator standardnog osvetljenja serije D najčešće se koriste ksenonske lampe koje najtačnije aproksimiraju
spektralnu raspodelu energije
datog osvetljenja.
Standardno osvetljenje F Ima ih 12, predstavljaju raspodelu energije različitih tipova fluorescentnih izvora.
Najčešće
korišćeni su F2 (4230K), F 8 (5000K) i F11 (4000K)
55.
51
55. Koje iluminante razlikujemo?
A, B, C, D (najčešće korišćeni su D50 i D65) i F (najčešće korišćeni su F2, F8 i F11).
52
Iluminant D50 odgovara kojoj temperaturi?
5003K.
53
Svetlosni izvor, pojam, primeri?
Svetlosnim izvorom se može smatrati svako telo (fizički dostupan emiter) koje emituje vidljivu svetlost, odnosno
elektromagnetno zračenje opsega talasnih dužina od 380 do 770nm. Delimo ih na prirodne, veštačke, primarne i
sekundarne. Primeri izvora svetlosti su kol sijalica sa užarenim vlaknom, fluorescentne lampe, sunčeva svetlost...
54
Huntov efekat se odnosi na?
I na odnosne i na neodnosne boje.
55
U okviru fizičke optike svetlost je shvaćena kao?
Elektromagnetno zračenje, te se skladno tome, širenje svetlosti shvata kao širenje talasa.
56
Za onu temperaturu na kojoj crno telo ima najpribližniju spektralnu raspodelu energije kao i
posmatrani svetlosni izvor kažemo da je?
Odnosna temperatura boje.
57
Sunce, užareni metali, lampe, fluorescentne lampe emituju?
Belu svetlost.
58
Izvor (svetlosti) ?
-Svetlost dostupna u fizičkom obliku čija se kriva spektralne raspodele snage može eksperimentalno odrediti. Postaje
standardni izvor nakon egzaktnog definisanja krive spektralne raspodele snage
Izvor predstavlja fizički emiter vidljive svetlosne energije
59
Od čega zavisi prelamanje
Prelamanje zavisi od dva faktora: upadnog ugla, , i indeksa prelamanja, n
60
Od čega zavisi indeks prelamanja(n)?
Talasne dužine i
svetlosti
61
Preko koliko stepeni mora biti ugao prelamanja veći od upadnog ugla da bi došlo do totalne
refleksije?
Veći od 90 stepeni
62
Uslov kod totalne refrakciju?
Da jedna od sredina između koji svetlost prolazi ima NEGATIVAN INDEKS PRELAMANJA
63
Kada svetlost prelazi iz ređe u gušću sredinu brzina elektromagnetnog zraka se?
Smanjuje
64
Energija zračenja W? (zaokružiti)
Energija koju emituje crno telo po jedinici površine u jedinici vremena.
W = k T 4
k koeficijent proporcionalnosti
65
. Intenzitet (eng. radiant intensity) je?
Fluks po jedinici prostornog ugla.
I = F / 4 Π
66
Jedan luks jed nak je? (zaokružiti)
Lumenu po kvadratnom metru.
Luks je jedinica za osvetljenost/iluminansu (i emisivnost) u fotometrijskom sistemu.
67
Šta predstavlja veličina e? (zaokružiti)
Emisivnost e (eng. exitance ili emittance) predstavlja integralnu veličinu i jednaka je ukupnom fluksu koji napušta
jediničnu površinu u svim pravcima.
68
Jedinica za sjaj?
Nit. Jedan nit jednak je kandeli po kvadratnom metru.
69
Radiometrija?
Merenje elektromagnetnog zračenja u frekventnom intervalu od 3x10 11 do 3x10 16 Hz, što uključuje ultraljubičastu
(UV), vidljivu i i nfracrvenu (IR) oblast (talasne dužine od 0,01 do 1000 mikrometara).
70
Sjajnost?
Sjajnost predstavlja fotometrijsku veličinu koja najpribližnije odgovara onome što se u procesu viđenja zapaža kao
sjaj
71
Jedinica za fluks je?
Lumen [lm].
72
Sjaj?
Sjaj ili radijansa (eng. radiance) B je veličina koja karakteriše zračenje površine u datom pravcu koji se nalazi pod
uglom Θ u odnosu na normalu na površinu.
73
Monohromatska i polihromatska svetlost?
Monohromatska svetlost je svetlost jedne, tačno definisane talasne dužine. To je prosta svetlost koja se ne može
razložiti.
Polihromatska svetlost je složena svetlost sastavljena iz više prostih svetlosti.
74
Šta su iluminati?
Iluminanti ili standardna osvetljenja su reprezenti spektralne raspodele energije za određeni svetlosni izvor.
75
Ukoliko raste jačina osvetljenja? (zaokružiti)
Apsolutna svetlina će se menjati, dok će relativna ostati konstantna.
76
Koji je nedostatak hromatskog dijagrama?
Nije perceptualno uniforman, odnosno razlike u boji predstavljene na hromatskom dijagramu nisu iste.
77
Da li sjaj mora biti proporcionalan sjajnosti?
Ne mora.
78
Šta je sjaj?
Sjaj je psihološka interpretacija sjajnosti, odnosno njen subjektivni doživljaj.
79
Huntov efekat se odnosi na?
I na odnosne i na neodnosne boje.
80
Blistavost po Hunteru?
G = Sh / l
Sjaj u niskim uglovima upada i posmatranja.
81
Čime se kalibriše uređaj za merenje spekularnog sjaja?
Pomoću staklene crne referentne pločice za standardna merenja do 100 jedinica sjaja.
82
Ukoliko je vrednost sjaja viša od 85 SGU, meri se sa uglom?
20°.
> 70 SGU se meri sa uglom od 20° (visoki
< 10 SGU se meri sa uglom od 85° (niski
10 70 se meri sa uglom od 60°
83
Napisati formulu za transparentnu zamagljenost?
% zamagljenosti = T difuzna / T ukupna x 100
T transmisija / propušteno svetlo
84
Relativna verifikacija?
Nominalna kolorimetrija bele pločice nije poznata i instrument se upoređuje sa vrednostima zadatim od
strane instrumenta.
Tolerancija zavisi od procesa merenja. Verifikacija potvrđuje merenja tokom vremena. Keramičke pločice
nisu karakterizirane da prate primarne standarde i jeftinije su za izradu.
85
Koji uređaj meri refleksnu krivu?
Spektrofotometar.
86
Spektrofotometar sa mehaničkim skeniranjem (prednosti i mane)?
Prednosti:
1. Redukovanje zalutalog svetla
2. Tačnije merenje
Mane:
1. Spor rad
87
Tri dominantne boje kod gledanja goniohromatskih materijala?
1. Boje blizu spekularne
2. Čeona boja
3. ’Pozadinska’ (flop) boja
88
4. Veći prečnik ________ spekularna goniofotometrična distribucija?
Uža.
89
Pozadinska flop boja?
Indeks pozadinske boje (Flop indeks) je mera promene reflektanse metalne boje kroz rotiranje kroz niz uglova
posmatranja.
Vrednost indeksa od 0 označava pun ton, dok viši brojevi metalne ili biserne (perlascentne) boje. Sa vrednostima od
15 do 17.
Flop index = 2.69(L 15° L 110° 1.11 (L 45° 0.86
90
Za šta se koristi indeks žutoće?
Kod vizuelnog posmatranja absorpcija u plavom delu spektra.
Povezano sa starenjem.
Koristi se za merenje degradacija.
I pored visokih vrednosti luminance, jasno se može definisati žuti ton.
91
Uzroci merne nesigurnosti?
Merna nesigurnost je sumnja koja postoji u rezultatu merenja.
Uzroci:
1. Merni instrument (izoštrenost, šum)
2. Uzorak i njegova nestabilnost
3. Postupak merenja pristup mernom uzorku
4. Uvežene nesigurnosti kalibracija uzorka nosi u sebi određene nesigurnosti
5. Sposobnost operatera
6. Problemi sa uzorkovanjem
7. Okolina i atmosferski uticaji
92
’Trans’ ugao?
Ugao posmatranja koji je na suprotnoj strani od osvetljenja.
93
Šta je kalibracija i nivoi kalibracije?
Podešavanje instrumenta da bi očitavanja bila tačna i ponovljiva.
Postoje tri nivoa:
1. Korisnička sa isporučenim referentnim uzorkom
2. Fabrička rekalibracija
3. Rekalibracija prema nacionalnom ili međunarodnom standardu
94
Ponovljivost merenja je?
Usaglašenost između dva instrumenta ili laboratorije.
Blizina dogovora između rezultata niza merenja istog testnog uzorka ili uzoraka uzetih nasumično iz homogene celine,
ali sa promenljivim uslovima kao što je rukovalac instrumenta, laboratorija, merni instrument.
95
Razlika između radiometrijskog i fotometrijskog uređaja?
Radiometrijski uređaji mere apsolutne vrednosti fluksa (protoka) Φ. Fotometrijski uređaji mere relativne vrednosti svetlosnog fluksa (ograničenu su na vidljivi deo spektra).
96
Goniohromatski materijali, uglovi, 0, 15, 25, 45, 75, 110°?
15, 45, 110°.
97
Kojim uređajem se mogu dobiti vrednosti spektralne krive?
Spektrofotometrom.
98
Gde se ne koristi CIE za merenje?
Kod denzitometra.
99
Jedinica za sjajnost?
Cd/m 2 ili nit.
100
Nabrojati tri karakteristike materijala koja utiču na sjaj?
1. Tanki površinski filmovi (slojevi za oplemenjivanje, nakupljena prljavština) i sve druge potencijalno neuniformne
površine
2. Zakrivljenost površine (preko milimetarske skale)
3. Neujednačenost premaznog sloja (orange peel)
4. Polarizacija svetla (metali eliptična polarizacija, nemetali linearna polarizacija)
5. Usmerenost uzorka
101
Luterov uslov?
Luterov uslov je situacija gde je proizvod spektralne osetljivosti fotoreceptora i spektralne transmitance korekcionih
filtera proporcionalan nekoj od CIE funkcija usaglašenog stimulusa ili njihovoj linearnoj kombinaciji.
102
Opisati fluorescenciju materijala?
Odlika fluorescentnih materijala jeste da reemituju absorbovanu svetlost na većim talasnim dužinama.
Pojam fosforescencija se vezuje za grupu materijala koji absorbovanu svetlost reemituju nakon određenog vremena,
fosfori u flourescentnim lampama i u CRT ekranima.
Količina fluorescentnosti zavisi od rasporeda spektralne snage izvora svetla.
FIS absorbuju svetlost kraće talasne dužine i ponovo ih reflektuju na dužoj talasnoj dužini.
FIS najčešće ispod 380nm i zrače u vidljivom delu EM spektra (najčešće plavom)
103
Beli materijali imaju?
Visoke koeficijente rasipanja i niske koeficijente absorpcije.
U fizičkom smislu bela površina je ona koja reflektuje jako (preko 50%) preko celog vidljivog dela EM spektra.
Iz ugla geometrije, bela površina je ona koja reflektuje svetlost difuzno u svim pravcima.
Beli uzorci imaju:
1. Visoku vrednost luminance
2. Nikakvo zasićenje
3. Bez tona su
104
Uzroci nepravilnosti merenja kod spektrofotometra?
1. Greške u fotometričkoj skali
2. Greške u talasnim dužinama
3. Zalutalo svetlo
4. Talasna dužina
5. Polarizacija
6. Geometrijske greške
105
Goniohromatski materijali?
Materijali koji imaju mnogo kompleksniju međuzavisnost i time iziskuju specijalne metode merenja i instrumente.
1. Fluorescentni materijali (beli i hromatični)
2. Ljuspice pigmenata (perlascenti i interferentni).
Izmerena spektralna i kolorimetrijska vrednost objekata zavisi od osvetljenja, ugla posmatranja merenja i osobina
materijala.
106
Prednosti i mane merenja kolorimetrom?
Prednosti:
1. Jeftinije rešenje
2. Manje kompleksne optike
3. Veće polje merenja
4. Manje problema sa šumom signala
Mane:
1. Tačni filteri (XYZ)
107
Indeks prikaza boje?
Definiše stepen poklapanja izgleda boja pod konkretnim izvorom svetla sa izgledom boja pod referentnim izvorom
svetla.
Ako je temperatura svetla koje se procenjuje manja od 5000K, kao referentni izvor se koristi crno telo iste
temperature boje, u suprotnom se koristi neki od CIE izvora serije D.
108
Kontrastni sjaj?
G= S/D
Odnos spekularno reflektovane i difuzno reflektovane svetlosti upravne na ravan
109
Uticaji na sjaj štamparske boje?
1. Preveliko emulgiranje smanjivanje sjaja
2. Previše sikativa smanjivanje sjaja
3. Mala viskoznost boje smanjivanje sjaja
4. Previsoka temperatura sušenja smanjivanje sjaja
5. Povećanje nanosa boje povećanje sjaja
110
Indeks beline?
Bergerov indeks beline.
Upotrebljivost prema ’zelenkastim’ belima.
W Berger = Y + a*Z b*X
111
Šta je verifikacija/sertifikacija?
Sertifikacija/verifikacija je proces procene mogućnosti instrumenta da precizno i tačno reprodukuje nacionalnu ili
međunarodnu mernu skalu.
112
Šta je apsolutna verifikacija/sertifikacija?
Kod apsolutne svi ispektrofotometri istog tipa se kontrolišu prema jednom apsolutnom standardu BCRA NPL
(keramička bela pločica).
Svi instrumenti moraju dati indentične rezultate merenja unutar neke tolerancije na primer Δ E = 0,8.
113
Tačnost merenja / Preciznost i tacnost?
Tačnost slaganja rezultata merenja i prave vrednosti merene veličine.
Preciznost merila da daje odzive bliske pravoj vrednosti.
Centar mete je prava vrednost merene veličine.
114
U grafičkoj industriji uređaji mere?
Relativne vrednosti relativno.
115
Uređaj za merenje spekularnog sjaja?
Glosimetar.
116
Kod merenja fluorescentnih materijala osvetljenje merenja i posmatranja treba da imaju?
Isti raspored u vidljivom i UV delu spektra.
117
Korišćene metode, merenje fluorescencije?
Najčešća standardizacija je D65 (ASTM E 991), mada CIE priznaje skoro sve iluminante.
45/0, d/0 nije preporučljivo.
1. Korišćenje spektrofluorimetra
2. Metoda sa dva monohromatora
3. Fluorimetar
118
Šta definiše indeks nepostojanosti boje?
Euklidova razdaljina između kolorimetrijskih koordinata uzorka pod testnim iluminantom koja se upoređuje sa
njegovim koordinatama pod referentnim iluminantom.
Postojanost boje je mogućnost uzoraka da zadrže njihov izgled i opseg uprkos promenama boja i jačine osvetljenja.
Uzroci su:
1. Psihološke i fiziološke priorde
2. Loša memorija boja
3. Važan paramter kod različitih proizvoda
119
Spekularni sjaj po Hunteru? Šta je spekularni sjaj?
G = S/I
Spekularni sjaj je odnos intenziteta reflektovanog svetla sa površine u odnosu na intenzitet upadnog svetla.
120
Kontrastni sjaj, po Hunteru?
G= S/D
Odnos spekularno reflektovane i difuzno reflektovane svetlosti upravne na ravan
121
Sive skale promene?
Sive skale promene su test metode za praćenje otpornosti tekstilnih materijala na izlaganje svetlosnoj energiji ili
pranju. Važno kod procene postojanosti digitalno ili sito štampanih tekstilnih materijala.
122
Siva obojenost / mrljanje
Prenos boje sa testnog uzorka na prispojeni materijal se procenjuje slično kao sa skalom promene
sive boje. Pet standardnih parova, jedan deo je beo, a drugi se kreće od belog do sive sa zasićenjem uzorka.
123
Promena sive
Gubitak obojenja. Korišćenje sive skale promene se procenjuje upoređivanjem pet parova sivih standarda. Pola
standardnih uzoraka je identično u zasićenju sa početnim uzorkom. Drugi deo se kreće od zasićenja (nema gubitka
boje) do bele (ukupan gubitak boje). Količina kontrasta između testiranih i netestiranih uzoraka se upoređuje sa
standardnom skalom i parom standarda. 5 označava da nema gubitka boje, 1 da je najveći gubitak boje.
124
Na čemu se kalibriše denzitometar?
Na papiru.
125
Razdvojivost slike, koliki je ugao u odnosu na spekularno svetlo? (Razdvojivost slike DOI)?
0,3°.
126
Fluorescentni materijali nešto je bilo gde emituju svetlost?
Apsorbuju 380nm i zrače u vidljivom (plavom) delu spektra.
127
CIS ugao?
CIS geometrije merenja su ona gde su uglovi osvetljenja i posmatranja na istoj strani u odnosu na odsjaj.
ASTM standard sadrži dva tipa uglova:
1. Sa dva osvetljenja i cis/trans posmatranje, sa vrednostima od ±15°
2. Klasične uglove 15, 25, 45, 75 i 110° za ugao posmatranja
128
Indeks prikaza boje CRI?
Izračunavanje indeksa:
CRI = 100 Δ Ei
Δ Ei prosek razlike boja 8 definisanih uzoraka pod konkretnim i referentnim izvorom svetla
CRI se kreće od 0 100.
Veći CRI, veća sposobnost izvora svetla da simulira zračenje referentnog.
Indeks prikaza boje CRI, tu je bilo ponuđeno 97, 1, 50 i treba da se zaokruži 97.
129
Koje su mane denzitometra?
Najveća mana su mu filteri.
130
Koje su prednosti spektrometra?
1. Pun opis stimulusa (spektralni podaci)
2. Širina opsega merenja
Mana je šum signala zbog malog otvora.
131
Šta je neophodno da bi se izmerilo spektrofotometrom pod uglom od 180°?
Korišćenje difuzera koji omogućava detektovanje ukupnog fluksa zračenja.
132
Koji uređaji mere relativan fluks?
Fotometrijski.
133
Jedinica iluminanse je?
lx = lm / m 2
134
Šta je CRI?
Indeks prikaza boje. On definiše stepen poklapanja izgleda boja pod konkretnim izvorom svetla sa izgledom boja pod
referentnim.
135
Šta je MCDM?
Srednja vrednost razlike boja od srednje vrednosti.
136
Veličina mernog otvora je proporcionalno ili obrnuto srazmerna relativnoj gresci?
Obrnuto srazmerna.
137
Indeks beline je?
Veličina koja odgovara vizuelnom opažaju beline površine koja se određuje kao bela ili blizu beloj.
138
Jedinica za sjaj?
SGU specular gloss unit.
139
Šta je emisija?
Odavanje elektromagnetnog zračenja na način transformisanja drugih formi energije u svetlosnu.
140
Kod kojih materijala usmerena geometrija ne može da meri hromaticnost?
Metaliziranih uzoraka.
141
Uređaji za merenje apsolutnog fluksa
Radiometrijski uređaji.
142
Šta meri kolorimetar?
CIE tristimulusne vrednosti za određeni stimulus.
143
Luminansa, navesti radiometrijsku velicinu?
Sjaj.
144
Geometrije mernih uređaja?
1. Usmerene 0°/45°, 45°/0°
2. Difuzne d/0°, 0°/d, d/8°
145
ASTM D523 i ISO 2813 su definisali koje uglove?
20, 60 i 85°.
146
Koje vrednosti meri spektroradiometar?
Spektralnu emitanciju (zračenje).
147
Preciznost merenja se deli na?
Stabilnost i ponovljivost.
148
Standardna devijacija?
Mera odstupanja niza merenja od srednje vrednosti (aritmetičke sredine).
149
Da li usmerena geometrija isključuje spekularnu komponentu?
Da
150
Keramička crna pločica?
Ne postoji. Staklena crna pločica je za kalibraciju glosimetra, dok je keramička bela pločica (Magnezijum Oksid) za
kalibraciju spektrofotometra.
151
Stabilnost?
Blizina rezultata merenja niza uzoraka pod nepromenjenim uslovima (metod, laboratorija, operater, instrument)
152
Ukoliko raste jačina osvetljenja
Apsolutna svetlina će se menjati , dok će relativna ostati konstantna
153
Prvo merenje pod uglom?
- od 60 Ukoliko je vrednost sjaja viša od 70 SGU (visoki sjaj), izmeriti sa uglom od 20°, ukoliko je manja od 10 SGU (mali sjaj), ponovo izmeriti u uglu od 85°
154
Brzina prostiranja el. magnetnih talasa formula?
c = 1/(m 0 e 0 1/2 ≈3.10 8 m/s
m 0 magnetna propustljivost vakuuma,
e 0 dielektrična propustljivost vakuuma
155
Koji efekat se vezuje za odnosne i neodnosne boje?
Huntov efekat
156
Vrste transmitanse paralela sa refleksijom:
Ogledalska/spekularna, difuzna, rasipna i rasejna.
157
Instrumenti za merenje izgleda objekata
Osnovna podela na uređaje koje mere:
* Hromatske, ili svojstva boje nekog objekta
* Geometrijska svojstva kao što je sjaj, reflektansa, zamućenje i tekstura.
Dodatna podela:
* Fizičke i psihofizičke instrumente
158
Rasipanje svetlosti?
U slučaju rasipanja svetlosti kažemo da se svetlost
difuzno odbija od površine materijala
159
