Graficka priprema 2.kol Flashcards
1
Q
Prvi parametar koji se definise prilikom osmisljavanja grafickog proizvoda?
A
Broj boja. Moze biti od 1 do 6.
2
Q
Koliko puta tabak mora da prodje kroz masinu ako je ona jednobojna?
A
Onoliko puta koliko je boja potrebno. Npr 4 boje 4x
3
Q
Koje boje se najcesce stamaju u punom nanosu na podlogu?
A
Spot, a najpoznatije su Pantone boje.
4
Q
Da li dodavanje spot boje povecava ukupan broj prolaza tabaka kroz masinu?
A
Da
5
Q
Kada se najcesce koriste spot boje?
A
Kada se publikacija sastoji iz 1 ili 2 boje
Kada se zeli postici posebna boja – florescentna, metalik, specijalna neka
Kada se stampaju logotipi i dr.graficki elementi koji zahtevaju precizno obojenje
Kada se neka boja na publikaciji ponavlja vise puta
Kada se stampa tekst u boji
6
Q
Kada se koriste procesne boje?
A
o Kada je potrebno dobiti vise od 2 boje na grafickom proizvodu. Stampa sa 4 procesne se vise isplati od 3.
o Kada se stampaju fotografije u boji ili umetnicke reprodukcije sa bogatim obojenjem
7
Q
Da li je moguce kombinovati procesne i spot boje?
A
DA
8
Q
Primer direktnog povecanja opsega?
A
Dodavanje boja koje su van CMYK sistema – jarko zelena i narandzasta.
9
Q
Primer indirektnog povecanja opsega?
A
Uklanjanje nekih nedostataka konvencionalnog nacina stampe, npr uvodjenje svetlijih verzija cijana i magenta smanjuje se greska proporcionalnosti.
10
Q
Kako su se stampali dodaci svetlih boja u tamnim delovima slike?
A
Kao pun ton, dok se boje standardnih svetlina nisu stampale u svetlim partijama otiska.
11
Q
Kako se resio problem prestampavanja?
A
Pantone je u Hexachrome sistemu uveo dodatne dve boje narandzastu i zelenu.
CMYKOG se zvao
12
Q
Sta odredjuje ukupan kvalitet stampe?
A
Najlosiji parametar u procesu
13
Q
Koje dve Pantone karte postoje?
A
Coated – za stampu na oslojenim papirima (npr 647C)
Uncoated – za stampu na neoslojenim papirima (npr 647U)
14
Q
Sta zahteva svaka dodatna pantone boja?
A
Izradu dodatne stamparske forme
15
Q
Gde se moze izvrsiti spot lakiranje?
A
Na ofsetnim stamparskim masinama koje sadrze aggregate za lakiranje i na sito stampi.
16
Q
Kako se postavlja spot lak u pripremi?
A
Preko elemenata koji se lakiraju postavljaju se novi objekti u obliku koji zelimo da bude spot lakiranje i za njih se zadaje posebna spot boja.
17
Q
Sta je sastavni deo stamparskog tabaka?
A
Kontrolna merna traka u koju treba postaviti i spot boju ukoliko se nalazi na tabaku
18
Q
Sta znaci blindruk?
A
Utiskivanje. Utiskivanjem se dobijaju reljefne forme na povrsini materijala.
19
Q
Sta prikazuje karta boja za procesne boje?
A
Prikazuje boju nezavisno od uredjaja tj. monitora, po mogucnosti dobijenu na uredjaju iz grafickog toka ili standard koji se koristi u grafickom toku.
20
Q
Zasto je karta boja znacajna?
A
Kod tehnika stampe koje nemaju jasno definisan standard ili pak digitalne stampe (na tekstilu) gde se boja posle stampe mora termicki obraditi te je ona vezoma zavisna od samog sistema tj. radnog toka
21
Q
Kako jos mozemo potamniti crnu boju bez povecanja nanosa crne?
A
Punom tonu crne boje se dodaje odredjeni procenat ostalih separacija i tako dobijena crna se naziva i Rich black, a moze sadrzati 20% C 20% M 20% Y I 100% K boje.
22
Q
Gde nije pogodna RichBlack boja?
A
Kod sitnijih elemenata ili kod sitnijeg teksta.
23
Q
Zasto se ne koristi crna boja samo sa 100% nanosom crne?
A
Zbog nemogucnosti susenja tabaka, zbog takozvanog apcigovanja odnosno lepljenja tabaka, preslikavanje boje na drugi tabak itd…
24
Q
Koliki treba da bude procenat nanosa svih boja za offset stampu?
A
Max 250%-300%.
25
Na koje korake moramo obratiti paznju kada radimo sa Photoshop-om?
Kalibracija monitora
Upotreba odgovarajucih profila – ukoliko slika koja se otvori u PS-u vec ima dodeljen profil boje preporucuje se njegova upotreba, jer moze doci do promene obojenja kod fotografije
Upotreba histrograma – histogram pokazuje broj tonskih prelaza koji se nalaze na slici, odnosno pokazuje koliki se broj piksela nalazi u tamnim i svetlim delovima slike i kako su oni rasporedjeni na njoj.
Upotreba krive obojenja - ona omogucava promene intenziteta slike po kanalima (npr curves )
Upotreba zamucenja i izostravanja
Cuvanje fotografije sa odgovarajucim profilom boja
26
Koji cemo ICC profil pre koristiti ukoliko radimo u PS-u?
ICC profil koji sadrzi sama fotografija.
27
Sta se desava kada slika ne sadrzi ICC profil?
Najsigurnije je da slici zadamo sRGB profil boja, jer on sadrzi veliki broj digitalnih fotoaparata, ali ukoliko slika sadrzi veliki gamut od uobicajnog uzimamo Adobe RGB profil.
28
Sta se desava ako nije ukljucena opcija Resize image?
Promena rezolucije ce uticati na velicinu slike ostavljajuci pri tome originalan broj piksela koji se na slici nalazi netaknutim.
29
Kako se naziva stampa fotografije sa dve separacije?
Duotone.
30
Kako dobijamo sephia efekat?
Dodajemo braon boju crnoj.
31
Ako zelimo da dobijemo duotone u PS-u kakva mora biti pocetna slika?
Mora imati sive tonove.
32
Koji je najpovoljniji fajl format za duotone slike?
EPS
33
Sta se desava ukoliko je ukljucena opcija resize image?
U sliku se ubacuju novi pikseli
34
Sta je najbolje uraditi ukoliko je potrebno smanjiti rezoluciju slike i samim tim izbrisati odredjeni deo podataka koje nose pikseli?
Najbolje bi bilo deliti originalnu rezoluciju sa brojem 2 (npr ukoliko je rezolucija slike 1200dpi trebalo bij je smanjiti na 600dpi ili na 300dpi ili na 150dpi…)
35
Sta se desava ako se povecava rezolucija na slici?
Dodaju se novi pikseli slici i slika postaje zamucenija i gubi na kvalitetu. Preporuceno je mnozenje sa 2.
36
Sta moze da izostri sliku na kojoj smo izvrsili povecanje rezolucije?
Filter Unsharp Mask
37
Ukoliko slici smanjimo rezolucija sa 300 na 150 dpi, pa je vratimo na 300 da li vracamo stare podatke?
Ne, originalni podaci su izgubljeni
38
Sta je prepust i na sta se odnosi?
Odnosi se na povecanje otiska u odnosu na krajnji porizvod kako prilikom zavrsnog rezanja ne bi doslo do problema usled nepreciznosti uredjaja za rezanje. Njega je obavezno uraditi kada je potrebno da stamp aide do same ivice materijala.
39
Sta se radi ukoliko dodje do promene boje prilikom prestampavanja?
Radi se trepping.
40
Treping je
Treping je termin kada se jedan od objekata (najčešde
objekat svetlije boje) minimalo proširuje (0,25 pt) kako bi se preklopio sa susednim objektom.
Na mestima na kojima se objekti preklapaju mora biti uključeno preštampavanje. Kako bi se to izvelo, proširivanje
svetlijeg objekta se vrši tako što mu se dodaje okvirna linija, za koju se uključuje preštampavanje.
Treping se najčešde koristi u situacijama kada se dve boje nalaze jedna pored druge. Ukoliko registar
nije dobro podešen, ili u toku štampe dolazi do promene dimenzije papira, između dve boje se može
pojaviti bela linija. Proširivanjem obojenja objekta uz pomod trepinga, mogudnosti nastajanja bele
linije se smanjuje. Objekti koji se nalaze izolovani, tj. na beloj podlozi, ne zahtevaju treping, jer se ne
graniče sa drugim bojama. Takođe, ni fotografije ne zahtevaju treping jer su različite separacije na
fotografijama dovoljno izmešane i rastrirane tako da ne postoji oštra granica između njih.
41
Zbog cega je bitna velicina rasterskih elemenata?
Zbog nivoa detalja koja moze biti prikazana, sto je veca rezolucija vise detalja moze biti prikazano na slici. Takodje i prednost manjih rasterskih elemenata jeste mogucnost prikazivanja vise razlicitih tonskih vrednosti.
42
Sta se desava ako se stamparska forma osvetljava indirektno tj. preko filma?
Finoca rasterskih tacaka se smanjuje.
43
Kolika je linijatura ukoliko je rezolucija CTP uredjaja mala – 600dpi?
65lpi
44
Kolika je rezolucija rastera preko 220lpi?
3600dpi
45
Koji papiri imaju najveci kapacitet da prime informacije?
Najfiniji papiri, cija je povrsina ujednacena, najcesce presvucena premaznim slojem.
46
Kada je rasterska tacka stabilnija na papiru?
Sto je veca glatkoca i manja poroznost papira a to se postize premaznim slojem
47
Sta treba uraditi ukoliko dodje do porasta rasterske tacke uzrokovane podlogom?
Time dolazi do zamucivanja i tada smanjujemo linijaturu rasterskih tacaka.
48
Koje su to 3 grupe papira koje postoje?
- oslojeni, premazni
- neoslojeni, nepremazni
- novinski
49
Da li font moze rucno biti prebacen na stapac?
Da
50
Koja su to 3 tipa flekso jedinica za stampu?
Jedinice sa 2 valjka nanosaca, jedinice sa 2 valjka nanosaca sa rakel nozem i jedinice sa komorom za boju(kamel rakel sistem)
51
Kada se koristi rastriranje i procesne boje koji sistem je najbolje uzeti?
Sistem sa rakel nozevima
52
Koliki je broj celija po incu kod raster valjka?
140 CPI – 1200 CPI
53
Kolika je zapremina celija kod raster valjka?
1.8 i 14 BCM
54
Koje uglove imaju raster valjci?
30, 45, 60 stepeni
55
Na sta uticu duplofani?
Na porast tonskih vrednosti, najcesve se koriste dve vrste tvrdi i meki.
56
Sta je treping?
Preklapanje boja da bi se izbegle lako uocljive greske na otisku uzrokovane greskama u registru.
57
Koja velicina fonta se preporucuje kod stampe na lepenkama?
Manji od 18pt
58
Koja je preporuka prilikom stampe bar kodova?
Preporuka je da se bar kodovi štampaju paralelno pravcu kretanja trake kroz mašinu da bi se izbegle
negativne posledice razmazivanje boje usled klizanja trake i oscilacija u zategnutosti.
59
Sta je elongacija?
Izduzenje stamparskih formi u smeru obmotavanja prilikom montaze na sliv cilindar.
60
Sta je fingerprint?
Otisak koji daje vrednost za pripremu bitnih parametara, ogranicenja i mogucnosti svakog sistema prema kojima se vrsi kompenzacija.
61
Koja je minimalna vrednost rasterske tacke?
2%
62
Sta je Bounce?
Pojava odskakanja slivova sa stamparskih formi
63
Koji su papiri sa najvecom pokrivenoscu?
Sjajni premazni 320%
A najmanji novinski 240%
64
Sta predstavljaju procesne a sta spot boje
▪ Procesne: CMYK
▪ Spot boje se stampaju u punom nanosu na podlogu, najpoznatije su Pantone boje. Koriste se kada je potrebno odstampati tacno definisanu boju, npr. zastitnu boju neke kompanije.
65
Koje uglove koristi hexachrome sistem boja
Cyan i magenta
66
Kakve postoje Pantone karte boja
Premazne i nepremazne
67
Nakon zamucivanja da li alatka za izostravanje ponistava zamucenje?
Ne ponistava
68
Ukoliko je podloga hrapava kakav mora biti nanos boje
Veliki
69
Osnovna karakteristika laserske ablacije na gumenim valjcima
Poboljsava tacnost registra, koriste se kod poslova velikog obima koji zahtevaju kontinualnu stampu
70
Ako je rezolucija 1200dpi na koliko bi se najlakse kompjuterski trebala smanjiti slika –
Na 600dpi
71
Sta znaci blindruk
Utiskivanje
72
Ukljucivanje opcije prestampavanje se vrsi za
Gornji objekat
73
Koliko puta tabak mora da prođe kroz mašinu ako je ona dvobojna a treba pet boja?
3 puta
74
Navesti bar 3 proširena sistema obojenja.
▪ CcMmYK
▪ CMYKOG
▪ CMYKRGB
▪ CMYKC’M’Y’
75
Ukupni kvalitet štampe zavisi od najboljeg/najlošijeg parametra
▪ debljina nanosa boje,
▪ porast rasterske tacke
▪ prestampavanje boje
▪ registar
76
HKS boje
Nemaju podelu na oslojene i neoslojene materijale, ali je spektar ovih boja uzi nego kod Pantona.
77
Spot lakiranje se postavlja u pripremi
Preko elemenata koji se lakiraju, u obliku u kojem zelimo da se spot lakiranje izvrsi
78
RAW format
Sirov format koji se dobija koriscenjem profesionalnog fotoaparata, sadrzi mnogo vecu kolicinu informacija koje se mogu iskoristiti kako bi se slika sto bolje prikazala.
79
Koje boje koriste duotone fotografije
Dve boje, jedna tamnija i jedna svetlija
80
Da li je moguce koristiti treping bez preštampavanja
Ne
81
Nabrojati dve vrste panton boja
▪ Panotone solid coated
▪ Pantone solid uncoated
82
Ako povecavamo rastere sta se desava sa slikom
Sa porastom rastera, raste i broj ćelija po inču raster valjka.
83
Ako je podloga porozna kakav je nanos boje.
Veci nanos boje, radi penetracije boje u strukturu papira.
84
Karta boja
Ima za cilj da prikaze boju nezavisno od uredjaja
85
Apcigovanje
lepljenje tabaka, preslikavanje boje na druge tabake
86
Podloge u flekso stampi:
▪ Papiri
▪ Polimerni filmovi
▪ Viseslojni, laminirani materijali
87
Kada se koristi povez lepkom upotrebom bindera?
Za publikacije gde se vrši sakupljanje tabak na tabak.
88
Istorija rastera?
Frederik Ives sa Kornela, dobio je raster preko stakla izgraviranog sa mrežom.
89
Rastriranje?
To je reprofotografska tehnika koja pretvara sliku kontinualnih tonova u tačke različitih veličina, oblika i razmaka između tačaka, kako bi simulirali tonske prelaze sa originala.
90
AM raster?
Amplitudno-modulisani, raster sa promenljivom veličinom tačke u različitim varijantama: super-ćelije, iracionalno rasterizovanje, okruglih i ovalnih tačaka pa sve do dijamanstskih oblika.
91
FM raster?
Frekventno-modulisani, poznatiji kao stohastički, ime dobio po terminu koji označava promenljive veličine nasumičnog odabira. Izmislio ga je Karl Scheuter.
92
Od čega zavisi izbor tehnike rasterizacije?
Od ulaznih parametara (originalne fotografije), procesa izrade (grafičkog dizajna, pripreme štampe i štamparske tehnike) i izlaznih uređaja (svrha odštampanog proizvoda).
93
Raster?
Sredstvo kojim se obavlja rastriranje, klasifikacija rastera se izvodi prema rastojanju i veličini rasterskih elemenata kao i karakterizaciji samih rasterskih elemenata.Na toj osnovi se razlikuju: AM, FM, hibridni i raster sa modulacijom obojenja.
94
Šta se izračunava Murray-Davies formulom?
Količina površine pod rasterskom tačkom kako bi se dobilo željeno zacrnjenje. Ova formula opisuje monohromatski raspored tačaka.
95
Od čega zavisi boja odštampanih rasterskih separacija?
Od pozicioniranja rasterske strukture jedne na drugu kao i njihovog preciznog registra.
96
Šta je potrebno formirati kako bi se dobila boja koja će biti rezultat preklapanja?
3 signala, fC, fM i fY u Raster Image Processoru. Region bez frakcija , fC, fM i fY je bele boje a površina sa sva 3 fragmenta se prikazuje kao crna.
97
Šta je fiksni prag?
Mera koja određuje da li će se određeni piksel na originalnoj slici prevesti u crni ili beli na reprodukciji. Za zadati prag, metod poredi svaki piksel sa vrednošću praga, ako je intenzitet manji ili jednak od praga, rezultujući piksel će biti crn, a ako je intenzitet veći od praga tada će piksel biti beo.
98
Kvantizacija?
Kada se detalji na slici dosta razlikuju od originala.
99
Dihtering ili Šum?
Povećava vizuelno broj nivoa sive u rezultujućoj slici, šum menja obojenje susednih piksela tako da srednja vrednost obojenja odgovara vrednosti originalne slike.
100
Koji je najjednostavniji primenjeni način rasterizacije?
Rasterizacija grupisanim tačkama.
101
Šta koristi uređeni prag detekcije?
Matricu predefinisanog šablona. Ona se kreće po površini slike pri čemu se svaki piksel poredi sa odgovarajućom vrednosti praga iz matrice.
102
Šta je dispergovana tačka?
Još jedan tip algoritma rasterizacije sa uređenim pragom detekcije. Ona daje periodični deterministički šablon koji proizvodi sliku sa visokom frekvencijom u prostornom domenu.
103
Šta su prostorno prilagodljivi algoritmi?
Oni koji odluku o obojenju svakog piksela donose koristeći informacije o susednim pikselima. Sam algoritam može biti u više različitih varijatni, jednostruki, višestruki ili iterativni.
104
Raspodela greške (raspodela razlike)?
Je jedan od prvih prostorno prilagodljivih algoritama i najjednostavniji je. Algoritam koristi jednostruki metod koji izračunava izlaznu vrednost piksela uzimajući u obzir izlaznu vrednost posmatranog piksela i vrednost svih prethodno izračunatih piksela.
105
Koji je najjednostavniji i prvi algoritam raspodele greške?
Skalarna raspodela greške za slike u boji. On može da se primenjuje na svaku separaciju posebno, koristeći pristup raspodele greške sa monohromatske slike. Pre definisanja, svaka slika mora preći u CMYK.
106
Šta rezultira spajanjem 3 nezavisne separacije?
Rezultira šumom niske frekvencije.
107
Standardne linijature AM rastera?
150 i 175 lpi
108
FM finoća rastera?
One se ne mere preko linijature, nego preko veličine rasterskog elementa. Oko 10 mikrona veličina tačke.
109
Porast raster tonske vrednosti?
Opisuje ukupno zatamnjenje reprodukcije u odnosu na rasterizaciju dobijenu posle upotrebe algoritama. Ukupni porast sastoji se od dva dela:
▪ optičkog (naziva se Yule-Nielsenov efekat – prouzrokovan je raspršivanjem svetlosti kroz podlogu) i
▪ fizičkog (stvarno širenje tačke na materijalu).
110
Moire efekat?
Nepravilna talasasta struktura tkanine, opisno se vezuje za nezavisni trepteći šablon koji se javlja kada se dva geometrijski pravilna šablona preklope pod određenim uglom. On se javlja kao rezultat interferencije između 2 ili više šablona. Što je veći ugao rotacije šablona, manji je moiré efekat. On se uklanja frekventno modularnim rasterskim strukturama.
111
UCR koncept?
Omogućava bolje preštampavanje boja, mokro na mokro. UCR podrazumeva uklanjanje cijan, magenta i žute separacije kada se one štampaju u tamnim delovima slike zajedno sa crnom. Uklanjanje obojenja se vrši smanjivanjem procenta boja.
112
GCR koncept?
Poboljšava prestampavanje na isti način kao i UCR. Ukoliko se GCR proces poveća, može se očekivati najveća pokrivenost na crnoj separaciji.
113
