Digitalna reprodukcija 2. kolokvijum Flashcards
1
Q
Osnovni principi senzora
A
- Što je osvetljenje svetlije naboj je viši i kranji piksel je svetliji
- Što je više elemenata, veća je rezolucija i više detalja
- Građe senzora: Svaka fotoćelija jedan piksel
- Piksel se stvara interpoalcijom
2
Q
Mere digitalne slike
A
- Prostorna rezolucija spi,ppi i dpi – količina detalja
- Tonska rezolucija (boja, dinamički opseg…)
3
Q
Anatomija digitalne slike
A
- Digitalne slike se sastoje od niza elementarnih delova koji se zovu pikseli
- Od njihovog broja zavisi oštrina slike kao i kvalitet
- Optimalna veličina originala je potrebna radi dobre reprodukcije i male veličine datoteke
4
Q
Dimenzija slike
A
- Broj piksela u jednoj slici se izračunava množenjem broja piksela po širini i dužini
5
Q
Rezolucija
A
- Rezolucija označava mrežu tačaka/piksela zadatu u određenoj fizičkoj meri izraženu inčima ili centrimetrima.
- Rezolucija slike označava broj piksela koje sadrži
- Rezolucija senzora broj fotoćelija na senzoru
- Kod monitora - ppi * Kod skeniranih uzoraka - spi * Kod štampanih reprodukcija - lpi * Kod izlaznih uređaja - dpi
6
Q
Veličina senzora
A
*Kvadrat ima odnosa strana 1:1, a 35mm film odnos strana 1,5:1(senzor u digitalnim fotoaparatima se nalazi između)
7
Q
Veličina senzora i kvalitet slike
A
- Kvalitetniji digitalni uređaji - fizički veće senzore -veći broj piksela na senzoru - bolji kvalitet snimanja
- Kvalitet se ogleda u šumu i dinamičkom opsegu
8
Q
Interpolirana rezolucija
A
- Ovaj proces interpoliranje rezolucije dodaje piksele u sliku, ona ne dodaje nove informacije samo dodaje piksele i
čini fajl većim
9
Q
Dubina boje
A
- Dubina boje označava broj boja ili nivoa sive skale svakog piksela koji čini sliku
- Što je broj bitova veći po jednom pikselu veća je mogućnost reprodukcije većeg broja boja
10
Q
Uticaj rezolucije i dubine boja na kvalitet slike
A
Slike sa puno detalja imaju isti osećaj kvaliteta sa nižim brojem nivo svetline
Više od 8 bitova po kanalu
* Kvalitetniji senzori sa većim dinamičkim opsegom
* Najčešće 12, 16, 32 bitova
* ADC konvertor
*Odgovarajući format fajla
* HDR (High dynamic range)
11
Q
Senzori i dinamički opseg
A
- Dinamicki opseg- mogućnost snimanja svetlih i tamnih tonova u isto vreme
- Što je veća razlika između svetlih i tamnih tonova veći dinamički opseg digitalnog uređaja
- Digitalni uređaji sa ograničenim dinamičkim opsegom mogu da zabeleže samo određene tonove
- Što su veći pikseli veći je i tonski opseg
12
Q
Određivanje veličine slike
A
- Rezolucija x širina x dužina x broj bitova / 1024= veličina slike u Kb
- Primer slika sa 4 x5 inča i rezolucijom od 300 ppi i 24 bita * 4 x 5 x 300 x 24 / 1024 = 140 KB
13
Q
Modeli boja
A
- RGB model boja (24 bita 8 po kanalu za R, G i B) *
- CMYK model 32 bita (ne povećava se broj boja samo se drugačije opisuju)
- Lab model
- index (najviše 256 boja)
14
Q
Rezolucija ekrana i veličina slike
A
- Veličina svakog piksela na ekranu je određena rezolucijim ekrana
- Rezolucija ekrana je broj piksela po širini i dužini
- Primeri: 640 x 480 niska, srednja 800 x 600, i visoke od 1024 x 768
15
Q
Prikazivanje slike na ekranu
A
- Kod prikazivanja slike na ekranu računara njegova veličina je određena sa tri faktora:
1. Rezolucijom ekrana 2. Veličinom ekrana 3. Brojem piksela u slici
16
Q
Rezolucija i veličina slike
A
- Menjanjem rezolucije ekrana se menja broj i veličina piksela za prikaz objekata na ekranu
- Sa povećanjem rezolucije objekti se smanjuju i postaju oštriji
17
Q
Pikseli i veličina štampe
A
- Monitori najčešće koriste manje od 100 ppi za prikaz teksta i slika
- Ink džet štampači imaju rezolucije od 4800 dpi
- Dok osvetljivači se kreću između 100 i 2400 dpi
- Piksele treba preračunati u inče (cm) * Podeliti dimenzije slike u pikselima sa rezolucijom uređaja u dpi
18
Q
Digitalne kamere
A
- Digitalne kamere i fotoaparati sliku iz realnog, analognog sveta pretvaraju u digitalnu
- Osnovni delovi: 1. Telo 2. Objektiv 3. Blenda/Okidac 4. Senzor/Film
-Objektiv unosi informacije kroz sistem sočiva -Blenda/Okidač kontrolišu vreme ekspozicije
19
Q
Stari i novi način fotografisanja
A
- Kod klasične fotografije svetlost izaziva fotohemijsku reakciju i manifestuje se zacrnjenjem
- Kod digitalne fotografije svetlost proizvodi različite elektronske naboje koji se pretvaraju u digitalne podatke
20
Q
Senzori u fotoaparatima
A
- Osnovu digitalnih kamera i fotoaparata čini CCD i CMOS tehnologija
- CCD i CMOS senzori su smešteni u kućištu kamere na mestu gde se kod klasičnih nalazi film
CCD Tehnologija - CCD predstavlja pravougaonu matricu u vidu mozaika, koji je sastavljen od miliona fotoosetljivih ćelija silicijuma
- Pretvaranje svetla u elektrone na čipu (analogni signal) Pretvaranje elektrona u naboj (na čipu) a pretvaranje u
digitalni signal na odvojenom mestu
21
Q
Fotoelektrični efekat i CCD
A
- Fotoelektrični efekat - transformacija svetlosne u električnu energiju. Razmena energije između fotona i atoma
- Prikupljanje stvorenog električnog naboja u “bunare naboja” i njihovog transporta na izlazni pojačivač. * Izlazni
napon se pojačava i pretvara sa A/D pretvaračem u digitalni signal-piksel
22
Q
CMOS Tehnologija
A
- CMOS je poluprovodnik sa komplementarnim metalnim oksidom
- Jeftiniji od CCD čipova
- Ranije slabiji kvalitet danas isti
- Veća mogućnost dodatnih funkcija
- Manja površina prijema svetla
- Konverzija foton u elektron i elektron u naboj se dešava unutar piksela
- Kompaktna gradnja
23
Q
Veličina aktivne površine
A
- Veličina površine piksela koja je osetljiva na svetlo zove se Faktor punjenja
- CCD 95% kod CMOS 50-60% potrebna dodatna mikrosočiva
24
Q
Mikrosočiva
A
- Pozitivna strana povećanje faktora punjenja čak i do 100% kod nekih čipova.
- Negativna strana kompleksnija građa samih čipova i greške zbog lošeg fokusiranja samih sočiva
25
Informacije o bojama
* Senzori ne prepoznavaju talasne dužine nego mere intenzitet upadnog svetla.
* Radi razdvajanja se postavlja niz filtera u boji ili se koriste višeslojni senzori
26
Bayerov mozaik
* Filteri u boji kod digitalnih fotoaparata su raspoređeni u šaru sličnom mozaiku.
* Svaki piksel ili grupa piksela ima drugačiji filter i u mozaiku crveni, zeleni i plavi pikseli su fizički razdvojeni.
* Nijedan tačka originala nije snimljena u celom opsegu boja: ▪ 3 slike (crvena, zelena, plava) ▪ Pikseli ne leže jedan
iznad drugog
27
Varijacije CCD-a - FUJI Super CCD
* Veći pikseli -dodatne interpolacija-manji broj efektivnih piksela
* Veći pikseli bolja osetljivost
* 33% unapređenja
28
Uklanjanje Bayerovog mozaika
* je proces prenošenja niza primarnih boja u sliku koja sadrži celu informaciju o boji za svaki piksel
29
Metode uklanjanja mozaika
* Jednostavne – interpolacija po kanalima boje
* Najbliži susedni piksel (Nearest Neighbour)
* Bilinearna interpolacija
* Interpoalcije sa međukanalnim zavisnostima
* Adaptivna interpolacija – merenje lokalnih varijacija na slici i rekonstrukcija na osnovu toga
30
Problemi sa uklanjanjem mozaika
* Slike sa sitnim detaljima koje su blizu rezolucije senzora mogu da naprave neželjene poremećaje-najčešće moire
* 4 glavne greške nakon uklanjanja mozaika 1. Zamućenost 2. Mrežasta šara 3. Efekat akvarela 4. Netačne boje
31
X3 Tehnologija
* Napredak u digitalizaciji slike oponaša tehnologiju stvaranja slike kao kod klasičnih foto filma
* Foto osetljive ćelije na čipovima CCD i CMOS registruju 50% zelene i po 25%crvene i plave.
* Čip X3 registruje 100% svake boje na taj način što svaki njegov piksel registruje sve tri boje
* Sastoji se od tri CMOS sloja
32
Prednosti i mane
* Po pojedinačnom pikselu puna informacija o boji i svetlini-nema interpolacije
* Oštrija slika
* Manji šum
* Broj piksela potrebnih- trenutni problem sa smanjivanjem
* Tek nekoliko kamera podržavaju ovu tehnologiju
33
Zatvarač
nalazi se ispred senzora čijim otvaranjem i zatvaranjem se propušta svetlost ka senzoru
34
Optičko tražilo
– „prozorčić “ kroz koji fotograf gleda prilikom fotografisanja, koristi se I LCD ekran jer realnije prikazuje sliku
35
Pentaprizma
je staklena i prozirna, ona ima pet povrsina postavljenih pod takvim uglom da se svetlost koja udje u
nju lomi dva puta i izlazi pod uglom od 90
36
DSLR
▪ Digital Single Lens Reflex – označava fotoaparat kroz čije se tražilo vidi slika kroz objektiv preko malog ogledala koje
je postavljeno ispred senzora pod uglom od 45 stepeni
▪ Prilikom okidanja to ogledalce se pomera da bi senzor mogao da registrijeuje fotografiju
37
Karakteristike aparata
▪ Broj piksela
▪ Velicina senzora i piksela
▪ Objektivi
▪ Brzina blende
▪ Auto fokusiranje, uvećanje, makro snimanje
▪ Dubina bitova A/D senzora
▪ Dodatni faktori: kvalitet boja, memorija, cena
38
Broj piksela
▪ Što veći broj više detalja i veća rezolucija
▪ 35mm film ima rezoluciju od 20 MP
39
Veličina senzora i piksela
▪ Što je piksel veći, manji je šum
▪ Određivanje veličine piksela piksela: - Površina celog senzora (u mm2 ) = širina u mm * visina u mm - Površina celog
senzora (u µm2 ) = 1,000,000 * površina u mm2 - Površina jednog piksela= Površina senzora u µm2 / broj piksela
40
Žižna daljina (mm)
▪ Žižna daljina predstavlja udaljenost optičkog centra objektiva, tj. tačke gde se prelama svetlost, i ravni
filma/senzora
41
Ugao vidnog polja
▪ Ugao vidnog polja je ugao površine slikanja koji se projektuje na senzor od strane objektiva
▪ Zavisi od žižne daljine i veličine senzora
42
Vidno polje
▪ Vidno polje je mera površine snimanja
43
Faktor odsecanja
-35 mm fotoaparati i digitalne kamere sa celim senzorskim okvirom imaju površinu osvetljavanja: 36x24 mm
-Smanjeni „kropovani“ senzori imaju manje površine i manje vidno polje korekcija: objektivi sa većom žižnom
daljinom
44
Vrednosti faktora odsecanja
* Množenjem faktora odsecanja sa žižnom daljinom objektiva se dobija efektivna žižna daljina
45
Ekspozicija
* Ekspozicija je trenutak u kojem svetlo prolazi kroz objektiv do senzora ili filma stvarajući informaciju na
fotoosetljivom materijalu/senzoru.
* Zavisi od: Otvora blende, Brzine zatvarača, Dodatni uticaj ima i postavka ISO osetljivosti
46
Parametri ekspozicije
* Zatvarač se otvara radi početka ekspozicije i zatvara se radi prekida.
* Brzine zatvarača određuju dužinu osvetljavanja senzora
* Blenda je otvor kroz koje svetlo ulazi u kameru i veličina otvora se može menjati
* Otvor blende i brzina zatvarača su usko povezani
47
Odabir pravilne kombinacije
* Automatski način
* Odabir predefinisane scene snimanja
* Manuelno
48
Merenje svetla
* Uređaj za merenje svetla u digitalnom fotoaparatu meri količinu upadnog svetla sa objekta i određuje brzinu
zatvarača I otvor blende.
* Merač svetla uzima srednju vrednost svetline i pokušava da definiše taj nivo svetline kao srednji sivi ton
49
Nacin merenja svetla
-Matrično : deli scenu na manje mreze i uporedjuje ekspoziciju sa prethodno definisanim vrednostima
-Centralna srednja vrednost : meri celu povrsinu scene ali najvise uticaja ima sredisnji deo
-Spot : meri mali deo sredisnjeg dela scene i ne uzima u obzir vrednosti za celu scenu
50
Autoekspozicija i problemi
* Ukoliko je sredja svetlina scene svetlija ili tamnija od srednje sive ispašće previše tamne ili svetle slike
* Primer grešaka autoekspozicije: Scena svetlija, Scena tamnija, Subjekti na veoma svetloj pozadini, Visok kontrast
51
Brzina zatvaraca I zamućenje objekta
* Brzina zatvarača reguliše količinu svetla i utiče na zamućenost objekata
* Što je duže vreme osvetljavanja objekat je zamućeniji
52
Blenda I dubinska oštrina
* Blenda kontroliše veličinu otvora kroz koju svetlo pada na senzor
* Utičen na dubinsku oštrinu snimanja: Manji otvori blende povećavaju dubinsku oštrinu, dok veći smanjuju
53
Kompenzacija
* Ispravljanje netačno automatski eksponirane slike, ispravlja izmerenu količinu svetla od strane svetlomera + (više
svetla) ili – (manje svetla) * Najčešće u opsegu od ‐2 do 2 EV u koracima od 1/3 EV
54
ISO faktor
* ISO faktor definiše osetljivost filma
* Viši broj označava veću osetljivost na svetlost
55
Senzori i ISO faktor
* Senzori sa višim ISO faktorom su bolji
* Senzori sa većim pikselima upijaju više svetlosti i time povećavaju ISO faktor.
* ISO faktor se kreće od 100 do 3200 i više
* Neke kamere imaju više ISO faktora
56
Šum na digitalnoj slici
* Šum je nepravilnost na slici koja se ogleda kao monohromatska šara ili višebojna šara najčešće na homogenim
površinama kao što je nebo.
* Šum se povećava sa temperaturom
* Povećava se i sa povećanjem ISO osetljivosti
* Šum raste i sa smanjivanjem veličine piksela DSLR uređaji
57
Objektivi
* Objektiv ima zadatak da sakupi svetlo koje iz okolnog prostora ulazi u njega i usmeri ga prema senzoru
U objektivu može da postoji:
a) sistem za izoštravanje
b) sistem za zumiranje
c) blenda
d) neki objektivi imaju i sistem protiv vibracija
58
Karakteristike objektiva
o Raspon žižne daljine objektiva
o Maksimalni i minimalni otvor blende pri maksimalnoj i minimalnoj žižnoj daljini koju objektiv nudi
o Minimalna udaljenost na kojoj objektiv može da fokusira objekat
59
Žižna daljina objektiva [mm]
* Žižna daljina je po definiciji rastojanje između sočiva i senzora gde se formira fotografija
* Ova vrednost određuje koliki ugao objektiv vidi pa za veće vrednosti, zbog smanjenog ugla kojim objektiv gleda
predmeti će izgledati bliže, tj. Uvećano
* Veća žižna daljina – kraće vreme ekspozicije kako bi se zamućenje slike minimizovalo zbog nestabilnosti ruke onog
koji slika
60
Podela objektiva
1. Širokougaoni – manja žižna daljina (15‐40 mm) i velikog vidnog ugla, neki specijalni fisheye i do 180
2. Normalni najčešće žižna daljina 50 mm i ugao vidnog polja od 45
3. Tele objektivi sa širokim opsegom žižne daljine od 700‐800mm, manji vid i ni ugao, mala dubinska oštrina
61
Posebni objektivi
* Makro objektivi za snimanje predmeta iz velike blizine
* Zum objektivi sa promenjivom žižnom daljinom
* Kod zumova razlikujemo optički i digitalni zum
62
Izoštravanje
* Izoštravanje je mogućnost objektiva da selektivno fokusira objekte koje vidi.
* Ukoliko fokusiramo neki objekat svi objekti koji su na istoj udaljenosti biće takođe u fokusu.
* Postoje 3 vrste izoštravanja: a) Fiksirano b) Ručno c) Autofokusiranje
63
AF (autofokus)
* Svi digitalni fotoaparati imaju ugrađeni autofokus
* Kod slabijih modela AF izoštrava središnji deo scene
* Kod DSLR aparata je moguće birati nekoliko dodatnih pozicija
64
Dodatne oprema za fokus
* AF pomoćna lampica * Dodatno osvetljavanje objekta * IR svetlo ili laserski hologram
65
Dodatne opcije
* Zaključavanje fokusa - Ovo je mogućnost fotoaparata da izoštri objekte na jednoj udaljenosti i
obezbedi da ne dođe do promene te vrednosti dok se menja kompozicija
66
Greške na digitalnim slikama usled objektiva
-Greske zbog lose izradjenog sociva ili celog objektiva: skretanje svetla, los prikaz boje, krivljenje slike, nedostatak
podataka, lose uostravanje…
67
Aberacije
-Aberacije optičkih sistema se dele na: 1. Monohromatske i 2. Hromatske
-Podela prema obliku na: distorzija slike, krivljenje ravni lika, koma, astigmatizam, vinjetiranje, sferna aberacija,
hromatska aberacija (lateralna I longitudinalna) I odsjaj
68
Vinjetiranje
* Vinjetiranje je pojam kojim se označava gubitak svetlosne energije koja prolazi kroz optički sistem, a do toga dolazi
zato što svi zraci koji ulaze u optički sistem ne mogu da prođu kroz njega
* Vinjetiranje potamljuje uglova fotografije
* Ova pojava se najčešće može uočiti kod fotografija objektiva širokog ugla
69
Sferna hromatska aberacija
* Sferna homatska aberacija je greška sočiva zbog koje ne mogu da nastanu oštre fotografije
* Nastaje tako što ivice sočiva lome ili skreću svetlosne zrake. Svetlosni zraci koji prolaze kroz središte sočiva prelaze
duži put od onih koje prolaze kroz tanji deo sočiva. * Na tim delovima zraci se jače lome i ne sastaju se na optičkoj osi
sa ostalim zracima u istoj žižnoj tački ‐ neoštri delovi na fotografiji posebno na njenim ivicama
70
Hromatske aberacije
* Predstavljaju optičke greške koje nastaju zbog različitog indeksa prelamanja svetlosti različitih talansih dužina
71
Probni otisak
-Probni otisak je medjufazna kontrola kvaliteta i sluzi da se proveri, u procesu repropripreme, da li je postignuto ono
sto se moze ocekivati da će se dobiti u stampi
72
Način komunikacije sa probnim otiskom izmedju štamparije i kupca:
1. denzitometrijske, kolorimetrijske i spektrofotometrijske vrednosti
2. uzorak
3. vodič za komunikaciju
73
Međunarodno testiranje monitora
UGRA display Analysis I Certification Tool
74
Direktna izrada probnih otisaka
* Najstarija metoda je pomoću laserskog štampača * Svetlost selektivno naelektriše pozitivnim naelektrisanjem
deo na površini bubnja, formirajući latentnu elektronsku sliku koja privlači negativno naelektrisan toner u
prahu koji se prenosi na papir i istopi na njegovoj površini pomoću grejača
* Danas elektrofotografija
75
Uredjaji za prskanje boje Ink-Dzet
-Uređaj čini glava sa prskajućom tehnologijom
Dve kategorije: Štampači sa kontinualnim tokom i sa nanosom boje u kapima
76
Neophodni uslovi za pravilnu upotrebu probnih otisaka
1. Kontrolna merna traka
2. Merni uredjaj
3. Softversko rešenje
Uredjaji: * Kolorimetri * Spektrofotometri
77
Rastriranje
* Rastriranje predstavlja razbijanje slike u niz tačaka.
* Ako su tačke dovoljno male da oko posmatrača ne može da ih opaža, izgled otiska približava se originalu
*Tonska vrednost je pokrivenost povrsine od strane piksel
78
Osnove digitalnog rastriranja
* Osvetljivači filma i ploča formiraju elektronsku verziju klasične rasterske tačke
* Rastriranje je rezultat kombinacije:
o Linijature rastera
o Rezolucije osvetljivača
o Veličine i oblika rasterske tačke
o Nivoa sive
79
Linijatura
* Izražava se brojem linija po inču (lpi).
* Linijatura rastera se može predstaviti mrežom gde svaki kvadrat u toj mreži je rastersko okno/ćelija = 1 rast. tačka
80
Rezolucija osvetljivača
* Veličina rasterskog okna je određena linijaturom rastera i rezolucijom osvetljivača
* Rezolucija se meri tačkama po inču (dpi).
* Rezolucija osvetljivača predstavlja mogućnost osvetljivača da smesti dva spota laserskog zraka jedan pored drugog
81
Broj spotova po laserskom oknu
* Koristimo sledeću jednačinu: n= (dpi/lpi)2
* Primer: Rezolucija osvetljivača je 16 dpi Linijatura rastera je 8 lpi n = (16/8)2 = 4
82
Veličina rasterskog okna i laserskog zraka
* Dužina strana ćelije rasterskog okna se može izračunati preko formule: o Rc= 25400/dpi 25400/2400= 10,58 µm
o Fokusiranje lasera se radi tako da se prečnik podudara sa dijagonalom rasterskog okna.
o L=koren 2x Rc = koren 2 x 10,58 µm = 14,96 µm
83
Veličina rasterske tačke i oblik
* Kombinacije spotova osvetljivača (odredjene spot funkukcijom)formiraju rastersku tačku specifične veličine i oblika
* Uobičajeni oblici su kružni, dijamantski, kvadratni i eliptični
84
6 oblika rasterskih tačaka i karakteristike
* Kružna tačka – dobre karakteristike u svetlim tonovima velike promene u tamnim tonovima. Problem: spajanje na
višim tonskim vrednostima
* Euklidijska promenjiva kružna tačka na 50 %TV je kvadratnog oblika, u tamnim tonovima inverzna svetlih tonova.
* Ovalna tačka 2 x 2 tačke dodira manje optički primetljive promene na 50 i 80% TV.
* Eliptična tačka –dobra reprodukcija u tamnim tonovima slabije u svetlim tonovima
* Promenjive eliptične tačke u svetlim i tamnim tonovima ovalna a u srednjim eliptična
* Kvadratna tačka – oštrija slika zbog izraženih ivica
85
Stepen sive
* Ljudsko oko može da razlikuje do 200 nijansi sive
* PostScript zahteva najmanje 256 stepeni sive (standard)
86
Broj stepena sive u rasterskoj tački
* Svako rastersko okno sadrži 4 laserska spota
* Broj stepena sive: (16/8)2 + 1 = 5
87
Rasterska ćelija može biti:
0% crne (nema laserskih spotova, belo) 25% crne (jedan spot uključen od četiri) 50% crno
(pola spotova uključeno) 75% crno (tri spota od četiri su uključena) 100% crno (svi laserski zraci su uključeni)
88
Određivanje linijature i rezolucije za 256 nijansi tona
* Maks. Linijatura = Rezolucija/16 tj. Rezolucija = Linijatura x 16
89
Mreža rastera
* Jedan od načina da se umanji detekcija mreže rastera je okretanjem mreže
* Stepen rotacije je 45 stepeni
90
Moire
* Najbolji ugao za smanjivanje Moire-a je 45 stepeni
91
Separacija boja
* Jedina prihvatljiva čevorostruka mreža je tzv. Rozeta
* Da bi formirali rozetu, četiri rasterske mreže (c, m, y i k ) moraju biti pozicionirane pod različitim uglovima
92
Fleksografija
* U flekso štampi treba uzeti u obzir i uglove graviranja aniloks valjka koji najčešće gravirani pod uglovima od 45 i 600
i zbog toga je važno promeniti osnovne uglove koje važe za ofset
93
Uzroci pojave moire-a
* Moire je posledica podudaranja ugla senzora skeniranja sa šarom objekta koji se skenira
Moire
* Moire rastriranja – neodgovarajući uglovi rastriranja CMYK
* Prethodno rastrirana slika se osvetljava na različitoj rezoluciji od izvorne slike
* Ponovno uzorkovanje – promena rezolucije unutar digitalnog radnog toka
* Stvaranje digitalne slike prilikom uklanjanja Bayerovog mozaika
* Zbog strukture papira sa strane mreže
94
Načini smanjivanja moire-a
* Tačno preštampavanje rasterskih tačaka * Ujednačena promena linijature sa
promenom ugla * FM frekventno modulirano rastriranje * Kombinacija AM i FM rastriranja * Ukupno povećanje
linijature
