Repro - 1.kol sa vezbi, 1-6 VEZBI Flashcards
1
Q
Šta je senzitometrija?
A
Senzitometrija doslovno znači merenje osetljivosti.
(latinski sensitus - osetljivost, grčki metron - mera)
2
Q
Čime se bavi senzitometrija?
A
Senzitometrija se bavi merenjem osetljivosti fotografskih slojeva na svetlo, merenjem postojanosti fotografskih materijala, određivanjem gradacije i opšte spektralne osetljivosti, merenjem zacrnjenja i uticaja spoljašnjih faktora na rezultat razvijanja
3
Q
Šta je denzitometar a šta denzitometrija?
A
- Denzitometrija je deo senzitometrije koji se bavi određivanjem optičke gustine. tj
zacrnjenja materijala kao što su filmovi, fotoosetljivi papiri i štamparski otisci. - Denzitometar je uređaj koji se koristi za razna merenja, između ostalog i za merenje
zacrnjenja filma
4
Q
Koji slojevi čine grafički film?
A
- Grafički film čine: zaštitni sloj 2μm, fotoosetljivi sloj 20μm, osnovni (noseći) sloj 150μm i
anti-halo sloj 20μm
5
Q
Od čega se sastoji noseći sloj grafičkog film?
A
- Sastoji se od poliestera npr. triacetata.
6
Q
Koju ulogu ima anti-halo sloj?
A
- Anti-halo sloj ima funkciju da spreči refleksiju svetla koje prođe kroz fotoosetljivi sloj.
7
Q
Šta se dobija ako se deo filma osvetli na različittim uzastopnim mestima različitom
količinom svetlosti?
A
- Nakon razvijanja na tim mestima će se dobiti različite količine elementarnog srebra.
8
Q
Kako ljudsko oko vidi film nakon razvijanja na mestima gde se dobijaju različite
količine elementarnog srebra?
A
- Ljudsko oko to vidi kao različita zacrnjenja.
9
Q
Koje fotoosetljivo jedinjenje se najčešće koristi za stvaranje zacrnjenja?
A
- Koristi se srebro-bromid (AgBr) zbog visoke osetljivosti na svetlost.
10
Q
Na kojem mestu filma je intenzitet propuštene svetlosti najmanji?
A
- Intenzitet propuštene svetlosti je najmanji na mestu sa najvećim zacrnjenjem, jer je
zbog velike količine elementarnog srabra najmanja propusnost svetla.
11
Q
Kako se definiše transparentnost ili prozirnost?
A
- Definiše se kao odnos između intenziteta propuštenog svetla (It) i intanziteta
upadnog svetla (Io). Formula: T=It/Io
12
Q
Čega je funkcija zacrnjenje filma?
A
- Zacrnjenje filma je funkcija propuštene svetlosti kroz film.
Formula: D=log 1/T; T-transparencija; D-zacrnjenje
13
Q
Koji su osnovni delovi transmisionog denzitometra i kako on funkcioniše?
A
- Transmisioni denzitometar meri film na osnovu propuštene svetlosti kroz film. Sastoji
se od stabilnog izvora svetla, mernog otvora gde se stavlja film koji se ispituje, fotoćelije
koja prima propuštenu svetlost kroz deo filma koji se meri i pretvara je u foto-struju
merne skale.
14
Q
Do čega može dovesti prekomerna vrednost zacrnjenja?
A
- Prekomerna vrednost zacrnjenja može dovesti do smanjenja rezolucije
15
Q
Šta pokazuju izmerene vrednosti Dmin i Dmax?
A
- Pokazuju da li je osvetljeni film pogodan za dalju grafičku obradu. Vrednosti moraju biti
u dozvoljenim granicama u zavisnosti od vrste štampe.
16
Q
U kojem dijapazonu su vrednosti zacrnjenja (Dmin, Dmax) filma za pripremu ofset
štampe a koji za flekso štampu?
A
- Ofset štampa Dmin<0,07 Dmax > 3.5
- Flekso štampa Dmin<0,05 Dmax > 4.0
17
Q
Šta je neophodno da se zadovolji tokom reprodukcije višetonskih slika?
A
- Neophodno je da tonske vrednosti originala budu pravilno reprodukovane u štampi.
18
Q
Da li je u ofsetnoj tehnici kao i u tehnici visoke štampe moguće menjati količinu sloja
boje da bi dobili različite tonske vrednosti?
A
Nije moguće menjati količinu sloja boje, potrebno je te tonove rastaviti u oštro
rastavljene delove za štampu.
19
Q
Kako se prvobitno vršilo rastriranje i koji raster je danas u upotrebi?
A
- Ranije se formiranje rasterske strukture kod fotomehaničkih reprodukcija izvodilo uz
pomoć tekstilnih mrežica i staklenog raster – stakla sa ugraviranim linijama koje su
simulirale rastersku mrežicu. - Danas je u upotrebi elektronski generisani raster čiji se oblik rasterske tačke razlikuje u
zavisnosti od vrste štampe i tonskog opsega.
20
Q
Kako mogu biti rastrirani višetonski originali?
A
- Višetonski originali mogu biti rastrirani rasterom sa distance ili kontaktnim rasterom.
21
Q
Kojom teorijom je opisano formiranje rasterske strukture na filmu?
A
- Opisano je teorijom Camere obscure, difrakcije i polusenke. Nijedna od ovih teorija ne
može u potpunosti dati potpuno objašnjenje o formiranju rasterske tačke.
22
Q
Kako se kod kontaktnog kopiranja formiraju željene rasterske tačke?
A
- Kod kontaktnog kopiranja prethodno rastrirani film se postavlja direktno na original u
uređaju za reprodukciju i sa pravilnom količinom osvetljenja se formiraju željene
rasterske tačke.
23
Q
Šta je Tonska Vrednost- TV?
A
- TV- tonska vrednost rasterskog polja je procenat zauzetosti određene površine
rasterskom tačkom
24
Q
Kako se mogu iskazati rasterske tačke?
A
- Mogu se iskazati na dva načina: kao procenat pokrivenosti površine i kao integralna
gustina zacrnjenja.
25
Šta označava 20% tonska vrednost?
- Označava takvu veličinu rasterskih tačaka da njihova površina zauzima 20%
posmatrane površine.
26
Kako se definiše integralna gustina zacrnjenja?
Definise se jednačinom:
- Di = log � 𝑆𝑆
𝑆𝑆−𝑆𝑆𝑎𝑎
�
* D i– integralna gustina zacrnjenja,
* S – ukupna površina koja se meri,
* Sa – pokrivena površina (zacrnjena)
27
Čime se meri integralna gustina zacrnjenja?
- Meri se denzitometrom čiji prečnik mernog otvora iznosi 2.5 do 3.0mm, a uređaj se
podešava na početnu mernu poziciju na transparentnim delovima filma raster negativa ili
pozitiva.
28
Šta se meri denzitometrom na transparentnim rasterskim filmovima?
- Meri se integralna optička gustina Di.
29
Kako glasi izraz za određivanje intenziteta propuštene svetlosti?
t = [ Itf - (1 - TV) ] + [ ITV - TV ]
* It - intenzitet propuštene svetlosti;
* TV - tonska vrednost;
* Itf - intenzitet svetlosti koja prolazi kroz film;
* ITV - intenzitet svetlosti koja prolazi kroz rasterske tačke
30
Šta meri transparentni denzitometar?
- Transparentni denzitometar meri integralno zacrnjenje.
31
Čijom formulom izmerenu vrednost integralnog zacrnjenja denzitometar preračunava
u tonsku vrednost?
- Murray/Davies-ovom formulom:
* TV =
1− 𝐼𝐼𝑇𝑇𝑇𝑇
𝐼𝐼0
1− 𝐼𝐼𝑠𝑠
𝐼𝐼0
= 1− 𝑇𝑇𝑇𝑇𝑇𝑇
1− 𝑇𝑇𝑠𝑠
= 1−10−(𝐷𝐷𝑇𝑇𝑇𝑇− 𝐷𝐷𝑓𝑓)
1− 10− (𝐷𝐷𝑠𝑠−𝐷𝐷𝑓𝑓)
Df - optička gustina filma; Ds – optička gustina polja punog tona
Ts – transparencija polja punog tona; Is - intenzitet svetlosti koja prolazi kroz polje punog tona;
TTV - transparencija rasterskog polja; DTV- optička gustina mernog rasterskog polja
32
Šta se potvrđuje merenjem tonske vrednosti TV?
- Potvrđuje se da li je film korektno osvetljen i razvijen u rasterskim partijama.
(npr. da li je željeni procenat rastera od 50% posle osvetljavanja na osvetljivaču filma i
hemijskoj obradi filma zaista 50%)
33
Kakva je uloga filma u izradi štamparske forme?
- Postoji nekoliko faza kojima se dobijaju kopirni predlošci koji se nakon montaže kopiraju
na štamparsku formu:
* prva faza- prenos slike koji se sastoji od fotografisanja i kopiranja originala
* druga faza- korekcija nepravilnosti tokom prenosa
* završna faza- prilagođavanje reprodukovane slike određenoj tehnici
otiskivanja
34
Šta predstavljaju jednobojni linijski originali?
- Predstavljaju binarni podatak pošto su samo crni ili beli elementi slike prisutni.
35
Čime je definisan tonski opseg originalne slike i reprodukcije?
- Definisan je početnom (minimalnom) i krajnjom (maksimalnom) vrednošću optičke
gustine na slici.
36
Kakav mora biti nosilac slike (štamparska forma) kod visoke i duboke štampe?
- Mora biti nečitljiv.
37
Kada su pozitiv ili negativ film čitljivi sa strane emulzije?
- Ako je postupak štampe direktan (štamparska forma/podloga) onda su čitljivi.
38
Kakav je potreban film za kopiranje na sito štamparsku formu?
- Potreban je pozitiv film.
39
Kakav je radni tok od originala do štampe kod direktnog štamparskog procesa?
- Original - Negativ film, kopirni sloj čitak - Štamparska forma za visoku štampu nečitka -
Štampani otisak
40
Prikaži radni tok od originala do štampe kod indirektnog štamparskog procesa?
- Original - Pozitiv ili Negativ film kopirni sloj nečitak - Ofset ploča, kopirni sloj čitak - Ofset
guma, nečitko - Štampani otisak
41
Kod kog postupka štampe su pozitiv ili negativ film čitljivi sa strane emulzije?
- Kod direktnog postupka štampe (flekso, sito)
42
Kod kog postupka štampe su pozitiv ili negativ film nečitki sa strane emulzije?
- Kod indirektne štampe (ofset štampa).
43
Šta predstavlja reprodukciona kriva?
- Predstavlja da li je film, koji se meri, preeksponiran ili je dobro osvetljen
44
Koji filmovi su pogodni za izradu linijskih originala?
Veoma tvrdi filmovi kao što su Line filmovi.
45
Šta podrazumeva podešavanje tonskog opsega?
- Podrazumeva prenos detalja originala na reprodukciju sa minimalnim gubitkom tih
detalja.
46
Koja funkcija se bira na displeju pri početku podešavanja denzitometra za merenje
optičke gustine negativ filma?
- Pritiskom na taster „B“ denzitometra izabrati funkciju „NEG DOT“
47
Na kakvom filmu se potpuno anulira merni instrument?
- Na potpuno transparentnom filmu.
48
U kojem obliku se mogu predstaviti izmerene vrednosti na negativ filmu?
- Može se predstaviti unošenjem izmerenih vrednosti u koordinatni sistem (zadata tonska
vrednost – izmerena tonska vrednost) gde se dobija reprodukciona kriva.
49
Šta je postupak razvijanja?
- Razvijanje je proces pri kojem se latentna slika pretvara u vidljivu uz pomoć neke
hemijske supstance.
50
Kakav je postupak razvijanja filma i koja se redukcija u njemu odigrava?
- To je redukciono hemijski postupak pri čemu se srebro halogenid redukuje u
elementarno srebro.
51
Koje supstance čine razvijač?
- Pored razvijačke supstance, sadrži i aktivator, konzervans, usporivač i voda
52
Kako se vrši podela prema hemijskom sastavu i vrsti filma koji se razvija?
- Razvijači se mogu podeliti na Lith, Line, Rapid Access, hibridne i druge razvijače.
53
Na čemu je zasnovan Lith postupak razvijanja filma?
- Zasnovan je hidrohinonskim razvijačkim supstancama.
54
Na čemu je zasnovan Line postupak razvijanja filma?
- Zasnovan je na primeni metol - hidrohinonskim razvijača.
55
Šta su Rapid Access razvijači i koja im je karakteristika primene?
- Oni predstavljaju noviju generaciju Line razvijača i obuhvataju sve razvijače koji postižu
kratka vremena obrade fotografskog materijala pri radnoj temperaturi od 30 do 40°C.
56
Šta sadrže Rapid razvijači?
Sadrže fenidon kao katalizator tako da razvijanje počinje istog momenta.
57
Šta se dodaje emulziji Hard Dot filmova?
- Dodaju se složeni molekuli- tzv. nukleatori.
58
Šta je meka tačka?
- Meka tačka je prevashodno proizvod osvetljavanja raster tonske vrednosti na Rapid
Access filmovima.
59
Koja je razlika između tvrde i meke tačke?
- Meka tačka - nema ujednačenu gustinu preko cele površine i može imati meku ivicu
(oreol od refleksije), dok tvrda tačka ima oštru ivicu i nastaje eliminisanjem nejasnih
područja.
60
Šta može eliminisati nejasno područje i proizvesti tvrdu tačku?
- Kontakt ekspozicija na drugi film ili kopirni sloj štamparske forme može eliminisati
nejasno područje i proizvesti tvrdu tačku.
61
Da li se oreol oko meke tačke može kopirati na ploču?
- Ne može se iskopirati zbog nedovoljnog zacrnjenja.
62
Na kakvom filmu se podesi početna merna pozicija instrumenta?
Na potpuno transparentnom filmu.
63
Šta je kalibracioni test?
To je uzorak (film) na kome se mere vrednosti u procentima na zadatim poljima
64
Sa čime se porede izmereni rezultati meke tačke?
- Porede se rezultatima tvrde tačke (kontrolna merna traka).
65
Šta se podrazumeva pod pojmom sposobnosti refleksije?
- Kod otiska koji se posmatraju u reflektovanom svetlu, opažaju se nejednake gustine
obojenja koje različito reflektuju svetlo.
66
Kakav je odnos između reflektovane svetlosti i optičke gustine nanosa boje?
- Ako vrednost optičke gustine boje raste, procenat reflektovane svetlosti opada.
67
Šta je refleksija i kako se definiše?
- Refleksija R se definiše kao odnos između intenziteta reflektovanog svetla (Ir) i
intenziteta svetla koje pada na površinu (Io). R=Ir/Io
68
Koji su elementi potrebni da bi imali refleksiju?
Izvor svetlosti, uzorak i posmatrač.
69
Šta se događa sa reflektovanom svetlosti ako vrednost optičke gustine boje raste?
- Procenat reflektovane svetlosti opada.
70
Šta predstavlja gustina D?
- Predstavlja vrednost optičke gustine nanosa boje, uvek se izražava u logaritamskim
vrednostima.
* D=log
1/R.
71
Čega je funkcija gustina D?
Funkcija refleksije (količnika intenziteta reflektovanog i upadnog zračenja).
R - refleksija; D - gustina
72
Kakav ton daje mali nanos boje u štampi?
- Daje svetliji ton, ima manju apsorpciju i ima niže vrednosti optičke gustine
73
Kakav ton daje veći nanos boje u štampi?
- Daje jači ton, ima visoku apsorpciju i ima više vrednosti optičke gustine.
74
Za šta se koriste refleksioni denzitometri?
- Koriste se za kontrolu kvaliteta otiska u štampi.
75
Koje elemente sadrži refleksioni denzitometar?
- Svetlosni izvor, sočivo, polarizacioni filter, filter u boji, odštampana boja, fotodioda,
elektronika i displej.
76
Na šta se prvenstveno odnosi merenje refleksionim denzitometrom?
- Namjenjen je merenje unutar apsorpcionog područja svake boje, gde su gustina i
debljina nanosa boje tesno povezani.
77
Koje promene beleži denzitometar i sa čim se poredi?
- Beleži promene optičke gustine i poredi ih sa poznatim kalibrisanim standardim
vrednostima koji označavaju specifične nivoe optičke gustine.
78
Koja količina svetlosti je reflektovana kada je vrednost optičke gustine nanose boje
D=0.00?
- 100%
79
Od čega zavisi apsorpcija nanosa boje?
- Zavisi od tona boje, debljine nanosa i od vrste i koncentracije pigmenta štamparske boje.
80
Šta su i kakva je uloga polarizacionih filtera?
- Sastavni deo refleksionog denzitometra. Eliminiše merene razlike u gustini između
mokre i suve boje.
(Linearni polarizacioni filteri su filteri koji se koriste da bi eliminisali rasipanje odsjaja tj. upad površinske
refleksije u prijemnik (fotodiodu) i omogućili da zraci koji se odbijaju pod uglom od 90° budu izmereni kao
realna vrednost nanosa boje.
Polarizacioni filter propušta talasne dužine emitovane svetlosti samo u određenom pravcu. Primena ovih
filtera u denzitometrijskom merenju eliminiše merene razlike u gustini između mokre i suve boje.
Primenom polarizacionih filtera i postavljanjem jednog filtera u odnosu na drugi pod uglom od 90°
moguće je kontrolisati put svetlosnih zraka.
Zaustavljanjem dela reflektovane svetlosti sa vlažne boje, dobija se gotovo identično očitavanje kao sa
suve boje, jer se korišćenjem parapolarizacionih filtera odštampana vlažna boja, koja je sjajna, meri kao
da je suva.)
81
Šta je porast tonske vrednosti rasterske tačke?
- Porast tonske vrednosti je razlika između vidljive rasterske tačke merene na filmu sa
transmisionim denzitometrom i vidljive rasterske tačke merene na štampanoj podlozi
merene refleksionim denzitometrom
82
U funkciji čega je porast rasterske tačke?
- Porast tonskih vrednosti PTV je funkcija gustine i poređenja punog tona i rasterskog
polja.
83
.Kojom funkcijom se može predstaviti porast rasterske tačke?
- Može se predstaviti pomoću Murray/Davies formule:
TV = ... x100%
84
Koje poraste može da ima rasterska tačka?
- Može da ima mehanički i optički porast.
85
Šta je mehanički porast rasterske tačke?
- To je fizički porast rasterske tačke.
86
Šta je optički porast rasterske tačke?
To je kako tačku primjećuje ljudsko oko, usled refleksije svetlosti sa podloge.
87
Čime se meri mehanički porast rasterske tačke?
- Može se meriti korišćenjem mikroskopa ili uređaja koji u sebi poseduju kameru koja
snima stvarni izgled tačke.
88
Šta uključuje merenje denzitometrom vezano za rasterske tačke?
- Uključuje merenje veličine rasterske tačke i tonskih vrednosti na štamparskim formama.
89
Porast tonske vrednosti u reprodukciji rasterske tačke je vezan za koje mehaničke
faktore?
- Porast tonske vrednosti je neizbežan faktor u svakom procesu štampe jer dolazi do
pritiska između ploče i ofsetne gume ili materijala za štampu.
90
Kakva je zavisnost broja tačaka na površini otiska i tonskih vrednosti?
- Broj rasterskih tačaka po površini određuje povećanje tonskih vrednosti. Što više ima
rasterskih tačaka po određnoj površini, veći je porast tonskih vrednosti.
91
U četvorobojnom štamparskom procesu prekomerni porast tačke u magenti
prouzrokovaće da boja mesa bude kakva?
- Boja mesa će biti crvenija.
92
Prekomerni porast tačke u najsvetlijim tonovima kakvim čini pastele?
Pastele čini skoro nemogućim za reprodukciju.
93
Gde su veće dozvoljene vrednosti odstupanja porasta rasterske tačke, za premazni
papir i bezdrvni papir ako se koristi pozitiv ili negativ?
- Veće vrednosti su na negativ oslojenoj ofset ploči
(tabela T6 na 43str i tabela T6 na 44str)
94
Šta je finoća rastera?
- Broj individualnih rasterskih linija po jedinici površine definiše finoću rastera.
95
Od čega zavisi linijatura rastera?
- Zavisi od izlaznog uređaja i vrste papira.
