složenost komunikacionih poruka Flashcards
kom. između pojedinaca je uvek
- višekanalna i sastoji se u istovermenom odašiljanju raznovrsnih verb. i neverb. znakova od kojih su neki sgignali, a neki simboli.
- smeštanje poruke u kontekst
Lič, ako se snimi traka za razgovor pri reprodukciji
- isto časa razumeti malo
- u kontekstu razumeli šta se govori
istr. 2 snimka; osoba spontano saopštava/glumac govori isti tekst, trudi se da ostavi utisak, da ne glumi, već da spontano govori
- video zapis ili audio zapis
- ko je spontan a ko glumi
- pogodili u 60 ili 66%
- audiovideo zapis - 80%
- sub. koristili neverb. info na kompleksan način koji nisu uspevali da opišu
- bolji kad je sa oba kanala
exp. o SB višekanalnih neverb. info; Arčer i Akertova
- IC gledaju kratke video-klipove od pola min - min
- spontana neiscenirana kom. dvoje ljudi
- z: pogoditi u kakvom odnosu su osobe sa snimka
- verb. sadržaj nije mogao da odgovori na ta pitanja
- procenjivači sa transkriptom lošiji od onih slučajnih
- višekanalni pogađali u 55% slučajeva
ljudi uspešno integrišu info dobijene iz više kanala
- teško im je da ih ne integrišu
exp. sa procenom izraza lica
- druga sit: ta lica na razl. telesnim položajima, a oni i dalje trebaju da se koncentrišu na izraz lica i da apstrahuju držanje tela
- mnogima nemoguće
facijalni prezir kad ej samo lice prikazano
- prepoznato u 91% slučajeva
- kad je na telu sa podignutom pesnicom u 87% slučajeva kao bes
Bejtsonova T sch
- uzroke sch vidi u double-bind komunikaciji unutar pac. porodice
- primat neverb. znakova na verb., na primat viz. i na češće prisustvo nesaglasne kom. kod poremećenih odnosa majka-dete.
exp. nepodudarnost između verb/ne poruka
- exper. se obraća na topao/neutralan/hladan način i govori poz/neutarlne/neg stav prema njima
- procenjivali istu poruku izgovorenu na razl. načine i sč.
rez. exp. nepodudarnost između verb/ne poruka
- nepodudarnost poruka izaziva zbunjenost, nelagodnost i sumnjičavost
- ako treba tumačiti nekonz. poruke — često veći značaj pridavao neverb. poruci
sumirajući 2 svoja jednostavna istraž., Merabian je zaključioda su u njima IC prosuđivali o
- em. odnosu pre svega preko izraza lica 55%
- zatim preko tona glasa 38%
- tek onda preko sadržaja poruke 7%
Merbianovo sumiranje se pogrešno navodi kao formula koja tvrdi da
- 7% otpada na verb.
- 93% na neverb. kom.
u slučaju kontradiktornih znakova ljudi se više oslanjaju
- na one za koje veruju da ih je teže kontrolisati
postoji veza između dru. situacije i
- međusobnog odnosa sagovornika i komunikacionog koda koji oni koriste
važeći kod definiše
- pravila komunikacije, koji j. treba koristiti tokom kom. i sa kojim značenjem, koji stil je primeren koji ne.
kontekst i odnos sagovornika određuju
- kojem žanru komunikacija treba da pripada, koji kod će biti važeći
nametanjem određenog koda
- nameće se i značenje soc. situacije i odnos sagovornika na određeni način
dobar primer kom. čija struktura i dinamika su jasno određeni njenim žanrom je
- intervju
- asimetričan odnos između intervjuisanog i intervjuera
- poznaju pravila i pristaju na njih
dinamika kom. zavisi od SB
- da se brzo prepozna kod, kao i njegove promene
ljudi lako mogu da uoče zahteve situacije
- podese odgovarajući kod, kao što mogu da uoče koji se koristi i na kakav odnos taj kod implicira, čak i kada ne mogu jasno da artikulišu na osnovu čega takve zaključke izvode.
IC mogu da na osnovu kratkih audio zapisa pogode
- da li devojka priča sa poznanikom, intimnim prijateljem…
predškolska deca gledala video-zapis bez tona od 15s
- uspela da samo na osnovu majčinog izraza lica pogode da li priča sa prijateljicom ili nepoznatom osobom
- ilustracija sa kolikom veštinom umemo da prepoznamo kod.
T komunikacione akomodacije
- značenje soc. situacije i konverzacijski od nisu uvek unapred zadati već se izgrađuju tokom kom.
na osnovu toga kako definiše sit. ili kako bi želela da izgleda
- osoba u kom. podešava svoj stil govora, sadržaj, VKOM, NKOM
osoba ulazi u soc. interakciju predstavljajući se na određen način
- očeluje da prikazani identitet drugi prihvate i ne dovode ga u pitanje
prema T KOM akomodacije
- promena koda je način da se strukturiše konverzacija
- kod može da se menja tokom razgovora više puta
- ljudi se tokom konverzacije prilagođavaju jedni drugima ili udaljavaju jedni od drugih i razl. pobuda.
konvergencija
- strategija ojom se prihvata kom. P sagovornika, da bi se umanjile soc. razlile ili izrazila bliskost i saglasnost sa njim
- postiže se načinom govora, vok. sklopovima i gestovima
- delimo ton, ista brzina
- podešavamo se i u mejlpvima
konvergencija može biti
- simetrične
- asimetrična (jedan prilagođava drugom)
- obično naklonost, može da se protumači i kao manipulativnost, da izazove odbojnost