složenost komunikacionih poruka Flashcards
kom. između pojedinaca je uvek
- višekanalna i sastoji se u istovermenom odašiljanju raznovrsnih verb. i neverb. znakova od kojih su neki sgignali, a neki simboli.
- smeštanje poruke u kontekst
Lič, ako se snimi traka za razgovor pri reprodukciji
- isto časa razumeti malo
- u kontekstu razumeli šta se govori
istr. 2 snimka; osoba spontano saopštava/glumac govori isti tekst, trudi se da ostavi utisak, da ne glumi, već da spontano govori
- video zapis ili audio zapis
- ko je spontan a ko glumi
- pogodili u 60 ili 66%
- audiovideo zapis - 80%
- sub. koristili neverb. info na kompleksan način koji nisu uspevali da opišu
- bolji kad je sa oba kanala
exp. o SB višekanalnih neverb. info; Arčer i Akertova
- IC gledaju kratke video-klipove od pola min - min
- spontana neiscenirana kom. dvoje ljudi
- z: pogoditi u kakvom odnosu su osobe sa snimka
- verb. sadržaj nije mogao da odgovori na ta pitanja
- procenjivači sa transkriptom lošiji od onih slučajnih
- višekanalni pogađali u 55% slučajeva
ljudi uspešno integrišu info dobijene iz više kanala
- teško im je da ih ne integrišu
exp. sa procenom izraza lica
- druga sit: ta lica na razl. telesnim položajima, a oni i dalje trebaju da se koncentrišu na izraz lica i da apstrahuju držanje tela
- mnogima nemoguće
facijalni prezir kad ej samo lice prikazano
- prepoznato u 91% slučajeva
- kad je na telu sa podignutom pesnicom u 87% slučajeva kao bes
Bejtsonova T sch
- uzroke sch vidi u double-bind komunikaciji unutar pac. porodice
- primat neverb. znakova na verb., na primat viz. i na češće prisustvo nesaglasne kom. kod poremećenih odnosa majka-dete.
exp. nepodudarnost između verb/ne poruka
- exper. se obraća na topao/neutralan/hladan način i govori poz/neutarlne/neg stav prema njima
- procenjivali istu poruku izgovorenu na razl. načine i sč.
rez. exp. nepodudarnost između verb/ne poruka
- nepodudarnost poruka izaziva zbunjenost, nelagodnost i sumnjičavost
- ako treba tumačiti nekonz. poruke — često veći značaj pridavao neverb. poruci
sumirajući 2 svoja jednostavna istraž., Merabian je zaključioda su u njima IC prosuđivali o
- em. odnosu pre svega preko izraza lica 55%
- zatim preko tona glasa 38%
- tek onda preko sadržaja poruke 7%
Merbianovo sumiranje se pogrešno navodi kao formula koja tvrdi da
- 7% otpada na verb.
- 93% na neverb. kom.
u slučaju kontradiktornih znakova ljudi se više oslanjaju
- na one za koje veruju da ih je teže kontrolisati
postoji veza između dru. situacije i
- međusobnog odnosa sagovornika i komunikacionog koda koji oni koriste
važeći kod definiše
- pravila komunikacije, koji j. treba koristiti tokom kom. i sa kojim značenjem, koji stil je primeren koji ne.
kontekst i odnos sagovornika određuju
- kojem žanru komunikacija treba da pripada, koji kod će biti važeći
nametanjem određenog koda
- nameće se i značenje soc. situacije i odnos sagovornika na određeni način
dobar primer kom. čija struktura i dinamika su jasno određeni njenim žanrom je
- intervju
- asimetričan odnos između intervjuisanog i intervjuera
- poznaju pravila i pristaju na njih
dinamika kom. zavisi od SB
- da se brzo prepozna kod, kao i njegove promene
ljudi lako mogu da uoče zahteve situacije
- podese odgovarajući kod, kao što mogu da uoče koji se koristi i na kakav odnos taj kod implicira, čak i kada ne mogu jasno da artikulišu na osnovu čega takve zaključke izvode.
IC mogu da na osnovu kratkih audio zapisa pogode
- da li devojka priča sa poznanikom, intimnim prijateljem…
predškolska deca gledala video-zapis bez tona od 15s
- uspela da samo na osnovu majčinog izraza lica pogode da li priča sa prijateljicom ili nepoznatom osobom
- ilustracija sa kolikom veštinom umemo da prepoznamo kod.
T komunikacione akomodacije
- značenje soc. situacije i konverzacijski od nisu uvek unapred zadati već se izgrađuju tokom kom.
na osnovu toga kako definiše sit. ili kako bi želela da izgleda
- osoba u kom. podešava svoj stil govora, sadržaj, VKOM, NKOM
osoba ulazi u soc. interakciju predstavljajući se na određen način
- očeluje da prikazani identitet drugi prihvate i ne dovode ga u pitanje
prema T KOM akomodacije
- promena koda je način da se strukturiše konverzacija
- kod može da se menja tokom razgovora više puta
- ljudi se tokom konverzacije prilagođavaju jedni drugima ili udaljavaju jedni od drugih i razl. pobuda.
konvergencija
- strategija ojom se prihvata kom. P sagovornika, da bi se umanjile soc. razlile ili izrazila bliskost i saglasnost sa njim
- postiže se načinom govora, vok. sklopovima i gestovima
- delimo ton, ista brzina
- podešavamo se i u mejlpvima
konvergencija može biti
- simetrične
- asimetrična (jedan prilagođava drugom)
- obično naklonost, može da se protumači i kao manipulativnost, da izazove odbojnost
divergencija
- kada sagovornik istim sredstvima kojima postiže prilagoavanje naglašava soc, j. i neverb. razlike između sebe i sagovornika
- nepristojnost, neg. stav
- tokom razgovora odraz razlike i način demonstracije moći
veština definisanja kom. i menjanja koda
- zahteva kontrolu vlastitog verb/ne P
- ovladavanje razl.registrima koji se mogu primenjivati u kom, praćenje znakova u kom. drugih, adekvatno podešavanje kom.
Sternbergova trojna T INT
- analitička
- praktična - socijalna
- kreativna INT
soc. INT
- SB, vrstu praktične INT
- uključuje više nezavisnih SB
- razumevanje soc. , soc. pa, soc. percpecija, soc. fleksibilnost, soc. znanje
soc. INT postala popularna posle bestselera Golemana; 2 komponente
- soc. svesnost
- soc. spretnost
soc. svesnost
- razumevanje tuđeg un. stanja i sit. u kojoj se pojedinac nalazi
- primalna empatija, empatička tačnost, soc. kognicija
soc. spretnost
- veštine koje omogućavaju glatku interakciju
- samopredstavljanje
- sinhroničnost
- uticaj - SB oblikovanja ishoda soc. interakcija
- briga
žene pokazuju veću soc. INT od
- muškaraca
- sa uzrastom se povećava, plato oko 25g.
NKOM, razlike među polovima; DePaulo i Fridman
- žene otvorenije, ekspresivnije, manje distancijrane, aktivnije uključene u soc. interakciju i usresređenije na sagovornika, nego M.
žene su sklonije da obrate pž. na nečiji
- izgled
- neverb. P
- više pod uticajem tih info.
žene emituju više topline
- manje anx
- bolji procenjivači drugih, sem kad drugi nastoji da ih obmane
- izraženije SB potrebne za NKOM
- 63% čovečanstva
- koristilo internet
- u SAD 91% dece
- u Srbiji 84% građana
internet uvodi novi j.
- preoblikuje način govora
- utiče na fond reči koji se koristi u kom.
- globalno selo
3 glavne f interneta
- kom.
- informisanje
- zabava
internet je proširio i obogatio međuljudsku kom.
- spajanje neta i telefona
- lako i brzo dostupni (preraslo u obavezu da uvek budemo dostupni)
dvostruka uloga interneta, Dalibor Petrović
- transmisiona uloga
- prokreativna uloga
transmisiona ulogainterneta
- on je tehnički kanal za posredovanje kom. na daljinu
- potpomaže održavanje postojećih dru. mreža
prokreativna uloga interneta
- virtuelni rpostor u kom se stvaraju i održavaju novi ili već postojeći dru. odnosi
- onlajn soc. mreže
prva popularna onlajn soc. mreža
- MySpace
EU kids online
- 38% dece 9-12g imalo je profil na nekoj soc. mreži
- svaki šesti je imao više od 100 kontakata
u Srbiji, 2019. 3/4 učenika uzrasta od 9-17g
- imalo je svoj profil na nekoj od soc. mreža
soc. mržee daleko više služe za održavanje
- postojećih kontakata
- 2011, 67% Amerikanaca
- samo 9% za upoznavanje novih prijatelja
Mreža kao medijum
- lakoća dostizanja i širenja poruke mobilnošću
sadržaj internet komunikacije je
- trajan
- lako sačuvan u nepromenljivom i neuništivom obliku
na internetu je granica između javnog i privatnog
- nejasna, nepostojeća
- poruke koje razmenjujemo privatno, mogu lako javno biti dostupne
e-KOM je po prirodi
- interaktivna
- prosledi, odgovori, gledamo vesti, nismo pasivni primaoci
e-KOM je u velikoj meri egalitarna
- gledišta ravnopravno iznose i stručnjaci i laici
- podjednako pozvani da daju svoj komentar
- u oflajn se vodi računa o obrazovanju, pripadnosti, uzrastu.
e-KOM može biti
- sinhrona - poziv, kamera, razogovor
- asihnrona - razmena zvučnih ili text poruka koje možemo primiti kad nam to odgovara i tad odgovorniti
eKOM je obično siromašnijeg sadržaja
- i po formi siromašnija, jer eliminiše sve neverb. pratioce usmene poruke.ž- bez važnih povratnih info.
kom. putem tastarue
- štiti od pogleda drugog, omogućava mu da eliminiše znakove koji su inače u kom. licem-u-lice vidljivi, a koje osoba želi da saopšti
eKOM je kontrolisanija
- osoba lakše nego licem-u-lice bira kako i kada će kom. i šta će otkriti o sebi
- lakše upravljati samopredstavljanjem
istraž. veće slaganje između samoprocena i procena drugih
- ako su procene davale osobe koje su prvi put komunicirale onlajn
- nego ako su ih davale osobe koje se prvi put sreću licem-u-lice.
- nakon online pokazivale veći skor uzajamne naklonosti
dezinhibicija na internetu
- veća kontrola, anonimnost, dosustvo kontekstualnih znakova dovode do manje inh. P, nego u kom. licem-u-lice.
- lakše iznošenje intimnih podataka, smanjena briga o utisku, spontana kom, lažno predstavljanje za istraživanje razl. identiteta
- agresivnost
- sajber nasilje
sajber nasilje
- forme klasičnog nasilja, ali pogodnosti, jer nasilnika štiti anonimnost
- šteta naneta pred velikim auditorijumom, nema načina odbrane, ni prostor da se zaštiti
- šteta neispravljiva
- govor mržnje
tvrdnja da je što više kom. na internetu, manje kom. sa stvarnim ljudima
- internet osiromašuje soc. život mladih, jer je vreme posvećeno druženju zamenjeno površnim kontaktima
- istr: praćene promene tokom 1-2g od uvođenja interneta
- paradoks interneta
paradoks interneta
- iako su ljudi internet najpre videli kao sredstvo za kom.
- korišćenje ga je dovelo do smanjenja kom. sa ukućanima, sužavanja soc. okruženja i povećanja depr. i usamljenosti (studija 3g kasniej - nema potvrde; poz. ef. na socijabilnost)
koja grupa ima najviše koristi od interneta
- soc-anx - kompenzacija i sticanje više prijateja
- bogati još bogatiji - off-line kom. razvijeni odnosi koriste internet da uspostave još više kontakata.
mladi koriste internet za kom. sa svojim društvom (oflajn)
- retko prerastanje novih kontakata u licem-u-lice.
- dobro za marginalizovane
PISA; 2015. 1/2 mil. 15g iz 72 zemlje
- učenici koji su ekstremni korisnici interneta - bili u poređenju sa ostalima manje zadovoljni životom, osećali se usamljeni, slabiji školski uspeh
ljudi su skloni da se zatvaraju u eho komore
- da na netu razgovaraju samo sa onima sa kojima se slažu, iste info, i argumente, zatvorene za one sa drugačijim miš.
- umesto da razvijaju kritičko miš. i toleranciju na razlike.
ps. i teoretičari kulture; da će razmišljanje da se zameni
- površnim informisanjem
- nemogućnost dugotrajne koncentracije
Terkl, Život na ekranu: internet u doba interneta
- gleda na nove mogućnosti
- Sami zajedno - uzdržaniji stav
- očekujemo sve više od tehnologije, mašine tretiramo kao ljude, a ljude kao mašine.
