Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

spi - kolokvijum > atribucione pristrasnosti > Flashcards

atribucione pristrasnosti Flashcards

1
Q

nedostatak pouzdanih i ob. kriterijuma tačnosti neke atribucije

A
  • oslanjanje na procenu koliko je proces zaklj. ispravan
  • uverenje: ako posmatrači slede logičan, rac. obrazac pri izvođenju zaklj. - zaklj će biti ispravni i tačni
  • odstupanje - najverovatnije pogrešni zaklj.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

2 zakrlivljenja od logičkog procesa zaklj.

A
  • hedonistička relevantnost
  • personalizovanost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

umesto g u atribuciji

A
  • atribucione pristrasnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

fund. g. atrib. - T korespodentnih zaklj.

A
  • o dispoziciji zaklj. samo na osnovu P koje je slobodno izabrano
  • tamo gde je propisano ulogom ili soc. normom - uzdržavamo se od zaklj. o dispoz.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

exp. fund. g. atr. - Džons i Haris, studenti čitali raz. eseje o kastru

A
  • neki +
  • neki -
  • osn. manipulacija - zašto je esej napisan
    1. slučaj - lični stav
      • z. da napiše
  • procenjivači da zaklj. nešto o autorima eseja - jedna procena je bila i kakav stav prema njima pisac ima prema Kastru
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

očekivanja Džons i Haris, u sit. gde pisac ima izbor, zaključci prema njegovom stavu će biti korespodentni sadržaju eseja

A
  • gde je pisao po z. procenjivači će se uzdržati od procene prema njegovom stavu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

suprotno očekivanjima, IC su izvodili zaklj. o stavovima i onih koji su dobili z. da napišu esej sa takvom temom

A
  • i tada donosili dispoz. sudove, zanemarujuči važne situacione F
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

fund. g. atribucije je

A
  • sklonost posmatrača da pri tumačenju tuđeg P precenjuju dispozicione F, a potcenjuju sit. F
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

sklonost f. g. atrib., Ros i saradnici; kviz, nasumično studenti takmičari, a drugi voditelji

A
  • voditelji pitanja dobili od exper. - sa tačnim odgovorima
  • razl. težina - učesnici nisu znali dobar deo
  • procena učesnika i posmatrača o tome koliko su ulesnici dobro informisani - oba ocenili voditelje kao informisanije - mada nema osnova da tako nešto zaključe
  • samo voditelji ocenili da između njihovog i takmičarskog znanja nema razlike
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Hajder - figura progutala pozadinu

A
  • sklonost da se uzrok akcije arbitruira osobi iako je izvor akcije u okolini
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Ihajzer - svi mi tumačimo i ocenjujemo P drugih

A
  • usmereni na njihove specif. osobine L, pre nego specif. dru. delatnosti u kojima se nalaze
  • nije ih video kao g
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Ihajzer - pogrešne interpretacije, 2 obš

A
  • konzistentna i neizbežna posledica soc. si. i ideologije IX veka - nabodi da ljude da veruju kako njihova sudbina zavisi jedino i najviše od njihovih ind. osobina, a ne dru. uslova
  • situacioni uticaji nevidljivi - pritisci, siromaštvo…
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

sit. uticaji na P aktera su posmatraču često nepoznati

A
  • ne zna šta je prethodilo, koje norm e vladaju…

i kultura ima veliki uticaj

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

precenjivanju dispoz. F su skloniji ljudi u

A
  • indiv. kulturama
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

exp. međukult. razlike, SAD i Indija - deca 8, 11, 14g i grupa odraslih

A
  • da navedu 2 slučaja prosoc. i 2 devijantnog P i da napišu kako obš. ta 2 P
  • odgovori klasifikovani, zavisno da li ističu dispoz. ili sit. F
  • SAD - manje navodili sit. obš, ta razlika se povećava sa uzrastom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

ilustracija f. atrib. pristrasnosti

A
  • spremnost da glumcima pripišemo osobine njihvoih likova
17
Q

Džons i Nizbet - između svojih i atribucije tuđih postoji razlika

A
  • sklonost da svoje P obš. zahtevima sit, a da posmatrači teže da iste akcije objasne stabilnim akterovim dispozicijama
18
Q

ako je pristrasnost Džonsa i Nizbeta - ako bi pristasnost bila izražena

A
  • imala bi uticaj na zaklj. o sebi i drugima
  • vodila bi do očekivanja veće konz. P drugih, nego što je to stvarno
  • potcenjivanje konz. vlastitog P - smanjilo prepoz. i razmunevanje vlastitih osobina, SB i motiva
19
Q

exp. 20 parova atributa i treba da na njima procene sebe, naj. prijatelja, oca i poznanika

A
  • uz svaki par je postojao treći mogući odgovor - zavisi od sit.
    — IC je češće koristili kada opisuju sebe, nego druge osobe
20
Q

postoje si. razlike akter-posmatrač-

A
  • akteri češće daju sit. atribucije vlastitog P od posmatrača
  • i jedni i drugi daju češće dispozicione, nego sit. atribucije
21
Q
  1. moguća uzroka atribucije svog i tuđeg P
A
  • razlika u količini dostupnih info
  • razlika u korišćenju dostupnih info
  • različita perspektiva
22
Q

razlika u količini dostupnih info

A
  • posmatrači imaju nedovoljno info o akteru i njegovim P u drugim situacijama
  • akteri imaju više podataka o vlastitom P i njegovoj varijabilnosti od sit. do sit.
23
Q

razlika u korišćenju dostupnih info

A
  • posmatrači su motiv. da uočavaju stab. karakteristike drugij, radi lakše predvidljivosti i kontrole
  • akteri - moraju da obraćaju Pž na arakteristike sit. da bi im P bilo uspešnije
24
Q

različita perspektiva

A
  • akter i posmatrač bukvalno vide razl. stvari
  • akteri ne vide sebe, već okolinu u kojoj deluju
  • posmatrač vidi aktera u centru pžanje i vidnog polja - geštaltistički, akter predstavlja figuru, a relativno statička okolina pozadinu
25
Q

exp. Stormsa, uticaj perspektive na vrstu atribucija; 4 sub. - ispituje se interpers. dinamika i 2 će učestvovati u petominutnom slobodnom razgovoru, a dvoje posmatrati

A
  • slučajnim izbnorom određivano ko je akter (sagovornici), a ko psomatrači
  • rečeno da će se snimati kamerom, jer će im snimci pomoći da bolje odgovore na kasnija pitanja
26
Q

exp. Stormsa, kad se završi slobodan razgovor, KG je rečeno da su snimci loši i neupotrebljivi - da će nastaviti sa upitnikom bez pregleda zapisa

A
  • EG rekli da je jedna kamera pokvarena. da će gledati snimak snimljen drugom kamerom
    -i EG svi akteri i posmatrači posmatrali isti snimak - kamere koja je bila usmerena prema akteru A
    — tako je akter B gledao ono što je video i uživo, a A gledao sebe
  • posmatrač aktera A je imao istu orijentaciju
  • posmatrač aktera B je sad bio posmatrač sa novom perspektivom
27
Q

exp. Stormsa - da procene 4 crte jednog i drugog sagovornika i označe koliko su prema njima te osobine trajne., a koliko rezultat specif sit. i tema i P drugog učesnika

A
  • računat ukupan skor - ukazuje u kojo meri su obš. dispoziciona tj. situaciona.
28
Q

exp. Stormsa - snažan utica perspektive posmatranja, rez.

A
  • ista perspektiva kao tokom sesije - vidi se da je akter davao više sit. obš. svog P, nego posmatrač
  • preokrenuta perspektiva - preokrenut i smer razlika
    — akter davao više dispoz. tumačenja vlastitog P, nego posmatrač
29
Q

Bas - smatra da se radi o log. razl. vrstama obš. kod razlika akter-posmatrač

A
  • posmatrači navode uzroke akterovog postupka
  • akteri navode razloge zbog kojih su nešto uradili
30
Q

kada je u nekom drugom exp. fokus postavljenih pitanja eksplicitno preusmeravan na ova značenja

A
  • razlike akter-posmatrač su nestale
31
Q

sklonost da se vlastito P tumači ukazivanjem na sp., a P drugih na un. F

A
  • izraženo pri tumačenju neuspea i neg. postupaka
  • ako su uspesi i pojvače - može se preobrnuti - sebi un. F, drugima sp. F
32
Q

ovde atribucije imaju motiv. f

A
  • služe da doprinesu pozitivnosti slike koju imamo o sebi
33
Q

atribucija u svoju korist; pri procesu atribucije, ljudi imaju sklonost da dolaze do zaključaka koji kao da su podešeni da

A
  • ulepšaju ili bar zaštite poz. sliku koju imaju o sebi.
  • najuočljivija pri tumačenju uspeha i neuspeha
34
Q

atribucija u svoju korist: ljudi su skloni da svoj uspeh tumače

A
  • UN. F
  • a neuspeh - SP. F
  • tu prisustrost ne pokazuju kada tumače tuđe uspehe/ne, sem ako se ne radi o njima značajnim.
35
Q

exp. učenje dece da množe; posle rešavaju z. a učitelji dobijaju listu sa njihovim rešenjima (manipulisao exper) i treba da komenratišu detetove rez.

A
  • gde su pokazivali napredak - učitelji takav rezultat tumačili vlastitim SB kao učitelja
  • nema napretka - nisu tumačili svojim podulavanjem, već nedovoljnim SB deteta
36
Q

kod atrib. u svoju korist

A
  • radi se o motiv. pristrasnostima, nastalim kao rez. motiva (svesnog/ne) da se stvori što povoljnija slika o sebi
  • ili recimo zaštita slike o sebi
37
Q

Miler i Ros - pokušali da ukažu da iza atrib. u svoju korist

A
  • ne mora da stoji motiv. obš., već zakonitosti k. funkcionisanja za posledicu imaju ef. koji vodi ka atribucijama u svoju korist
38
Q

ljudi su skloniji odbram. atribucijama

A
  • kada drugima obš. svoje uspehe/ne, nego kada ih obš, sebi - znači da je f takvih atribucija predstavljanje sebe u što boljem svetlu
39
Q

kada tumače neuspeh

A
  • češće daju sp. atribucije ako znaju da neće biti novih pokušaja pa samim tim ni prilike da se takva obš. opovrgnu

spi - kolokvijum (28 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions