atribucione pristrasnosti Flashcards
nedostatak pouzdanih i ob. kriterijuma tačnosti neke atribucije
- oslanjanje na procenu koliko je proces zaklj. ispravan
- uverenje: ako posmatrači slede logičan, rac. obrazac pri izvođenju zaklj. - zaklj će biti ispravni i tačni
- odstupanje - najverovatnije pogrešni zaklj.
2 zakrlivljenja od logičkog procesa zaklj.
- hedonistička relevantnost
- personalizovanost
umesto g u atribuciji
- atribucione pristrasnosti
fund. g. atrib. - T korespodentnih zaklj.
- o dispoziciji zaklj. samo na osnovu P koje je slobodno izabrano
- tamo gde je propisano ulogom ili soc. normom - uzdržavamo se od zaklj. o dispoz.
exp. fund. g. atr. - Džons i Haris, studenti čitali raz. eseje o kastru
- neki +
- neki -
- osn. manipulacija - zašto je esej napisan
- slučaj - lični stav
- z. da napiše
- procenjivači da zaklj. nešto o autorima eseja - jedna procena je bila i kakav stav prema njima pisac ima prema Kastru
očekivanja Džons i Haris, u sit. gde pisac ima izbor, zaključci prema njegovom stavu će biti korespodentni sadržaju eseja
- gde je pisao po z. procenjivači će se uzdržati od procene prema njegovom stavu
suprotno očekivanjima, IC su izvodili zaklj. o stavovima i onih koji su dobili z. da napišu esej sa takvom temom
- i tada donosili dispoz. sudove, zanemarujuči važne situacione F
fund. g. atribucije je
- sklonost posmatrača da pri tumačenju tuđeg P precenjuju dispozicione F, a potcenjuju sit. F
sklonost f. g. atrib., Ros i saradnici; kviz, nasumično studenti takmičari, a drugi voditelji
- voditelji pitanja dobili od exper. - sa tačnim odgovorima
- razl. težina - učesnici nisu znali dobar deo
- procena učesnika i posmatrača o tome koliko su ulesnici dobro informisani - oba ocenili voditelje kao informisanije - mada nema osnova da tako nešto zaključe
- samo voditelji ocenili da između njihovog i takmičarskog znanja nema razlike
Hajder - figura progutala pozadinu
- sklonost da se uzrok akcije arbitruira osobi iako je izvor akcije u okolini
Ihajzer - svi mi tumačimo i ocenjujemo P drugih
- usmereni na njihove specif. osobine L, pre nego specif. dru. delatnosti u kojima se nalaze
- nije ih video kao g
Ihajzer - pogrešne interpretacije, 2 obš
- konzistentna i neizbežna posledica soc. si. i ideologije IX veka - nabodi da ljude da veruju kako njihova sudbina zavisi jedino i najviše od njihovih ind. osobina, a ne dru. uslova
- situacioni uticaji nevidljivi - pritisci, siromaštvo…
sit. uticaji na P aktera su posmatraču često nepoznati
- ne zna šta je prethodilo, koje norm e vladaju…
i kultura ima veliki uticaj
precenjivanju dispoz. F su skloniji ljudi u
- indiv. kulturama
exp. međukult. razlike, SAD i Indija - deca 8, 11, 14g i grupa odraslih
- da navedu 2 slučaja prosoc. i 2 devijantnog P i da napišu kako obš. ta 2 P
- odgovori klasifikovani, zavisno da li ističu dispoz. ili sit. F
- SAD - manje navodili sit. obš, ta razlika se povećava sa uzrastom
ilustracija f. atrib. pristrasnosti
- spremnost da glumcima pripišemo osobine njihvoih likova
Džons i Nizbet - između svojih i atribucije tuđih postoji razlika
- sklonost da svoje P obš. zahtevima sit, a da posmatrači teže da iste akcije objasne stabilnim akterovim dispozicijama
ako je pristrasnost Džonsa i Nizbeta - ako bi pristasnost bila izražena
- imala bi uticaj na zaklj. o sebi i drugima
- vodila bi do očekivanja veće konz. P drugih, nego što je to stvarno
- potcenjivanje konz. vlastitog P - smanjilo prepoz. i razmunevanje vlastitih osobina, SB i motiva
exp. 20 parova atributa i treba da na njima procene sebe, naj. prijatelja, oca i poznanika
- uz svaki par je postojao treći mogući odgovor - zavisi od sit.
— IC je češće koristili kada opisuju sebe, nego druge osobe
postoje si. razlike akter-posmatrač-
- akteri češće daju sit. atribucije vlastitog P od posmatrača
- i jedni i drugi daju češće dispozicione, nego sit. atribucije
- moguća uzroka atribucije svog i tuđeg P
- razlika u količini dostupnih info
- razlika u korišćenju dostupnih info
- različita perspektiva
razlika u količini dostupnih info
- posmatrači imaju nedovoljno info o akteru i njegovim P u drugim situacijama
- akteri imaju više podataka o vlastitom P i njegovoj varijabilnosti od sit. do sit.
razlika u korišćenju dostupnih info
- posmatrači su motiv. da uočavaju stab. karakteristike drugij, radi lakše predvidljivosti i kontrole
- akteri - moraju da obraćaju Pž na arakteristike sit. da bi im P bilo uspešnije
različita perspektiva
- akter i posmatrač bukvalno vide razl. stvari
- akteri ne vide sebe, već okolinu u kojoj deluju
- posmatrač vidi aktera u centru pžanje i vidnog polja - geštaltistički, akter predstavlja figuru, a relativno statička okolina pozadinu
exp. Stormsa, uticaj perspektive na vrstu atribucija; 4 sub. - ispituje se interpers. dinamika i 2 će učestvovati u petominutnom slobodnom razgovoru, a dvoje posmatrati
- slučajnim izbnorom određivano ko je akter (sagovornici), a ko psomatrači
- rečeno da će se snimati kamerom, jer će im snimci pomoći da bolje odgovore na kasnija pitanja
exp. Stormsa, kad se završi slobodan razgovor, KG je rečeno da su snimci loši i neupotrebljivi - da će nastaviti sa upitnikom bez pregleda zapisa
- EG rekli da je jedna kamera pokvarena. da će gledati snimak snimljen drugom kamerom
-i EG svi akteri i posmatrači posmatrali isti snimak - kamere koja je bila usmerena prema akteru A
— tako je akter B gledao ono što je video i uživo, a A gledao sebe - posmatrač aktera A je imao istu orijentaciju
- posmatrač aktera B je sad bio posmatrač sa novom perspektivom
exp. Stormsa - da procene 4 crte jednog i drugog sagovornika i označe koliko su prema njima te osobine trajne., a koliko rezultat specif sit. i tema i P drugog učesnika
- računat ukupan skor - ukazuje u kojo meri su obš. dispoziciona tj. situaciona.
exp. Stormsa - snažan utica perspektive posmatranja, rez.
- ista perspektiva kao tokom sesije - vidi se da je akter davao više sit. obš. svog P, nego posmatrač
- preokrenuta perspektiva - preokrenut i smer razlika
— akter davao više dispoz. tumačenja vlastitog P, nego posmatrač
Bas - smatra da se radi o log. razl. vrstama obš. kod razlika akter-posmatrač
- posmatrači navode uzroke akterovog postupka
- akteri navode razloge zbog kojih su nešto uradili
kada je u nekom drugom exp. fokus postavljenih pitanja eksplicitno preusmeravan na ova značenja
- razlike akter-posmatrač su nestale
sklonost da se vlastito P tumači ukazivanjem na sp., a P drugih na un. F
- izraženo pri tumačenju neuspea i neg. postupaka
- ako su uspesi i pojvače - može se preobrnuti - sebi un. F, drugima sp. F
ovde atribucije imaju motiv. f
- služe da doprinesu pozitivnosti slike koju imamo o sebi
atribucija u svoju korist; pri procesu atribucije, ljudi imaju sklonost da dolaze do zaključaka koji kao da su podešeni da
- ulepšaju ili bar zaštite poz. sliku koju imaju o sebi.
- najuočljivija pri tumačenju uspeha i neuspeha
atribucija u svoju korist: ljudi su skloni da svoj uspeh tumače
- UN. F
- a neuspeh - SP. F
- tu prisustrost ne pokazuju kada tumače tuđe uspehe/ne, sem ako se ne radi o njima značajnim.
exp. učenje dece da množe; posle rešavaju z. a učitelji dobijaju listu sa njihovim rešenjima (manipulisao exper) i treba da komenratišu detetove rez.
- gde su pokazivali napredak - učitelji takav rezultat tumačili vlastitim SB kao učitelja
- nema napretka - nisu tumačili svojim podulavanjem, već nedovoljnim SB deteta
kod atrib. u svoju korist
- radi se o motiv. pristrasnostima, nastalim kao rez. motiva (svesnog/ne) da se stvori što povoljnija slika o sebi
- ili recimo zaštita slike o sebi
Miler i Ros - pokušali da ukažu da iza atrib. u svoju korist
- ne mora da stoji motiv. obš., već zakonitosti k. funkcionisanja za posledicu imaju ef. koji vodi ka atribucijama u svoju korist
ljudi su skloniji odbram. atribucijama
- kada drugima obš. svoje uspehe/ne, nego kada ih obš, sebi - znači da je f takvih atribucija predstavljanje sebe u što boljem svetlu
kada tumače neuspeh
- češće daju sp. atribucije ako znaju da neće biti novih pokušaja pa samim tim ni prilike da se takva obš. opovrgnu
