formiranje impresije Flashcards
impresije
- brzo se formiraju
- bogate detaljima
- kako ih formiramo i koje su karakteristike
Aš, geštaltista, kako se prva impresija
- NE formira
- ona NIJE jednostavna suma prikupljenih podataka
- impresija sadrži nešto više od sume pojedinačnih info, a taj višak nije onaj o kojem bi govorile H o halo ef.
sumativna H
- prva impresija je jednostavna suma prikupljenih podataka
- srdačna i lenja
- srdačna i lenja i ništa više da se zaključi
H o halo-ef.
- višak je opšti evaluativni to koji neka osobina ili grupa osobina nosi
- skloni smo da listu + osobina dopunimo novim + osobinama
- neg. pridodamo nove negativne
- prema Ašu - previše jednostavno
Aš, H: prva impresija je skupina el.
- složena celina, geštalt
- el. stupaju u međusobnu interakciju i daju celini kvalitativno novo značenje
centralne crte, Aš; 7 atributa koje se odnose na neku osobu
- inteligentna
- efikasna
- marljiva
- odlučna
- praktična
- obazriva
- topla/hladna
- ček lista sa 18 parova atributa
- z: da zaokruže onu osobinu koja bolje odgovara osobi koju su zamislili
varijacija jedne osobine - toplo/hladan
- značajno je promenila impresije koje su na osnovu tih osobina formirane
srdačna osoba opisivana kao
- velikodušna, društvena, srećna, omiljena, šaljiva
- obe podjednako pouzdane, uporne, ozbiljne, snažne, poštene
Aš: crte se razlikuju po uticaju koji imaju na formiranje naše impresije
- centralne i periferne
- zaključio da je srdačan-hladan centralna crta - utiče na ostale koje će se datoj osobi pripisati
da nisu sve centralne - varijacija učtiv-ne
- nije proizvelo značajnije razlike među opisima
Aš - nijedna crta ne mora uvek biti centralna
- njena centralnost zavisi od toga sa kojim sve crtama je spletena
- na osnovu ovoga - nemoguće predvideti, niti uticati na njenu centralnost
Višmer - skala procene opis razl. osobe - Ašove osobine
- utvrditi r među crtama
- ponavljao Ašovove exp. stavljajući crtu srdačan-hladan u 2 konteksta
Višner - ako bi čeklista bila od crta koje su visoko r sa crtom srdačan-hladan, onda bi kod jedne grupe dodao crtu
- srdačan
- druge hladan
- dobijao je da se ova crta P kao centralna
Višner; ako bi napravio da čeklistu od nekoreliranih sa crtom srdačan-hladan
- variranje nije porizvodilo značajnije razlike u opisima
Višner - da li će neka crta biti centralna ili ne
- zavisi od toga koliko druge crte koreliraju sa tom
- visoko - centralna
- nisko - periferna
- potvrđeno kasnije
Rozenberg - Aš i Višner, crte se grupišu u 2 međusobno povezane dim.
- obe su evaluativne, ali na razl. načine
Rozenbergove 2 dimenzije
- jedna - okuplja soc. dobre-loše osobine
- druga - okuplja intelektualno dobre-loše osobine
Zana i Hamilton -osobina koja je povezana sa jednom dim. je CENTRALNA
- za osobine sa ćek liste koje pripadaju toj dimenziji, a ne i za one koje pripadajud rugoj dim.
prema Zani i Hamiltonu, varijacija toplo-hladno utiče na procenu osobina oko dim.
- soc. dobre-loše osobine
- ne utiču na procenu dobre-loše osobine
ef. primarnosti; dve gr. IC, treba da formiraju impresiju o osobi
— čitao osobine, ali obrnutim redom
- inteligentan, marljiv, impulsivan, kritičan, tvrdoglav, zavidljiv
- značajno razl. impresije
ef. primarnosti; prva grupa
- osoba inteligentna i vredna koja ima neke mane
ef. primarnosti; druga grupa
- neprijatna osoba koja ima neke pozitivne osobine
ef. primarnosti - reči koje su prve pročitane
- imaju veći uticaj
Lačins; IC daje opis P dečaka, traži procene njegove L i predviđaju kako bi se on P u razl. situacijama
- 2 pasusa - 1 -X, 1 X+
- 1gr - X-X+
- 2gr - X+X-
- prvi pasus značajno više uticao na formiranje impresije
Džons prikazao video zapis kako 2 devojke rešavaju IQ test
- obe tačno uradile isti br. z.
- u I polovini testa tačno
- u II polovini tačno
- prvu su ocenili kao inteligentniju (rekli da je 20/30, a druga 12/30)
Ašovo obš. ef. primarnosti
- prve info stvaraju direkciju o L osobe i kasnije pristigle info se uklapaju u stvorenu direkciju
- novopristigle se asimiluju u već postojeću, koherentnu sliku, stvorenu o drugoj osobi
- kasnije imaju manji ef. jer kad pristignu, interpretiraju se kako bi bile usklađene sa prethodno formiranom slikom
drugo obš. ef. primarnosti
- kasnije info, ako su u koliziji sa prethodnim se zanemaruju ili odbaducuju
treće obš. ef. primarnosti ističe da
- na kasnije info se obraća manje pž. jer t dolazi do zamora ili gubitka pž.
ef. recencije
- da kasnije info ima veći uticaj na impresiju od ranije
- kad je u Lačinsovom exp. psotojala 15ak min. pauza - pokazalo se da kasnija info ima veći uticaj na stvorenu impresiju
- sreće se ređe
promenljivost značenja crte; AŠ
- reči kojima se opisuju crte nemaju uvek isto značenje
- imaju razl. značenja, unutar iste impresije, ista crta će dobijati razl. značenja - zavisno od konteksta
Aš daje studentima 2 liste sa 3 razl. osobine
- u svakoj se ponavljala osobina agresivan
- atraktivan koristan agresivan
- prijateljska agresivnost, otvorena i silovita - lenj nekoristan agresivan
- agresivan ako ga nešto povredi - slab osetljiv agresivan
- agresivan da prikrije slabost - snažan samoljubiv agresivan
- agr. prirodna posledica snage i samoljubivosti
Aš i Zukier - exp. formiranja impresije
- kako se odvija međusobna interakcija crta
- kako kontradiktorne osobine uspevaju da se integrišu u impresiji o drugoj osobi u smisaonu celinu
exp. formiranja impresije - 2gr
- kongruente
- antagonističke (lenj-ambicija)
- IC bez većeg napora uspeli da i antagonističke uklope u celovitu impresiju
— koristili razl. mehanizme; uzrok posledica, un. sp.
Keli, grupi studenata rečeno da će slušati nepoznatog - oni navodno zainteresovani da čuju njihovo miš.
- studenti dobili kratku belešku o njemu, da pročita svako za sebe i da ne razgovaraju
- rečeno da ga ljudi koji ga znaju smatraju hladnom, marljivom, kritičnom, praktičnom i odlučnom osobom
- drugi opis isti samo srdačno umesto hladno
posle 20min razgovora sa studentima, predavač napušta učionicu
- studenti pišu svoj utisak
- kao slobodan opis
- ocena na 15 skala
- srdačno-hladno - uticalo na impresiju koja je formirana
- oni koji su dobili info o srdačnom nastavniku su više učestvovali u diskusiji
- što pozitivnija slika sa njim, više učestvovali u diskusiji
predstavljanje služi da razjnasnimo
- šta drugi mogu očekivati od nas , i mi od njih
- proces kojim osoba nastoji da kontroliše impr. koje drugi formiraju o njoj tokom soc. interacije
Gofmanova analiza - svaki susret je
- svojevrsna pozorišna predstava gde akteri odigravaju svoje uloge
- da bi se interakcija odigrala, moraju da se slože šta je scena i ko ima koju ulogu
- sit. je nekad nedvosmislena, automatsko slaganje, a nekad treba perciziranje
Gofman; rez. uzajamni nastojanja je obično
- prećutni dogovor o def. sit.
- učesnici jedni drugima daju do znanja verb/ne ko su i koje osobine imaju
jedna od normi u soc. ritualima je
- prihvatanje ostalih - da se interakcija odvija onako kako dolikuje
- narušavanja nastupa će dovesti posramljenost/rušenje edinicije situacije
- da publika ne primeti raskorak - privhata akterovo izvinjenje
prema Gofmanu, nema jasne granice između
- iskrenih i odglumljenih nastupa
život je uvek pozornica
- zavisno od uloge imamo neku masku
2 motiva stoje iza predstavljanja sebe drugima
- ekspresivno predstavljanje sebe
- strateško predstavljanje - u što poželjnijem svetlu
ekspresivno predstavljanje sebe
- da se pokažemo onakvima kakvi smo
- da kroz potvrdu validiramo sliku koju imamo o sebi
strateško predstavljanje sebe
- urpavljanje impresijom
- motiv predstaviti se u što poželjnijem svetlu
- postavljamo se zavisno šta želimo postići
u strateškom predst. želimo da naglasimo
- osobine koje zaista imamo
- da neke svoje prikrijemo
- izmislimo i koje nemamo
- podešavamo sliku o sebi očekivanja drugih - ne znači da ih lažemo, već od mnogo svojih identiteta biramo onaj koju želimo da važi u datom kontekstu
ingracijacija, Džons
- načini strateškog predst. kojima je cilj da se osoba dopadne drugoj osobi
- nekad motiv iza čini postupke privlačnim
ingracijacija ima najveći ef. ako motiv koji stoji iza nje
- nije prepoznat
ako je neko P prepoznato kao manipul. strategija
- onda ono neće dovesti do promene stava
- izavaće podozrenje i imati kontraef.
ulizičina dilema
- kad je ingracijacija najpotrebnija, motiv je najvidljiviji - ona najmanje uverljiva, može imati kontraef.
- ingracijacija bi bila najuspešnija kada je i najnepotrebnija, jer je tada najuverljivija
četiri tatike kako bi ljudi ostavili što bolji utisak
- veličanje sebe
- veličanje drugog
- slaganje u stavovima
- činjenje usluga
prva impresija je trajna i otporna na menjanje
- samim tim i veoma značajna
veličanje sebe se postiže na 2 načina
- podešavanje imidža i hvaljenje
podešavanje imidža je
- popravljanje svog sp. izgleda
- izgled je prvo što sagovornici uoče o nama, što im je stalno pred očima
- fiz. privlačnost među najjačim činiocima koji utiču na javljanje naklonosti
imidž formiraju znaci materijalne neverbalne kom. i
- drugi oblici NKOM mogu posližiti da se upravlja utiskom
- kontroliše se prikazanim navikama, načinom govora, držanjem tela, gestikulacijama, tetovažama…
hvaljenje kao način veličanja sebe
- saopštavanje pozitivnih osobina
- veličanje uspeha koje smo postigli
- pridavanje sebi zasluge za njih
- smanjivanje značaja neuspeha i pripisivanje odgovornosti drugima
veličanje drugog
- davanje komplimenata
- divljenje
- pohvale
- laskavci imaju više uspeha nego što se može
- ne sme biti preterano i neprestano
— postoje suptilniji oblici koji donose više uspeha
Česterfild, ljudi su najprijemčiviji na laskanje
- tamo gde se osećaju nesigurno
- ili radi uverljivosti pohvala kombinovana sa kritikom nečega što je očigledno i nije mnogo važno
veličanje drugog nije samo putem laskanja
- več orikazivanjem naklonosti prema osobi
Karnedži - najbolji način da utičemo na druge
- da se posvetimo drugima i izlazimo im u susret
naklonost, neverb. ka drugom
- interesovanjem , traženje saveta i komentara
- uzajamnost dopadanja
čim verujemo da se dopadamo nekome
- i ta osoba će se dopasti nama
- znači da dobijemo naklonost neke osobe - da pokažemo našu naklonost prema njoj
slaganje u stavovima
- sličnost preko povlađivanja onoga što drugi kaže i iznošenjem sličnih stavova i mišljenja
- oponašanje pokreta tokom razogovora može povećati naklonost
sofisticiranije verzije slaganja u stavovima, Džons
- ne slagati se sa nebitnim stvarima, a slagati sa bitnim
- najpre se ne slagati, pa dozvoliti da nas druga osoba ubedi da pod njenim uticajem menjamo miš.
- ponekad je dobro izneti stavove za koje verujemo da su stavovi drugog, pre nego što ih on iznese
činjenje usluga
- potkrepljujuća P, davanje poklona, pomaganje, ugađanje
- ljudima se sviđaju oni koji zadovoljavaju njihove želje i potrebe
usluga bez namere za recipročnošću za koju se veruje da je učinjena bez zadnjih namera
- ima bolji ef.
- mudro je činiti unapred usluge, pre nego što nam tuđa zatreba
oni koji su meta ingracijacije su skloniji da od posmatrača poveruju
- u iskrenost poruka i da ingracijacija izazove veću naklonost
glavni indikator posmatraču da se radi o ingracijaciji
- odnos zavisnosti
- ako primeti da je posmatrač sklon da se uzdrži od korespodentnog zaključka i da P pripiše nečim u sit.
- šef će biti đrtva hedon. relevantnosti i personalizovanosti
pohvale će biti prijatne drugom čak iako je u
- dilemi koji motiv stoji iza njih
što je motiv za ingracijaciju manje vidljiv
- ingracijacija je efikasnija
ingracijacija je uspešnija
- ako je usmerena naniže
- od osobe višeg statusa prema onoj nižeg
- nego ako je naviše/lat.
- ne očekuje se da osoba višeg statusa zavisi od osobe nižeg
intracijacija je uspešnija ako se vrši znatno pre
-nego što je usluga potrebna
ingracijacija je uspešnija ako se pirmenjuje tamo gde je
- manje vidljiv odnos moći
laskanje je efikasnije
- ako nije na radnom mestu, već na porodičnom ručku ili u baru
— može i posredno
