formiranje impresije Flashcards
impresije
- brzo se formiraju
- bogate detaljima
- kako ih formiramo i koje su karakteristike
Aš, geštaltista, kako se prva impresija
- NE formira
- ona NIJE jednostavna suma prikupljenih podataka
- impresija sadrži nešto više od sume pojedinačnih info, a taj višak nije onaj o kojem bi govorile H o halo ef.
sumativna H
- prva impresija je jednostavna suma prikupljenih podataka
- srdačna i lenja
- srdačna i lenja i ništa više da se zaključi
H o halo-ef.
- višak je opšti evaluativni to koji neka osobina ili grupa osobina nosi
- skloni smo da listu + osobina dopunimo novim + osobinama
- neg. pridodamo nove negativne
- prema Ašu - previše jednostavno
Aš, H: prva impresija je skupina el.
- složena celina, geštalt
- el. stupaju u međusobnu interakciju i daju celini kvalitativno novo značenje
centralne crte, Aš; 7 atributa koje se odnose na neku osobu
- inteligentna
- efikasna
- marljiva
- odlučna
- praktična
- obazriva
- topla/hladna
- ček lista sa 18 parova atributa
- z: da zaokruže onu osobinu koja bolje odgovara osobi koju su zamislili
varijacija jedne osobine - toplo/hladan
- značajno je promenila impresije koje su na osnovu tih osobina formirane
srdačna osoba opisivana kao
- velikodušna, društvena, srećna, omiljena, šaljiva
- obe podjednako pouzdane, uporne, ozbiljne, snažne, poštene
Aš: crte se razlikuju po uticaju koji imaju na formiranje naše impresije
- centralne i periferne
- zaključio da je srdačan-hladan centralna crta - utiče na ostale koje će se datoj osobi pripisati
da nisu sve centralne - varijacija učtiv-ne
- nije proizvelo značajnije razlike među opisima
Aš - nijedna crta ne mora uvek biti centralna
- njena centralnost zavisi od toga sa kojim sve crtama je spletena
- na osnovu ovoga - nemoguće predvideti, niti uticati na njenu centralnost
Višmer - skala procene opis razl. osobe - Ašove osobine
- utvrditi r među crtama
- ponavljao Ašovove exp. stavljajući crtu srdačan-hladan u 2 konteksta
Višner - ako bi čeklista bila od crta koje su visoko r sa crtom srdačan-hladan, onda bi kod jedne grupe dodao crtu
- srdačan
- druge hladan
- dobijao je da se ova crta P kao centralna
Višner; ako bi napravio da čeklistu od nekoreliranih sa crtom srdačan-hladan
- variranje nije porizvodilo značajnije razlike u opisima
Višner - da li će neka crta biti centralna ili ne
- zavisi od toga koliko druge crte koreliraju sa tom
- visoko - centralna
- nisko - periferna
- potvrđeno kasnije
Rozenberg - Aš i Višner, crte se grupišu u 2 međusobno povezane dim.
- obe su evaluativne, ali na razl. načine
Rozenbergove 2 dimenzije
- jedna - okuplja soc. dobre-loše osobine
- druga - okuplja intelektualno dobre-loše osobine
Zana i Hamilton -osobina koja je povezana sa jednom dim. je CENTRALNA
- za osobine sa ćek liste koje pripadaju toj dimenziji, a ne i za one koje pripadajud rugoj dim.
prema Zani i Hamiltonu, varijacija toplo-hladno utiče na procenu osobina oko dim.
- soc. dobre-loše osobine
- ne utiču na procenu dobre-loše osobine
ef. primarnosti; dve gr. IC, treba da formiraju impresiju o osobi
— čitao osobine, ali obrnutim redom
- inteligentan, marljiv, impulsivan, kritičan, tvrdoglav, zavidljiv
- značajno razl. impresije
ef. primarnosti; prva grupa
- osoba inteligentna i vredna koja ima neke mane
ef. primarnosti; druga grupa
- neprijatna osoba koja ima neke pozitivne osobine
ef. primarnosti - reči koje su prve pročitane
- imaju veći uticaj
Lačins; IC daje opis P dečaka, traži procene njegove L i predviđaju kako bi se on P u razl. situacijama
- 2 pasusa - 1 -X, 1 X+
- 1gr - X-X+
- 2gr - X+X-
- prvi pasus značajno više uticao na formiranje impresije
Džons prikazao video zapis kako 2 devojke rešavaju IQ test
- obe tačno uradile isti br. z.
- u I polovini testa tačno
- u II polovini tačno
- prvu su ocenili kao inteligentniju (rekli da je 20/30, a druga 12/30)
Ašovo obš. ef. primarnosti
- prve info stvaraju direkciju o L osobe i kasnije pristigle info se uklapaju u stvorenu direkciju
- novopristigle se asimiluju u već postojeću, koherentnu sliku, stvorenu o drugoj osobi
- kasnije imaju manji ef. jer kad pristignu, interpretiraju se kako bi bile usklađene sa prethodno formiranom slikom
drugo obš. ef. primarnosti
- kasnije info, ako su u koliziji sa prethodnim se zanemaruju ili odbaducuju
treće obš. ef. primarnosti ističe da
- na kasnije info se obraća manje pž. jer t dolazi do zamora ili gubitka pž.
ef. recencije
- da kasnije info ima veći uticaj na impresiju od ranije
- kad je u Lačinsovom exp. psotojala 15ak min. pauza - pokazalo se da kasnija info ima veći uticaj na stvorenu impresiju
- sreće se ređe