pol i rod Flashcards
podela na M i Ž pol se zasniva na
- bio karakterisitkama koje se odnosena seks. reprodukciju
M i Ž se razlikuju po
- seks. karakteristikama
- fiziološkim i anatomskim
na podelu M i Ž pol se gleda kao na
- prirodne, binarne i nepromenljive kat.
nepromenljivost se može dovesti u pitanje
- kada hiljadu ljudi godišnje promeni pol
- ne mogu promeniti sve polne karakteristike
- možemo pol tretirati kao nepromenljivu kategoriju
mnoge fiz. i ps. karakterisitke koje se vezuju za pol jasno je da nisu
- obavezne definišuće karakteristike jednog pola, već da se znatno češće javljaju kod jednog pola, nego kod drugog, da su KARAKTERISTIČNE, a ne DEFINIŠUĆE
- m snažniji, drugačiji hod, dublji glas
- nisu svi snažniji
- nećemosnagu smatrati definišućom razlikom - već ćemo smatrati da je velika većina snažnija od velike većine žena i ta razlika proističe iz konstitucije
- na fiz. snagu utiču i polno specif. F, ali i niz bio. i soc. koji nemaju veze sa polnim karakteristikama
polni stereotipi (neutralno)
- spisak osobina za koje se u jednoj kulturi vezuju za M i Ž pol
uloge i osobine koje se u dru. pripisuju razl. polovima su
- deskriptivne
- preskriptivne
razlike M i Ž se pronalaze ne sammo u fiz. karakt., već i u
- crtama L
- izgledu
- P
- SB
- interesovanjima…
- da li ih tumačimo polnim razlikama?
rod
- karakteristike koje proističu iz položaja i uloga koji se u određenom društvu propipsuju jednom i drugom polu
- te razlike su RODNE, ne POLNE
M može da ima bradu i brkove, a žena ne
- zato što pripadaju razl. polovima
M ne može da nosi haljinu i da se zove Jelena, a žena može
- zato što pripadaju razl. RODOVIMA
društvo prepoznaje bio. različitost i polazeći od nje
- uspostavlja soc. različitost
društvo propisuje kakav izgled, ps. karakteristike i soc. uloge su
- normalne, poželjne, čak i obavzne za pripadnike jednog pola, a koje zabranjene ili smatrane nenormalnim
rodne karakt. na kojima većina trad. društvava insistira u definisanju polova
- seks orijentacije
- seks identitet
- svaki pol prirodno oseća seks. privlačnost prema pripadnicima suprotnog pola
- svaka odstupanja - izraz patologije i/ili moralne iskvarenosti
- podrazumeva se i da svaka osoba kod sebe prepoznaje osobine vlastitog pola/roda i da se identifikuje sa njim
podela prema bio. karakteristikama
- pol
podela prema ulogama koje društvo dodeljuje
- rod
rodne razlike su
- kulturne tvorevine
rodne razlike između pripadnika M i Ž pola, jer ih društvo
- uči drugačijim ulogama
- postavlja im razl. norme
- razvija razl. osobine L
- NE ZATO ŠTO IH NUŽNO DIKTIRA BIOLOGIJA
rodne stereotipije
- koncepcije o tome koje razl. između polova postoje unutar jedne određene kulture, ne podrazumevajući da su rezultat biologije
podela ljudi na M i Ž
- pitamo kog su roda
razlike u osobinama M i Ž (ako nisu bio)
- rod
zašto drugačije oblikovati pripadnike polova - esencijalisti
- jednostavno priznavanje značaja bio razlika
- bio. razlike između polova proizvode i ps. razlike
- dru. ih prepoznaju i dodeljuju M i Ž uloge koje su više u skladu sa njihovim prirodnim karakterisitkama
prema esencijalističkom shvatanju
- polna hijerarhijakoja postoji u dru. je rezultat toga što su se tokom evolucije i kod M i Ž, zaista razvile drugačije osobine
- M i Ž su neravnopravni, jer su M superiorniji
zašto drugačije oblikovati pripadnike polova - konstruktivisti
- kultura ima moć da procesima socijalizacije unutar nje, oblikuje osobine pripadnika M i Ž pola i pridaje im razl. soc. uloge
prema konstruktivističkom shvatanju
- bio. razlike između novorođenih, nesocijalizovanih jedinki su nebitne kada se uporede sa svemoći kulture u oblikovanju ljudskih jedinki i njihovih uverenja
biosoc. pristup
- i bio. i soc. F imaju značajnu ulogu u oblikovanju rodnih karakteristika
prema biosoc. pristupu
- postoje maskuline i feminine osobine koje nastaju iz bio. razlika, ali je njihov br. daleko manji i stepen razlike manji.
- podela uloga uslovljena konstituc. razlikama je vodila ka razl. u dru. moći i dodele polovima uloga koje odražavaju pre razlike u moći, nego u konstituc. osobinama
prema biosoc. pristupu, dalje
- razvijala slika o polnim razlikama koja treba da objasni postojeće razl, opravda, smatra prirodnim, izvodeći ih bio
- da u procesu socijalizacije oblikuje osobine M i Ž koje treba da odgovaraju ulogama koje ih u dru. očeluju
amdroginost
- interacija i M i Ž rodnih karakteristika
- natprosečno izražene obe osobine
Bem, instrument za utvrđivanje rodne tipiziranossti
- spisak poželjnih M i Ž osobina, uz neutralne kao filere
- IC na 7-stepenoj skai označava koliko ga svaka dobro opisuje i zavisno od toga da li su skorovi ispod ili iznad medijane dobijene za grupu, svrsatava se u jedan od 4 tipa
Bem, 4 tipa
- feminin
- maskulin
- neizdiferenciran
- androgin
prema Bem, androgine osobe su fleksibilnije
- sa širim interesovanjima
- boljim pokazateljima m. zdravlja
- nego rodno tipizirane ili neizdiferencirane osobe
neka istraživanja pokazuju da se ljudima više sviđaju androgine
- nego izrazito rodno tipizirane osobe
što je u nekom dru. veća zakonska ravnopravnost polova
- manje su razlike među polovima
po pravilu, osobine m. pola
- instrumentalne osobine
- agresivnost, nezavisnost, aserivnost
meta-analize; skoro sve razlike između polova
- nepostojeće ili trivijalno male
po pravilu, osobine ž. pola
- ekspresivne
- empatija, toplina, pomaganje, emocionalnost
umerene ili značajne razl. među polovima, nađene su u
- 3D mentalnom rotiranju
- traganju za uzbuđenjima
- interesuvanju sa stvari/ljude
- fizičkoj agresivnosti
- nekim seksualnim P
- stavovima
