samo-opažanje Flashcards
opažanje može da zavara
- jednostavan automatski proces, zasnovan na čulnim podacima o drugoj osobii
- složen kognitivni proces zaključivanja zansovan na velikom br. raznovrsnih info
Self - svest o vlastitom postojanju
- prvu analizu izveo Džejms
- self ćemo prevesti sa Ja
Džejms pravi razl. između
- Ja kao subj. saznavanja
- Ja kao ob. saznavanja
aspekti Ja kao ob. saznavanja
- materijalno Ja
- soc. Ja
- spiritualno Ja
- čisti Ego
materijalno Ja
- ono što čovek doživljava kao debo mene
- vlastito telo; može se proširiti
soc. Ja
- ima onoliko soc. Ja koliko ima grupa ljudi do čijeg mišljenja mu je stalo
spiritualno Ja
- osobine i SB koje pridajemo sebi
- aktivan činilac u opažanju - bira da li mu se sviđa/odbacuje
čisto Ja
- apstrakcija da psotoji entitet iza pojavnih predstavljanja
- ne znamo da li da ga nazovemo dušom
- da li je besmrtna…
self-koncept
- sva uverenja koja imamo o sebi
- integriše u sebe i niz pojedinačnih elementa - šeme o sebi
šeme o sebi
- niz pojedinačnih elemenata koji se integrišu u self-koncept
Markus, uvela šeme o sebi u soc. ps.
- kognitivne generalizacije o sopstvenom Ja koje su izvedene iz ranijeg isk. i koje se organizuju i usmeravaju obradu info koje osoba stiče tokom soc. isk.
šeme odgovaraju
- samo-opisima
- crtama L
- soc. ulogama koje je osoba sklona da pripiše sebi
razlikujemo se po
- šemama
- značaju koji im pridajemo
ašematični po dimenziji
- osobe koje nekoj osobini ne pridaju značaj/nemaju ideju kako bi se po njoj opisali
ljudi imaju multiple šeme
- jače/slabije izražene zavisno od niza F
— sit.
— uloge
— s kim komunicira
— aktuelne motivacije koja dom.
u nekoj sit. ili grupi
- bićemo svesniji neke svoje manjinske, nego većinske karakt.
Markus, šeme su izvedene iz
- specif. događaja i iskustava ili iz generalizacija na osnovu ponovljenih kategorizacija i ocena koje daje sam pojedinac ili drugi
- kad se formiraju funkcionišu kao selektivni mehanizmi koji određuju na koje info obraćamo pž, koliki značaj, kako ih strukturisati, obrađivati, pa.
težimo da imamo _____________ sliku o sebi
- koherentnu i usklađenu
self-koncept izgrađujemo i u t dimenziji
- kao priču o sebi, kojom sebi i drugima pomažemo da razumemo zašto smo baš takvi, kakvi smo
- zašto su se naše osobine formirale i menjale
- narativ izgrađen na autobio. sećanju - na razl. epizode iz života
ljudima treba oko 2s da odgovore
- da li poseduju/ne neku osobinu
k. šeme lako dostupne, imamo formiranu sliku o sebi, ali ne znači
- da je ona tačna
- da smo došli direktnim uvidom u stanja i osobine
slika koju nam nudi introspekcija
- nije ni potpuna ni tačna
T simboličkog interakcionizma
- slika koju imamo o sebi se izgrađuje kroz interakciju sa drugima
T soc. poređenja
- važnost poređenja sa drugima u formiraju slike o sebi
T samo-posmatranja
- u mnogim slučajevima o vlastitim un. stanjima zaključujemo posredno, oslanjajući se na info o sopstvenom P
Nizbet i Vilson, teza da mnogih svojih un. stanja i procesa nismo svesni
- nekad S, nekad Rk, nekad kako S utiču na Rk
- naknadno racionalizujemo postupke smišljajući razloge i namere
procesi koji dovode do odluka i preferencija
- nismo svesni
- nemamo uvid u njih
- introspekcija nam ne pomaže da ih osvetlimo
exp. oceniti kvalitet raz. proizvod
- najčešće birali kao najbolji onaj poslednji u nizu
- ali poricali da redosled izlaganja ima uticaj na njihov izbor
- navodili posebne karakt. izabranog proizvoda, čak i kad su svi bili siti
nisu znali zašto je neko simpatičniji
- kako su rešili problem
- zašto bi na posao primili kandidata A a ne B
motivaciona ograničenja samospoznaje
- nesvesni odbrambreni meh. - potiskivanja i represija
verovanje u natprosečnost
- sklonost da skoro svi ljudi vide sebe kao natprosečno dobre u raznim osobinama
- statistički nemoguće
- zatvorenici ocenjivali sebe kao moralne, iskrenije, ljubaznije prema drugima
ispitivanja afektivnog predviđanja - svoje/tuđe em. u razl. sit.
- loše predviđamo kako ćemo se osećati u budućim prij/ne sit.
— važna pri donođenju odluka - problem pri predviđanju intenziteta i trajanja em. stanja
ljudi su skloni da pprecene uticaj srećnij događaja
- da precene uticaj neg. događaja
skloni smo da dok razmišljamo o uticaju događaja
- smatramo da ssreća i nesreća zavise samo od njega, a ne i mnogo drugih F
nemamo uvid u snagu našeg ps. imunog sistema
- kod ozbiljnih nesreća, useva da ublaži snagu doživljene traume
exp. nepouzdanost afektivnog predviđanja; beleže koliko su srećni tokom dana
1gr - dobijala novac, z: utroši ga na sebe
2gr - potroši novac na druge
- novi da predvide šta će ih više usrećiti - rekli kupovina za sebe
- više ih usrećila kupovina za druge
autobio. Pa - slika o sebi izgrađena na seć. iz prošlosti
-može biti nepouzdano
- sećanja mogu biti iskrivljena i lažna
- Loftus - promenljiva pod uticajem sugestija
Loftus, intervju 24 odrasle osobe o događajima iz ranog detinjstva
- pričaju o 3 stvarna i 1 lažnom (izgubio u tržnom centru)
- čuli da su se rođaci ispričali o tome, sedmoro IC su se i sami setili, sa sve detaljima
poređenje tačnosti samoprocene i procena drugih
- nije pouzdano izvesti, šta je kriterijum tačnosti
IC imali zadatak da predvidekoliko često će se naći u sit; to predviđali i njihovi poznanici
- procene poznanika - toliko dobre, ako ne i bolje od samoprocene
ako želimo da stvorimo tačnu sliku o sebi
- da se ne oslonimo na introspekciju, koliko na razgovor sa prijateljima i poznanicima
Kuli: slika koju imamo o sebi zasniva se o
- tumačenju P drugih prema nama
Blumer i Mid - razmotrili Kulijevu ideju, centralna postavka simb. interakcionizma
- među ljudima se odvija simb. interakcija
- uzajamno tumače i definišu svoje postupke
- reaguju na njih zavisno kakvo značenje im pridaju
T simb. interakcionizma, svest o sebi i karakt. nastaje posredstvom
- interakcije sa drugima
- simb. interakcijom koja se odvija j.
- dete stiče SB da se stavi u poziciju drugog - da bolje razume poruke drugog, i vidi sebe očima drugog
da se dete u učenju stavi u poziciju drugog, uloge
- igranje - zamišlja se u drugim ulogama
- igre sa drugom decom - koordiniše svoj ulogu sa drugim ulogama, da vidi sebe onako kako ga vide druge uloge
dete razvija svest o generalizovanom drugom
- kako ga članovi važne grupe vide, kakve stavove imaju, šta očekivaju
- stavove i mišljenja internalizuju u sliku o sebi
osoba počinje sebe da posmatra očima
- generalizovanog drugog
- reaguje na sebe onako kako zajednica reaguje na njega
simbolička interakcija . uzajamni uticaj, traženje, propitivanje, osporavanje poruka
- mi sebe vidimo onako kako mislimo da nas drugi vide
T identiteta - umesto gener. drugog
- kompleksna društvena struktura u kojoj pojedinac zauzima razl. društvene položaje i ulgoe
- uz svaku su vezana specif. očekivanja
- pojedinac razvija posebne identitete za svaku ulogu i time potrebne komponente selfa
T identiteta, sebe vreduje na osnovu toga koliko ispunjava
- vlastita i tuđa očekivanja za tu ulogu
- formiranje, menjanje identiteta vezanih za dru. uloge i posledice tih identiteta
slika o sebi je pod uticajem kom. sa drugima i povratne info
- ona nije uvek oštra i tačna
ljudi su skloni da ne kritikuju jedni druge javno
- verujemo akko drugi imaju bolje miš. o anma nego što stvarno imaju
ljudi su skloni da se brane od neg. poruka od drugih
- zaboravljati
- neprimećivati
- poz. poruama pridavati veći značaj i verodostojnost
od povređujućih i ugržavajućih poruka po samopoštovanje se štitimo
- o sebi razgovaramo sa ljudima za koje verujemo da su nam slični i naklonjeni
- čuvamo se da tražimo komentare od neistomišljenika
onlajn mreže nas izlažu komentarima daleko većeg br. ljudi
- lajkovi/ne - da nam podignu samopoštovanje/uzdrmaju poz. sliku o sebi
istraž. poređenje uspečnosti razl. pokušaja da učenici manje prljaju okolinu; 3 odeljenja 5. razreda
- predavanja kako treba da paze
- rečeno kako jesu uredni i kako se ističu po tome
- kontrolno
- P mereno pre i posle exp.
pre exp. podeljeni lifleti, gleda se koliko deca bacaju u korpu/koliko na pod, klupi
- dan posle exp. - čokoladice
rez. sa prljanjem okoline
- ubeđivanje - neki rez.
- rečeno da su uredna - dvostruko poboljšanje
- KG - nema poboljšanja
- posle 2 nedelje, stopila se razlika I i III, a II podjednako visok nivo urednosti
