tehnike prikupljanja podataka Flashcards

1
Q

izveštaj o sebi

A

najdirektnije da se dobiju info

  • intervju, pisani upitnik
  • detaljni opisi o iskustvu
  • validnost upitna
  • umereno slaganje između izveštaja ljudi o svom ponašanju i njihovog stvarnog ponašanja

istr: roditelji prisecali vaspitne prakse -> iskrivljena secanja u pravcu verovanja o optimalnom razvoju.

smanjiti iskrivljenja u retrospektivnim izveštajima -> fokus na tekućem ponašanju.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

prirodna posmatranja

A
  • biografije beba (danas samo kod razvoja jezika)
  • obučeni posmatrači
  • dobiti detaljne info o stvarnom ponašanju dece u realnom okruženju.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

etologija

A

nauka koja se bavi bio. osnovama
P, naglašava način na koji je R uslovljen evolucionom istorijom.

Strejer – spontani
R soc. hijerarhije u predškolskom reguliše stepen agresivnosti.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

posmatranja u razl. kontekstima

A

cilj je opisati dečiju ekologiju tj. obrazac odnosa sa sredinom, odnosi se na obim situacija u kojima su ljudi učesnici.

o detetovom mestu u zajednici kao razvojnoj niši. -> analizira u 3 termina: fizički i socijalni
kontekst, kulturno uslovljena praksa vaspitanja i obrazovanja, psihološke karakteristike
odraslih.

Bejker i Rajt izučavali ekologiju školske dece, beležili sva moguća ponašanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Posmatranje u jednom kontekstu

A

ovakvim istraživanjima u školi je utvrđeno da su dečaci češće
kažnjeni za svoje ponašanje nego devojčice što uzrokuje kod njih veću agresivnost.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

ograničenja prirodnih posmatranja:

A

1) opažamo selektivno u skladu sa očekivanjima, ne može se zabeležiti sve, ako protekne vreme posmatranje može biti iskrivljeno

2) ponašanje ljudi se menja kada znaju da su posmatrani

3) ne omogućava utvrđivanje uzročnih odnosa, može se utvrditi samo korelacija.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

exp. metode

A

idealno: variranje samo jednog F i držanje konstantim
svih ostalih.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Hipoteza

A

je pretpostavka dovoljno precizna da se može proveriti i za koju se može pokazati da nije tačna.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

verovanje da je strah od visine urođen

A

– strah i početak kretanja je
uzrokovan sazrevanjem i javljaju se istovremeno.

Kampos: postavio bebe pred
vizuelni klif: bebe su nakon nekoliko prelazaka preko njega počele da ispoljavaju strah.

narednom exp uveo je exp grupu – bebe koje su neko vreme provele u dubku i kontrolnu grupu
koja nije podvrgnuta tretmanu.

zatim su obe grupe postavljene na vizuelni klif – pokazalo se da
se u proseku više boje bebe koje su boravile u dubku tj. koje su imale neko iskustvo o visini
iako ono nije bilo neprijatno.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

ograničenja exp metode:

A

1) etika – istraživačka procedura ne sme nauditi detetu (npr. slučaj mali Albert)

2) artificijelnost – ponašanje učesnika u veštačkim uslovima može biti različito u odnosu na svakodnevno, ovo se može nekad izbeći (npr. usvajanje nove reči umesto u laboratoriji vaspitačica uči decu boja zove „hromijum“ – taj naziv kako bi se izbeglo da neka deca već znaju ime maslinasta)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

metod kliničkog intervjua

A

u slučaju kliničkog intervjua postoji usklađivanje pitanja
pojedinačnom IK, svako pitanja zavisi od odgovora na prethodno.

Frojd kako bi utvrdio ključni događaj koji je stvorio teškoće od kojih osoba pati, ovo je kombinovao sa
terapijom.

Pijaže je koristio ovu tehniku kako bi ispitivao dečije razumevanje sveta.

Lurija je ispitivao kvalitativne razlike u mišljenju.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

longitudinalni nacrt

A

prikuplja podatke o jednoj istoj grupi dece u dve različite
t tačke, posmatraju se R promene istih individua kroz t.

u skladu je sa određenjem R kao promena koje se javljaju u fiz. strukturi i ponašanju
org. tokom njegovog života.

prednost: jedino ovako se mogu ispitivati prave R promene

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

mane longitudinalnih studija

A

1) zahteva posvećenost istraživača, roditelji mogu biti protiv (ako su posebno iz nekih grupa roditelji protiv, to narušava reprez.), neka deca mogu odustati.

Da bi izbegli ove probleme, istraživači koriste
mikrogenetički metod – izazivanje promena u toku relativno kratkog t
perioda kako bi se videli osn. R mehanizmi na dejstvu.

2) ljudi u uzorku mogu da se naviknu na testiranja

3) mešaju se uticaj razvoja sa specif. generacije

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Nacrt poprečnog preseka

A

u jednom t trenutku proučavaju se grupe koje su poprečni presek uzrasta tj. u isto t ispituje se više RAZLIČITIH UZRASTA.

PREDNOSTI (od longit): potrebno manje t i jeftinije je, verovatniji je
reprez. uzorak.

moguće teškoće:
1) mešaju se R promene sa generacijskim razlikama
2) veštački se preseca razvoj u niz diskontinuiranih slika

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

normativna istr

A

utvrdjivanje urasnih/R normi -> primena horizontalnog nacrta.

-> utvrditi normalni tok ps. R. -> prosecne uzraste za odredjene obkike ponasanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

sve norme nisu

A

univerzalno važeće.

17
Q

da li su norme univerzalno važeće

A

zavisi od uzrasta i R f.

18
Q

deskriptivne norme

A

domen jeste

19
Q

statističke norme

A

domen treba.

20
Q

autizam

A

patološko mentalno stanje čiji simptomi uključuju i deficit u oblasti jezika i nesposobnost norm. interakcije sa drugima.

21
Q

ključna pitanja RP

A
  1. kontinuitet
  2. izvori razvoja
  3. individualne razlike
22
Q

Darvin

A

evolucija postepena i kontinuirana; akumulirana promena.

23
Q

Gold

A

predvodnik diskontinuirane evolucije.

24
Q

stadijumi

A

kvalitativno noviji obrasci R.

25
Q

diskontinuitet aktivnog učestvovanja u govoru

A

granica odojčeta i ranodg detinjstva.

26
Q

univerzalno-konstruktivisticki pristup

A

deca su akt. konstruktori sopstvenog R.