rano odojaštvo

Question 1

bebe

Answer 1

ulaze u svet sa svim funkcionalnim čulnim sistemima, ali nisu svi na istom nivou zrelosti (heterohronija).

Question 2

Tehnike za ispitivanje opažanja bebe

Answer 2

uvođenje neke promene u
sredinu i posmatranje njenih ef. na fiziol. procese ili P deteta.

Question 3

habituacija

Answer 3

ponavljanje S dok beba ne prestane da reaguje na njega.

Question 4

dehabituacija

Answer 4

ponovno obraćanje pažnje

Question 5

Sluh

Answer 5

– odmah po rođenju opažaju grubo lokalizovan zvuk.

razlikuju ljudski glas od npr. instrumentalne muzike.

zainteresovane za govor sa visokim tonom, polako, naglašenog izgovora (tzv. „bebi govor“).

preferencija za jezik koji se govori
oko njih već od 4. dana.

osetljive na zvučne kategorije ljudskog jezika – foneme.

opažaju foneme svih svetskih jezika, a zatim se od 6. do 8. meseca sužava na maternji.

Question 6

Vid

Answer 6

– po rođenju sočivo oka je još nezrelo i fokusira sliku iza retine.

Pokreti očiju nisu dovoljno koordinisani da bi slike bile komplementarne kako bi se videla jasna složena slika.

Istraživači se ne slažu oko toga kako beba opažaja boje, ali sa 2 meseca opaža kao i odrasli.

bebe vide na 6 m ono što odrasli vide na 90 m.

karakteristično vizuelno skeniranje – skeniraju kratkim pokretima očiju i u mračnoj prostoriji. Ovi pokreti su
endogeni (izazvani iznutra) i egzogeni (spoljašnja stimulacija).

stare samo 2 dana mogu da
opažaju oblike – rađe gledaju složene figure kao što su lice ili koncentrični krugovi.

Pri opažanju usmeravaju se na oblasti najvećeg kontrasta.

Kada se prikaže slika koja se sastoji od jedne unutar druge figure, opažaju samo spoljnu do 2. ili 3. meseca.

bebe opažaju i vole da gledaju ljudsko lice, šematizovano lice više u odnosu na ispremeštano.

Question 7

Ukus i miris

Answer 7

bebe imaju dobro razvijeno čulo mirisa. -> preferencija mirisa
majčinog mleka od mleka druge žene.

preferencija ka slatkim ukusima.

Question 8

Dodir, temperatura i položaj

Answer 8

postaju aktivnije ako temperatura opadne.

Question 9

Rk odgovora beba mogu biti

Answer 9

1. refleksi
2. emocije
3. temperament

Question 10

refleksi

Answer 10

specif. dobro integrisane, nevoljne Rk na specif. tipove
stim;

pokazuju refleks Babinskog, refleks treptanja, refleks disanja, sisanja i
gutanja, hvatanja, hodanja, Moroov refleks.

Question 11

emocije

Answer 11

prema Votsonu izražavaju strah, bes i ljubav, neki drugi istraživači
zadovoljstvo, bes, gađenje, iznenađenje i možda strah i tugu.

Izrazi lica za pojedine
emocije su urođeni.

Question 12

temperament

Answer 12

istr: Tomasa i Česa - izdvojili su 3 temperamenta:

1. lake
   (razigrane, redovne u biološkim f, lako se adaptiraju),
2. teške (neredovne u
   biološkim f, nervozne, reag. negativno)
3. sporo zagrevajuće (niske u
   aktivnosti, sa blagim Rk, treba im više t da se prilagode).

Dokazi o urođenosti – MZ blizanci su sličniji od DZ.

Question 13

Dosezanje i hvatanje

Answer 13

Dosezanje- oko 2.5 meseca; počinju da vizuelno vode svoje pokrete kada hvataju neki obj, te Rk su pod kontrolom kore.

Do tada su Rk bile refleksne i pod kontrolom supkortikalnih sistema.

Između 3 i 12 m, pokreti dostižu veću istančanost – sa 12 m pokreću palac i sve prste (mogu da piju iz čaše, jedu kašikom…)

Question 14

Prohodavanje i hodanje

Answer 14

do 2.m. odojčad mogu nenamerno puzati kao rezultat refl. Rk.

taj refleks nestaje i nema ga do 5. ili 6. m, pre nego što će
bebe moći samostalno da puze.

Hodanje ne zavisi samo od moto. SB, ono takođe zahteva SB procene viz. info.

istr: veština hodanja ne zavisi samo od sazrevanja, već i od vežbanja.

Question 15

Kontrola pražnjenja

Answer 15

obično nisu sposobna za odlaganje pražnjenja do 15. m, ali
mogu naučiti da se prazne na noši već na uzrastu 5 ili 6 m.

Question 16

pojava soc. osmeha

Answer 16

javljaju tokom REM faze – REM
osmesi (endogenog porekla).

Nakon REM osmeha, javlja se egzogeni osmeh izazvan
sp, stim, ali nije soc.

oko 2.5 – 3. m, javlja se soc.
osmeh – povezan sa osmesima drugih; smeje se na osmeh drugih i izaziva osmehe kod drugih.

Em. izražavanje odojčadi se menja zajedno sa promenama u kretanju – bebe koje su počele da puze JAČE izražavaju ljutnju.

Question 17

Afektivna vezanost - 4 znaka emoc. vezanosti kod dece

Answer 17

1) nastoje da budu u blizini primarnog roditelja
2) pokazuju uznemirenost ako su odvojene od njega
3) pokazuju sreću i zadovoljstvo kada su ponovo sa osobom
4) usmeravaju svoje akt. ka drugoj osobi čak i kada je ona odsutna

Question 18

bebe, komunikacija

Answer 18

prim. intersubjektivnost, sek. intersubjektivnost i soc.
upućivanje (objašnjeno u razvoju govora).

Question 19

gugutanje

Answer 19

od 10-12. n

Question 20

brbljanje

Answer 20

oko 4m; ispoljava se i kad se igraju sami sa sobom -> izgleda da to nije pokušaj komunikacije.

Question 21

kraj 1. god,

Answer 21

počinju da izgovaraju nizove
slogova koji imaju naglasak jezika koji će govoriti. -> vokalizacije nazivaju se dečijim
žargonom.

Question 22

bebe pre krava 1. god

Answer 22

ponavljaju neke kratke iskaze
u specif. situacijama koji kao da imaju neko značenje.

Question 23

oko 1. god deca reag. na sopstveno

Answer 23

ime ili na „NE“, a između 14. i 18. m, imenuju uobičajene slike Ž i obj.

Question 24

simbolička igra

Answer 24

igra u kojoj jedan obj. reprezentuje drugi (npr. lutkinu kosu češlja
igračkom grabulja).

Smit opisuje 4 osnovne igre za uvežbavanje f:
1. lokomotorne,
2. igre sa objektima,
3. socijalne igre,
4. igre zamišljanja.

Question 25

stare samo 2 dana mogu da

Answer 25

opažaju oblike – rađe gledaju složene figure kao što su lice ili koncentrični krugovi.

Question 26

Kada se prikaže slika koja se sastoji od jedne unutar druge figure

Answer 26

opažaju samo spoljnu do 2. ili 3. meseca.

Question 27

2m

Answer 27

podignuta glava

Question 28

3m

Answer 28

koordinacija ruku

Question 29

9m

Answer 29

uskladjivanje ruku/nogu

Question 30

1g

Answer 30

hodaju

Question 31

17m

Answer 31

stepenice, šutiranje lopte.