afektivna vezanost

Question 1

Afektivna vezanost

Answer 1

ps. vrstu vezanosti, dete traži majku, nastoji da bude u njenoj blizini iako su mu sve bio. potrebe (glad, žeđ, spavanje) zadovoljene.

Question 2

Džon Bolbi

Answer 2

1. precizno opisuje i definiše vezivanje i vezanost,

pre njega su postojala PSAN i rešenja T soc. učenja koja su se razlikovala u definisanju
(kod njih je vezanost isto što i zavisnost), opisu i teoriji.

Question 3

Psihoanaliza

Answer 3

Frojd - 1. raspravljao o vezi deteta i majke.

ljudi ne mogu da funkcionišu bez sredine, ali je ona za njega imala sek. značaj.

Stvorio je kliničku antropologiju (suštinu ljudskog bića opisuje kao patološku) zasnovanu na bio. teoriji
nagona.

Nagon je kod odojčadi prim. svojstvo i ne zahteva nikakav obj.

dete razvija odnos s majkom kroz situaciju dojenja koja uključuje zadovoljenje nagona.

Društvo (kultura) postoji samo da bi ograničavalo i frustriralo.

Question 4

Teorija soc. učenja

Answer 4

Dolard i Miler, Sirs, Bandura.

vezivanje i zavisnost ovde imaju
isto značenje.

Zajedničko svim TSUč je da vezivanje vide kao sek.
pojavu koja se zasniva na tome što majka zadovoljava prim. potrebe (glad, žeđ, potreba za
toplotom, udobnošću, taktilnom stimulacijom i promenom sredinske stimulacije, otklanjanjem
bola i da dete bude suvo).

Majka pruža detetu prim. + potkrepljenje (prim.
potkr. - ona bez učenja) i time postaje sek. potkr.

Druga zajednička stvar
-> dalji R vezanosti/zavisnosti, kao i individualne razlike među decom smatraju da će
biti određeni kontingencijom majčinih potkr. i dečijih Rk.

Question 5

Etološka teorija

Answer 5

Etologija - posmatranje Ž u prirodnim uslovima, njihovog odnosa sa sredinom i drugim jedinkama.

Najizraženiji fenomen je UT kod ptica, ali sa čovekom je
najbolje porediti majmune (gorile, šimpanze).

Jačina i Fr P kojim se održava vezanost mladunčeta majmuna i majke slabe sa odrastanjem, ono sve više t provodi u igri sa vršnjacima i u istraživanju okoline.

Postoje dokazi da vezanost duže traje kod ženki.

Question 6

Etolozi ne prihvataju dihotomiju urođeno-stečeno

Answer 6

oni razlikuju SREDINSKI STABILNA
P koja ostaju relativno nepromenjena pod uticajem sredinskih uslova,

i sredinski labilna koja se značajno menjaju u različitim sredinskim uslovima.

To nisu 2 različita tipa
P, nego 2 pola kontinuuma

Question 7

Afektivna vezanost za etologe

Answer 7

sistem P kojeg čine posebni oblici P koji se zovu fiksirani akcioni skolopovi.

on je sredinski stabilan, ali pojedini fiksirani sklopovi mogu biti sredinski labilni.

Question 8

Etogram

Answer 8

ukupan br. urođenih akcionih potencijala, specifičan za određenu vrstu.

Question 9

Bolbi, vezanost

Answer 9

poseban sistem P koji se definiše kao traženje i održavanje blizine sa drugom jedinkom. -> u njega su uključena najjača osećanja.

Question 10

sistem ponašanja od 5 glavnih komponenti, Bolbi deli u 2 grupe

Answer 10

signali - plač, osmeh i dozivanje -> colj da dovedu majku ka detetu

ponašanja pristupanja - nenutritivno sisanje, privijanje, praćenje -> cilj da dovedu dete ka majci.

sistem ponašanja majke -> staranje.

Question 11

kod novorođenčeta

Answer 11

• prvo plač
• 2m osmeh - ne možemo govoriti o vezanosti (nisu razvijene ostale komp, dete ne diskriminiše 1 osobu; Bolbi smatra da se javljaju u 4m)

Question 12

komponente vezivanja prema 1 određenoj osobi

Answer 12

6-8m.

Question 13

strah od nepoznate osobe

Answer 13

može biti pokazatelj uspostavljene vezanosti

Question 14

krajem 1. god. dete uspostavlja

Answer 14

vezanost za 1 ili mali broj osoba.

Question 15

tokom 2. i 3. godine

Answer 15

ne menjaju intenzitet vezanosti i Fr javljanja njenih komponenata.

Question 16

tokom razvoja, dete

Answer 16

sve više svesno znakova
odlaska majke -> protestuje, uspostavlja i održava simbolički sistem komunikacija s majkom, a uključuje se lokomocija (puzanje i hodanje) koji pomažu održavanju
fiz. bliskosti s majkom.

Question 17

u 3. god.

Answer 17

opada intenzitet vezanosti za majku.

Question 18

u periodu latencije

Answer 18

postaju značaju vršnjaci.

Question 19

u mladalačkom dobu opada vezanost za roditelje

Answer 19

(neki drugi odrasli mogu postati i značajniji), javlja se interesovanje za suprotan pol i na tom uzrastu se
uočavaju najveće individualne razlike u vezivanju.

Question 20

4 faze u ranom razvoju vezivanja

Answer 20

1) Orijentacija i signali bez diskr. osobe (8-12 n) – hvata, osmehuje
se, guče, prati pogledaom

2) Orijentacija i signali usmereni ka 1 ili 1+ diskr. osoba – P
kao u 1. fazi samo intenzivnije

3) Održavanje blizine s diskr. osobom putem lokomocije i signala – koristi lokomociju da se približi majci, ona predstavlja bazu sigurnosti, nestaje
prijateljski odnos prema drugima

4) Uspostavljanje ciljem korigovanog partnerstva – dete je svesno majčinih motiva i
Rk, koristi k. mape.

Question 21

Bolbi razlikuje vezanost i zavisnost

Answer 21

u prvim n, dete zavisno od majke, ali nije još vezano za nju -> kasnije obrnuto.

Question 22

vezanost

Answer 22

sistem p (deskriptivno značenje).

Question 23

zavisnost

Answer 23

1 osoba se egzistencijalno oslanja na drugu (funkcionalno značenje).

na starijim uzrastima -> zavisnost ima -značenje, a vezanost +.

Question 24

seksualnost

Answer 24

Frojd: vezanost i seksualnost su infantilni i odrasli sistem
ponašanja koji su izrazi iste libidinalne sile.

Question 25

Bolbi, vezanost i seksualnost

Answer 25

nezavisni, njihov akt. se menja nezavisno; vezanost je relativno trajno akt, seksualnost ponekad -> obj. prema kojima su usmereni mogu biti različiti -> senzitivni periodi razvoja su različitim.

međutim -> imaju i zajedničke komponente.

Question 26

istraživanje okoline

Answer 26

sigurna vezanost omogućava slobodno istraživanje okoline.

Question 27

strah

Answer 27

vezanost je sistem p koji ima zaštitnu f (od grabljivaca), povezana je sa strahom koji ima adaptivnu ulogu.

Question 28

Bolbi smatra da se vezivanje

Answer 28

ne može obuhvatiti teorijom sek. nagona (dete se rađa sa kapacitetom privijanja, uživa u društvu ljudi, reag. osmehom kada mu odrasli poklanja pažnju),

dete se vezuje i za drugu decu i druge odrasle a da mu ne zadovoljavaju nikakve potrebe.

Question 29

do akt. sistema dolazi usled

Answer 29

gladi, žeđi, sredinskih činilaca povezanih s majkom (odsustvo) ili nepovezanih (alarmne situacije iz sredine).

Do okončavanja sistema
dolazi uspostavljanjem blizine.

Question 30

Bolbijeva teorija naziva se

Answer 30

evolucionarističko-etološka.

U prvim mesecima su pojedine komponente vezanosti izolovane, a kasnije dolazi do hijer. organizacije.

Question 31

rad Meri Ejnsvort

Answer 31

procedura od 8 unapred planiranih ep koje su poređane tako da se dete najpre izloži najmanjoj uznemirenosti, a posle većoj.

Majka dovodi dete u prostoriju sa igračkama, tu dolazi i strana
ženska osoba, majka odlazi i dete ostaje samo sa drugom osobom, zatim se majka vraća na
kratko, pa izlaze zajedno ona i druga žena tako da dete ostaje samo i na kraju se samo druga
žena vrati.

Question 32

grupacijom oblika ponašanja, nastaje klasif. dece u odnosu na stil vezanosti.

Answer 32

1. TIP A: nesigurno-izbegavajuća vezanost
2. TIP B: sigurna vezanost
3. TIP C: nesigurno-ambivalentna vezanost

Question 33

1. TIP A: nesigurno-izbegavajuća vezanost

Answer 33

dete ignoriše majku kada se vrati u
prostoriju, nije uznemireno u njenom odsustvu, a stranca tretira slično kao i majku.

Question 34

2. TIP B: sigurna vezanost

Answer 34

dete želi blizinu i kontakt s majkom, opire se odvajanju,

može, ali ne mora biti uznemireno prilikom odvajanja.

prijateljski je nastrojeno
prema strancu, ali je više zainteresovano za interakciju s majkom.

Question 35

3. TIP C: nesigurno-ambivalentna vezanost

Answer 35

dete pokazuje očigledno opiranje
prilikom kontakta i interakcije s majkom, ali ne ignoriše majku u ep
ponovnog susreta.

Sa strancem može da se ponaša neprilagođeno - više je besno
nego druga deca ili je upadljivo pasivno.

Question 36

stil vezivanja deteta

Answer 36

ne mora se ograničiti 1 oblikom vezanosti, jer može da ispoljava različite tipove vezanosti prema različitim osobama.

oblik vezanosti nije nužno stabilan kroz t i uzraste, ali je verovatnoda će tako biti. (A – 21%, B – 66%, C – 12%).