razvoj u ranom detinjstvu Flashcards
primarna važnost odojaštva
– ideja po kojoj najranija iskustva imaju najveći uticaj na
kasniji R.
Kjerkegard
ideal majke predstavljaju ″A majke″, one uživaju da budu sa
svojom decom, pričaju na nivou koji dete može da razume, dozvoljavaju svojoj deci da preuzmu min. rizike, ali im postavljaju i razumna ograničenja, pažnju pridaju sreći i
učenju deteta.
A majke
ne provode ceo dan brinući o detetu
manje od 10% svog vremena, ali su
uvek tu za njih kada su kod kuće.
nije neophodno visoko obrazovanje ni mnogo novca.
na bateriji testova i posmatranjem njihova deca su procenjena kao sposobnija od vršnjaka.
razmaženost - previše responzivni?
istr. izvedena u lab. uslovima -> trajanje ep plača opada ako staratelj ignoriše plač, ali brzo reag. na druga P kao što je osmeh.
posmatranja u kućnim uslovima su pokazala da plač može postati ustaljen ako se ignoriše, a ako
se obraća pažnja na dete on je sve ređi.
naučena bespomoćnost - nedovoljno responzivni?
Overmajer i Selidžmen - psi izlagani el. šok, bez obzira šta radili ni u drugim situacijama ne mogu da nauče, naučeni da ništa ne zavisi od njih.
istr. sa odraslim ljudima ukazuju da kada su stavljeni u situaciju u kojoj se događaji odvijaju bez obzira na
njihovo ponašanje, ljudi postaju pasivni i gube želju da bilo šta urade.
motiv kompetencije
Vajt: ljudi imaju bazični nagon za kontrolom svoje okoline.
Vatson, bebe nalaze zadovoljstvo
u kontroli svoje sredine, jer im daje osećanje delotvornosti (vrteška),
iskustvo nedostatka kontrole nad nekim aspektom sredine u jednoj situaciji otežava kasnije uč. u drugoj.
privremena odvajanja od roditelja
Rater, ef. hospitalizacije na kasniji
emocionalni razvoj,
hospitalizacija od 8 dana, na uzrastu od 5 god. nema uticaja na kasniji
em. R ili bihej. poremećaje,
ponovljene hospitalizacije su povezane sa delinkvencijom i problematičnim P kasnije.
deca iz sirotišta
istr. ukazuju na štetne ef. niskog nivoa stimulacije i
ljudskog kontakta -> uočljivo nakon godinu dana.
Iako su deca na uzrastu od 2 meseca bila
normalna, nakon godinu dana njihov R je bio upola sporiji.
smena i raspored osoblja
onemogućavao je formiranje bliskih ličnih odnosa između dece i odraslih.
napuštanje institucije
ima + ef. na decu, ali to zavisi od sredine u kakvu su deca preseljna.
vraćena svojim bio. porodicama -> nisu napredovala kao USVOJENA, pokazivala su visok stepen ASOC. P.
mnoge biološke porodice u koje su deca vraćena nisu bile srećne što ih imaju.
skorovo sva deca su uspostavila
afekt. vezanost sa starateljima u usvojenim porodicama.
institucionalizovana deca su
imala problema u soc. odnosima u školi, ali ne i kod kuće.
PROTIV TEORIJE o postojanju KP
napredak većine dece koja su napustila institucije.
Izolovana deca
divlje dete Viktor;
slučaj identičnih blizanaca koji su bili izolovani do 6 god, a nakon toga su institucionalizovani, sa 8 god. IQ je odstupala od M, da bi se sa 14. god. pokazala kao normalna;
slučaj Dženi - bila je zatvorena 2-13 god. i nije se toliko oporavila kao blizanci.
Rater
istr. o rasprostranjenosti psihijatrijskih poremećaja u eng. porodicama.
Rater, 4 faktora povezana sa problemima u P i psihijatrijskim poremećajima tokom detinjstva
- porodični sukobi
- soc. devijantnost roditelja
- loš soc. status
- loša školska sredina.
nijedan od Raterovih F
zasebno nije bio povezan sa psihijatrijskim poremećajima tokom detinjstva.
kombinovanjem 2 -> rizik se povećao za 400%.
uočene su znač. indiv. razlike među decom koja žive u visoko stresnim uslovima.
transakcioni modeli razvoja
utvrđuju načine na koje karakt. deteta i njegove sredine međusobno deluju tokom t određujući R ishode.
različiti uticaji na R deteta deluju u kombinaciji.
Tomas i Čes koriste transakcioni model R
da objasne R implikacije ranih temperamentalnih obrazaca (slučaj devojčice sa neurotičnim
simptomima),
Rater, transakcioni modeli R
kasnija prilagođavanja mladih Londonaca koji su proveli
značajno t tokom odojaštva i detinjstva u institucijama za negu dece (nije nužno vodila do
trajnih teškoća)
nije institucionalizacija ta koja dovodi do teškoća -> nedostatak
vezanosti, zbog toga rana trudnoća, zbog toga problemi itd.
žene koje su bile iz institucija, a
imale su muževe koji su ih podržavali nisu imale problema.
oporavak od deprivacije
pr: Harlov, majmuni -> implikaciju za oporavak ljudi od izolacije
-> da smeštanje ranije izolovane dece u sredinu gde mogu da
budu u interakciji sa drugom decom može delovati terapeutski, -> ta sredina nije nužno ona
koja je uobičajena i koju je lako stvoriti.
F koji mogu izmeniti ulogu RI u kasnijem R:
- promene u sredini (polazak u šk, + potkr, vs. smrt roditelja)
- bio-socio-bihejvioralni preokret koji reorganizuje fiz. i ps. funkcionisanje u kvalitativno novi obrazac krajem odojaštva (usvajanje jezika).
- promenau načinu na koji deca doživljavaju svoju sredinu kao rezultat njihovih sve većih sposobnosti.
Afektivna vezanost
procena neposredno pre 1. rođ. i nekoliko god. kasnije.
deca koja su sigurno vezana
imaju veće skorove na bebi skalama, sarađuju bolje sa
svojim majkama u rešavanju problema na kasnijem uzrastu, soc. su veštija.
neka istr: ne dobijaju povezanosti između afektivne vezanosti i problema u P.
odojče izgrađuje UN. RADNI MODEL
Breterton; odnos prema ljudima, koristi ga da otkrije šta da radi kad se nađe u novoj situaciji.
koristi sve dok mu ljudi sa kojima je u interakciji to omogućavaju.
stepen kontinuiteta - zavisi od prirode un. radnog modela i obima u kome se on pokazuje kao adaptivan u brojnim kontekstima sa kojima će se deca sresti tokom života.
kognitivni razvoj
Kop i Mekol su na osnovu testo zadatih sa 18m zaključili da
se ne može predvideti IQ u detinjstvu.
novija istr: predikcija jeste
moguća iako je umerena, neophodno je koristiti iste psihološke procese na oba uzrasta
pojava govora
oko 2. godine, prekretnica odojčeta i ranog detinjstva.
između 2. i 6. god
nagli porast sposobnosti razumevanja i upotrebe jezika -> utiče na mentalni i soc. život dece.
deca uče nekoliko reči na dan.
oko 6 god.
- opseg rečnika 8-14k. -> deca su kompletni govornici.
deca pokazuju preferenciju za
govor ljudi; predodredjenja za usvajanje govora.
nekoliko dana: razlikuju glasove maternjeg vs. stranog jezika.
plač
jedino sredstvo komunikacije koje poseduje novorođenče.
oko 2.5 meseca
soc. osmeh u komunijaciji, repertoar zvukova se širi na gukanje, brbljanje, javlja se i nerazumljiv žargon.
primarna intersubjektivnost
stice se sa 3m -> sposobnost bebe da P uskladi sa P drugih i da razume svoje iskustvo u interakciji lice u lice.
sekundarna intersubjektivnost
stice se sa 9m, sposobnost bebe da svoja mentalna stanja podeli sa drugom osobom, kad je zajednicka paznja usmerena ka nekoj trecoj osobi/akt/obj,
socijalno upućivanje
tu se uočava bliska veza sekundarne intersubjektivnosti sa komunikacijom u P -> beba proverava Rk majke na neobičan događaj/osobu -> reag. u skladu sa majčinom procenom.
socijalno upućivanje
ključni prethodnik usvajanju govora.
9-12m
pokazivanje -> ima komunikativnu f.
tokom druge godine
deca stiču sposobnost produkovanja i komb. reči -> rečenica.
problem referencije - kako deca otkrivaju značenje reči
složen zbog činjenice da svaki obj. ili događaj ima veliki broj delova i odlika na koje se može ukazivati na različite načine.
problem gramatike - kako kombinuju reči i delove tako da ih drugi razumeju
prilikom povezivanja reči u rečenicu; moraju biti povezane sa obj. i događajima, ali i jedna sa
drugom
(gramatika - pravila koja određuju redosled reči u rečenici i redosled samih delova reči).
već sa 2-3 godine deca imaju svest o gramatici.
rekurzivnost - uklapanje rečenica među sobom
osnovno svojstvo ljudskog govora, obezbeđuje ekonomičnost i fleksibilnost izražavanja.
četiri podsistema jezika
- glasovi
- reči
- rečenice
- upotreba jezika
Glasovi
treba nekoliko god. da ovladaju sistemom glasova maternjeg jezika i to se odvija neujednačeno.
pojednostavljanje glasova
izostavljanje delova reči.
obrazac ponavljanja
Reči sa više slogova - izgovaranje 1 reči na različitenačine ili upotreba reči da se označe različiti pojmovi.
pažnja na razlike među
glasovima nije automatska veština, razvija se zajedno sa razumevanjem značenja reči.
morfem
značenjska jedinica, može biti cela reč ili neki njen deo.
reči
prave reči se javljaju krajem 1. god., -> prethodi brbljanje.
11/12m
sposobnost da niz glasova koji proizvodi može privući pažnju i pomoć odraslih.
pojavom sposobnosti korišćenja reči deca stiču sposobnost organizovanja sopstvene akt.
na nov način.
posredovan karakter dečijeg P
– dok ne steknu sposobnost upotrebe i razumevanje reči deca su ograničena na neposredne ili direktne akcije (npr. mora da dopuzi).
R jezika ona mogu delovati indirektno, na posredovan način.
Nelsonova, ispitivala prvi rečnik i ustanovila da većina prvih reči
označava obj. klase obj. -> usvajanje reči je povezano sa akcijama koje DETE MOŽE DA IZVEDE sa imenovanim obj.
dete će pre imenovati obj.
koji se menjaju i koji se kreću.
najkorisnija relaciona reč je
NE.
reči kod dece
nemaju jedinstvena ili stalna značenja.
preterana generalizacija
– oblik pogrešnog obeležavanja,
koriste jedan termin za obeležavanje više članova 1
kat., a odrasli taj termin korist za 1 član (npr. sve muškarce zove tata).
restrikcija značenja
deca koriste reči sa užim značenjem nego odrasli (npr. macom zove samo svoju mačku).
prve reči su obično
specif. okolnosti u kojima je dete povezalo glas i određeni obj.
kad se dete upozna sa velikim br. konkretnih situacija u kojima je upotrebljena ista reč
reč počinje da dobija pojmovna značenja koja ne zavise od pojedinačnog konteksta.
iako novi oblici značenja preoblikuju dečji jezik
stari oblici ne nestaju.
holofraza
jednočlani iskaz (reč) koji ima f cele rečenice,
upotreba umesto određenog el. situacije o kome dete želi da razgovara.
rečenice
– krajem perioda odojčeta deca počinju da stvaraju iskaze koji se sastoje od 2/2+ reči.
- potencijal za stvaranje značenja menjanjem redosleda jezičkih el.
označava rađanje gramatike.
odlike eng. jezika
dvočlani iskazi -> izdvajaju se
izražajnost, redosled i telegrafski kvalitet.
ovakvi iskazi su informativniji od pojedinačnih reči,
ali su često dvosmisleni.
situacioni govor
nemoguca komunikacija o odsutnim ili apstraktnim obj.
znacenje se može razumeti samo na osnovu poznavanja situacije/konteksta.
dužina iskaza
raste sa usložnjavanjem gramatike i uvećanjem rečnika.
pokazatelj povećanja dužine iskaza
prosečna dužina iskaza koja se određuje na osnovu broja morfema po iskazu.
gramatičke morfeme
jedinice koje stvaraju značenje ukazivanjem veze između el. unutar rečenice (can’t) -> javljaju se otprilike istim redosledom.
javljanje gram. morfema
pokazatelji -> razlikuju imenice i glagole, jer se njihov govor prilagođava govornim pravilima odraslih koja određuju koje morfeme treba povezati sa kojim rečima u rečenici.
5-6 god.
većina dece stiče spontanu kontrolu nad svim standardnim delovima govora koje će koristiti kao
odrasli. Usvajanje gramatike podrazumeva ovladavanje apstraktnim pravilima.
upotreba jezika
istovremeno, sa ovladavanjem pravila upotrebe reči i značenja, deca ovladavaju praktičnom upotrebom jezika, sposobnošću da odaberu reči i njihov redosled koji
odgovara njihovim akt. u određenom kontekstu.
konverzacijski činovi
akcije koje svoj cilj ostvaruju kroz jezik.
proto-imperativni iskazi
načini da se druga osoba angažuje u dohvatanju željenog obj.
proto-deklarativni iskazi
način ukazivanja, najraniji oblici su POKAZIVANJE I DAVANJE.
Grajs: osnovno pravilo konverzacije
princip saradnje - svoj doprinos razgovoru dajete u odgovarajuće t i u svrhu razgovora koji se vodi.
principi saradnje, da bi bio uspešan
poštovati 4 maksime: maksima o kvalitetu, kvantitetu, o značajnosti i o jasnoći.
najveće ograničenje dečijeg govora
to što je previše tumačenja prepušteno slušaocu.
sposobnost uzimanja znanja i perspektive slušaoca stiče se između
2.5 i 8 god.
