razvoj u ranom detinjstvu Flashcards

1
Q

primarna važnost odojaštva

A

– ideja po kojoj najranija iskustva imaju najveći uticaj na
kasniji R.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Kjerkegard

A

ideal majke predstavljaju ″A majke″, one uživaju da budu sa
svojom decom, pričaju na nivou koji dete može da razume, dozvoljavaju svojoj deci da preuzmu min. rizike, ali im postavljaju i razumna ograničenja, pažnju pridaju sreći i
učenju deteta.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

A majke

A

ne provode ceo dan brinući o detetu

manje od 10% svog vremena, ali su
uvek tu za njih kada su kod kuće.

nije neophodno visoko obrazovanje ni mnogo novca.

na bateriji testova i posmatranjem njihova deca su procenjena kao sposobnija od vršnjaka.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

razmaženost - previše responzivni?

A

istr. izvedena u lab. uslovima -> trajanje ep plača opada ako staratelj ignoriše plač, ali brzo reag. na druga P kao što je osmeh.

posmatranja u kućnim uslovima su pokazala da plač može postati ustaljen ako se ignoriše, a ako
se obraća pažnja na dete on je sve ređi.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

naučena bespomoćnost - nedovoljno responzivni?

A

Overmajer i Selidžmen - psi izlagani el. šok, bez obzira šta radili ni u drugim situacijama ne mogu da nauče, naučeni da ništa ne zavisi od njih.

istr. sa odraslim ljudima ukazuju da kada su stavljeni u situaciju u kojoj se događaji odvijaju bez obzira na
njihovo ponašanje, ljudi postaju pasivni i gube želju da bilo šta urade.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

motiv kompetencije

A

Vajt: ljudi imaju bazični nagon za kontrolom svoje okoline.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Vatson, bebe nalaze zadovoljstvo

A

u kontroli svoje sredine, jer im daje osećanje delotvornosti (vrteška),

iskustvo nedostatka kontrole nad nekim aspektom sredine u jednoj situaciji otežava kasnije uč. u drugoj.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

privremena odvajanja od roditelja

A

Rater, ef. hospitalizacije na kasniji
emocionalni razvoj,

hospitalizacija od 8 dana, na uzrastu od 5 god. nema uticaja na kasniji
em. R ili bihej. poremećaje,

ponovljene hospitalizacije su povezane sa delinkvencijom i problematičnim P kasnije.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

deca iz sirotišta

A

istr. ukazuju na štetne ef. niskog nivoa stimulacije i
ljudskog kontakta -> uočljivo nakon godinu dana.

Iako su deca na uzrastu od 2 meseca bila
normalna, nakon godinu dana njihov R je bio upola sporiji.

smena i raspored osoblja
onemogućavao je formiranje bliskih ličnih odnosa između dece i odraslih.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

napuštanje institucije

A

ima + ef. na decu, ali to zavisi od sredine u kakvu su deca preseljna.

vraćena svojim bio. porodicama -> nisu napredovala kao USVOJENA, pokazivala su visok stepen ASOC. P.

mnoge biološke porodice u koje su deca vraćena nisu bile srećne što ih imaju.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

skorovo sva deca su uspostavila

A

afekt. vezanost sa starateljima u usvojenim porodicama.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

institucionalizovana deca su

A

imala problema u soc. odnosima u školi, ali ne i kod kuće.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

PROTIV TEORIJE o postojanju KP

A

napredak većine dece koja su napustila institucije.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Izolovana deca

A

divlje dete Viktor;

slučaj identičnih blizanaca koji su bili izolovani do 6 god, a nakon toga su institucionalizovani, sa 8 god. IQ je odstupala od M, da bi se sa 14. god. pokazala kao normalna;

slučaj Dženi - bila je zatvorena 2-13 god. i nije se toliko oporavila kao blizanci.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Rater

A

istr. o rasprostranjenosti psihijatrijskih poremećaja u eng. porodicama.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Rater, 4 faktora povezana sa problemima u P i psihijatrijskim poremećajima tokom detinjstva

A
  1. porodični sukobi
  2. soc. devijantnost roditelja
  3. loš soc. status
  4. loša školska sredina.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

nijedan od Raterovih F

A

zasebno nije bio povezan sa psihijatrijskim poremećajima tokom detinjstva.

kombinovanjem 2 -> rizik se povećao za 400%.

uočene su znač. indiv. razlike među decom koja žive u visoko stresnim uslovima.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

transakcioni modeli razvoja

A

utvrđuju načine na koje karakt. deteta i njegove sredine međusobno deluju tokom t određujući R ishode.

različiti uticaji na R deteta deluju u kombinaciji.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

Tomas i Čes koriste transakcioni model R

A

da objasne R implikacije ranih temperamentalnih obrazaca (slučaj devojčice sa neurotičnim
simptomima),

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

Rater, transakcioni modeli R

A

kasnija prilagođavanja mladih Londonaca koji su proveli
značajno t tokom odojaštva i detinjstva u institucijama za negu dece (nije nužno vodila do
trajnih teškoća)

nije institucionalizacija ta koja dovodi do teškoća -> nedostatak
vezanosti, zbog toga rana trudnoća, zbog toga problemi itd.

žene koje su bile iz institucija, a
imale su muževe koji su ih podržavali nisu imale problema.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

oporavak od deprivacije

A

pr: Harlov, majmuni -> implikaciju za oporavak ljudi od izolacije

-> da smeštanje ranije izolovane dece u sredinu gde mogu da
budu u interakciji sa drugom decom može delovati terapeutski, -> ta sredina nije nužno ona
koja je uobičajena i koju je lako stvoriti.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

F koji mogu izmeniti ulogu RI u kasnijem R:

A
  1. promene u sredini (polazak u šk, + potkr, vs. smrt roditelja)
  2. bio-socio-bihejvioralni preokret koji reorganizuje fiz. i ps. funkcionisanje u kvalitativno novi obrazac krajem odojaštva (usvajanje jezika).
  3. promenau načinu na koji deca doživljavaju svoju sredinu kao rezultat njihovih sve većih sposobnosti.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

Afektivna vezanost

A

procena neposredno pre 1. rođ. i nekoliko god. kasnije.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

deca koja su sigurno vezana

A

imaju veće skorove na bebi skalama, sarađuju bolje sa
svojim majkama u rešavanju problema na kasnijem uzrastu, soc. su veštija.

neka istr: ne dobijaju povezanosti između afektivne vezanosti i problema u P.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

odojče izgrađuje UN. RADNI MODEL

A

Breterton; odnos prema ljudima, koristi ga da otkrije šta da radi kad se nađe u novoj situaciji.

koristi sve dok mu ljudi sa kojima je u interakciji to omogućavaju.

stepen kontinuiteta - zavisi od prirode un. radnog modela i obima u kome se on pokazuje kao adaptivan u brojnim kontekstima sa kojima će se deca sresti tokom života.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

kognitivni razvoj

A

Kop i Mekol su na osnovu testo zadatih sa 18m zaključili da
se ne može predvideti IQ u detinjstvu.

novija istr: predikcija jeste
moguća iako je umerena, neophodno je koristiti iste psihološke procese na oba uzrasta

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

pojava govora

A

oko 2. godine, prekretnica odojčeta i ranog detinjstva.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

između 2. i 6. god

A

nagli porast sposobnosti razumevanja i upotrebe jezika -> utiče na mentalni i soc. život dece.

deca uče nekoliko reči na dan.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

oko 6 god.

A
  • opseg rečnika 8-14k. -> deca su kompletni govornici.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

deca pokazuju preferenciju za

A

govor ljudi; predodredjenja za usvajanje govora.

nekoliko dana: razlikuju glasove maternjeg vs. stranog jezika.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

plač

A

jedino sredstvo komunikacije koje poseduje novorođenče.

32
Q

oko 2.5 meseca

A

soc. osmeh u komunijaciji, repertoar zvukova se širi na gukanje, brbljanje, javlja se i nerazumljiv žargon.

33
Q

primarna intersubjektivnost

A

stice se sa 3m -> sposobnost bebe da P uskladi sa P drugih i da razume svoje iskustvo u interakciji lice u lice.

34
Q

sekundarna intersubjektivnost

A

stice se sa 9m, sposobnost bebe da svoja mentalna stanja podeli sa drugom osobom, kad je zajednicka paznja usmerena ka nekoj trecoj osobi/akt/obj,

35
Q

socijalno upućivanje

A

tu se uočava bliska veza sekundarne intersubjektivnosti sa komunikacijom u P -> beba proverava Rk majke na neobičan događaj/osobu -> reag. u skladu sa majčinom procenom.

36
Q

socijalno upućivanje

A

ključni prethodnik usvajanju govora.

37
Q

9-12m

A

pokazivanje -> ima komunikativnu f.

38
Q

tokom druge godine

A

deca stiču sposobnost produkovanja i komb. reči -> rečenica.

39
Q

problem referencije - kako deca otkrivaju značenje reči

A

složen zbog činjenice da svaki obj. ili događaj ima veliki broj delova i odlika na koje se može ukazivati na različite načine.

40
Q

problem gramatike - kako kombinuju reči i delove tako da ih drugi razumeju

A

prilikom povezivanja reči u rečenicu; moraju biti povezane sa obj. i događajima, ali i jedna sa
drugom

(gramatika - pravila koja određuju redosled reči u rečenici i redosled samih delova reči).

već sa 2-3 godine deca imaju svest o gramatici.

41
Q

rekurzivnost - uklapanje rečenica među sobom

A

osnovno svojstvo ljudskog govora, obezbeđuje ekonomičnost i fleksibilnost izražavanja.

42
Q

četiri podsistema jezika

A
  1. glasovi
  2. reči
  3. rečenice
  4. upotreba jezika
43
Q

Glasovi

A

treba nekoliko god. da ovladaju sistemom glasova maternjeg jezika i to se odvija neujednačeno.

44
Q

pojednostavljanje glasova

A

izostavljanje delova reči.

45
Q

obrazac ponavljanja

A

Reči sa više slogova - izgovaranje 1 reči na različitenačine ili upotreba reči da se označe različiti pojmovi.

pažnja na razlike među
glasovima nije automatska veština, razvija se zajedno sa razumevanjem značenja reči.

46
Q

morfem

A

značenjska jedinica, može biti cela reč ili neki njen deo.

47
Q

reči

A

prave reči se javljaju krajem 1. god., -> prethodi brbljanje.

48
Q

11/12m

A

sposobnost da niz glasova koji proizvodi može privući pažnju i pomoć odraslih.

pojavom sposobnosti korišćenja reči deca stiču sposobnost organizovanja sopstvene akt.
na nov način.

49
Q

posredovan karakter dečijeg P

A

– dok ne steknu sposobnost upotrebe i razumevanje reči deca su ograničena na neposredne ili direktne akcije (npr. mora da dopuzi).

R jezika ona mogu delovati indirektno, na posredovan način.

50
Q

Nelsonova, ispitivala prvi rečnik i ustanovila da većina prvih reči

A

označava obj. klase obj. -> usvajanje reči je povezano sa akcijama koje DETE MOŽE DA IZVEDE sa imenovanim obj.

51
Q

dete će pre imenovati obj.

A

koji se menjaju i koji se kreću.

51
Q

najkorisnija relaciona reč je

A

NE.

52
Q

reči kod dece

A

nemaju jedinstvena ili stalna značenja.

53
Q

preterana generalizacija

A

– oblik pogrešnog obeležavanja,

koriste jedan termin za obeležavanje više članova 1
kat., a odrasli taj termin korist za 1 član (npr. sve muškarce zove tata).

54
Q

restrikcija značenja

A

deca koriste reči sa užim značenjem nego odrasli (npr. macom zove samo svoju mačku).

55
Q

prve reči su obično

A

specif. okolnosti u kojima je dete povezalo glas i određeni obj.

56
Q

kad se dete upozna sa velikim br. konkretnih situacija u kojima je upotrebljena ista reč

A

reč počinje da dobija pojmovna značenja koja ne zavise od pojedinačnog konteksta.

57
Q

iako novi oblici značenja preoblikuju dečji jezik

A

stari oblici ne nestaju.

58
Q

holofraza

A

jednočlani iskaz (reč) koji ima f cele rečenice,

upotreba umesto određenog el. situacije o kome dete želi da razgovara.

59
Q

rečenice

A

– krajem perioda odojčeta deca počinju da stvaraju iskaze koji se sastoje od 2/2+ reči.

  • potencijal za stvaranje značenja menjanjem redosleda jezičkih el.
    označava rađanje gramatike.
60
Q

odlike eng. jezika

A

dvočlani iskazi -> izdvajaju se
izražajnost, redosled i telegrafski kvalitet.

ovakvi iskazi su informativniji od pojedinačnih reči,
ali su često dvosmisleni.

61
Q

situacioni govor

A

nemoguca komunikacija o odsutnim ili apstraktnim obj.

znacenje se može razumeti samo na osnovu poznavanja situacije/konteksta.

62
Q

dužina iskaza

A

raste sa usložnjavanjem gramatike i uvećanjem rečnika.

63
Q

pokazatelj povećanja dužine iskaza

A

prosečna dužina iskaza koja se određuje na osnovu broja morfema po iskazu.

64
Q

gramatičke morfeme

A

jedinice koje stvaraju značenje ukazivanjem veze između el. unutar rečenice (can’t) -> javljaju se otprilike istim redosledom.

65
Q

javljanje gram. morfema

A

pokazatelji -> razlikuju imenice i glagole, jer se njihov govor prilagođava govornim pravilima odraslih koja određuju koje morfeme treba povezati sa kojim rečima u rečenici.

66
Q

5-6 god.

A

većina dece stiče spontanu kontrolu nad svim standardnim delovima govora koje će koristiti kao
odrasli. Usvajanje gramatike podrazumeva ovladavanje apstraktnim pravilima.

67
Q

upotreba jezika

A

istovremeno, sa ovladavanjem pravila upotrebe reči i značenja, deca ovladavaju praktičnom upotrebom jezika, sposobnošću da odaberu reči i njihov redosled koji
odgovara njihovim akt. u određenom kontekstu.

68
Q

konverzacijski činovi

A

akcije koje svoj cilj ostvaruju kroz jezik.

69
Q

proto-imperativni iskazi

A

načini da se druga osoba angažuje u dohvatanju željenog obj.

70
Q

proto-deklarativni iskazi

A

način ukazivanja, najraniji oblici su POKAZIVANJE I DAVANJE.

71
Q

Grajs: osnovno pravilo konverzacije

A

princip saradnje - svoj doprinos razgovoru dajete u odgovarajuće t i u svrhu razgovora koji se vodi.

72
Q

principi saradnje, da bi bio uspešan

A

poštovati 4 maksime: maksima o kvalitetu, kvantitetu, o značajnosti i o jasnoći.

73
Q

najveće ograničenje dečijeg govora

A

to što je previše tumačenja prepušteno slušaocu.

74
Q

sposobnost uzimanja znanja i perspektive slušaoca stiče se između

A

2.5 i 8 god.